"Znakovi pored puta" - I. Andric

[The_big_blue]

Andricev senzibilitet je,svakako ne ovozemaljski...ali iako ekstremno "mracan"...opet i toliko opipljiv...
ali ipak meni je omiljeno sledece,jer je toliko toga receno u toliko malo reci..ono sto cesto zaboravljamo...a to je da uzivamo u malim stvarima i u trenutku...
" Budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost,i kad god za to nalazite snage u sebi,jer trenuci ciste radosti vrede i znace vise nego citavi meseci i dani nasega zivota provedeni u mutnoj igri nasih sitnih i krupnih stvari i prohteva.( Njihova propinjanja su cudljiva i nezdrava,njihova zadovoljstva nesigurna i kratkotrajna,sama sebi cilj i svrha!).A minut ciste radosti ostaje u nama zauvek kao sjaj koji nista ne moze zamraciti."

 

[loop]

ja sam procitao 70% te knjige, i stekao sam utisak da je vrlo malo, mozda 1 % zabeleski apsolutna greska.

zacudilo me je to i sto sam vise razmisljao o tome sve sam vise uvidjao da je pogresio, ali i to samo dokazuje da je i on covek, i da su mu nekad osecanja bila jaca od pameti, no jos vise bi me zacudilo da nije tako

 

[divlja u srcu]

Ono sto moze i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti. :wink:

 

[CaLiMeRo]

Andrić je bio i ostao jedna od mojih srodnih duša.
Osim njega, Šopen i Venders.

Odlomak iz Znakova, drugi put... :wink: