Злочини партизана над српским народом

[Ненад]

20 питања које ми корисник Блајби дугује.

1. Прогањам га овим питањем још од децембра 2009. Зашто партизани никада нису напали Јасеновац?
2. Зашто партизани никада нису напали Загреб?
3. У којој ти је јединици био тата?
4. Знаш ли партизанске јединице из Војводине?
5. Зашто партизанску историју из времена Броза називаш четничким фалсификатима?
6. Ако партизански злочини не постоје, зашто су признали лева скретања у Црној Гори и Херцеговини још педесетих и осудили Милована Ђиласа због тога?
7. Ако четника није било у Србији, против кога су се борили партизани пролећа и лета 1944. у Србији?
8. Ако се четници никада нису борили против Немаца, како сам у партизанским историјама из Брозовог времена нашао најмање 50 борби четника против окупатора и квислиншких формација?
9. Како је могуће да четника није било у Србији, а да истовремено у Србији у којој их није било убију више него сви остали заједно?
10. Ако су четници убили исто толико Срба колико и усташе, како је партизанска историја за 70 година пописала свега око 5000 православних Срба из свих крајева убијених од четника?
11. Ако су четници убили 100 000 муслимана, од тога само фебруара 1943. 20 000, како је партизанска историја за 70 година пописала свега 8000, од чега је 1500 спорних имена?
12. Ко је пружио главну помоћ партизанима да победе, Западњаци или Руси?
13. Ако смо ми тзв. Западни шпијуни, зашто на Западу влада и данас црвена верзија историје?
14. Ако у Србији и данас влада ублажена верзија партизанске историје, како онда испада да четници владају Србијом?
15. Ако ниједан четник никада није примио пензију, а 100 000 људи прима пензију својих дедова и очева за ратне заслуге, праве или лажне, како онда четници владају Србијом?
16. Како су четници криви за бомбардовање 1944. ако су Западњаци те године били у прекиду односа са њима и ако су пружали пуну помоћ партизанима?
17. Зашто је спашавање пилота од стране четника издаја, а од партизана племенитост?
18. Није ли случајно да Титов изасланик Велебит дође у табор Западњака 15.4.1944. и да само 2 дана касније, на Ускрс, Западњаци разоре Београд?
19. Ко је партизанима створио морнарицу и авијацију, Западњаци или Руси?
20. Зашто нас четнике пљујеш да смо слуге Запада, а истовремено се хвалишеш Брозовим сликама са Западним лидерима?

И још многа од којих је побегао...

 

[Koča]

,,Бедно да бедније не може бити'': је типично твоје понашање на овом Форуму. Од постављања памфлета до безобразног односа према неистомишљеницима., ,.....ја те искрено жалим, стварно не осећам ништа друго''. Видиш ја те уопште не жалим јер ,,оно што се криво роди, живот не исправи''. Такав какав си се родио, тако ћеш и скончати.

,, ....па зато што немаш ништа конкретно, нити један против аргумент на изнето већ имамо само лупетања...бескрајна лупетања..'' што је теби посебно својствено да подмећеш, инсуниираш, да се као неваспитано дете дуриш, псујеш,........ понашање ка да си само ти на овом свету. Једноставно, да те човек не пожели у комшилуку а камо ли да те среће чешће.

,,КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:
„Граховачка трагедија у злом времену“, Радомир Булајић
„Породица и родбина Вукашиновића из Зубаца 1555 – 1998“, Рајко Пантов Вукашиновић
„Жртве комунистичког терора у требињском крају“, Јоле Мерћеп
„Пакао – или комунизам у Црној гори“, Глас Црногорца, Цетиње, репринт
„Либера, виа, виа“, Мина Ковачевић
Архив Војно-историјског института Београд
Опет ручни рад ,,четничког бранитеља'' Милана Путице. Зато и кријеш изворе јер се брзо сазна ко је иза свих тих наслова и памфлета.

,,Саво Скоко (зашто га игноришеш???)'' уопште ме не занима.Он је као старешина дезертирао а као човек девалвирао. Несхватљиво је да га нису раније уочили и на време ,,испрдели'' из службе или можда и јесу па се тек данас окомио на партизане. Што то није урадио одмах по ослобођењу док га је сећање добро служило. Из табора таквих људи,бескичмењака, завидних, осветољубивих,..... најчешће се нуде за колаборацију а у Другом св.рату, имали смо их поприлично као четничко-квислиншке наказе.

Срам те било!

Ко крије изворе, још сам их болдовао и нагласио црвеном!

https://forum.krstarica.com/showthr...им-народом?p=34294777&viewfull=1#post34294777

Саво Скоко (Југовићи, Гацко, 4. јануар 1923 — Београд, 20. септембар 2013) био је српски историчар и пуковник ЈНА.

Био је уче­сник НОБ-а. Завршио је основну школу у Фојници а гимназију, Пешадијску официрску школу и Филозофски факултет у Београду. Од 1966. до 1968. похађао је постдипломске студије на Филозофском факултету у Београду. Ту је 1968. магистрирао са тезом Спор Србије, Бугарске и Грчке око Македоније и Балкански савез и докторирао 1974. дисертацијом Други балкански рат 1913. Проучавао је војну историју Србије у 19. веку, Балканским и Првом светском рату.

За за­слу­ге у ору­жа­ној бор­би про­тив фа­ши­зма, од­ли­ко­ван је Ор­де­ном за хра­бро­ст – два пу­та, Ор­де­ном за­слу­га за на­род са сре­бр­ним зра­ци­ма и Ор­де­ном брат­ства и је­дин­ства са сре­бр­ним вен­цем, а за мир­но­доп­ске за­слу­ге у из­град­њи и мо­дер­ни­за­ци­ји Ору­жа­них сна­га ФНРЈ: Ор­де­ном за вој­не за­слу­ге са сре­бр­ним ма­че­ви­ма, Ор­де­ном На­род­не ар­ми­је са сре­бр­ном зве­здом и Ор­де­ном На­род­не ар­ми­је за злат­ном зве­здом. До­би­тник је Де­цем­бар­ске на­гра­де ЈНА и Пла­ке­те Са­ве­зног од­бо­ра СУБНОР-а.

https://sr.wikipedia.org/sr/Саво_Скоко

- - - - - - - - - -

 

[Koča]

Срби побијени од стране комуниста у рату и у миру

Ovde su imena i učesnika rata i onih koji nisu učestvovali, a stradali su od komunista. Imena dece, žena, staraca… Najmlađi na ovom spisku je Veljo Zindović, ubijen je na kućnom pragu kad je imao samo sedam godina, zna se i ko ga je ubio, nego se ne priča da ne bi bilo osvete. Najstariji čovek sa ovog spiska je Đorđe Steljić, stradao je od komunista u 80 godini života. Ovde na tabli su i imena petorice braće Brašanaca, Dragomira, Jovana, Luke, Milana i Petra, sve su ih pobili komunisti, njihov brat Vasilije danas je ovde, on će sa Veljom otkriti spomenik – pričao je prekjuče pridošlicama na Jabuci, Dragoljub Šljukić, predsednik Odbora za podizanje spomenika.

Pridošlice, mnogi od njih prvi put na Jabuci, strpljivo su slušali Šljukićevu priču o stradanju Prijepoljaca za vreme Drugog svetskog rata.

– U ratu je stradalo 1.700 Prijepoljaca. Nemci su ubili 354, Italijani 109, muslimanske milicije 163, regularna jugoslovenska vojska u otadžbini 187, a ostalo, oko 900 ljudi – komunisti, više oni no svi ostali zajedno – veli Šljukić.

 

[Ненад]

То је мој крај, село сам на 20 км одатле. Цео тај крај је био четнички, црвени су ту за цео рат направили само једну чету, 1. санџачку.
Кад пролазим у село видим га из аутобуса. Добар део фамилије мог ћалета је био у четницима. Учествовали су и у нападу на Пријепоље. У селима постоји прича како су црвени на превару побили један део младића тако што су се прерушили у четнике, објавили мобилизацију за четнике, стрпали их у воз и убили негде код Вишеграда...

 

[Gruban]

SLIKE KOCO, SLIKE, MANI LAZNOG CETNICKOG BLA, BLA, BLA......

Te slike na kojima se vide četnici kako kolju su i nastale nakon rata a statisti i fotografi su radnici Udbe a za cilj su imale propagandno dejstvo ili za potrebe suđenja "narodnim neprijateljima".

 

[Koča]

Slice kako kolju cetnici vama su komicne.....Siguran sam da ste se u glas, smejali dok je zrtva krkljala u samrtnom ropcu i dok ste zenama sekli dojke..

A smejte se i ovde jer moderator preti svima koji tvrde da su cetnici cinili zlocine.

Svi moramo da aplaudiramo cetnickim klanjima.

Junacke akcie.

Nekada su vas stitili Nemci i Italijani, a danas moderatori sa Krstarice.

не замењуј тезе...не изигравај кловна у сваком посту....смејемо се комичним монтираним фотографијама и налепљеним брадама...где мислиш да ово може да прође??? па нисмо ретардирани...прошло је то време... или ћеш нам рећи именом и презименом ко је "кољач", а ко "жртва", кад и где се десило па и да размотримо...ал ипак су ове фотке превише комичне...и сам то добро знаш...

А ти си тај који је позивао на убиства и жалио што више неистомишљеника секте није убијено...

Партизане су пре свега штитиле усташе...па тако, те твоје сплачине ћеш слободно моћи да пласираш на неком хрватском форуму...овде ћеш морати да поштујеш законе Републике Србије

и престани да спамујеш тему....ово је тема о злочинима партизана над Србима, којих има јако, јако пуно...па изволи...

Te slike na kojima se vide četnici kako kolju su i nastale nakon rata a statisti i fotografi su radnici Udbe a za cilj su imale propagandno dejstvo ili za potrebe suđenja "narodnim neprijateljima".

познато је да су партизани клали кад год им се укаже прилика, а омиљено им је било убијање маљевима, бацање у јаме и играње око жртава...но нисам сигуран да су то и фотографисали, мада се зна да су егзекуције вршили јавно, како би застрашивали народ...нису ни четници правили никаве фотографије клања...то су само радиле усташе...а ако су партизани и правили такве фотографије зар неко нормалан мисли да би опстале након толико деценија њихове владавине...наравно да су све уништене...а овај несретник сада тражи да их окачимо на нет...

али зато има итекако слика партизанских жртава, побијених читавих породица које се чувају у италијанском архиву...

 

[banebeograd]

познато је да су партизани клали кад год им се укаже прилика, а омиљено им је било убијање маљевима, бацање у јаме и играње око жртава...

na koga mi ova metodologija likvidacije lici.....
a da na ustase...
ko da ih je isti tatko opravio i ista majka rodila...

- - - - - - - - - -

Још један текстић без цитираних извора.

njegovi izvori /kao i ovaj na koji se u citatu pozvao/ su uglavnom internet forumi na kojima pisu "njegovi" tj osvedoceni ujke i balije i koji osim licnog stava ne prikazuju nikakvu argumentaciju kojom bi podrzali nazovi cinjenice ....

 

[Koča]

na koga mi ova metodologija likvidacije lici.....
a da na ustase...
ko da ih je isti tatko opravio i ista majka rodila...

- - - - - - - - - -


njegovi izvori /kao i ovaj na koji se u citatu pozvao/ su uglavnom internet forumi na kojima pisu "njegovi" tj osvedoceni ujke i balije i koji osim licnog stava ne prikazuju nikakvu argumentaciju kojom bi podrzali nazovi cinjenice ....

То не чуди ако се зна да је један добар део Хрвата током читавог рата, по више пута прелазио из усташа у партизане и обрнуто или су истовремено били и у усташама и у партизанима...па замисли то...мада, далеко од тога да је то једини разлог оваквог начина ликвидација...шта има да нас чуди за оне који су се хвалили тиме да су или би дигли руку и на рођеног оца ако не би био на њиховој страни...секта је то била...

Najbrutalniji zločin izvršen je u logoru u Malom Lošinju,gde su Titovi borci četnike klali i bacali u more o čemu je CKKPH izvestio jedan od starešina jedinice koja je učestvovala u ovoj akciji:

-Prilikom likvidacije četnika na Lošinju ostvarivalo se klanje po ustaškoj metodi. Tamo je poklano i nekoliko mladića od 15-16 godina, i čiji je otac bio u partizanima.Klanje, mrcvarenje i bacanje po obali mora bilo je i u Karlobagu. Klanje je vrlo negativno delovalo na narod. Samo zbog ovoga, porede nas sa ustašama.

(426-7). VA, NOP, MF CKKPH,r5, s 212-215

 

[BLAJBI]

зато што су га натерали да се намести за сликање...шта ће човек, када му уперена пушка у потиљак, него да ради шта му кажу...

Видиш, да имаш иоле памети скапирао би иронију...ал плитак си ти за то....ова слика као "доказ" је исто комична колико и твоје са лепљеним брадама или оних пар где се јасно види војничка шала...лепо да си скапирао...

А сад, шалу на страну, пошто је тема крајње озбиљна...

Povlacis se kada si video da si uprskao za slikom.....

 

[Koča]

Мила Михајловић: “Југославија април 1941 – септембар 1943“, издање Удружења српских издавача, Београд

".... Ova knjiga predstavlja izuzetno značajan istorijski dokument koga treba pažljivo čitati, ako se želi da sazna prava istina o nesretnim dogadjajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Kninske krajine tokom II svetskog rata, koje su svojim očima videli predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima.
Autoru Mili Mihajlović dugujemo veliku zahvalnost na trudu i želji da nam otkrije i približi istinu."

prof. dr Srboljub Živanović

"... Kako je reč o rukopisu koji sadrži dosad nepoznatu a izuzetno značajnu arhivsku gradju, koja donosi mnoge nove i značajne činjenice, slobodan sam da ga preporučim za štampu uveren da će njima naša dosadašnja znanja biti znatno obogaćena."

prof. dr Vasilije Krestić

 

[Koča]

Spojler

Тело четника кога су партизани заробили и исекли на комаде, у околини Дубровника пролећа 1942.

Spojler

Дете из српске породице којe су у властитој кући масакрирали партизани

Spojler

Мајка и дете из српске породице којe су у властитој кући, у кревету, масакрирали партизани

Spojler

Тела чланова српске породице коју су побили партизани

Spojler

Тела чланова српске породице коју су побили партизани

Поред низа војних извештаја са лица места, Мила Михајловић објављује и Меморандум нове Италије спремљен за Мировну конференцију у Версају 1946, са жељом да се покаже друга страна рата на Балкану. Италија је хтела “да буде глас страдалника поражене стране и потврди да истина никада, а посебно у рату, није црно-бела“, пише Мила Михајловић. Јер, већ тада су по шаблону победници приказивани као “добри момци“, а поражени као “лоши момци“.
Први део Меморандума посвећен је италијанским жртвама, а други готово искуљчиво Србима, тј. српским жртвама од усташа и комуниста. Све је документовано извештајима италијанске војске и снимцима војних фотографа.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja bih zamolio sve da kada postavljaju slike sa potresnom sadržinom, to stave u SPOILER, uz upozorenja.

 

[Koča]

ЗЛОЧИН ТИТОВИХ АКТИВИСТА И ТЕРОР УДБЕ
Дан када су комунисти пуцали на литију
Бранко ПУЗОВИЋ | 11. јун 2017. 09:23 | Коментара: 27
Седам деценија од злочина у селу Баћевац код Барајева, о коме се дуго времена ћутало

Црква у Баћевцу и верници били су мета комунистичког режима после Другог светског рата Фото Б.Пузовић, Хроничар Драгиша Божић

У СЕЛУ Баћевац код Барајева, недалеко од Београда, на први дан празника Света Тројица навршило се седам деценија од крвавог догађаја када су комунистички активисти, наочиглед неколико стотина мештана у литији, убили Љубомира Љубу Михаиловића, решени да растуре крстоноше, за инат Богу и народу. Убице су, наравно, после били тужиоци и сведоци, па су све оне који су носили црквене барјаке, иконе и кандила отерали на робију. И данас, у Баћевцу, после толико година, о томе влада језиви мук

Овако Драгиша Божић, публициста из Мораваца код Љига, описује атмосферу у Баћевцу коју је, засада први и једини, описао и забележио у својој књизи "Црвени метак", зборнику потресних догађаја страховладе нове комунистичке власти. Од "чишћења терена" - ликвидације невиних цивила, преко принудног откупа и одузимања имовине, па до обрачуна са стаљинистима, за време Информбироа.

- О злочину у Баћевцу причао ми је сада покојни Миливоје Марковић, који је тада тек загазио у другу деценију живота и баш се био вратио из војске - каже Драгиша Божић. - Око пет стотина сељана, претежно младих и деце, са свештеником, три црквена барјака, крстовима и иконама, кренуло је кроз Баћевац, да код традиционалних записа одржи молитву за здравље, родну годину, да не буде града. Миливоје се сећао да су тада приметили неколико комунистичких активиста, али нису слутили никакво зло, јер власт није била званично забранила крстоноше. Активисти су чекали поворку на Мељачком путу, али да би избегли сукоб, крстоноше су кренуле другим правцем, на Липар. Међутим, активисти су ударили пречицом и стали пред колону.

НА почетку поворке црквени барјак носио је Љубомир Михаиловић, кога су звали Маџаревић, а друга два су носили његови саборци, с њим демобилисани са Сремског фронта. Наспрам колоне стали су комунисти из Баћевца и активисти из Великог Борка, који су их намерно пресрели, и почели су да их провоцирају, забележио је Божић у "Црвеном метку". Маџаревић им је рекао: "Другови, ако хоћете са нама, скините капе. Ако нећете, склоните се с пута, да прођемо." Не одступише, поворка крете ка њима, одјекнуо је пуцањ из пиштоља, Маџаревић је закукао, испустио барјак и пао. Настали су метеж, вриска, општа бежанија...

Жртва Љубомир Михаиловић / Сведок Миливоје Марковић

Љубу је у врат ранио Драга Миловановић из Великог Борка, присећао се Миливоје Марковић: "Хтео је да настави да пуца, али му се метак заглавио, те су он и његови ортаци побегли. Касније смо сазнали да су намеравали да убију и попа. Мој пиштољ био је код рођака Златомира Гајића, који је испалио три хица ка зликовцима, али су они побегли у јаругу. Било је страшно на највеселији, најсвечанији и најпобожнији дан у Баћевцу, на Свету Тројицу. Стотине чељади бежало је, а из ране на Љубином врату лила је крв. Нашли смо запрежна кола, те га потерали за болницу."

- Марија Весић, сестра рањеног Љубе Михаиловића, причала ми је да сумња да у болници у Београду намерно нису хтели да га оперишу. Умро је сутрадан, а човек који га је убио ни дана није одговарао - каже Божић. - У Баћевцу је, потом, завладао терор Удбе. Златомира Гајића, који је пуцао на комунистичке активисте, и још неке сељане, два месеца у Београду су држали у затвору, тукли, мучили, гасили им цигарете по лицу, приморавали да потпишу већ срочена признања... Већину су осудили на робију.

Док је родбина оплакивала убијеног Маџаревића, а остала четворица су тамновала, у Баћевцу је владао невиђен терор Удбе.


ЗАТАШКАВАЊЕ ИСТИНЕ

- ПОСЛЕ седам деценија од тог злочина, недавно сам посетио Баћевац мислећи да ће се тај догађај ове године гласније обележити, подсетити на време када су неки безумни људи приграбили силу и моћ коју им је дала Титова држава, те починили зверства над невиним комшијама - каже Божић. - Нажалост, ништа од тога. Млађи су о томе нешто мало начули, а међу старијима је настало опште ћутање. Они који још жале за временом Јосипа Броза, скоро углас веле да то не треба помињати, да се не изазива зла крв. Овоме се приклонило и локално свештенство, па последњих година, на дан сеоске преславе, на месту где се одиграо злочин, више не обављају пригодан помен јер је, кажу, прошло време четника и партизана. Али живот је показао да свако "гласно ћутање" никад ништа доброг није донело.

ДА СЕ НЕ ПОНОВИ

- О ИСТИНИ о злочину у Баћевцу није се смело гласно причати пуних 40 година - каже Божић. - Ја сам за то сазнао 1989. године, а требало је да прође још две па да, после неколико неуспелих покушаја, нађем саговорнике. у првом нечовештву комуниста, "чишћењу терена", било је на хиљаде настрадалих у градовима, нарочито у Београду. У градским срединама наилазио сам на ћутање родбине ликвидираних, из страха од поновног упирања прстом, губитка посла, често и од истеривања из партије, оне исте која је и њиховима дошла главе. Казивачи, родбина невино убијених у својим исповестима нису били отровани осветом, срце и душу отворили су да се иста и слична зла не би поновила, нигде и ником.

http://www.novosti.rs/вести/београд.491.html:669846-Dan-kada-su-komunisti-pucali-na-litiju

 

[Koča]

Партизанско-комунистички секташи понашали се горе и од Немаца и од Турака...


Kako su komunisti "ubili Boga" u Beogradu

Partizani predvođeni komunističkom partijom su po ulasku u Beograd krajem 1944. godine, zauzeli i kraljevski kompleks dvorova na Dedinju. Pucali su u Boga u napadu bezumlja i, kao Turci, prvo oskrnavili pravoslavnu fresku Isusa Hrista.

Freska Isusa Hrista na svodu dvorske kapele Svetog Andreja Prvozvanog sa rupom od metka na čelu i danas svedoči o komunističkom divljaštvu i prirodi dela "crvenih revolucionara".

O tom vandalskom činu razgovaramo sa Dragomirom Acovićem, predsedavajućim Krunskim savetom i članom Krunskog veća.

"Ulazak partizana u Kraljevski dvor na Dedinju bio je prilika da se iskaže ideološki stav, a taj stav je bio 'Bog je mrtav, Staljin je živ, a Tito je njegov prorok'. Taj primitivni ateizam i primitivna partijska strast nije podrazumevala da je cilj borbe protiv okupatora oslobođenje, nego revolucija", kaže je Acović.

Ulazimo u kapelu, koja se otvara tek nekoliko puta godišnje, a Acović podseća da je dvorska kapela Svetog Andreja Prvozvanog građena kada i Stari dvor, između 1924. godine i 1928. godine, a završena nešto kasnije, 1931. godine. Sveti Andrej Prvozvani je svetitelj zaštitnik kraljevskog doma i kraljevska slava.

"Revolucija je bezgranična i zahvata sve, i prirodno i neprirodno, a naročito natprirodno. Jedinstven trenutak za dokazivanje svoje pravovernosti bilo je pokazivanje streljačke veštine na liku Isusa Hrista. Nije to bio jedinstven takav slučaj, ali zbog mesta na kojem se to dogodilo i traga koji je ostao, imamo nameru da to sačuvamo", kaže Acović.

Partizani svoju mržnju prema religiji nisu ispoljili samo u dvoru Karađorđevića.

Acović navodi da je i formiranje prve partizanske bolnice u zadužbini na Oplencu bilo praćeno iznošenjem ikona i "vežbanjem u gađanju tih ikona".

"Jedna plemenita inicijativa da se oformi bolnica je oskrvavljena, povređena i uvređena samom činjenicom da je to bio povod za manifestovanje neograničenog vandalizma", kaže Acović.

On dodaje da je uništavanje ikona bio manir novih vlasti i skreće pažnju na ikonostas u kapeli.

"Ako pogledate ikonostas u kraljevskoj kapeli, videćete da je ikona Bogorodice sa Hristom naslikana vrlo naivno. Na tom mestu je bila originalna ohridska ikona, ali su je partizani izvalili kada su ušli. Ikonu smo locirali tek 2004. godine ili 2005. godine, kada smo ustanovili da je ona sve vreme bila u Narodnom muzeju u Beogradu, ali nije bila obeležena kao takva niti je bilo poznato da je tamo", navodi Acović.

Ikonu, koja je i sada u ikonostasu, verovatno je naslikao neki vojnik na odsluženju vojnog roka pred dolazak etiopskog cara Hajla Selasija, koji je insistirao da mu se na raspolaganje mora staviti crkva, pa je kapela donekle sređena, otkriva Acović.

TITO KAPELU PRETVORIO U ŠPAJZ

Tito je, kada je zauzeo dvorski kompleks, kapelu pretvorio u ostavu za četke, metle i krpe za pranje.

"Pošto je, međutim, nedostajala ikona i nisu mogli da se sete šta se sa njom desilo, onda je neko dobio zaduženje da to naslika preko noći i to se i vidi. Ta improvizovana ikona ne pripada ikonostasu i ona je na neki način postala istorijski artefakt i posvećena je samom činjenicom da joj je bila takva sudbina", kaže Acović.

Kapela nije jedino mesto u dvoru koje svedoči o partizanskom vandalizmu.

"U dvoru su, između ostalog, uklonjeni svi amblemi, grbovi i simboli koji su podsećali da je tu boravio neko drugi, pre nego što se Tito uselio", kaže Acović, koji je i osnivač Srpskog drustva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku "Beli Orao".

Acović kaže da se Tito, po zauzimanju vlasti, nije uselio u zgradu Starog dvora Karađorđevića, koja je povezana sa kapelom, jer verovatno nije mogao da podnese blizinu crkve i sve mu je bilo previše srpski za njegove "svetonazore".

"U dvoru nigde više nema krune, grba niti inicijala, a premazani su čak i u podrumskim prostorijama. Premazano je i na mnogo drugih mesta i sada se duhovi prošlosti ponovo pojavljuju jer su probili kroz slojeve nanete boje", navodi Acović.

Odmah po ulazu u Stari dvor iz pravca kapele, stoje stubovi od oniksa.

"Kada su partizani ušli u dvor, oni su ulazak hteli da overe, a to su uradili tako što su u jedan stub ugrebali petokraku i ofarbali je u crveno. Kasnije, kada im je sinulo da je to bez veze, pokušali su da skinu petokraku, ali nije vredelo, jer je boja već ušla u oniks i ne može se isterati", kaže Acović dok pokazuje na trag petokrake na stubu.

To je, dodaje, tek jedan od vandalizama.

"Vandalizam ima svoju ružnu fizionomiju i, gde god se pojavi, uprska svaku priču, čak i kada je priča pozitivna, a kamoli ako nije", navodi predsedavajući Krunskim savetom.

SRAMOTA POJEDINCA I ORGANIZACIJE

Pitamo ga da li je poznato ime čoveka koji je pucao u Hrista i koja je partizanska jedinica prva ušla u dvorski kompleks na Dedinju.

"To, nažalost, nije poznato. Možda su se nekad negde i legitimisali i tražili da im se to upiše u karakteristiku da su bili dobri momci i da su se istakli. Ako je i postoje neki tragovi, onda je to negde sačuvano samo slučajno", kaže Acović.

On navodi da su Nemci tokom okupacije ponekad koristili Beli dvor, ali da Stari dvor, u principu, nisu, i dodaje da je Stari dvor tokom nacističke okupacije bio zaključan i tu se nije događalo ništa značajno.

"U stub nije ugreban kukasti krst, nego crvena petokraka. To su spomeni jednog vremena, kojeg oni koji se sećaju više vole da se ne sećaju, a oni koji se ne sećaju teško će poverovati da se to ikada dogodilo. Zato je dobro da taj spomen ostane kao upozorenje", kaže Acović.

Pitamo Acovića da li je sa simboličkog i religijkog stanovišta dobro da na Hristovom čelu stoji rupa od metka.

"Hristov život i Hristova smrt jesu žrtvovanje. Mi prikazujemo Hrista sa trnovim vencem koji je bio izraz poruke, njegovo razapinjanje na krst je bilo uvreda, pa je potom pretvoreno u znak trijumfa. Pokušaj ubistva Boga ostaje sramota na svakome, na pojedincu, organizaciji i vremenu. Zato to nije pitanje da se sada popravlja istorija, nego da ostane uspomena i upozorenje da se to više nikada ne ponovi", ističe Acović.

"OMILJENA TEMA"

Pucanj Titovih partizana u Hrista u dvoru Karađorđevića na Dedinju nije jedini pokušaj ubistva Boga.

Titovi uzori Vladimir Iljič Lenjin i Josif Visarinovič Staljin takođe su gajili bes i mržnju prema crkvi, koje su iskazivali masovnim ubistvima pravoslavnih sveštenika, rušenjem crkava i njihovim skrnavljenjem, a ruske ikone su decenijama posle boljševičke revolucije prodavane u zapadnim državama.

Levičari u Španskom građanskom ratu takođe su pucali u Hrista, a Acović navodi još neke primere iz istorije.

"To je omiljena tema. Postoje brojni primeri pokušaja ubistva Boga, u Holandiji i Engleskoj naročito. U Holandiji stoje javno izloženi oskrnavljeni likovi i ikone svetitelja. To nisu uradili komunisti niti nacisti, nego hrišćani drugačije orijentacije, kalvinisti, kada su preuzeli vlast. U Engleskoj postoje silne ruševine manastira i crkava, i tamo nije došao neki osvajač sa strane, to je porušio Henri VIII", kaže Acović.

Porodica Karađorđević, pošto joj je posle pada s vlasti Slobodana Miloševića, dozvoljen povratak u dvorski kompleks na Dedinju, odlučila je da kao svedočanstvo ostavi sve tragove uljeza, pa tako i danas na escajgu u dvoru stoje utisnuti grbovi SFRJ sa šest baklji i šibljem.

"Dvorski kompleks je mesto na kojem se kao kroz prizmu prelamaju razne svetlosti, to je priroda prizme i to je priroda ovog zdanja. Ovde bi i trebalo da se prelome razne svetlosti, jer ako se pridružite onima koji nemilosrdno brišu sve što je bilo pre njih, onda se postavlja pitanje kriterijuma", kaže Acović.

On ističe da ostavljenje Titovih tragova ne znači i da se skrnavljenje hvali.

"Ne, nego se time skreće pažnja dokle može da padne čovek i dokle može da padne ljudska svest. To je upozorenje - nemojte da se to ikada više desi. Znam da to neće nikoga u suštini zadržati ako je već krenuo, ali će možda nekoga podsetiti da bi o izvesnim stvarima prvo trebalo razmisliti, a onda rušiti, pucati i bosti", kaže Acović, čija je porodica naslednik kompleksa u Užičkoj ulici u kojem je Tito živeo posle Drugog svetskog rata.

 

[Koča]

KOMUNISTI SU SE PONAŠALI KAO OSVAJAČI

Acović navodi da u celoj Srbiji postoje svedočanstva o iživljavanju komunsta posle rata.

"Oni su se ponašali onako kako su se uvek ponašali osvajači. Nisu oni došli da oslobode Beograd, nego da ga osvoje, i ponašali su se kao i svi osvajači. Kako su se ponašali Goti i Vandali kada su ušli u Rim? Isto tako. To je bio plen. Iživljavanje nad vojvodom Bojovićem i Majorom Gavrilovićem nije imalo nikakav drugi smisao, to je bilo 'pravo pobednika' i zato su Latini rekli "vae victis" (teško pobeđenima)", kaže naš sagovornik.

Poznato je da su partizanske glavešine posle pobede u ratu uzimale sve - spavali su u pidžamama ljudi koje su isterali iz svojih kuća, a mnoge i steljali, jeli su iz njihovih tanjira, oblačili njihovu garderobu i nosili njihove cipele.

Acović, međutim, ukazuje i da bi, kada se iz današnje perspektive posmatraju događaji s kraja Drugog svetskog rata, trebalo imati u vidu kakve su prilike tada vlada i šta su sve ljudi proživeli.

"Uzimali su sve, ali ne može čovek u svakom trenutku i u svakoj prilici da se ponaša kao da sedi na vrhu Olimpa i gleda šta dole rade mravi. Među njima je bilo mnogo ljudi koji nisu znali ni gde su došli i mnogo ljudi koji pidžamu u životu nisu ni videli, niti su znali čemu to služi. Bilo je i mnogo ljudi koji su se partizanima pridružili ne iz ideološke ostrašćenosti, nego zbog straha koji su preživeli i zato što su morali", navodi Acović.

On ističe da se ne može o svakom suditi na isti način, ali se uvek i bez rezerve moraju osuditi onaj i oni koji su im davali na znanje da je to poželjno i prihvatljivo.

"Oni moraju biti osuđeni", kaže Acović.

Podseća da je među partizanima bilo mnogo ljudi koji su četiri godine proveli potucajući se od nemila do nedraga i provlačili se po šumama, grmovima i jarugama i da je verovatno dobar deo njih tokom te četiri godine "verovao da čini neko bogougodno i patriotsko delo".

"Kada su se u jednom trenutku našli potpuno lišeni straha u kojem su živeli, verovatno su izgubili svaki osećaj i svaku meru, ali tome služi komanda i oni koji rukovode. Za to odgovaraju oni, a ne masa koju su za sobom poveli i rekli 'idite napred, a mi ćemo malo da gledamo sa strane'", navodi Acović, dok nas kroz dvorski park ispraća po svežem prolećnom vazduhu.

Pucanj u Hrista u kapeli dvorskog kompleksa Karađorđevića, na kraju, nije ni prvi ni jedini takve vrste u svetu, ali rečito svedoči o ponorima u koje ratne strahote mogu da bace ljudsku dušu i još rečitije nas upozorava da se klonimo tog ambisa.

Cvetković: Komunisti odmah streljali 126 sveštenika
Istoričar Srđan Cvetković kaže za Mondo da je komunistička vlast odmah po završetku Drugog svetskog rata, od oktobra 1944. godine do marta 1945. godine tokom udara revolucionarnog terora, ubila 126 sveštenika, uglavnom bez suđenja i sa različitim motivima - osveta, podržavanje drugog pokreta i ličnih razloga. Komunisti su do izbora 1945. godine iz taktičkih razloga tolerisali poštovanje verskih običaja, a oštriji kurs prema crkvi i sveštenstvu zauzet je posle 1948. godine, kada verska nastava izbacivana iz škola, nekri hramovi su rušeni i skrnavljeni, a gradnja novih je zabranjena. Ljudi koji su odlazili u crkvu imali su sve više problema i zabranjivane su liturgije. Veliki deo crkvene imovine je oduzet u nekoliko navrata.

Suđenja posle streljanja
Cvetković kaže da je represija, posle masovnog ubistva sveštenika, nastavljena javnim suđenjima uglednim crkvenim velikodostojnicima koji su bili neposlušni, poput Varnave Nastića, koji je osuđen na dugogodišnju robiju. Mitropolit crnogorsko-primorski Arsenije Bradvarević osuđen je na 10 godina zatvora jer je rekao da "nema demokratije", a protojerej Sava Banković prvo je osuđen na smrt, a zatim pomilovan pa osuđen na najstrožu zatvorsku kaznu od 20 godina zatvora, od kojih je 15 godina proveo u samici. Tako je osuđeno još nekoliko stotina sveštenika.

Jahanje popova, čupanje brada
Ponižavanje sveštenika bilo je rasprostranjeno, poput jahanja popova, čupanja brada, skrnavljenje crkava i freski i prebijanja sveštenika. Poznat je slučaj Irineja Ćirića, koji je brutalno pretučen i kasnije je umro, kaže Cvetković.

 

[Koča]

Imas li Koco neku sliku kako partizani kolju nekoga?

Ja imam mnogo kako cetnici kolju SRBE.....

Сачувано је нешто много горе...слике масакрираних српских породица и деце...и то би комунисти уништили али су их срећом сачували што Италијани, што припадници савезничких мисија

https://forum.krstarica.com/showthr...им-народом?p=34300985&viewfull=1#post34300985

А сигурно да је било и таквих слика, где партизани/комунисти или кољу или убијају маљевима, што им ј ебило омиљено, само су наравно уништене за толико деценија владавине и терора комуниста...мада превише је сведока таквих партизанских злочина и све је остало забележено...видео си да и сами партизани кажу да их народ пореди са усташама због клања...

Немаш ти ништа, само трагикомичне фотомонтаже које су правили Немци, а потом браћа усташе и комунисти, и слике војничке шале...не постоји нити једна аутентична слика клања...с друге стране, поред толико доказа о злочинима и злоделима партизана/комуниста над српским народом, слике су потпуно небитне за тему...

 

[Koča]

Ti to pokusavas da budes komican?

Jedna slika govori vise od MILION tvojih reci....

можда је за тебе тема о масакрирању српског народа од стране партизана, само зато што су Срби, комична...не знам...

нарочито слике са залепљеним брадама ко у Деда Мраза говоре колико је немарна била црвено-усташка пропаганда и колико се мислило да је народ ретардиран , односно да ће вечно владати...

Али да, горе постављене слике масакра српских породица од стране партизана, говоре не милион него билион речи...

ипак, ово је Блајби пдф Историја па ћемо се држати и докумената...

Najbrutalniji zločin izvršen je u logoru u Malom Lošinju,gde su Titovi borci četnike klali i bacali u more o čemu je CKKPH izvestio jedan od starešina jedinice koja je učestvovala u ovoj akciji:

-Prilikom likvidacije četnika na Lošinju ostvarivalo se klanje po ustaškoj metodi. Tamo je poklano i nekoliko mladića od 15-16 godina, i čiji je otac bio u partizanima.Klanje, mrcvarenje i bacanje po obali mora bilo je i u Karlobagu. Klanje je vrlo negativno delovalo na narod. Samo zbog ovoga, porede nas sa ustašama.
(426-7). VA, NOP, MF CKKPH,r5, s 212-215

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:551736-Brutalan-zlocin-na-Losinju

____________

Како гледаш на то Блајби да су се комунистички секташи хвалили тиме да су дизали или би дигли руку и на рођеног оца ако не би пришао секти??? Шта мислиш да су тек радили "само" сународницима...

 

[Koča]

Pasrtizani NIKADA NIKOGA NISU ZAKLALI!

To ti NE MOZES DA DOKAZES, stavljajuci neke sam bogznacije slike....

Patrizani JESU STRELJALI saradnike fasizma - cetnike.

Ali, uvek imje bilo predhodno SUDJENO.

Не само да су клали него су у већини случајева убијали маљевима недужан српски народ...масакрирали су читаве српске породице...убијали и децу...

Spojler

Тело четника кога су партизани заробили и исекли на комаде, у околини Дубровника пролећа 1942.

Spojler

Дете из српске породице којe су у властитој кући масакрирали партизани

Spojler

Мајка и дете из српске породице којe су у властитој кући, у кревету, масакрирали партизани

Spojler

Тела чланова српске породице коју су побили партизани

Spojler

Тела чланова српске породице коју су побили партизани

Поред низа војних извештаја са лица места, Мила Михајловић објављује и Меморандум нове Италије спремљен за Мировну конференцију у Версају 1946, са жељом да се покаже друга страна рата на Балкану. Италија је хтела “да буде глас страдалника поражене стране и потврди да истина никада, а посебно у рату, није црно-бела“, пише Мила Михајловић. Јер, већ тада су по шаблону победници приказивани као “добри момци“, а поражени као “лоши момци“.
Први део Меморандума посвећен је италијанским жртвама, а други готово искуљчиво Србима, тј. српским жртвама од усташа и комуниста. Све је документовано извештајима италијанске војске и снимцима војних фотографа.

народ их је због тога поредио са усташама, што партизани сами кажу у једном свом извештају

Klanje je vrlo negativno delovalo na narod. Samo zbog ovoga, porede nas sa ustašama.
(426-7). VA, NOP, MF CKKPH,r5, s 212-215
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:551736-Brutalan-zlocin-na-Losinju

Заправо једини сарадници фашизма и нацизма и издајници били су комунисти...мало си побркао...

 

[Koča]

To sto si postavio se NE ZNA ko je na slikama.

NIKADA partizani nisu klali, DAJ SLIKU KAO DOKAZ DA JESU!

Zato su komunisti srusili treci rajh i Berlin, zato sto su bili saveznici.... Kako OD MUKE lupetate, nije normalno...

итекако се зна ко је на сликама...све лепо пише, извори су наведени...српске породице које су масакрирали партизани, слике се налазе у италијанском архиву..

али када то партизани и сами признају, шта даље рећи...

Klanje je vrlo negativno delovalo na narod. Samo zbog ovoga, porede nas sa ustašama.
(426-7). VA, NOP, MF CKKPH,r5, s 212-215

___________________

југословенски комунисти су много пре рата сарађивали са усташама, а затим читав рат са усташама и често са Немцима...превише је докумената о томе...чак их је и Стаљин опомињао...

Него, ниси ми одговорио на питање, шта мислиш за оне који су се хвалали да су дизали руку и на рођеног оца, шта су тек радили "само" својим сународницима?

п.с. и молио бих те без непотребног кревељења и постављања смајлија, ако већ немаш шта паметно да кажеш...ипак је тема крајње озбиљна,,,можда није за тебе као Хрвата, али за нас Србе јесте итекако...

 

[Ненад]

Зборник докумената, као што знамо, је збир партизанских докумената, објављених углавном у време Јосипа Броза. Аутори истог су Србин Бранко Латас, који је био пуковник Брозове гарде, хрватски историчар Милован Џелебџић и Словенац Фабијан Трго.

Зашто овај увод. Само да покажем колико је саговорник Блајби некомпетентан да говори о историји Другог светског рата и колико цењени саговорник не зна ништа. Наиме, цењени саговорник је сваки Зборник докумената до сада назвао четничким фалсификатом.

Заправо, корисник Блајби је готово свако дело партизанске литературе назвао четничким фалсификатом, почевши од књиге Ослободилачки рат народа Југославије из тамо неких педесетих, која је библија партизанске историје па до дела настајалих касније, чим се нађе једна једина реченица која саговорнику не одговара. Тако сам сигуран да ће саговорник и ово што ћу навести сада назвати четничким фалсификатом.

У питању је говор Јосипа Броза 7.1.1943. Извор је Зборник докумената, том 2, књига 7, страна 270-273. Навешћу само једну реченицу из тог говора.

Ruka nije zadrhtala ni kada je trebalo obračunati i sa rođenim ocem, ako je on prišao izdajnicima, četnicima

Реци ми корисниче Блајби, јел и ова партизанска књига из 1959 четнички фалсификат? Јесу и њу и ову реченицу писали четнички фалсификатори?Јесу ли и знаци.нет, највећа колекција партизанске литературе на интернету, четнички фалсификатори?

 

[Дундурије]

Rekao je da bi ubio sopstvenog oca?

Шта чуди, па партизанска легенда Ђоко Јованић је лично убио свога Кума на Крсној Слави (Кумовој, у кумовској кући) а заједно са другом Шијаном и официра Краљевске војске Маринка Лукића, предводника устаника на југу Лике и вођу у првим побједама над Усташама и Талијанима у Отрићу, Попини, Грачацу и Србу. Лукића су убили са леђа, пуцајући у њега након што им се окренуо након завршеног разговора са њима.

 

[Добро дошли]

Шта чуди, па партизанска легенда Ђоко Јованић је лично убио свога Кума на Крсној Слави (Кумовој, у кумовској кући) а заједно са другом Шијаном и официра Краљевске војске Маринка Лукића, предводника устаника на југу Лике и вођу у првим побједама над Усташама и Талијанима у Отрићу, Попини, Грачацу и Србу. Лукића су убили са леђа, пуцајући у њега након што им се окренуо након завршеног разговора са њима.

И Карађорђе је убио оца и брата па се нико не исчуђава. Није их убио због идеолошких разлога већ зато што га нису слушали а Карађорђе је био напрасите нарави и ето белаја.

 

[Дундурије]

Па ******* ако нам је убиство родитеља, браће и кумова у реду . . . са чим уопште имамо проблем.

 

[Ненад]

Iz ideoloskih razloga ne....To nigde nijew receno.

Ja sam spomenuo film "Balada o svirepom" gde otac cetnik ubija sina partizana iz ideoloskih razloga.

A ја сам нашао из партизанских извора убијање браће и очева јер нису били за комунизам...

 

[Koča]

A ја сам нашао из партизанских извора убијање браће и очева јер нису били за комунизам...

видиш да несретник све своди на партизанске филмове који су у рангу научне фантастике...трагикомедија...

заиста су довољни само њихови извештаји па да се види каква је то злочиначка, разуралена и секташка банда била...пази ово

Дању су се крили од сељака по земуницама, дакле стајали су у супротности са народом и плашили се народа, а ноћу убијали народ који није хтео са њима...космајски одред је у питању...иначе је у састав космајског одреда, када се формирао ушла чувена "Чаругина банда"...све робијашнице су биле распуштене у априлском рату, криминалци се нашли на слободи и већина њих је одлазила у партизане...с друге стране, жандарми су одлазили у четнике...

БР. 103
ИЗВЕШТАЈ КОМАНДЕ 2. ЧЕТЕ КОСМАЈСКОГ НОП ОДРЕ-
ДА ОД 24. ЈУЈ1А 1943. ШТАБУ ОДРЕДА О РАДУ ЧЕТЕ ОД
10. ДО 25. ЈУЛА1
2. ЧЕТА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ
КОСМАЈСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ
ОДРЕДА „РАДЕ ЈОВАНОВИЋ"
ШТАБУ
КОСМАЈСКОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ
ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА „РАДЕ ЈОВАНОВИЋ"
И з е е штај
о раду и животу 2. чете од 10. VII. до 25. VII. 1943.
На дан 10. јула чета се је налазила у селу Јагњилу.
Рад у чети: Састанак четног руководства:" смењивање
четног економа. Читање пропагандног материјала и лите-
ратуре по водовима. Увече акција за оружје.
У чету је стигао теренац друг Стева, који ће до даљ-
њег остати са четом. Од оружј а скупљено је: 98, 64, 52, 12,
16, 67, 96, 68, 310, 17, 710, 102, 105, 56, 21, 510, 59, 92, 55, 72,
57, 610, 13, 102, 33, 44, 28, 109, 64.2
На дан 11. јула чета се је налазила у селу Јагњилу. Рад
у чети: Да не би дошло до провале са стране сељака који су
сазнали за нас, чета се распоредила по малим групама тако
да рад у чети није био могућ.
Увече одржана је једна конференција са сељацима и
извршене акције за оружје: 38, 18, 64, 22, 36, 710, 31, 72.3
На дан 12. јула чета се је налазила у селу Рабровцу.
Рад у чети: Прва половина реферата о развитку друштва.
Чишћење, хигијена.
На дан 13. јула чета се је налазила у селу Рабровцу.
Рад у чети: Реферат о првој помоћи, хигијена, прање руб-
ља, чишћење одела. Увече за време вечере на нашу заседу
наишла је једна непријатељска колона. За време тог сукоба
изгубила се од чете једна десетина са другом Космајцем на
1
Оригинал (писан оловком, ћирилицом) у Архиву В.И.И., рег.
бр. 23—12, к. 1642.
2
Сакупљено је: један пушкомитраљез и.. . (остало нејасно).
3
две бомбе
челу. Због сукоба отпочеле су акције које су биле за то
вече предвиђене.
На дан 14. јула чета се налазила на положају код села
Ковачевца. Изгубљена десетина налазила се на оближњем
положају не знајући да се у близини налази чета.
У току ноћи успостављена је веза.
На дан 15. јула чета се је налазила на истом положају,
Рад у чети: Састанак четног руководства који је пред-
водио друг командант одреда. Чета се је поделила на две
самосталне јединице од којих је већа задржала назив 2. че-
та а друга се издвојила као ударна група под командом дру-
га Космајца. Остало четно руководство остало је са четом.
Разлози за поделу следећи су: 1) По свом саставу чета се
показала сразмерно непокретна. Због свеопште офанзиве
противу силе осовине ситуација изискује акције за које је
потребна велика покретљивост. То исто потребно је и због
појачане реакције по свим теренима. 2) Због великог броја
био је отежан проблем исхране.
У чету је дошао друг Саша (нов) и друг Мезимац (из
ударног батаљона).
Ударна група одвојила се још истог дана са другом
командантом.
На дан 16. јула чета се налазила на положају код села
Марковца.
Рад у чети: реорганизација чете, успостава новог агит-
пропа, нова подела рада, хигијена, чишћење оружја.
На дан 17. јула чета се је налазила на положају код се-
ла В. Иванча.
До подне примећен је у непосредној близини нашег по-
ложаја стражар непознате војне јединице, јер је било из-
јутра преко обавештајне службе јављено чети да се у су-
седном селу налази одред Свете Ракића (30 људи са 6 пу-
шкомитраљеза), постојала је сумња да је то његов одред.
Друг полит. ком. и друг Зрињски отишли су зато на везу
да би помоћу обавештајне службе утврдили идентитет при-
мећеног одреда. Путем били су примећени и наишли су на
непријатељску заседу. Полит. ком. вратио се у чету, док се
је друг Зрињски повукао у другом правцу. После тога чета
се је повукла на оближњи положај (200 метара) и ту пре-
данила. Увече биле су нам постављене заседе на свим пу-
тевима. Патрола је наишла на заседу на улазу у село Црк-
вине. Губитака није било.
На дан 18. јула чета се налазила на положају код села
Ковачевца.

Рад у чети: Други део реферата о развитку друштва.
Чишћење оружја.
У чету је дошао друг Јова, који се је изгубио из удар-
ног батаљона. Друг Саша отишао је у суседно село по јед-
ног новог друга и није се вратио до покрета.
На дан 19. јула чета се је налазила на положају код се-
ла Кусатка. Рад у чети због великог броја стражарских
места није био могућ. Индивидуално читање књиге и проп.
материјала.
На дан 20. јула чета се је налазила на положају код се-
ла Азање.
Рад у чети: Читање „Пролетера" са дискусијом. Брија -
ње. Увече је чета извршила ликвидацију једне издајнице
из Кусатка. I
На дан 21. јула чета се налазила на положају од 19.
јула. Рад опет није био могућ. Индивидуално читање.
Увече чета је извршила ликвидацију једног народног
издајника у Кусатку.
На дан 22. јула чета се је налазила на положају код
села В. Крсне.
Рад у чети: састанак агитпропа. Вежбање забавног про-
грама по групама.
Увече акција за муницију: 60 метака.
На дан 23. јула чета се је налазила на положају код
села Ковачевца.
Рад у чети: Читање народних песама.
На дан 24. јула чета се је налазила на положају код
села Ковачевца.
Рад у чети: Студиј војне литературе по петоркама. На
самом положају друг Ћале је пронашао сандук муниције
са око 500 метака. Увече у чету су се вратили са боловања
другови Драга и Васа. Друг Зрињски дошао је са њима али
се са посебним задатком опет одвојио од чете. Са њима вра-
тио се друг Мезимац.

Опште стање у чети
Опште стање у чети никако није задовољавајуће. Пре
свега осећа се недостатак дисциплине и партизанског по-
нашања. Међу борцима влада психоза нетрпељивости и
пргавости

http://www.znaci.net/zb/4_1_20.pdf

ВОјНОИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ
ЗБОРНИК
ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА
О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ
ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА
том
КЊИГА 20
БОРБЕ У СРБИЈИ 1941-1944.
БЕОГРАД
1965.