Značenje pojma Srbin (i njegovih izvedenica) u srednjem veku

[snouden]

Nije.

ne smaraj s odgovaranjem. zašto se zvala ili šta znači kovanica
slavenoserbia (ili slavoserbia).

 

[Nenad1331]

Nebulozu da se Tvrtko proglasio za kralja Srba zbog vladarskog kontinuuma sa Nemanjcima zastupaju Bošnjački politikanti.
Da narodni etnonim nije bio rasprostranjen i među narodom, mogao je Tvrtko da se proglasi za kralja Romeja ili Bugara, ipak su to bile mnogo prestiznije titule, ali nije jer u njegovoj drzavi nisu ziveli ni Romeji, ni Bugari, vec Srbi. Isto kao sto je Marko Mrnjavcevic imao najvise legalnih prava da bude naslednik srpskog prestola pa se ipak nije proplasio za Kralja Srba jer na njegovoj teritoriji nisu ziveli Srbi, vec Bugari.

 

[NickFreak]

Nebulozu da se Tvrtko proglasio za kralja Srba zbog vladarskog kontinuuma sa Nemanjcima zastupaju Bošnjački politikanti.
Da narodni etnonim nije bio rasprostranjen i među narodom, mogao je Tvrtko da se proglasi za kralja Romeja ili Bugara, ipak su to bile mnogo prestiznije titule, ali nije jer u njegovoj drzavi nisu ziveli ni Romeji, ni Bugari, vec Srbi. Isto kao sto je Marko Mrnjavcevic imao najvise legalnih prava da bude naslednik srpskog prestola pa se ipak nije proplasio za Kralja Srba jer na njegovoj teritoriji nisu ziveli Srbi, vec Bugari.

Титулу краља Ромеја и Бугара није имао на располагању па ни титулу краља Хрвата само Бана.
На располагању је имао круну Цара Срба и Ромеја или краља Срба.
Изабрао је титулу краља Срба у договору са Лазаром који је скинуо анатеми са српске цркве бачену од Ромеја и помирио ове две цркве
Један од услова да није могао под тим условима бити цар Ромеја узео је краљевску титулу.

 

[Khal Drogo]

Treba napomenuti da zapadnjačka teza kako nacije nisu postojale pre 19. veka nije bas tacna makar za Balkan, oni na zapadu ni danas ne znaju za etnicku pripadnost, s tim sto se ovde gradila iz politicke nacije u etnicku.

Заправо више одговарујуће је рећи политички концепт нације који јесте доминантно прихваћен на западнијим меридијанима (али и не код свих народа, рецимо Ираца и Баска) и за који се прихваћено да почиње са 1789.годином, са чиме се лично апсолутно не слажем, али да не ширимо тему.
Но то нема никакве везе са овом темом, пишемо о средњем вијеку, тако је аутор теме прецизирао, и тада грчки и латински рукописи помињу нације (έθνος, gens, gente) односно народе. Наравно да тадашње схватање националног идентитета није исто као у нека модерна времена, питање је колико су нижи сталежи (значи мимо племства, администрације у некој мјери и војног сталежа) уопште имали представу о тим колективним идентитетима, но списи нам казују да су постојале неке нације.

Pećkoj patrijaršiji koja je ukinuta 1762.

1766.

To su ljudi koji su imali građanstvo latinofonih gradova u primorju; Bara, Budve, Kotora i slično. Još car Konstantin VII Porfirogenit je sredinom X stoleća znao za etnolingvističku podelu na Romeje i Romane. Njih je zvao Romanima.

Да, ово задње је неспорно тачно. Са напоменом да ако погледамо Константинов рукопис, Романи је назив за становнике поријеклом из Рима или земље латинског језика и културе док је Ромеји назив за све становнике царства (Романије), равнајући се према данашњем поимању, Романи су народносна одредница а Ромеји политичка одредница.

Но на страну то. Људи од памтивјека имају потребу сврставати се у колективитете, по етничком, завичајном, политичком, вјерском па и другом (културолошком, начину живота итд) основу, једноставно то је у људској природи. Ова четири колективна идентитета, етнички, завичајни, политички и вјерски, и данас имају и кроз читаву историју су имали важност, да ли ће у неким временима неки од тих идентитета добити предност над другим зависило би од бројних околности а некад би политичком инструментализацијом наметан неки идентитет као доминантнији, рецимо вјерски или политички на штету етничког или завичајног.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

ne smaraj s odgovaranjem. zašto se zvala ili šta znači kovanica
slavenoserbia (ili slavoserbia).

Nije mi poznat niti jedan jedini srednjovekovni primer upotrebe tog pojma. Ako tebi jeste, podeli.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Nebulozu da se Tvrtko proglasio za kralja Srba zbog vladarskog kontinuuma sa Nemanjcima zastupaju Bošnjački politikanti.
Da narodni etnonim nije bio rasprostranjen i među narodom, mogao je Tvrtko da se proglasi za kralja Romeja ili Bugara, ipak su to bile mnogo prestiznije titule, ali nije jer u njegovoj drzavi nisu ziveli ni Romeji, ni Bugari, vec Srbi. Isto kao sto je Marko Mrnjavcevic imao najvise legalnih prava da bude naslednik srpskog prestola pa se ipak nije proplasio za Kralja Srba jer na njegovoj teritoriji nisu ziveli Srbi, vec Bugari.

Nije to nebulozno; to je i u (srpskoj) istoriografiji prihvaćeno stanovište. Pročitaj šta su o tome pisali npr. Sima Ćirković ili Neven Isailović.

Inače, Tvrtko nije uzeo srpsku titulu samo jer je, prosto, naslednik Nemanjića, već i zato što je zakoniti naslednik srpske krune po Deževskom sporazumu. Obrati pažnju sa nije uzeo ime Uroš, niti ga ubacio u dinastiju Kotromanića, što je bila dosta česta pojava od Milutinovog vremena.

Da se proglasi kraljem Bugara ili Romeja, nikakvog smisla ne bi bilo. Koji bi bili osnovi za tako nešto?

 

[Nenad1331]

Титулу краља Ромеја и Бугара није имао на располагању па ни титулу краља Хрвата само Бана.
На располагању је имао круну Цара Срба и Ромеја или краља Срба.
Изабрао је титулу краља Срба у договору са Лазаром који је скинуо анатеми са српске цркве бачену од Ромеја и помирио ове две цркве
Један од услова да није могао под тим условима бити цар Ромеја узео је краљевску титулу.

Pa zato su tako i prošli kad su se konsultovali sa Romejima, kao da im je vojna pomoc protiv Osmanlija dolazila od Carigradskog patrijarha. Jedinj spas za Romejsko carstvo kao instituciju je bilo ujedinjenje sa Balkanskim Slovenima što je i Dušan znao, i Simeon 4 veka pre njega, ali su carigradski intelektualci uradili sve sa pomognu Turcima da se prosetaju po Balkanu.

 

[snouden]

Nije mi poznat niti jedan jedini srednjovekovni primer upotrebe tog pojma. Ako tebi jeste, podel

Ne misli se na srednji vek vec na regiju u donbasu. valjda 18 vek.

 

[NickFreak]

Заправо више одговарујуће је рећи политички концепт нације који јесте доминантно прихваћен на западнијим меридијанима (али и не код свих народа, рецимо Ираца и Баска) и за који се прихваћено да почиње са 1789.годином, са чиме се лично апсолутно не слажем, али да не ширимо тему.
Но то нема никакве везе са овом темом, пишемо о средњем вијеку, тако је аутор теме прецизирао, и тада грчки и латински рукописи помињу нације (έθνος, gens, gente) односно народе. Наравно да тадашње схватање националног идентитета није исто као у нека модерна времена, питање је колико су нижи сталежи (значи мимо племства, администрације у некој мјери и војног сталежа) уопште имали представу о тим колективним идентитетима, но списи нам казују да су постојале неке нације.

1766.

Да, ово задње је неспорно тачно. Са напоменом да ако погледамо Константинов рукопис, Романи је назив за становнике поријеклом из Рима или земље латинског језика и културе док је Ромеји назив за све становнике царства (Романије), равнајући се према данашњем поимању, Романи су народносна одредница а Ромеји политичка одредница.

Но на страну то. Људи од памтивјека имају потребу сврставати се у колективитете, по етничком, завичајном, политичком, вјерском па и другом (културолошком, начину живота итд) основу, једноставно то је у људској природи. Ова четири колективна идентитета, етнички, завичајни, политички и вјерски, и данас имају и кроз читаву историју су имали важност, да ли ће у неким временима неки од тих идентитета добити предност над другим зависило би од бројних околности а некад би политичком инструментализацијом наметан неки идентитет као доминантнији, рецимо вјерски или политички на штету етничког или завичајног.

У МСД имамо један сумњив помен Влаха где их називају Италијанима због латинског.
Лаоник Халкокондил и Влахе назива Словенима који говоре италијански.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ne misli se na srednji vek

Pa zašto onda pokrećeš to pitanje na ovoj temi?

 

[snouden]

Pa zašto onda pokrećeš to pitanje na ovoj temi?

Zato sto reci i pojmovi nisu vremenski ograniceni kako ti to zamisljas. Osim toga vezani su za ljudsku predstavu o necemu pa ne moraju imati isto znacenje i u jednom vremenu za sve ljude.

 

[NickFreak]

Анте Старчевић говори да је славизам подла подвала да свако може видети да се иза имена Славен крије реч Срб што значи роб. Ово су за њега синоними.
Чак и југословенски оријентисану хрватску омладину назива пасмином славено-српском.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Isto kao sto je Marko Mrnjavcevic imao najvise legalnih prava da bude naslednik srpskog prestola pa se ipak nije proplasio za Kralja Srba jer na njegovoj teritoriji nisu ziveli Srbi, vec Bugari.

Ovo objašnjenje izuzetno je neuverljivo. Vukašin je bio primarno kralj Srba, ponekad Srba i Grka (u punom kapacitetu). Bugara nema, niti izbegavanja.

U dečanskom letopisu ostala je zabeležena tradicija o tome kako su tada postojala 3 odvojena srpska kralja.

Odsustvo neke razvijenije titule u slučaju Marka nema nikakve veze sa tim što je on vladao Bugarima, a ne Srbima. Već sa tim što on nikada nije prošao kroz ceremoniju krunisanja; on je samo kralj kao mladi kralj, Vukašinov naslednik. I kraljevska titula kod njega stoga ima više počasnu titulu.

Ali, da je on bio srpski kralj, nesporno je kao prvo iz pomenute letopisačke tradicije, a kao drugo zbog toga što su Osmanlije svoje pretenzije zasnivale upravo na njemu. Pošto je on umro bez naslednika, a kao vazal turskog cara, nasleđe je prešlo na njegovog seniora. I tako su Osmanlije videle da imaju prava da i u punom kapacitetu zagospodari Srbijom.

Mi nemamo tu preterano mnogo izvora, tako da sad već idem i u nagađanje čisto, ali moguće je da je Murat išao na Kosovo pod plaštom borbe za Marka Mrnjavčevića tj. njegova prava.

Ali to da je vladao Bugarima, a ne Srbima, nema veze da životom. Pa ne nastaju tek tako titule, po etničkoj strukturi, pobogu.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zato sto reci i pojmovi nisu vremenski ograniceni kako ti to zamisljas. Osim toga vezani su za ljudsku predstavu o necemu pa ne moraju imati isto znacenje i u jednom vremenu za sve ljude.

Ograničenja uvodi onaj koji je autor teme. Nisam zamislio, uopšte; u naslovu i uvodnoj poruci sam uveo to razgraničenje. Ne zanima me rasplinjivanje teme; sve široke teme su dosadne uglavnom, natrpa se sve i ne bude mi (a verujem ni drugima mnogima) interesantno za diskutovanje.

A za ovo što si pitao, doslovno imaš i druge teme, na kojima se diskutovalo o tome.

 

[Nenad1331]

Ovo objašnjenje izuzetno je neuverljivo. Vukašin je bio primarno kralj Srba, ponekad Srba i Grka (u punom kapacitetu). Bugara nema, niti izbegavanja.

U dečanskom letopisu ostala je zabeležena tradicija o tome kako su tada postojala 3 odvojena srpska kralja.

Odsustvo neke razvijenije titule u slučaju Marka nema nikakve veze sa tim što je on vladao Bugarima, a ne Srbima. Već sa tim što on nikada nije prošao kroz ceremoniju krunisanja; on je samo kralj kao mladi kralj, Vukašinov naslednik. I kraljevska titula kod njega stoga ima više počasnu titulu.

Ali, da je on bio srpski kralj, nesporno je kao prvo iz pomenute letopisačke tradicije, a kao drugo zbog toga što su Osmanlije svoje pretenzije zasnivale upravo na njemu. Pošto je on umro bez naslednika, a kao vazal turskog cara, nasleđe je prešlo na njegovog seniora. I tako su Osmanlije videle da imaju prava da i u punom kapacitetu zagospodari Srbijom.

Mi nemamo tu preterano mnogo izvora, tako da sad već idem i u nagađanje čisto, ali moguće je da je Murat išao na Kosovo pod plaštom borbe za Marka Mrnjavčevića tj. njegova prava.

Ali to da je vladao Bugarima, a ne Srbima, nema veze da životom. Pa ne nastaju tek tako titule, po etničkoj strukturi, pobogu.

Natpis u Prilepu iznad Markove freske ,,Краль Българомъ" najverovatnije govori da se on titule Kralja Srbije odrekao i shvatio da mu tu leba nema. E sad zašto bi njega nešto sprečavalo da se kao i Tvrtko proglasi za Kralja Srba i Makedonije, pa verovatno jer je u narodu nad kojim je vladao postojala makar najmanja svest da oni nisu Srbi.

 

[snouden]

Ograničenja uvodi onaj koji je autor teme. Nisam zamislio, uopšte; u naslovu i uvodnoj poruci sam uveo to razgraničenje. Ne zanima me rasplinjivanje teme; sve široke teme su dosadne uglavnom, natrpa se sve i ne bude mi (a verujem ni drugima mnogima) interesantno za diskutovanje.

A za ovo što si pitao, doslovno imaš i druge teme, na kojima se diskutovalo o tome.

odakle ti to da autor koji ne zna nesto treba da uvodi ogranicenje za to sto ne zna???

Smisao i evolucija pojma srbin treba se posmatrati kroz vreme i kroz razlicite zajednice ljudi. Takodje treba objasniti promenu znacenja kroz vreme. Samo tako mozemo sigurni da je nas odgovor istinita predstava o stanju svesti ondasnjih ljudi.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Natpis u Prilepu iznad Markove freske ,,Краль Българомъ" najverovatnije govori da se on titule Kralja Srbije odrekao i shvatio da mu tu leba nema.

Otkud ti ovo?

 

[NickFreak]

Natpis u Prilepu iznad Markove freske ,,Краль Българомъ" najverovatnije govori da se on titule Kralja Srbije odrekao i shvatio da mu tu leba nema. E sad zašto bi njega nešto sprečavalo da se kao i Tvrtko proglasi za Kralja Srba i Makedonije, pa verovatno jer je u narodu nad kojim je vladao postojala makar najmanja svest da oni nisu Srbi.

Наши краљеви су носили признату латинску круну. Нису се краљеви сами прозивсли и улазили у европску породицу.

После Косовској боја Твртку стижу честитке и звоне звона у Ротердаму.

Интерно се могсо краљ титулисати како је хтео и потписивати се али круну коју је Твртко наследио од Драгутина Немањића је краљ Србије.

Разлог по мени није у томе што није било других наследника већ који владар је имао подршку запада јер од Византије се није очекивала помоћ.

У овоме смо имали настанак српске деспотије који није био могућ без помирења цркве.
О српској деспотовини византијски писци говоре као о моћној богатој и модерној држави са признатим границама.

Са друге стране пад Босне је био обележен покољем босанског племства .
Код нас се то није догодило јер смо имали већ султанију Милица
мајку великих туских султана било их је више стога су Срби имали неки посебан статус унутар турског царства.

Овде имаш да је папа Никола 4. признао круну Драгутина као краља Србије и ту круну Твртко носи само што је под венац ставио и Рашку у којој се у том тренутку налази Дукља , Травунија , Хум.

Ова врх Босна ксо и Сирмиум угарски Срем се налазио у саставу Драгутинове Босне.
Тај предео као и Усори ће имати посебан статус и племство у Твртковој држави чак и Хум.
Неки видови протоаутономије.

 

[Khal Drogo]

Лаоник Халкокондил и Влахе назива Словенима који говоре италијански.

Да, то је занимљиво. Лаоник Халкокондил у 38.поглављу прве књиге у ову расу поред свих других словенских народа сврстава и Влахе, а у другом поглављу пише да зборе језиком сличним италијанском али да се не разумију са Италијанима.

Nije to nebulozno; to je i u (srpskoj) istoriografiji prihvaćeno stanovište. Pročitaj šta su o tome pisali npr. Sima Ćirković ili Neven Isailović.

Не, Сима Ћирковић пише нешто друго. У својој расправи (овдје) закључује да Стефан Твртко своје право на српско пријестоље темељи сходно родослову, и позивање на прародитеље, господу српску јесте управо у сврху легитимитета полагања права на круну Немањића. Значи пише о позивању на прородитеље своје, господу српску због полагања права, и тај закључак сумњам да ће ико оспорити.
Форумаш није писао о позивању на прародитеље, господу српску већ нешто скроз друго;

Nebulozu da se Tvrtko proglasio za kralja Srba zbog vladarskog kontinuuma sa Nemanjcima zastupaju Bošnjački politikanti.

И то јесте небулоза.

И Сима Ћирковић и у тој расправи појам Србљем поистовјећује са појмовима Србљем и Грком у Душановој титулатури.
Такође у истој расправи пише да је Твртко и као бан, значи прије 1377-е, у истој мјери као и остали српски обласни господари судјеловао у продужењу српског политичког развитка и да се његова власт над српским територијама није разликовала од власти других српских владара.

 

[Pravi Vlah]

Према средњовековним српским краљевским повељама и Душановог Законика, термин Србин се користио и као назив потчињеног земљорадника. Грачаничка повеља из 1321 дели Србе у два дела: меропахи и сокалници. Краљевске повеље такође разликују Србе као потчињене земљораднике од Влаха. Очигледно краљ и властела себе нису сматрали Србима. Били су део другог друштевног слоја и женили су се са властелом из других земаља. Ова чињеница се не спомиња у савременим романтичарским бајкама о историји.

https://pdfslide.tips/documents/zakon-stari-srbljem.html

https://sh.wikipedia.org/wiki/Sokalnici

 

[Khal Drogo]

Према средњовековним српским краљевским повељама и Душановог Законика, термин Србин се користио и као назив потчињеног земљорадника.

Није.

Краљевске повеље такође разликују Србе као потчињене земљораднике од Влаха.

Не. Не пише то апсолутно нигдје, ни у некој повељи ни у законику.

 

[Pravi Vlah]

Није.

Не. Не пише то апсолутно нигдје, ни у некој повељи ни у законику.

Постојао је Закон Србљем у којем се описују обавезе Срба као потчињеним земљорадницима и Закон Влахом у којем су описују обавезе Влаха као покретним сточарима. Постојао је закон Србин да се не жени у Влахе, а ко се жени да буде свежен и враћен на месту свог оца.

 

[Khal Drogo]

....у којем се описују обавезе Срба као потчињеним земљорадницима и Закон Влахом у којем су описују обавезе Влаха као покретним сточарима.

А да ниси помијешао Србе и себре који јесу били земљораднички сталеж у средњевјековној Србији што се види из Душановог законика (овдје)

52. ОБ ИЗНАСИЛОВАНИИ ВЛАСТЕЛИЦЫ​

И который властель изнасилует властелицу, да отсекутся ему обе руки и отрежется нос. Если же себр (Себр — свободный простолюдин, мелкий землевладелец) изнасилует властелицу, да будет повешен. Если же изнасилует себе равную, да отсекутся ему обе руки и отрежется нос.

68. О СЕБРЕ​

Да не будет собора себров. Если же найдется какой собиратель, да отрежутся ему уши и да выжгутся ему ресницы.

94. О ВЛАСТЕЛЯХ И О СЕБРЕ​

Если властель убьет себра в городе или в жупе или в катуне, да платит тысячу перперов; если же себр убьет властеля, то отрубить ему обе руки и заплатит 300 перперов.

98. О ВЫРЫВАНИИ ВОЛОС ИЗ БОРОДЫ СЕБРОВ​

Если схватятся за бороду два себра, то пеня за это 6 перперов.

 

[NickFreak]

H. Šuster-Ševc [H. Schuster-Šewc] Poreklo i istorija etnonima Serb "Lužički Srbin"

U nemačkim i latinskim izvorima takođe se sreće oblik sa -e (Serb), ali vrlo retko. Uzrok tome svakako leži u opasnosti od mešanja sa imenom južnoslovenskih Srba. Neosnovano je u svakom slučaju mišljenje koje zastupaju neki istoričari i arheolozi, prema kome istočni Lužičani i Milčani prvobitno uopšte etnički nisu pripadali istoj grupi sa Lužičkim Srbima naseljenim zapadno od Elbe, i prema kome je etnonim Serb tek kasnije (od 10/11. veka) prenesen i na njih. Upor. L. Niederle, Slovanské starožitnosti, sveska 3, Prag 1919, str. 113: Vlastní srbská země rozkládala se půvidně jen po stranách řeky Muldy. Teprve později se rozšíržila i na kraj Daleminců, na Sprěvu a na Nisu a přešla tak i na zemi Lužičanů a Milčanů". Ovakvo mišljenje kasnije podržavaju i drugi istoričari, a ponekad se javlja i u slovenskoj onomastici, tako da se danas - potpuno neosnovano - izgovaraju različite fonetske varijante jednog te istog izvornog oblika za navodno posebna krila - istočno i zapadno - Lužičkih Srba: Sorb / Sarb, odnosno Serb; ovaj izvorni oblik je u praslovenskom je glasio *Sьrb (gornjolužički, donjolužički Serbь, staročeški Sirb, istočnoslovenski serb), odnosno *Sъrbъ (starolužički Sorb, donjolužički dijalekatski Sarb, pol. Sarb, srpskohrvatski Srbin). Ovde je verovatno u pitanju stari prevoj ъ : ь. Uz osnovu *srъb- / *sьrb-, isp. i slovenske glagole: polj. s(i)erbać, s(i)orbać, sarbać 'srkati, mljackati', rus. serbatь, serbatь 'isto', ukr. serbati 'isto', belorus. serbacь 'isto', slovenački srbati 'isto', bugarski sъrbam 'isto', crkvenoslovenski sъrbanije '(posrkana) supa', polapski srabaněk 'retka supa od krupice' (< *srьbanikъ-), pored gornjol. srěbać 'srkati, mljackati', donjolužičkog srjebaś 'isto', kašupskog strzebać 'isto', češ. střebati 'isto', slovačkog strebat 'isto' (umetnuto -t- kao u češkom stříbro 'srebro'), staroruskog serebati 'isto', srpskohrvatskog dijalekatskog srebati 'isto' i slovenačkog srebati 'isto' (< *serb-). Pored slovenskih jezika, isp. lit. suřbti, let. surbt, lat. sorbeō, -ēre, srednjonemački sürfen 'srkati', što se sve izvodi iz indoevropske onomatopejske osnove *serbh- / *sirbh- / *surbh- 'srkati, dojiti, teći'.

"U osnovi slovenskog etnonima *Sьrbь / *Sъrbъ leži motiv za označavanja koji je vezan za ekstralingvističku okolnost da je u ranim etničkim zajednicama takozvano "srodstvo po mleku" i "bratstvo po mleku" bilo veoma rašireno, a uspostavljano je između dve osobe koje su imale istu dojilju (i onda kada nisu bile u krvnom srodstvu). Iz toga su izvedena sekundarna značenja: 1. onaj ko pripada istoj porodici (rodu) (rođak), 2. pripadnik istog roda, plemena (saplemenik) i 3. etnonim (ime naroda, nacije).

U pitanju je jedan od najstarijih slovenskih etnonima, na kome takođe počiva i današnje ime južnoslovenskog naroda srpskohrv. Srp, Srbin, Srblin, upor. i starosrpski Sьrbinь, Sьrblinь (L. Niederle, Manuel 1, 94; Slov. Starož. 2, 487), srednjogrčki Σερβιοι, Σερβλοι. Sa ovim u vezi, vredna je pažnje činjenica da srednjovekovni starosrpski izvori beleže i oblik sa o/u, isp. Zapise popa Dukljanina: Surbia, quae Transmontana dicitur; Serbulia / Sorbulia (ime starosrpske episkopije). U drugim slovenskim jezicima posvedočeni su sledeći oblici ovog imena: ruski serb 'balkanski Srbin', takođe serebь sa "polnoglasijem". U savremenom ruskom Lužički Srbi imenuju se lyžickie serbы, ali se danas pod uticajem nemačkog takođe javlja i sorb, pl. sorbы; poljski Serbowie łużyccy (vokal e- je pod uticajem istočnoslovenskih jezika), č. Lužičti Srbovéi.

Etnonim *Sьrb / *Sъrbъ odslikan je i u mnogobrojnim slovenskim toponimima, pri čemu su oni po svoj prilici izvedeni samo na osnovu najstarijeg značenja "Potomak istog roda ili iste porodice", isp. starolužički Surbici (961), Curbici (1009), sada Zörbig (okrug Bitterfeld), polj. Sarbia, selo u blizini Krosna (Śląsk), Sarbiewo, Sarbowice, Sarbin(ow)o (Velikopoljska), češ. Mlékosrby, Srbice, Srbsko, Srby, mak. Srbica, Srbina"

 

[NickFreak]

Код Јеречека се сећам да напомиње да се реч Словен за становнике Балкана користи први пут од 600. године код западних суседа нешто раније.
Он је сматрао такође реч Серб домаћом за Словене а Словен је мислио да је грчка реч. Међутим имамо је и код Латина.
Мени се чини да је реч Склавин или Склави реч о једној језичкој етно групи слично као што су словени једну одређену групу народа звали Немци уопштено иако су неке разликовали појединачно.

Можда се првобитно преузела од Скира тим пре што имамо дублет сродника Хира.