Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
U IME NARODA!- Streljanje civila na Sabackom mostu 27. 10. 1944.
27.10.1870. године, у Шапцу је рођен Ђорђе (Ђока) Јовановић, шабачки предузимач, трговац и банкар, председник Општине шабачке у периоду 1910-1915 и 1920-1921, и вршилац дужности председника Општине шабачке 1915-1919 у изгнанству, председник Удружења индустријалаца, председник Шабачког акционарског друштва за електричну снагу и међуратни политичар. Мој прадеда.
27.10.1944. године, је и убијен од стране комуниста на старом шабачком мосту...
Био је активан социјалдемократа од ране младости и у почетку жестоки заступник републиканског уређења Србије. Члан Пашићевих радикала, оснивач и уредник листа "Радикалац" у Шапцу. Једном приликом је, након убиства краља Александра Обреновића маја 1903. године, допао робије изјавивиши "Убили су једно г... да сутра дође друго!". Општом амнестијом је ослобођен одговорности. Априла 1904. године, градећи хотел у Бањи Ковиљачи, стицајем околности се укључује у картање са групом људи у којој је био и краљ Петар, кога Ђока у први мах није препознао. Коначно га упознавши, Ђока из корена мења мишљење о краљу Петру, као и своје политичко опредељење, и остаје веран краљу Петру и династији Карађорђевића до краја свог живота.
Године 1910. бива изабран за председника Општине шабачке као представник издвојене фракције Пашићеве Народне радикалне странке. Године 1912. постаје члан Самосталне радикалне странке под вођством Љубе Давидовића која је настала издвајањем из Народне радикалне странке и од које ће 1919. године настати Демократска странка. На месту председника Општине шабачке остаје све до 29. јула 1914. године, када Аустроугари бомбардују Шабац. Након две недеље се враћа у Шабац и у њему остаје до 4. октобра 1915. године када Шабац по трећи пут пада у руке непријатељу. Током рата остаје на функцији вршиоца дужности председника Општине шабачке, у изгнанству.
Током повлачења војске, народа и владе, одступа заједно са 6. шабачком пуковском окружном командом, да би новембра 1915. године, преко Битоља, Дебра, Призрена и Љум Куле прешао Албанију и обрео се у Драчу, одакле је са војском пребачен на Крф и касније у Ницу, у Француској. Новембра 1916. године, од стране тадашњег министра финансија др Момчила Нинчића, бива именован у Делегацију Министарства финансија Краљевине Србије у Марсељу. На том месту остаје до маја 1917. године, када је, одлуком министара просвете и правде постављен за члана Одбора за распоред помоћи слободним професијама у Србији чије је седиште било у Женеви.
Након Првог светског рата, од Самосталне радикалне странке, Љуба Давидовић оснива Демократску странку а Ђока Јовановић постаје један од оснивача Демократске странке у Подрињу. За вршиоца дужности председника Општине шабачке бива именован 1920. године и на том месту остаје све до 15. маја 1921. године, када су одржани допунски избори за председника и три кмета.
Од увођења Шестојануарске диктатуре до 1932. се повлачи из политике. Током 1932. године, на политичкој сцени се појавила нова странка – Југословенска радикално-сељачка демократија (ЈРСД). Један од 25 оснивача ЈРСД у Шапцу је био и Ђока М. Јовановић. Локално организовање странке је извршено 6. септембра, симболично на рођендан Њ.К.В Престолонаследника Петра Другог, када су изабрани Управни одбор, Надзорни одбор и 20 делегата за среску скупштину. За председника је изабран Драгомир Петровић а за потпредседнике Ђока Јовановић и Петар Гроздић. Неколико дана касније, 11. септембра 1932. године, Ђока Јовановић је изабран и за првог потпредседника Среског одбора.
1933. године ЈРСД мења име у Југословенску националну странку (ЈНС) за чијег председника Месног одбора у Шапцу Ђока Јовановић бива биран два пута, 1934. и 1937. године.
Током 2. светског рата се повлачи из политике и покушава да одржи своју Шабачку извозну банку. Септембра 1941. године борави у Београду и сазнаје да су му сва три сина са преко 4000 Шапчана одведени у Јарак, током познатог "Крвавог марша". Одмах је затражио и добио пријем код генерала Панте Драшкића, тадашњег министра у Недићевој влади, и упознао га са ситуацијом о којој до тог тренутка Недићева влада није знала ништа. Недић затим интервенише код генерала Данкелмана, војног управника Србије и Шапчани бивају враћени у градске касарне, о чему постоји и запис у Летопису Шапца који је написао прота Глигорије Бабовић.
Три године касније, 23. октобра 1944. године, последње немачке посаде напуштају град у који истог поподнева улазе комунисти. Исто вече и наредних дана хапсе виђеније људе. Већ 24. октобра, комунисти одводе и Ђоку Јовановића, ухапсивши га испред своје куће заједно са апотекаром Илијом Ранковићем и мајором Добром Радосављевићем. Ђока Јовановић није бежао јер је био уверен да се ничим није огрешио о свој народ и суграђане. Напротив, помогао је да се о трагедији Шапчана током "Крвавог марша" чује у Београду и тако допринео спасавању хиљада својих суграђана. Спроведен је у Окружни затвор где му је супруга доносила храну неколико дана, све док јој стражар 27. октобра 1944. године, на Ђокин 74. рођендан, није рекао "њему храна више неће требати". Тог дана, око 2 сата ујутру, стрељан је као "народни непријатељ" на срушеном шабачком мосту, са још 35 својих суграђана од којих су 4 биле жене и троје ђака. Списак жртава постоји у поменутом Летопису Шапца. Гроб му је читава Сава.
Убијен је на свој 74. рођендан, 27.10.1944. године, без суђења.
Убио га је, по сопственој причи, ознаш Добринко Пантелић, који се, јула 1946, пијан хвалио у шабачким кафанама како је убио „маторог банкара“ тако што му је „стрпао предратне паре у уста и испалио рафал у њега“. Нешто касније, у згради бившег хотела Југославија (угао Јевремове и Краља Милана), Добринко Пантелић је, у изливу свог алкохолног јунаштва, причао да је Ђоку „послао на онај свет маљем“.
Сва имовина породице Јовановић је конфискована, сви чланови избачени из куће у којој су живели, која још увек није враћена потомцима.
Ђока Јовановић је рехабилитован 2010. године.
Извор: лично истраживање Саше Јовановића, а на основу:
1. Павле Јосић - "Шабац 1918-1941",
2. "Шабачки гласник" - више бројева између два рата,
3. Прота Глигорије Бабовић - "Летопис Шапца 1933-1944",
4. Међуопштински историјски архив Шабац - Документација под бројем ПО64,
5. Закључак Среског суда у Шапцу бр. 662/45 од 19. јула 1945,
6. Картон бр 1. досијеа бр. 22 картотеке лица осуђених на конфискацију имовине,
и друга породична документација...
27.10.1870. године, у Шапцу је рођен Ђорђе (Ђока) Јовановић, шабачки предузимач, трговац и банкар, председник Општине шабачке у периоду 1910-1915 и 1920-1921, и вршилац дужности председника Општине шабачке 1915-1919 у изгнанству, председник Удружења индустријалаца, председник Шабачког акционарског друштва за електричну снагу и међуратни политичар. Мој прадеда.
27.10.1944. године, је и убијен од стране комуниста на старом шабачком мосту...
Био је активан социјалдемократа од ране младости и у почетку жестоки заступник републиканског уређења Србије. Члан Пашићевих радикала, оснивач и уредник листа "Радикалац" у Шапцу. Једном приликом је, након убиства краља Александра Обреновића маја 1903. године, допао робије изјавивиши "Убили су једно г... да сутра дође друго!". Општом амнестијом је ослобођен одговорности. Априла 1904. године, градећи хотел у Бањи Ковиљачи, стицајем околности се укључује у картање са групом људи у којој је био и краљ Петар, кога Ђока у први мах није препознао. Коначно га упознавши, Ђока из корена мења мишљење о краљу Петру, као и своје политичко опредељење, и остаје веран краљу Петру и династији Карађорђевића до краја свог живота.
Године 1910. бива изабран за председника Општине шабачке као представник издвојене фракције Пашићеве Народне радикалне странке. Године 1912. постаје члан Самосталне радикалне странке под вођством Љубе Давидовића која је настала издвајањем из Народне радикалне странке и од које ће 1919. године настати Демократска странка. На месту председника Општине шабачке остаје све до 29. јула 1914. године, када Аустроугари бомбардују Шабац. Након две недеље се враћа у Шабац и у њему остаје до 4. октобра 1915. године када Шабац по трећи пут пада у руке непријатељу. Током рата остаје на функцији вршиоца дужности председника Општине шабачке, у изгнанству.
Током повлачења војске, народа и владе, одступа заједно са 6. шабачком пуковском окружном командом, да би новембра 1915. године, преко Битоља, Дебра, Призрена и Љум Куле прешао Албанију и обрео се у Драчу, одакле је са војском пребачен на Крф и касније у Ницу, у Француској. Новембра 1916. године, од стране тадашњег министра финансија др Момчила Нинчића, бива именован у Делегацију Министарства финансија Краљевине Србије у Марсељу. На том месту остаје до маја 1917. године, када је, одлуком министара просвете и правде постављен за члана Одбора за распоред помоћи слободним професијама у Србији чије је седиште било у Женеви.
Након Првог светског рата, од Самосталне радикалне странке, Љуба Давидовић оснива Демократску странку а Ђока Јовановић постаје један од оснивача Демократске странке у Подрињу. За вршиоца дужности председника Општине шабачке бива именован 1920. године и на том месту остаје све до 15. маја 1921. године, када су одржани допунски избори за председника и три кмета.
Од увођења Шестојануарске диктатуре до 1932. се повлачи из политике. Током 1932. године, на политичкој сцени се појавила нова странка – Југословенска радикално-сељачка демократија (ЈРСД). Један од 25 оснивача ЈРСД у Шапцу је био и Ђока М. Јовановић. Локално организовање странке је извршено 6. септембра, симболично на рођендан Њ.К.В Престолонаследника Петра Другог, када су изабрани Управни одбор, Надзорни одбор и 20 делегата за среску скупштину. За председника је изабран Драгомир Петровић а за потпредседнике Ђока Јовановић и Петар Гроздић. Неколико дана касније, 11. септембра 1932. године, Ђока Јовановић је изабран и за првог потпредседника Среског одбора.
1933. године ЈРСД мења име у Југословенску националну странку (ЈНС) за чијег председника Месног одбора у Шапцу Ђока Јовановић бива биран два пута, 1934. и 1937. године.
Током 2. светског рата се повлачи из политике и покушава да одржи своју Шабачку извозну банку. Септембра 1941. године борави у Београду и сазнаје да су му сва три сина са преко 4000 Шапчана одведени у Јарак, током познатог "Крвавог марша". Одмах је затражио и добио пријем код генерала Панте Драшкића, тадашњег министра у Недићевој влади, и упознао га са ситуацијом о којој до тог тренутка Недићева влада није знала ништа. Недић затим интервенише код генерала Данкелмана, војног управника Србије и Шапчани бивају враћени у градске касарне, о чему постоји и запис у Летопису Шапца који је написао прота Глигорије Бабовић.
Три године касније, 23. октобра 1944. године, последње немачке посаде напуштају град у који истог поподнева улазе комунисти. Исто вече и наредних дана хапсе виђеније људе. Већ 24. октобра, комунисти одводе и Ђоку Јовановића, ухапсивши га испред своје куће заједно са апотекаром Илијом Ранковићем и мајором Добром Радосављевићем. Ђока Јовановић није бежао јер је био уверен да се ничим није огрешио о свој народ и суграђане. Напротив, помогао је да се о трагедији Шапчана током "Крвавог марша" чује у Београду и тако допринео спасавању хиљада својих суграђана. Спроведен је у Окружни затвор где му је супруга доносила храну неколико дана, све док јој стражар 27. октобра 1944. године, на Ђокин 74. рођендан, није рекао "њему храна више неће требати". Тог дана, око 2 сата ујутру, стрељан је као "народни непријатељ" на срушеном шабачком мосту, са још 35 својих суграђана од којих су 4 биле жене и троје ђака. Списак жртава постоји у поменутом Летопису Шапца. Гроб му је читава Сава.
Убијен је на свој 74. рођендан, 27.10.1944. године, без суђења.
Убио га је, по сопственој причи, ознаш Добринко Пантелић, који се, јула 1946, пијан хвалио у шабачким кафанама како је убио „маторог банкара“ тако што му је „стрпао предратне паре у уста и испалио рафал у њега“. Нешто касније, у згради бившег хотела Југославија (угао Јевремове и Краља Милана), Добринко Пантелић је, у изливу свог алкохолног јунаштва, причао да је Ђоку „послао на онај свет маљем“.
Сва имовина породице Јовановић је конфискована, сви чланови избачени из куће у којој су живели, која још увек није враћена потомцима.
Ђока Јовановић је рехабилитован 2010. године.
Извор: лично истраживање Саше Јовановића, а на основу:
1. Павле Јосић - "Шабац 1918-1941",
2. "Шабачки гласник" - више бројева између два рата,
3. Прота Глигорије Бабовић - "Летопис Шапца 1933-1944",
4. Међуопштински историјски архив Шабац - Документација под бројем ПО64,
5. Закључак Среског суда у Шапцу бр. 662/45 од 19. јула 1945,
6. Картон бр 1. досијеа бр. 22 картотеке лица осуђених на конфискацију имовине,
и друга породична документација...