Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Zašto SPC ne bi štampala neki tiraž crkevnih kalendara na latinici i dijelila ih po parohijama u Hrvatskoj i BiH gdje su Srbi manjina, a u školama se ćirilica ne uči?

Наша Црква је позната по инертности и непредузимљивости. Уосталом, сви ми смо као деца у читанкама имали причу "Дај, попе, руку, на, попе, руку".

Није неоствариво ни овакво решење. Да СПЦ у крајевима изразито непријатељским према ћирилици за децу својих верника организује наставу из српског ћириличног писма. По принципу "ако неће брег Мухамеду, хоће Мухамед брегу".
 
Наша Црква је позната по инертности и непредузимљивости. Уосталом, сви ми смо као деца у читанкама имали причу "Дај, попе, руку, на, попе, руку".

Није неоствариво ни овакво решење. Да СПЦ у крајевима изразито непријатељским према ћирилици за децу својих верника организује наставу из српског ћириличног писма. По принципу "ако неће брег Мухамеду, хоће Мухамед брегу".

Ja nisam imala to u citankama, jeddnostavno nije bilo tema o SPC.

Quentin je mal naivan, ali ne i zlonameran.
 
РАСИСТИЧКА ЋИРИЛИЦА

На сајту НСПМ објављен је прилог Војислава Станојчића. Преносим неке делове.



Културна политика
“Превазиђена” ћирилица, а о језику да и не говоримо
Војислав М. Станојчић
понедељак, 27. мај 2013.

Најстарији дневни лист на Балкану и агенција “Фактор” организовали су прошлог месеца анкету о толеранцији. Током ње испитано је 1.200 пунолетних грађана Србије, а према постављеним питањима могло би се закључити да су они били искључиво српске националности. На више хипотетичних питања стигли су исти такви одговори: Да ли бисте имали нешто против тога да вам шеф на послу буде Хрват, да ли бисте летовали у Хрватској, како бисте реаговали да вам неко откаже заказану вечеру јер он прославља свој верски празник, да ли желите Роме за суседе, да ли бисте дозволили своме детету да упозна и обичаје других вероисповести, да ли треба укинути веронауку у школама?

Ова и слична питања испитаника су стављала у замишљену а не стварну ситуацију, и он је онда одговарао углавном онако како је претпостављао да би се понашао у случају да се у њој заиста нађе, те се такви подаци морају примати са приличном резервом. Међутим, једно питање анкете било је сасвим одређено и није остављало места претпоставкама и замишљању “шта би би било кад би било”. Од испитаника се тражило да одговоре да ли пишу ћирилицом. Не да ли бисте писали, већ да ли пишете? Нажалост, као што се и могло очекивати, одговори су недвосмислено и по ко зна који пут указали на забрињавајуће стање у коме се српско писмо већ поодавно налази, а које се још и непрестано погоршава. На ово питање свега је 16 посто испитаника одговорило потврдно, уз напомену да им је врло важно да они пишу и да се пише ћирилицом, јер се тако чува наша традиција. Тридесет шест посто изјавило је да се служи латиницом због посла, али и да кад год може пише ћирилицом, док 38% каже да користи и ћирилицу и латиницу што, такође, може да изазива забринутост, јер много подсећа на ону познату смицалицу из доба братства и јединства кад су противници ћирилице причали како су оба писма равноправна, а писали искључиво латиницом (као, рецимо, Телевизија Београд у првим деценијама постојања). Најзад, десет процената анкетираних неће ни да чује за ћирилицу, онi сматрају да је српско писмо превазиђено.



У прилог анкети из месеца априла ове године, неовлашћено и ничим изазван, могу да додам и пример свога школског друга и дугогодишњег пријатеља Младена Ј. Младен има овакав изговор за писање латиницом: његов ћирилични рукопис нико није у стању да прочита! Сем њега, пада ми на памет и један пијачни продавац који ми је на питање због чега је ознаке на својој тезги исписао латиницом одговорио: “Тако ми лакше!”. Да, најзад, поменем и извесну госпођицу из једне невладине организације. Негде деведесетих година прошлог века, она је испред Градске скупштине Београда поставила плакат за скупљање потписа против др Шешеља. Није ми се допало што је текст био написан латиницом, и због тога нисам хтео да се потпишем , већ сам на плакату само додао две речи: “Пишите ћирилицом”, на што је госпођица бесно просиктала: “Ви сте расиста!”
 
РАСИСТИЧКА ЋИРИЛИЦА
Нажалост, као што се и могло очекивати, одговори су недвосмислено и по ко зна који пут указали на забрињавајуће стање у коме се српско писмо већ поодавно налази, а које се још и непрестано погоршава.
Међутим, неки српски лингвисти лицемерно тврде да нема разлога за забринутост.
 
Poslednja izmena:
Видим како раде!
Јеси ли питао у нишкој пошти, да ли им је стварно толико скупо да промене печате?

Па и променили су их! Некад су били двоазбучни, а сада су... европски.

Хрвати су командовали Србима у Југославији, па то раде и сада. Зато су печати ... европски.

Службеницима по поштанским испоставама је наређено да не примају пошиљке за иностранство ако су адресиране ћирилицом. То је урађено по диктату Хрватске, јер видели сте како се према ћирилици односе Египат, Грчка, Немачка, Швајцарска, Словенија, Француска, САД... Уговорио сам ћириличну пошиљку и из Канаде и Холандије, и стрпљиво чекам. Писао сам и нашој амбасади у Загребу, само су речи Zagreb и Hrvatska писане хрватским словима, па су службеници у нишкој Пошти 1 морали да је преузму. Из Швајцарске сам добио две ћириличне пошиљке, а у Швајцарску сам послао ћириличну разгледницу у чијој адреси су улица, Цирих и Швајцарска писани на немачком језику. Послата је 17.6.2013. и до данас, 13.7.2013. није стигла. Сумњам да није ни послата, да је кренула из Ниша и завршила... у Нишу. Видећу да ли ће тако бити и са пошиљком за Загреб. Кркобабић ми је узео паре за марку, а даље га изгледа не интересује.
 
Чекај, ти овим ништа не доказујеш.
Кажеш да по прописима Поште писмо за иностранство, за туђину, мора да буде адресовано латиницом. И то је у реду – ваљда се не односи на ћириличке земље, као и на Грчку – јер би писмо са адресом на ћирилици могло бити враћено. Али, Пошта би морала да буде доследна, те да не прима писма која нису адресована на службеном језику и писму, - а то је по Уставу србски и ћирилица – било да долазе из туђине или су унутар Србије.
А то што су нека писма ипак стигла, то је била чиста воља конкретних службеника.
 
ЋИРИЛИЦА - ЛАКМУС ПАПИР СРПСКЕ СЛОБОДЕ

Ћирилица лакму&#10.jpg
 
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/39...koj-drzavljanki-preti-iseljenje-iz-Svajcarske

Evo kako neuki ljudi umeju da naprave problem gde on ne postoji.

Ispravite me koji bolje znate nemački, ali ime i prezime ove žene se na srpskom piše Maja Tirler, ili ako ćemo na službenom pismu Маја Тирлер. Sasvim prosto. Ali zbog dve tačke na u (je l' to beše umlaut?) ženi su napravili problem.

Ja na mobilnom (nemackom) nemam umlaut pa onda pisem to ü sa ue, ö sa oe itd.
Tako se to radi, a to je i ova Maja mogla da im objasni.
Nema tog umlauta ni na engleskim tastaturama ( a ni na srpskim, franncuskim) ali svako zna kako se to resava.
 
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/39...koj-drzavljanki-preti-iseljenje-iz-Svajcarske

Evo kako neuki ljudi umeju da naprave problem gde on ne postoji.

Ispravite me koji bolje znate nemački, ali ime i prezime ove žene se na srpskom piše Maja Tirler, ili ako ćemo na službenom pismu Маја Тирлер. Sasvim prosto. Ali zbog dve tačke na u (je l' to beše umlaut?) ženi su napravili problem.

Pošteno moram da primetim kako žena ne bi imala problema da joj je pasoš bio na ćirilici, kao što se zalaže Vlada Grujić. Međutim, nakon veštačenja, da srpska latinica ima takvu transkripciju, trebalo bi da prođe bez problema.
 
Ja na mobilnom (nemackom) nemam umlaut pa onda pisem to ü sa ue, ö sa oe itd.

Ја ипак верујем да имате и немачка слова. Ја имам више телефона, сасвим скромних и јефтиних, и сви имају таква слова. Мој стари "Сони-Ериксон" који има руску ћирилицу такође има и немачка слова.

Покушајте овако:

Дозовите писање порука. Аутоматски имате латинско ("енглеско") писмо. Продуженим притиском на "тарабу" дозовите "Избор језика (писама)", и одаберите неко латинично писмо које има и немачка слова (у мом "Ериксону" то је румунски језик. На сваком словном тастеру притисните четврти, пети, шести, седми... пут, и верујем да ћете видети и немачка слова. На више тастера по једно-два, и немачка (грчка, норвешка, шпанска...) слова су на располагању.

Немачки.jpg
 
Poslednja izmena:
Ја ипак верујем да имате и немачка слова. Ја имам више телефона, сасвим скромних и јефтиних, и сви имају таква слова. Мој стари "Сони-Ериксон" који има руску ћирилицу такође има и немачка слова.

Покушајте овако:

Дозовите писање порука. Аутоматски имате латинско ("енглеско") писмо. Продуженим притиском на "тарабу" дозовите "Избор језика (писама)", и одаберите неко латинично писмо које има и немачка слова (у мом "Ериксону" то је румунски језик. На сваком словном тастеру притисните четврти, пети, шести, седми... пут, и верујем да ћете видети и немачка слова. На више тастера по једно-два, и немачка (грчка, норвешка, шпанска...) слова су на располагању.

Pogledajte prilog 298905

Ma sigurno da ima svuda i tih umlauta, nego me mrzi da ih trazim, poruke i tako na nemackom pisem jednom u dve godine pa koga briga.

Htela sam samo da kazem da je ova Maja mogla tom cinovniku da kaze da moze ta slovca da napise i drugacije, a da budu " validna".
Nego ne zna ni ona o cemu se radi,, ai ove budale koje pisu takve vesti po tabloidima.
 
Da tako je, ali kada taj kome se izdaje neki dokument ne proverava sta mu se daje, ili ne upozori unapred cinovnika koji pise, onda dolazi
do promene imena i nezgodacija i ne samo u inostranstvu.

У праву, али ипак се удавача потрудила, бар како пише блиц. Проблем су наши неписмени и аљкави чиновници.
 
ПИСМО ПРИЈАТЕЉА

Догађај из детињства, сећање једног Новосађанина:

„Поштовани господине Филиповићу,

Из сећања сам "ископао" један "ћирилични" случај, овог пута још из основне
школе. Ради се о поштовању ћирилице од стране припадника "народности" (када "народ" то није много чинио). Случај мали, али ...

Време дешавања: 1979. или 1980. година. Место дешавања: моја основна
школа у Новом Саду. Главна личност: школски библиотекар, а претходно
професор немачког језика Јосип Соцек.

По имену и презимену дало би се закључити да г. Соцек ни у ком случају
није Србин (био је немачко-словачког порекла, како сам касније сазнао).
Са мном је говорио некада српски, некада словачки, није било правила.

Неколико пута сам га затицао у школској библиотеци док је на писаћој
машини куцао спискове ученика који нису вратили књиге на време. Имао сам
прилике и да неколико пута бацим поглед на те спискове. Као што се може
наслутити, поента целе приче је – писаћа машина је била ћирилична!

Као и моји сународници данас, тако је и он ОНДА могао да каже да му је
"лакше" да пише српски латиницом, можда чак и osisanom latinicom. Могао је
да тражи нову писаћу машину - добио би латиничну, како је у то време било
уобичајено. Могао је и да расходује своју писаћу машину, али - није. Сећам
се да му је ту и тамо склоп реченице био неуобичајен, но језик је био
српски, а писмо ћирилица“.
 

Back
Top