straga o trgovini ljudskim organima nealbanaca otetih na Kosovu privedena kraju. Očekuje se reakcija međunarodnih subjekata, rekao Bruno Vekarić. Istraga o zločinima takozvane "gnjilanske grupe" pod stalnom opstrukcijom.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, i pored opstrukcija s kojima se susreće na terenu, nastavlja intenzivno da radi na rasvetljavanju brojnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije, izjavio je portparol Tužilaštva Bruno Vekarić.
Izjava Bruna Vekarića i snimci "Žute kuće"
Vekarić je agenciji Tanjug rekao da je istraga o trgovini ljudskim organima nealbanaca otetih na Kosovu i Metohiji "manje-više završena", ali da Tužilaštvo sada očekuje reakcije međunarodnih subjekata.
"Tužilaštvo i dalje svakodnevno dobija nove podatke u vezi sa ovom istragom. Ali, sada je od suštinske važnosti naša komunikacija sa međunarodnim subjektima na Kosovu i Metohiji koji mogu da pomere ovaj predmet s 'mrtve tačke', kao i sa Savetom Evrope, odnosno njegovim specijalnim izvestiocem Dikom Martijem", precizirao je Vekarić.
Vekarić je uveren da će Marti uskoro posetiti Beograd i da "ova naša tema nije stavljena u drugi plan".
Portparol Tužilaštva se nada da će se u rasvetljavanje trgovine ljudskim organima uključiti i Euleks i albansko tužilaštvo, pošto trag zločina vodi sa Kosova na sever Albanije.
"Ono što zabrinjava su akcije kao što je poslednje hapšenje Srba, navodno pripadnika Bezbednosno-informativne agencije", naveo je Vekarić, ocenivši da su to metodi koji se primenjuju uvek kada neko sa Kosova treba da bude diskreditovan zbog svojih zločinačkih aktivnosti.
Veliki problemi sa "gnjilanskom grupom"
Osvrćući se na istragu o zločinima koje je počinila grupa pripadnika OVK, takozvana "gnjilanska grupa", Vekarić je ukazao da se Tužilaštvo susreće s velikim problemima na terenu.
Napomenuo je da se povodom tog slučaja preti lokalnom srpskom stanovništvu, a Tužilaštvo ima i saznanja da je bilo planova o otmicama Srba, kako bi se iznudila zamena za uhapšene pripadnike ove terorističke grupe.
Vekarić je naveo da opstrukcije na terenu nisu jedino s čime se susreću tužioci u svom radu, već im se i preti, a na udaru su i ostali zaposleni, smatrajući da je to "sastavni deo posla".
Izneo je podatak da su do sada evidentirane 62 pretnje, od kojih su neke bile i direktni fizički napadi.
Prema njegovim rečima, otkrivena su dva glavna izvora pretnji - iz Čikaga, odakle su stizala pisma sa najgorim porukama i pretnjama tužiocu Vladimiru Vukčeviću, a drugi je iz Haga, odakle je čovek telefonom više puta zvao zaposlene i pretio njima i njihovim porodicama.
Analiza novinarskih izveštaja
Govoreći o analizalama novinarskih tekstova i televizijskih priloga iz devedesetih godina, Vekarić je precizirao da Tužilaštvo ozbiljno razmatra tadašnja medijska izveštavanja o deševanjima na teritoriji Zvornika i Vukovara.
"Jedino što mogu da kažem je da se utvrđuje da li ima elementa krivičnog dela u tim tekstovima i prilozima, posle čega će tužilac za ratne zločine odlučiti da li će tražiti pokretanje istrage", kazao je Vekarić.
Kao neosnovane odbacio je pojedine izjave iz Udruženja novinara Srbije (UNS) da se to doživljava kao hajka na novinare i naglasio da niko ni jednim gestom ili izjavom tako nešto nije uradio.
"U državi niko ne može da bude zaštićen ukoliko je izvršio krivično delo. Kao što je sudija Vrhovnog suda završio u zatvoru, ne vidim zašto ne bi moglo da se istražuje da li se neki novinar ogrešio o zakon, odnosno da li je počinio krivično delo", rekao je Vekarić.
Saradnja tužilaštava u regionu
Upitan o saradnji tužilaštava u regionu, Vekarić je podsetio da su nedavno tužilac za ratne zločine Srbije i glavni tužilac BiH Milorad Barašin usaglasili nacrt zajedničke platforme dva tužilaštva o sprečavanju nekažnjavanja počinilaca ratnih zločina.
Vekarić je najavio da bi uskoro srpsko i bosansko ministarstvo pravde trebalo da potpišu sporazum o zajedničkim istražnim timovima koji bi prikupljali dokaze i podatke za krivični progon, kao i sporazum o ustupanju dokaza.
"Problem ratnih zločina je što su dokazi često u jednoj državi, gde je mesto izvršenja zločina, izvršioci u drugoj, a nekada i nekoj trećoj zemlji. Mislim da je regionalna saradnja ključ rešenja problema ratnih zločina. Srpsko Tužilaštvo će uvek štititi interes pre svega žrtava, jer ne smemo zaboraviti mladiće koji su izginuli na tim prostorima", rekao je Vekarić, smatrajući da je to interes i njihovih kolega iz BiH.
Vekarić je podsetio da Srbija već ima takve sporazume s Hrvatskom, ocenjujući da će ti sporazumi biti "veliki korak u procesuiranju ratnih zločina"
