Komplikacije sa dentalnim implantima nastaju dejstvom različitih faktora i mogu biti dvojake:
- biološke;
- mehaničke.
Biološke implantološke komplikacije uzrokovane su upalom gingive (periimplantitisom) ili resorpcijom kosti oko implanta (smanjenjem njene zapremine). Nedostatak vilične kosti može dovesti do
mikropomeranja ili čak rasklimanosti implanta.
Komplikacije sa zubnim implantima mehaničke prirode povezane su sa samim implantima, suprastrukturama, krunama, mostovima ili protezama na njima.
Periimplantitis
Ako se radi o periimplantitisu u početnoj fazi, primenom najsavremenije
fotodinamičke laserske terapije desni ovaj problem se zbrinjava tretiranjem inficiranog područja.
Kako bi se predupredio nastanak ovog ozbiljnog oboljenja, od krucijalne važnosti je posebno voditi računa o oralnoj higijeni i čistoći područja oko implanata. U suprotnom, dolazi do nagomilavanja plaka i patogenih mikroorganizama (bakterija) koji su uzrok nastanka upale, odnosno periimplantitisa.
Ukoliko se pacijent ne obrati na vreme i pomoć zatraži kada je ovo oboljenje već uznapredovalo, najčešće dolazi do razgradnje vilične kosti i posledičnog gubitka implanta.
Metal vidiljiv iznad desni
Telo implanta koje je primetno iznad linije gingive znak je gubitka kosti oko implanta i upozorenje da pacijent hitno poseti
implantologa. Uz pomoć
implantoplastike, biće sprečen razvoj periimplanititisa, gubitka kosti i, na kraju, samog implanta.
Implantoplastika uključuje pomenutu fotodinamičku lasersku terapiju desni. Procedura se vrši tako što se hrapava površina implanta najpre zaravni kako bi se eliminisale bakterije koje izazivaju upalu desni. Potom se izravnata površina implanta tretira uz pomoć fotodinamičkog lasera.
Prodor implanta u sinusnu šupljinu
Protruzija implanta u maksilarni sinus događa se zbog spuštenog poda ove paranazalne šupljine. U tom slučaju je neophodno izvođenje podizanje dna sinusa, odnosno
sinus-lift.
Slučajevi kada se implant mora izvaditi
Iako u većini slučajeva
dentalni implanti mogu trajati doživotno, određena stanja vilične kosti ili gingive mogu biti razlog za njihovo uklanjanje. Takođe, iz različitih razloga može doći do
naprsnuća,
lomljenja ili
drugih oštećenja implanta, što opet mora rezultirati eksplantacijom.
Iako dosta retko (samo 0,6 % slučajeva), u nekih pacijenata se može javiti
alergija na titanijum, od kojeg se, kako je rečeno, većinom prave zubni implanti. Specijalnim testom krvi (
MELISA) alergija se može utvrditi i pre ugradnje implanta. Ipak, ako test nije izvršen preoperativno, neki simptomi mogu ukazivati na alergiju na titanijum. To su:
- zapaljenje i otok gingive oko implanta;
- bol;
- odumiranje alveolarnog tkiva (nekroza);
- resorpcija kosti vilice;
- toksične reakcije u drugim tkivima. Izvor
