Званично писмо државе

[Наутилус]

А чувају (Енглези) и невидљиве ''кинеске зидове'', на пример у језику који говори око петсто милиона људи на свету. Ортографију. За коју је писац фантастичних романа, Велс (H. G. Wells) рекао, да је идиотска. Један други енглески писац, Шо (G. B. Shaw), оставио је, у тестаменту, на реформу писма, милион фуната стерлинга. Та реформа није подузета, ни до данас. Иако устав гарантује, тестамент, као право, и сматра се за светињу, тестамент Шоа, није извршен, а новац се, полако, пребацује, на употребу у другу сврху. Писање енглеско остаје мандаринско. Што Енглези не сматрају, нимало, за бесмислено, него врло корисно. Смањује број нешколованих при улазу у администрацију. Чува места за класу, школовану. За класу имућних.
Тек сад – под притиском економским – Енглези, најзад, почињу да припремају и реформу рачунања, мера, новца, што је досад сачувано онако, како је било, веровао читалац, или не – у Вавилону.

Црњански, Путопис из земље анђела - Књижевна реч, 1973, бр.19.

 

[Жељко Филиповић]

ФЕНИКС ЋИРИЛИЦА!

НИШКА ПОШТА 1

Претварањем Поштанске штедионице у банку било је почетни(чки)х покушаја потискивања ћирилице, али – преживела је!




ПОВРАТАК ЋИРИЛИЦЕ

Процес потискивања ћирилице после Новосадског договора пратила је „модернизација живота“ и повећање броја графита на улицама („Џабе сте кречили“!), у којима за ћирилицу по правилу није било места.

Па ипак – преживела је!

Кеј Нишаве код тврђавског моста:

 

[Жељко Филиповић]

ДВА ОПРЕДЕЉЕЊА

 

[Жељко Филиповић]

УЗЛЕТ ЋИРИЛИЦЕ У ПОСЛОВИМА СА РАЧУНАРИМА

После почетног увреженог схватања о „неподобности ћирилице за информационе технологије“ са почетка примене рачунара и мобилних телефона, протицањем времена постепено су стварани услови и за примену нелатинских писама у овој области, мада код Срба знатно касније него код осталих народа, па је расло и присуство наше ћирилице у практичном животу уз примену рачунарске и телефонске технике.

Ево примера из Ниша. Две посластичарнице, једна пекара и једна трафика издају фискалне рачуне који су у потпуности на ћирилици. Чак и рачун за уплату кредита за мобилни телефон је на ћирилици! Нека се Мобилна телефонија Србије (МТС) добро припази да јој једна нишка трафика не смрси конце!

Црв ћирилица полако себи прогриза путеве и налази своје место у нашем свакодневном животу, мада још увек има наших сународника ће вас исмејати ако им поменете могућност употребе ћирилице!

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЦА – НОЋНА МОРА ОБРЕНОВИЋЕВЕ УЛИЦЕ У НИШУ!


ЛАТИНИЦА САЊА ЋИРИЛИЦУ!

На стр. 165. овог форума у прилогу #4122 приказао сам живот и смрт ћирилице на часовничарској радњи „Ђурђевић“ у Обреновићевој улици у Нишу.
После 80 година ћирилице, наследник је сада истакао фирму на латиници.

Али! АЛИ! АЛИ!

Погледајте како се у излогу огледа ћирилични натпис „Апотека“ који се налази иза леђа сниматеља на апотеци „Хигија“ на супротној страни улице! То је један од преостала три ћирилична натписа у 300 метара Обреновићеве улице, а пре Новосадског договора у Нишу су у Обреновићевој улици биле по три ћириличне фирме НА СВАКОЈ ЗГРАДИ!

Иако је немамо на јави, ћирилица је нашла начин да нас опомене, па нам се враћа – из огледала!

 

[Жељко Филиповић]

ПОВРАТАК ЛЕПОЈ ТРАДИЦИЈИ НИШКОГ УГОСТИТЕЉСТВА

Ово је реакција на поплаву разних „шопова“, „менаџера“, „бизнисмена“, „си-вија“, и сличних „статусних симбола“ наших покондирених тикви које би да личе на све оно што заиста нису.

Једноставно, практично и лепо:

 

[Жељко Филиповић]

МИНИРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ!

Кућа Бранка Ћопића, Хашани, Република Српска.

Ово је споменик светским моћницима и њиховом цивилизацијском нивоу у 21. веку! Ово је њихово дело! Споменик онима који у животу нису прочитали ништа осим цифара на платном списку и на келнерском рачуну у крчми!

 

[Жељко Филиповић]

КО БИ РЕКАО – ПИСМО ПРИВИЛЕГОВАНИХ!

Испред зграде градоначелника у Нишу:

 

[Slavan]

ФЕНИКС ЋИРИЛИЦА!

НИШКА ПОШТА 1

Претварањем Поштанске штедионице у банку било је почетни(чки)х покушаја потискивања ћирилице, али – преживела је!

Заправо, мислим да је супротно. Претварањем је ћирилица добила више места. Банка поштанска штедионица, додуше, има латинични лого, па користи и латиницу, иако је на управној згради назив исписан ћирилично (замењен је). Раније је готово све било исписано латиницом или, барем, већи део.

У Нишу, ако се у међевремену нешто није променило, назив је исписан латиницом (могуће је да су само додали банка)

Пошта Србије је један од акционара Банке поштанске штедионице, али не већински.

Сама Пошта користи лого са оба писма, али мислим да преовладава ћирилица.

 

[Slavan]

Кад смо већ код поште и телекомуникација...
Телеком Србија (Telekom Srbija) користи латиницу. Недавно је промењен визуелни идентитет:

...............................................


Лого Мобилне телефоније Србије - mt:s, сада бренд mts, који обједињује све услуге Телекома Србија:

Државна компанија. Још увек.

 

[Жељко Филиповић]

КЛИН ЧОРБА!

НЕЗАКОНИТО КОРИШЋЕЊЕ ОБЈЕКТА ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ ЗА РЕКЛАМНЕ СВРХЕ

На згради Народног позоришта у Нишу која је као објекат културе под заштитом државе, истакнута је реклама за хрватску фирму „Идеа“ под видом „Ниш у срцу“.

Закон не дозвољава да се објекти под заштитом државе користе у рекламне сврхе, чак ни уз коришћење ћирилице, а овај латинични натпис међу бројним ћириличним натписима делује као окупаторска дрскост.

 

[Жељко Филиповић]

НЕМАЧКЕ ЋИРИЛИЧНЕ ТАБЛИЦЕ!

Ха-ха-ха!



- - - - - - - - - -

ЗАБРАЊЕНА ЋИРИЛИЦА

Први светски рат. Аустријски војни гувернман „Србија“ забранио ћирилицу у јавној и приватној употреби. Грађанин шаље (преосталу, затечену) разгледницу свом брату писану латиницом и на ћирилици га пита га да ли је заборавио „српски“.

Из овога се види шта је пре Новосадског договора наш народ сматрао за „српски“.

Није свеједно!

 

[Пилипенда]

И ми коња за трку имамо...

 

[Жељко Филиповић]

...И ми коња за трку имамо...

ФОТОШОП

Ово је одлично уочено. На Интернету се често објављују фотографије које су претходно „фризиране“ у фотошопу. Некада се то ради у шали, а некада изразито тенденциозно, из политичких, идеолошких или верских разлога. Није немогуће да је и ова разгледница из Власотинаца такође претходно „фризирана“. Ја сам је пренео са форума „Политикиног забавника“ , страна 750 прилог #7509

http://www.politikin-zabavnik.rs/pz...ije-i-sire-okoline-da-beograd-nije-0?page=750

где ју је објавио човек који није „ћириличар“ и чак је негативно коментарисао моје прилоге о ћирилици. Не верујем да је и он ту нешто претходно „фризирао“, него је и он само пренео са неког другог места занимљиву разгледницу једног града. Ово наводим због евентуалних инсинуација да бих ја могао да будем тај „фризер“. Ја и не знам да радим са „фотошопом“. Користио сам једино „вордове“ алатке за рад са фотографијама – оптимизација резолуције и обрезивање ивица да бих могао да слике објављујем на форумима.

Ево још два примера „фризерско-фотографског“ рада која сам нашао на Интернету. Први снимак је изворни, а други тенденциозно обрађен у фотошопу:









Дакле, код фотографија на Интернету – ОПРЕЗ!

 

[Владан]

ПОВРАТАК ЛЕПОЈ ТРАДИЦИЈИ НИШКОГ УГОСТИТЕЉСТВА

Ово је реакција на поплаву разних „шопова“, „менаџера“, „бизнисмена“, „си-вија“, и сличних „статусних симбола“ наших покондирених тикви које би да личе на све оно што заиста нису.

Једноставно, практично и лепо:

Лепо. Подсећа на стара добра времена.

 

[Жељко Филиповић]

ТРИ ЛЕПА ПРИМЕРА

Три неочекивана и лепа примера. Један лепши од другог. Поводом 100-годишњице флаширања, „Кокакола“ на ћирилици. Књижара у којој се продају искључиво књиге на енглеском језику, али је у Србији и њени купци су Нишлије, па је и натпис на фирми прилагођен томе. Позив на нишки фестивал џеза први пут од када манифестација постоји исписан је на ћирилици.

Надам се да се нећемо на томе зауставити. За сада српски спортисти врше етничко чишћење победничких постоља по свету и лопатом згрћу златне медаље. Овога пута „Нишвил“ је на ћирилици, следећи пут ће и НЕШВИЛ бити на ћирилици, а све златне медаље ће имати натписе на – ћирилици!

 

[Наутилус]

А што ниси сликао оне панеле на мосту, за тај исти Нишвил, Ниш-град? Будимо реални: стање ћирилице је сваким даном све лошије. До пре годину-две продавци су ми углавном признавали да сам у праву поводом ћирилице/латинице, али да они и сами не знају зашто пишу латиницом. Давали су такве одговоре или сличне, а сад, многи, све дрскије кажу да су за латиницу. Кажимо отворено, овај брод плови у пропаст, а у њему је и ћирилица!

 

[Жељко Филиповић]

А што ниси сликао оне панеле на мосту, за тај исти Нишвил, Ниш-град? Будимо реални: стање ћирилице је сваким даном све лошије. До пре годину-две продавци су ми углавном признавали да сам у праву поводом ћирилице/латинице, али да они и сами не знају зашто пишу латиницом. Давали су такве одговоре или сличне, а сад, многи, све дрскије кажу да су за латиницу. Кажимо отворено, овај брод плови у пропаст, а у њему је и ћирилица!

Оно што је "на мосту" постоји већ 20 година и ту нема ништа интересантно за снимање, а ово што сам сад објавио појављује се први пут од оснивања манифестације! И не треба их због овог преседана нападати, него, напротив, подржати их, јер до тог преседана је и дошло после упорног скретања пажње од стране мог другара чувара ћирилице! Дакле, ако Миланковићеви и Цвијићеви научни радови могу да буду на ћирилици па да опет цео свет зна за те научнике, онда и сваки научни, спортски, уметнички па и музички догађај може да се објави на ћирилици. Свет о "Нишвилу" има свој већ формирани став због његовог музичког профила и садржаја и учешћа на њему значајних личности из ове области, и такав став би формирао и да је фестивал Нишлијама и грађанима Србије објављиван на ћирилици! Ову промену треба похвалити и подржати, а не чинити ништа да се они због те промене покају!

Тачно је да моћни фактори за одређивање судбине ћирилице - држава и лингвисти - "брод воде у пропаст", и да им многи наши сународници при том аплаудирају и бодре их у томе, али судбина ћирилице је у рукама народа. И Марија Терезија, двор, црква, школство, судство и војска су тај "брод" водили у пропаст, али је народ са својом православном црквом био доследан у привржености ћирилици и она је тада остала неокрзнута. Ћирилица ће живети онолико колико је народ буде користио! Питање је колико су данашњи српски патријарх и неки епископи заиста православни, или некакви друкчији хришћани; зна се да је део наших сународника "обарен" и да не размишља о нестајању ћирилице, што су додатне неповољне околности за опстанак ћирилице у односу на XVIII век њеног величанства, али је и чињеница да су свест младих генерација о угрожености ћирилице и примена ћирилице у савременим средствима комуникација и информатике знатно узнапредовали у односу на време са почетка појаве рачунара и мобилних телефона код нас! Данас је "стуб носач ћирилице" моћнији него у време појаве рачунара!

Сасвим је сигурно да су томе допринели "ћириличари", "цирилизатори", "ретроградни", "назадни", "националисти", "људи скучених видика" и остали "фашисти" својом појавом у животу народа и својим указивањем на постојање проблема нестајања ћирилице и указивањем да техника није никаква сметња за примену ћирилице,

да није проблем "у техници", него у људским главама!

 

[Жељко Филиповић]

ДВА СУПРОТНА ПРИМЕРА

1- Пример пристојности

У пословном центру „Калча“ у Нишу постоји Културни центар Латинске Америке. Ево како се пристојан гост односи према домаћину:






2- Пример непристојности

Кинеска продавница. Непристојан гост се домаћину обраћа на два страна језика и писма, а језика и писма земље домаћина нема:

 

[Жељко Филиповић]

НЕПОЗНАТА ВЕРЗИЈА ХРВАТСКЕ ЛАТИНИЦЕ

Хрвати су у прошлости користили чак три писма – глагољицу, ћирилицу и латиницу. И сама латиница коју су користили је имала више верзија, које су се међусобно осетно разликовале. У Далмацији су је користили по угледу на италијански правопис; у Загорју према немачком, а у Славонији према мађарском правопису. Верзија коју данас користе и коју су унели и у Краљевину СХС и коју ми данас учимо као друго писмо први пут је примењена 1836 у Гајевој „Даници“.

У оквиру „илирског покрета“ међу Хрватима је постојала тенденција што већег приближавања са Вуковом фонетском ћирилицом, са принципом „један глас – један знак“. Било је појединаца којима су сметали двословни знаци за гласове „љ“, „њ“, „ђ“ и „џ“ и предлагали су да се и ти гласови у хрватском језику бележе само једним словом. Ево таквог једног примера.

ХАЗУ је 1906. г. у оквиру „Зборника за народни живот и обичаје“ издала дело Мија Жуљића „Народна медицина у Варешу (Босна)“, у коме је примењен правопис у коме постоје и појединачна слова за гласове „љ“, „њ“, „ђ“ и „џ“. Овај пример није издржао пробу времена и пао је у заборав. Јер, међу Хрватима су преовладали они који су инсистирали на што већој разлици између хрватског и српског језика и правописа.




Примењена слова за гласове „љ“ и „њ“:




„DJ“ је најнеспретније решење за глас „Ђ“, јер у ијекавици има доста примера да не може свако „DJ“ да буде „Ђ“ („дјеца“, „подјела“...):




Ево и знака за глас „Џ“:

 

[Наутилус]

Па то су скоро иста слова која предлаже Симићев правопис из 1993. год. Једина је разлика у слову Џ, где је код Симића квачица као код слова ч латиничког (č). Изоставио си, тј. ниси подвукао и слово Љ које је као и код Симића (л са подсловним знаком).

 

[ГУСАР]

Новине - Срђ (1902-1908)

Срђ: лист за књижевност и науку
одговорни уредник: Антун Фабрис
издавач: Српска Дубровачка Штампарија, Дубровник, 1902-1908. године

Обратите пажњу на слово Њ латиничко, написано је као пољско слово Ń (међународна фонетска абецеда /ɲ/)

Представке слова Љ и Џ, можете наћи у часопису овде: http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/1283/srdj-list-za-knjizevnost-i-nauku-1903

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЦА АНТЕ ПОРТАС!

На стакленим улазним вратима продавнице „ИДЕА“ на Тргу краља Милана у Нишу натписи „ВУЦИ/ГУРАЈ“ су на ћирилици. Ако наши ватерполисти наставе да хрватске ватерполисте лемају као до сада, „ИДЕА“ ће морати да ћирилицу пусти и у саме продавнице!

 

[Жељко Филиповић]

ТЕЛЕГРАФСКИ ИЗВЕШТАЈ ЧУВАРА ЋИРИЛИЦЕ

ВЕРСКО-КУЛТУРНИ РАТ ЕКОНОМСКИМ СРЕДСТВИМА

- Планирани дугорочни, вишегенерацијски циљ: пресловљавање нашег народа уз његово непримећивање, сагласност па и саучесништво, СТОП.
- Извршитељи: хрватске фирме у Србији, СТОП.
- Коментар: Жељко Филиповић, ћириличар, СТОП.
- Ругања наших сународника примам – НОН СТОП!

 

[Наутилус]

Када капетан брода усмери брод пуном паром на ледени брег, неколицина путника не могу да скрену брод тако што ће рукама веслати супротно. Једини спас је да капетан брода, са својим официрима, промени курс.
Дакле, путници неће веслати рукама преко ограде, него ће јурнути на капетана, ваљда!