Злочини партизана над српским народом

[Koča]

ЈАМА ДУБОКО

Апсурдни злочини над Српкињама у Требињској шуми које су починиле партизанске „казнене експедиције“ по налогу партизанског Оперативног штаба за Херцеговину са Савом Ковачевићем на челу, окончани су бацањем жена у јаму Дубоко. Ова јама налази се у непосредној близини села Цицина. Поред ове јаме партизани убијају и у јаму бацају Анику Пиџулу из села Луга и једну жену из Дубровачке жупе. Ова жена којој је било име Пера, скупљала је сир, суво месо, вуну, и трампила за суве смокве, маслиново уље, лозову ракију. Вјероватно су је комунисти оптужили као шпијуна и сарадника окупатора, што је и била најчешћа оптужба.

Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… Усташе тако на Придворачкој јами надомак Требиња убијају и у јаму бацају 23. јуна 1941. године Божа Пиџулу и његовог сина Милорада, ученика од 18. година.

Убијању жена у Требињској шуми претходило је монструозно убиство калуђера манастира Дужи. Ови калуђери били су Руси, који су се населили на простор Краљевине Југославије послије тзв. „Октобарске револуције“ уз одобрење краља Александра I Карађорђевића. По смјерницама Оперативног штаба за Херцеговину, локални комунисти одводе из манастира Дужи калуђере Русе, и недалеко од манастира убијају их моткама. Њихова имена су: Евгеније Черњевски, Михаило Соколов, Јован (Лукијан) Гашпар. Они су убијени 23. децембра 1941.

Сава Ковачевић са казненом експедицијом коју предводи Димитрије Булајић убија на Љубомиру – Радачки бријег преко двадесет православних Срба – мјештана 27. фебруара 1942. године. По његовом наређењу Драгица Правица и локални комунисти уз помоћ „казнених експедиција“ убијају Србе и Српкиње у Требињској шуми, у марту и априлу 1942. године. Послије Љубомира и Требињске шуме терор Саве Ковачевића „премијешта“ се на Зубце.


КРАЉЕВ СВАТ И КРВАВИ ИСТИХАН

Као и на Грахову (убиство Филипа Кешељевића) терор Саве Ковачевића почиње убиством угледног домаћина и свата краља Александра I Карађорђевића Ђока Вукашиновића из села Поткрај – Зубци.

Ђоко је са својом супругом Ружом (дјевојачки Даниловић) имао осморо дјеце: синове Милана, Ђорђа и Владимира и кћерке Анђу, Даринку, Зорку, Стану, Ану. У младости ишао је на рад у „црну Америку“. По повратку из Америке важио је за добростојећег домаћина и угледног Србина. Као такав изабран је у групу сватова – Херцеговаца, које је краљ позвао на своје вјенчање са румунском принцезом Маријом 1922. године у престолном Београду.

Сава Ковачевић шаље казнену експедицију из требињске Ластве, која долази у село Поткрај и ту хапси Ђока Вукашиновића 24. јануара 1942. године и одводе га назад у Ластву. Сава Ковачевић са својим истомишљеницима убија Ђока Вукашиновића у Ластви на Савин дан, 27. јануара.

Као и у Требињској шуми, „казнене експедиције“ или „ударне чете“ систематски и колективно убијају у првој половини априла 1942. године на Истихану код села Тули – Зубци сљедеће Српкиње: Драгу Вукаловић из Богојевић села, Милу Гудељ из зубачких Рапти, Анђу Климовић из Куње Главице, Петру Мијовић-Ћурић из Коњског и Анђу Спаић из села Граб. Петра Мијовић-Ћурић је рођена сестра Ђока Вукашиновића, који је убијен на Савин дан, 27. јануара 1942. године у требињској Ластви.

По убијању Српкиња на Истихану, на истом мјесту „казнена експедиција“ из требињске Ластве убија сљедеће Србе: попа Јова Даниловића из села Придворци, Ђура Курајицу из села Куња Главица, Стојана Курајицу из села Куња Главица, Тривка Пејановића из села Рапти – Зубци, Марка Тривковог Пејановића из села Рапти – Зубци, Војина Брковића из села Нецвијеће, Радована Томовића из села Нецвијеће.

Поп Јово Даниловић дошао је у село Поткрај да обиђе своју ожалошћену сестру Ружу, супругу Ђока Вукашиновића. Од сестре Руже одлази до друге сестре у село Турменти, гдје га партизани хапсе. По хапшењу, одводе га на Истихан гдје га убијају.

Наведени догађаји касније су од комунистичких власти замагљени термином „ЛИЈЕВА СКРЕТАЊА“. Истина је да су то била брутална убиства православних Срба требињског краја (и Херцеговине) од стране партизана – комуниста у првим годинама рата, 1941. и 1942. године. Убиства су вршена и касније, чак и послије „ослобођења“.

Терор над породицама српских жртава у Требињској шуми настављен је све до резолуције Информбироа и међусобних обрачуна у комунистичким редовима, што је српски народ Шуме требињске доживио као олакшање. О овим догађајима, које обрађује наведена литература, о страдању својих ближњих, спремни су да свједоче и потомци жртава.

Српски народ Херцеговине био је масовно изложен усташком геноциду у другој половини 1941. године, али и све до краја рата. Трагична чињеница је и да је крајем 1941. и све до половине 1942. године исти народ био изложен бруталном убијању од стране комуниста партизана, и то истим методама како су то чиниле и усташе. Почетком љета 1942. године, националне формације (ЈВуО) и српски народ Херцеговине похватао је и за злодјела казнио велики дио комуниста – партизана који су ивршили наведене злочине. Дио партизанског руководства избјегао је казну, а дио погинуо у каснијим борбама у Босни.

Од средине 1942. на простору Херцеговине није више било организованих партизанских јединица. Вријеме „првих партизана“ како се у народу звао период од средине 1941. до средине 1942. године, тиме је завршен. Од средине 1942. године у источној Херцеговини војну и цивилну власт формирају националне снаге, под командом ђенерала Драгољуба Михаиловића. Званични назив војних јединица под његовом командом је: Југословенска војска у отаџбини – ЈВуО, док је у народу био одомаћен назив из Првог свјетског рата (и раније) – четници.

Чињеница је да и данас описани догађаји представљају својеврсан табу, јер се о злочинима комуниста (партизана) није говорило, међутим о ЈВуО или четницима се у протеклих 70 година рекло све и тачно, а политичка коректност је налагала – да се придода и много тога нетачног. Истине ради, треба изнијети све чињенице, како би се на објективан начин сагледали догађаји и личности из времена Другог свјетског рата.

Наведене болне чињенице постављају питање: хоће ли потомци невиних српских цивилних жртава, као и остали разумни Срби дозволити да се пјева у Требињу и Старој Херцеговини у 2016. години, као и у наредним годинама, Ђиласова пјесма из 1942. године: „…ИСТОРИЈА САД СЕ ПИШЕ ДА НИЈЕСМО СРБИ ВИШЕ…“!?



Аутор: Милан Путица


КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

„Граховачка трагедија у злом времену“, Радомир Булајић
„Породица и родбина Вукашиновића из Зубаца 1555 – 1998“, Рајко Пантов Вукашиновић
„Жртве комунистичког терора у требињском крају“, Јоле Мерћеп
„Пакао – или комунизам у Црној гори“, Глас Црногорца, Цетиње, репринт
„Либера, виа, виа“, Мина Ковачевић
Архив Војно-историјског института Београд

Радио Требиње
https://radiotrebinje.com/s-druge-strane-istorije-6-prijeki-sudovi-save-kovacevica/

Јадовно
http://jadovno.com/prijeki-sud-save...e-crninu/comment-page-1/?lng=lat#.WTXas-uGOUk

 

[Koča]

Аутор: Милан Путица /Радио Требиње, сада живи у Немачкој и са М.Самарџићем ,,штанцује'' нову историју.
На профилу Фејсбука у листи пријатеља, ,,случајно'' се нашао Милосав Самарџић. Брат по идеологији са којом нас постављач теме замајава.
То је та бригада која прави нове историјске чињенице и које постављач теме стално цитира.

значи "грех" Милана Путице је што међу Фејсбук пријатељима има Самарџића ...и то су твоји "аргументи" којима си "оповргнуо" све изнето дебилизму нема краја...а најјаче што и ти имаш Самарџића међу пријатељима...значи дисфалификован си

међутим, то ти ипак није било довољно па си од неког другог Милана Путице преписао место становања овоме из Требиња...лудило...само ти знаш зашто би уопште неко ко живи у Немачкој сада (ваљда је "слуга окупатора" ) био дискредитован па си свесно помешао двојицу Милана Путице, и за овог из Требиња, наочиглед свих слагао, измислио, фалсификовао да живи у Немачкој...

Свако може да види каква си тешка далабу....

болесни човече, престани да се брукаш...

Српски радио Требиње и српска Слободна Херцеговина ти наравно нису по вољи...више си за неке бошњачке изворе..то схватам

Претпостављам да ти и овај текст Милана Путице није по вољи јер човек како кажеш "штанцује" неку нову историју...дакле кажеш Путица "пише неку нову историју" у којој су усташе клале Србе у Требињу, а то није истина...ок

Дан кад су усташе завиле Требиње у црно
http://slobodnahercegovina.com/s-druge-strane-istorije-9-dan-kad-su-ustase-zavile-trebinje-u-crno/
Милан ПУТИЦА за Радио Требиње


Чекамо још одговор на питање, кога то Саво Скоко има међу фејсбук пријатељима? наравно, ако те није срамота да се и даље појављујеш...

 

[Добро дошли]

значи "грех" Милана Путице је што међу Фејсбук пријатељима има Самарџића ...и то су твоји "аргументи" којима си "оповргнуо" све изнето дебилизму нема краја...а најјаче што и ти имаш Самарџића међу пријатељима...значи дисфалификован си
међутим, то ти ипак није било довољно па си од неког другог Милана Путице преписао место становања овоме из Требиња...лудило...само ти знаш зашто би уопште неко ко живи у Немачкој сада (ваљда је "слуга окупатора" ) био дискредитован па си свесно помешао двојицу Милана Путице, и за овог из Требиња, наочиглед свих слагао, измислио, фалсификовао да живи у Немачкој...

Свако може да види каква си тешка далабу....
болесни човече, престани да се брукаш...

Српски радио Требиње и српска Слободна Херцеговина ти наравно нису по вољи...више си за неке бошњачке изворе..то схватам
Претпостављам да ти и овај текст Милана Путице није по вољи јер човек како кажеш "штанцује" неку нову историју...дакле кажеш Путица "пише неку нову историју" у којој су усташе клале Србе у Требињу, а то није истина...ок
Дан кад су усташе завиле Требиње у црно
http://slobodnahercegovina.com/s-druge-strane-istorije-9-dan-kad-su-ustase-zavile-trebinje-u-crno/
Милан ПУТИЦА за Радио Требиње
Чекамо још одговор на питање, кога то Саво Скоко има међу фејсбук пријатељима? наравно, ако те није срамота да се и даље појављујеш...

Џабе кречиш далобу!
Уопште није важно ко је прави Милан Путица и где живи већ важно је шта ради.
Овај твој Милан Путица, очиглдедно да, са пријатељима попут М.Самарџића (па зато су и пријатељи), ,,стварају нову историју'', измишљају и пишу текстове за радио и новине, пишу памфлете, ..........а јадници попут тебе то растурају по разним Форумима. Ви ,,растурачи'' сте и најгора фела јер не знате шта је истина а шта лаж у тим материјалима а често и сами додајете те лажи као нпр. ова твоја лаж (без које не функционишеш) да је мој пријатељ М.Самарџић.
То лудило ће морати једног дана неко да заустави.

 

[Ненад]

Џабе кречиш далобу!
Уопште није важно ко је прави Милан Путица и где живи већ важно је шта ради.
Овај твој Милан Путица, очиглдедно да, са пријатељима попут М.Самарџића (па зато су и пријатељи), ,,стварају нову историју'', измишљају и пишу текстове за радио и новине, пишу памфлете, ..........а јадници попут тебе то растурају по разним Форумима. Ви ,,растурачи'' сте и најгора фела јер не знате шта је истина а шта лаж у тим материјалима а често и сами додајете те лажи као нпр. ова твоја лаж (без које не функционишеш) да је мој пријатељ М.Самарџић.
То лудило ће морати једног дана неко да заустави.

А када бивши партизан и пуковник ЈНА пише о тзв. левим скретањима у Херцеговини, јел онда и он четнички фалсификатор?

 

[Koča]

Џабе кречиш далобу!
Уопште није важно ко је прави Милан Путица и где живи већ важно је шта ради.
Овај твој Милан Путица, очиглдедно да, са пријатељима попут М.Самарџића (па зато су и пријатељи), ,,стварају нову историју'', измишљају и пишу текстове за радио и новине, пишу памфлете, ..........а јадници попут тебе то растурају по разним Форумима. Ви ,,растурачи'' сте и најгора фела јер не знате шта је истина а шта лаж у тим материјалима а често и сами додајете те лажи као нпр. ова твоја лаж (без које не функционишеш) да је мој пријатељ М.Самарџић.
То лудило ће морати једног дана неко да заустави.

Бедно да бедније не може бити...али тако то изгледа када истина изађе на видело...само чемер и јад код другова...немоћ и безнађе када се суоче са истином...и то се овде јасно види...ја те искрено жалим, стварно не осећам ништа друго...ал видиш зашто сам те замолио да не трујеш тему...па зато што немаш ништа конкретно, нити један против аргумент на изнето већ имамо само лупетања...бескрајна лупетања...веруј ми, доживљавам трансфер блама док читам твоје постове...

него, истраживачу велики, де провери и ови људи кога имају међу пријатељима на фејсбуку и да не живи можда неко од њих у Немачкој па да их одма "дискредитујемо"

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

„Граховачка трагедија у злом времену“, Радомир Булајић
„Породица и родбина Вукашиновића из Зубаца 1555 – 1998“, Рајко Пантов Вукашиновић
„Жртве комунистичког терора у требињском крају“, Јоле Мерћеп
„Пакао – или комунизам у Црној гори“, Глас Црногорца, Цетиње, репринт
„Либера, виа, виа“, Мина Ковачевић
Архив Војно-историјског института Београд

А пре свих Саво Скоко (зашто га игноришеш???) на кога се Путица позива, а у чијој књизи се налази највећи списак партизанских злочина над Србима...

 

[Koča]

Podsećanja na događaje: Na Jabuci kod Prijepolju otkriven spomenik žrtvama komunizma

Ovde su imena i učesnika rata i onih koji nisu učestvovali, a stradali su od komunista. Imena dece, žena, staraca… Najmlađi na ovom spisku je Veljo Zindović, ubijen je na kućnom pragu kad je imao samo sedam godina, zna se i ko ga je ubio, nego se ne priča da ne bi bilo osvete. Najstariji čovek sa ovog spiska je Đorđe Steljić, stradao je od komunista u 80 godini života. Ovde na tabli su i imena petorice braće Brašanaca, Dragomira, Jovana, Luke, Milana i Petra, sve su ih pobili komunisti, njihov brat Vasilije danas je ovde, on će sa Veljom otkriti spomenik – pričao je prekjuče pridošlicama na Jabuci, Dragoljub Šljukić, predsednik Odbora za podizanje spomenika.

Pridošlice, mnogi od njih prvi put na Jabuci, strpljivo su slušali Šljukićevu priču o stradanju Prijepoljaca za vreme Drugog svetskog rata.

– U ratu je stradalo 1.700 Prijepoljaca. Nemci su ubili 354, Italijani 109, muslimanske milicije 163, regularna jugoslovenska vojska u otadžbini 187, a ostalo, oko 900 ljudi – komunisti, više oni no svi ostali zajedno – veli Šljukić.

Na Jabuci je u subotu dosta suza proliveno. Dolaze ljudi, nose sveće, ljube imena svojih očeva, braće, sestara, na hladnoj kamenoj ploči. Miloš Popadić koji je tri godine bio četnik u Korpusu Vuka Kalajita, našao je na ploči ime svog strica Milana, ubijenog 1943. godine “u Dakića kući, sa još jedanaestoricom četnika”. Miloš je u subotu svima pokazivao ime strica na ploči, ponosan, kao nikad do tad:
– Ovo je moj stric junak, Bog da mu dušu prosti…
Drago Petrić na ploči ima tri ujaka i tri strica. – Evo mojih ujaka, evo mene mojih Vojka, Đoka i Živka, evo mene mojih stričeva Sima, Novice i Dušana – kaže, a suze mu udarile na oči. Četnik Dušan Ninčić na Jabuku je u subotu stigao na svojim nogama, a za mrvu je falilo da i njegovo ime bude – na ploči. – Uvatiše me 1947. godine u jednome kotaru, kao odmetnika. I, pravo u Kragujevac, pred sud. Tamo sudija Vukajle Vukićević, samo za smrtnu kaznu zna. Osudi i mene na smrt streljanjem. Bio sa mnom i neki Velimir Mitrović, dođe jednog dana lično sekretarica Moše Pijade, traži Velimira da žive zajedno, on neće, veli preča mu ideja od života. Posle pomilovaše Velimira, malo kasnije dođe neki ćata i kod mene, ja okovan, i veli mi – na žalost i ti si pomilovan… Ja posle ost’o na robiji još 13 godina…
Sestre Gordana Klačar i Branislava Miletić izašle u subotu da na spomeniku vide oca Sretka i strica Radomira Nestorovića…
– Pofatani oba u Šćepan polju i ubijeni… – kažu. Đorđe Rakonjac iz Grobnica, 22. novembra 1945. godine imao je 14 godina. Tog dana, uveče, pobijena su petorica njegove braće.
– Bilo je 12 ljudi u grupi. Rešili da se predaju i pošalju pismo u Prijepolje o tome šta nameravaju. Tada je bilo – koga OZNA u’vati u šumi – ubijaju, ko se preda – ide na suđenje. Kad su u OZNI saznali za ovo, oni te noći na brzinu dignu dva voda vojske, opkole tu kuću i sve ih pofataju. Ubiše te noći moju braću – Radoja, Miloja, Milutina, Dragomira i Dragutina koji je bio u 16. godini, i još sedmoricu njihovih drugova – priča Đorđe dugo neispričanu sudbinu Rakonjaca iz Grobnica.
U Prvoj mileševskoj brigadi Korpusa Vuka Kalajita bio je i Novica Dakić sa Jabuke. Prekjuče, stao Novica pa gleda novi spomenik.
– Danas mi sitija duša – kaže Novica, ponavljajući okupljenim potomcima da je sve verovao, ali da će ovo doživeti – nikad. Od njegovih bližnjih, na spomeniku su petorica – dvojica rođaka Dakića, Milija i Ivan, i trojica kumova… Spomenik žrtvama komunista na Jabuci u subotu je otkrio Velja Ilić, gradonačelnik Čačka, predsednik Nove Srbije, čiji je odbor u Prijepolju i inicijator podizanja spomenika. Milan Gačević, predsednik “Nove Srbije” u Prijepolju prekjuče je predložio da svi odbori ove stranke “počnu akciju prikupljanja podataka o zločinima komunista”. Pre otkrivanja spomenika govorio je Ravnogorac Diko Lazarević:
– Svi ovi ljudi čija su imena na spomeniku žrtve su komunističkog režima, 80 posto njih pobijeni su po završetku Drugog svetskog rata. Kazne im je i izricala i izvršavala OZNA, u jarugama, potocima, bez svedoka. Mi potomci, zločine praštati moramo, kao pravi hrišćani, ali zaboraviti ne smemo… Novica Stanić, potpredsednik Srpske narodne stranke iz Pljevalja, podsetio je stare ravnogorce na reči pesnika Sime Pandurovića, kad su ga po završetku rata posetili i priupitali od kada je u zatvoru, a pesnik je odgovorio – od oslobođenja. Mnogi su se u subotu na Jabuci prepoznali u tim rečima…
Prijepolje 21.april. 2001.

I radost i stid– Kad mi je ponuđeno da pozdravim ovaj sveti čin i skup, upitao sam se da li sam dostojan i prisustvovati, a kamoli besjediti. Ali, evo, došao sam da podijelimo zajedničku radost, što možemo da se javno poklonimo pred imenima onih koji su ubijeni samo zato što su voljeli svoj dom, svoju otadžbinu, svoga kralja i svoju vjeru. I da pridružim svoj stid opštoj sramoti što to činimo posle 55 godina – rekao je na skupu na Jabuci Novica Stanić, iz Pljevalja, potpredsednik Srpske narodne stranke.
http://savremenaistorija.com/?p=1130

 

[Koča]

Велики злочин над недужним народом, само зато што се осећао српским, партизани су починили на Радачком Бријегу на Љубомиру...детаљи о томе такође се могу наћи у књизи партизанског официра Саве Скока...ал нека споменици које је народ подигао говоре сами за себе...

Крваво коло Радачког Бријега

„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“

На спомен-крсту су имена 24 жртве, од укупно 27 погубљених у фебруару и послије

 

[Koča]

Никад не заборавити! народ је спевао и песме о партизанским злочинима над недужним херцеговцима који су били поносни на своју српску крв...

Село Добрељи, Херцеговина
За једно јутро, на Велику Суботу, 1942, убијено 39 људи, најмлађе имало 11 година, Николић Обрен. Кад су их побили, бацили су их на гомилу и заиграли коло око њих. Истовремено, у славном селу Казанци убијено 5 људи, најмлађи Алекса Шуковић, 16 година. За злочин крив Владо Шегрт и његови војници. Народ убијан и у селу Галешина, Пусто Поље итд. Сви су били цивили. Народ побјегао па избјегао веће страдање. У наредна 4 дана убијено око 90 људи у том крају.

Крвави камен херцеговачки - село Дражљево
Нова емисија на Херцег телевизији о страдањима и патњама српског народа на овим крајевима од 1942. - 1995. године.
1. априла 1942. године, партизани су, у гатачком селу Дражљево, починили злочин стријељајући 17 цивила који су бранили своја огњишта.

 

[Koča]

Ја сам Блајби више за конкретна документа него комично монтиране слике

У многим крајевима, као нпр у Пријепољу, партизани су побили више него саме усташе...а методе су готово свуда биле усташке, па их је сам народ поредио са усташама...

Najbrutalniji zločin izvršen je u logoru u Malom Lošinju,gde su Titovi borci četnike klali i bacali u more o čemu je CKKPH izvestio jedan od starešina jedinice koja je učestvovala u ovoj akciji:

-Prilikom likvidacije četnika na Lošinju ostvarivalo se klanje po ustaškoj metodi. Tamo je poklano i nekoliko mladića od 15-16 godina, i čiji je otac bio u partizanima.Klanje, mrcvarenje i bacanje po obali mora bilo je i u Karlobagu. Klanje je vrlo negativno delovalo na narod. Samo zbog ovoga, porede nas sa ustašama.

(426-7). VA, NOP, MF CKKPH,r5, s 212-215

 

[proka]

tako su tvrdili i da su u vraniću zločin izvršili prerušeni partizani

 

[Koča]

У овом издању доносимо наставак приче о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића.

 

[Koča]

Познато је да су комунисти после масовних злочина правили „народна весеља“. Приморавали су, поред осталог, родбину својих жртава да игра коло на њиховим лешевима. Зато се књига др Саве Скока, који је у оно доба такође био партизан, зове „Крваво коло херцеговачко“.
Овде објављујемо збирку фотографија жртава комунизма у зиму 1941/42. у Црној Гори. Ове фотографије спашене су тако што их је енглески пуковник Вилијем Бејли, шеф британске мисије при Врховној команди генерала Драже Михаиловића, 1944. године однео из Црне Горе. Бејли је потом фотографије предао краљу Петру Другом у Лондону, а краљ Петар их је дао мајору Николи Бојовићу, команданту 1. дурмиторске бригаде, који се, по изласку из немачког логора 1945. године, настанио у Лутону крај Лондона.

Гробови Срба из ЦГ које су партизани побили само зато што су Срби

Јаме из којих су вадили своје најрођеније, побијене од стране партизана

 

[Koča]

Огроман број Срба који је преживео усташе, није успео и партизане...

Васо Поповчевић – преживио Придворачку јаму, али не и састанак са Савом Ковачевићем

Побјегао је од усташа, а страдао од комуниста. С обзиром на то, судбина Васа Поповчевића послије Другог свјетског рата није била погодна за причу. Па је склоњена у заборав. Тим лакше што он није имао дјеце, као ни његов брат. За протеклих двадесет година у Требињу не може се рећи да прича о њему није била погодна, али може да је изостала. Нажалост, и у овом тренутку причање о тим „старим жртвама“ може изгледати као скретање пажње са неких текућих проблема. Поготово што имамо искуство да се они најбоље и заклањају жртвама и неправдама оних прошлих времена.

http://mojahercegovina.com/vaso-pop...-jamu-ali-ne-i-sastanak-sa-savom-kovacevicem/

 

[Koča]

Ko zna ko je to na slikama, koga vade i ZASTO?

Mozda vade ubijene od strane ustasa ?

Ili cetnika?

Partizani NIKOGA, absolutno NIKOGA nisu bez krivice i suda ubili.

Ni u ratu ni posle.

не, тачно се зна...ваде убијене од партизана...

да, једина кривица ових људи је била што су били Срби...то је било једино мерило кривице код партизана када су Црногорци у питању...партизани су само и убијали без суда...не разумем какав "суд" могу да имају терористи???

Наредба КПЈ за Црну Гору 05. 02. 1942. године – Строго пов.
НАРЕЂУЈЕМО: Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу не питајући никога за кривце. Куће конфисковати, а потом запалити стоку заплијенити. Уколико би неко од партизанских војника покушао да не поступи по овој наредби, команданти имају такве на лицу мјеста стрељати. Приликом напада на Васојевиће партизанска војска мора добро водити рачуна, да не дође до сукоба између њих и окупаторске војске, коју наше партизанске јединице не смију да нападају, придржавајући се строго наредбе Врховне партизанске команде издате 27. 12. 1941. године, а са којом су упознати сви наши команданти и политички комесари и повјереници. Ову наредбу издаје руководство КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак.

Владо Мартиновић – Бајица
Милован Ђилас

 

[Koča]

Sta se odnosi na mene?

Sto ja postavljam slike iz rata, a on i samo neka cetnicke izjave koje Bog zna da li su bile ili ne?

I slike koje se uopste ne zna sta predstavljaju, gde su i kada snimljene.

Kazi otvoreno da se ne smu kritikovati cetnici, bez uvijanja.

Napisite to u Pravilnik pa ih necu kritikovati.

Nemojte se snebivati i okolisiti kao kada je u pitanju Predsednik Tito i njegovo kritikovanje.

Il je boza il je limunada?

бар немој да лажеш наочиглед свих када је постављено тачно порекло слика и о чему је реч

Овде објављујемо збирку фотографија жртава комунизма у зиму 1941/42. у Црној Гори. Ове фотографије спашене су тако што их је енглески пуковник Вилијем Бејли, шеф британске мисије при Врховној команди генерала Драже Михаиловића, 1944. године однео из Црне Горе. Бејли је потом фотографије предао краљу Петру Другом у Лондону, а краљ Петар их је дао мајору Николи Бојовићу, команданту 1. дурмиторске бригаде, који се, по изласку из немачког логора 1945. године, настанио у Лутону крај Лондона.

Хоћеш и наређење које је чак објављено и на комунистичким Знацима, далеко пре твоје 1988. године, да треба побити све спалити у Васојевићима???

Нико нормалан данас не негира злочине партизана над српским племенима у ЦГ, "лијева скретања", "пасја гробља"...да ли си ти човече иоле здраве памети?

https://sr.wikipedia.org/sr/Лијева_скретања

 

[Ненад]

Хоћеш и наређење које је чак објављено и на комунистичким Знацима, далеко пре твоје 1988. године, да треба побити племе Васојевићи

Aко је могао Зборник докумената из 1956. да назове четничким лажима, зашто не би и то назвао?
Ако бисмо учили од Блајбија испашће по њему да је и сам Броз четнички лажов, и да је цела партизанска историја ништа друго него четничке лажи...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Partizani NIKOGA, absolutno NIKOGA nisu bez krivice i suda ubili.

Ni u ratu ni posle.

BLAJBI, posle toma i toma literature objavljene na ovu temu i toliko diskusija, da ne pominjemo da je nedavno i velo tabu teme u potpunosti skinuto sa toga objavljivanjima svih partizanskih žrtava tokom 1944. i 1945. godine, tvrditi ovako nešto se gotovo graniči sa deluzijom.

http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/

Ovde imaš bazu podataka gde možeš pretraživati tačne podatke o ubijenima, ko, gde, kada, zašto...na teritoriji Republike Srbije (uključujući i Kosovo)...ne znam dokle su stigli sa unosom, zadnji put kada sam gledao bilo je oko 20.000 imena.

Ili zađi samo u publikacije Muzeja žrtava genocida u Beogradu, u okvire projekta nad kojim Dragan Cvetković već godinama radi listajući sve žrtve.

Ako ne veruješ ikome, možeš barem verovati brojnim ljudima kao npr. Simi Dubajiću, koji su poprilično otvoreno o ovim stvarima i pričali.

Inače, tvrditi da niko nevin nije stradao (ili van suda) u nekom ratu je jedno golemo nepoznavanje ljudske istorije. Takvog rata nije bilo u istoriji čovečanstva; zbog čega misliš da bi jugoslovenski partizani predstavljali jedan izolovani izuzetak?

 

[BLAJBI]

BLAJBI, posle toma i toma literature objavljene na ovu temu i toliko diskusija, da ne pominjemo da je nedavno i velo tabu teme u potpunosti skinuto sa toga objavljivanjima svih partizanskih žrtava tokom 1944. i 1945. godine, tvrditi ovako nešto se gotovo graniči sa deluzijom.

http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/

Ovde imaš bazu podataka gde možeš pretraživati tačne podatke o ubijenima, ko, gde, kada, zašto...na teritoriji Republike Srbije (uključujući i Kosovo)...ne znam dokle su stigli sa unosom, zadnji put kada sam gledao bilo je oko 20.000 imena.

Ili zađi samo u publikacije Muzeja žrtava genocida u Beogradu, u okvire projekta nad kojim Dragan Cvetković već godinama radi listajući sve žrtve.

Ako ne veruješ ikome, možeš barem verovati brojnim ljudima kao npr. Simi Dubajiću, koji su poprilično otvoreno o ovim stvarima i pričali.

Inače, tvrditi da niko nevin nije stradao (ili van suda) u nekom ratu je jedno golemo nepoznavanje ljudske istorije. Takvog rata nije bilo u istoriji čovečanstva; zbog čega misliš da bi jugoslovenski partizani predstavljali jedan izolovani izuzetak?

Evo vam sta stranci misle o cetnicima....Upozori njih da nisu u pravu:

In just a few days of February 1943, the Serbian Chetniks under the leadership of Draza Mihailovich committed a genocide of close to 20,000 Bosniak Muslims in the Podrinje area (around Srebrenica region) – mostly women, children and elderly. Serbian Chetniks themselves admitted killing over 9,000 people in this genocidal campaign alone.

Modern Serbian nationalists, historical revisionists and neo-fascists, such as the Serbian Radical Party, portray Serbs as the major Balkan victims of the Second World War, but conceal the Chetnik collaboration with Nazi fascists, including the systematic genocide and ethnic cleansing that they committed against several peoples, including the Croats, Bosniaks and Jews.

There has been an attempt lately to whitewash the Serbian Chetnik movement. The Wikipedia article on Chetnik leader Draza Mihailovich, for example, has been hijacked by Serb-chauvinists in an attempt to rehabilitate the genocidal and collaborationist Chetniks and perpetuate the myth that they were a “resistance movement” against fascist Italy and Nazi Germany.

Here are the facts.

 

[Ненад]

Зато што КПЈ забрањује било какво друкчије размишљање...Чланови КПЈ немају дозволу да размисле о било нечему, једино да климају главом на све што им партија каже и то прихватају као догматску истину која се не сме доводити у питање...

 

[Ненад]

Evo vam sta stranci misle o cetnicima....Upozori njih da nisu u pravu:

In just a few days of February 1943, the Serbian Chetniks under the leadership of Draza Mihailovich committed a genocide of close to 20,000 Bosniak Muslims in the Podrinje area (around Srebrenica region) – mostly women, children and elderly. Serbian Chetniks themselves admitted killing over 9,000 people in this genocidal campaign alone.

Modern Serbian nationalists, historical revisionists and neo-fascists, such as the Serbian Radical Party, portray Serbs as the major Balkan victims of the Second World War, but conceal the Chetnik collaboration with Nazi fascists, including the systematic genocide and ethnic cleansing that they committed against several peoples, including the Croats, Bosniaks and Jews.

There has been an attempt lately to whitewash the Serbian Chetnik movement. The Wikipedia article on Chetnik leader Draza Mihailovich, for example, has been hijacked by Serb-chauvinists in an attempt to rehabilitate the genocidal and collaborationist Chetniks and perpetuate the myth that they were a “resistance movement” against fascist Italy and Nazi Germany.

Here are the facts.

Од тих наводних 20 000 колико се тврди партизани су за 70 година пописали мање од 1000 људи. Укупно за цео рат, партизанска историја је пописала 8056 убијених муслимана од стране четника, од чега је за 1500 доказано или да су били усташе, или да су уписани два пута, или да нису страдали од четника.
. Додајмо да текст не цитира ниједан извор, и да у местима у којима се у тексту наводи да су четници начинили толики помор, увидом у предратни и послератни попис, је утврђено да нису претрпела толику демографску штету, која би била претрпљена да је стварно побијено 20 000 људи.
Додајмо још, да текст не поседује никакав списак, потпун или делимичан, и да нема увиде у датуме, наредбодавце, извршиоце злочина итд...

 

[Koča]

Зато што КПЈ забрањује било какво друкчије размишљање...Чланови КПЈ немају дозволу да размисле о било нечему, једино да климају главом на све што им партија каже и то прихватају као догматску истину која се не сме доводити у питање...

класична секта...шта говорити о онима који су дизали руку и на рођене очеве ако нису прилазили секти и поносили се тиме??? има ли даље???

 

[Ненад]

U komentaru iznad ovog tvog je ono sto Zapad misli o cetnicima, a ne partizani.

Само ти бежи од свих мојих питања. 8 година колико сам на овом форуму још увек бежиш од једног, а у међувремену су побегао и од многих других...

 

[Koča]

Ti si izneo neke dokaza da je neko nekad nesto rekao i neke slike koje samo ti znas kome pripadaju i nadgrobne spomenike koje svako moze da poruci da se naprave.

Daj ti kume slike, kao sto ih ja tebi trazim na netu, mom enat kada partizani nekoga kolju.

Za cetnike si dobio, sad ti meni vrati za partizane.

Ako postoji koja.....

Што не дођеш да обиђеш ове споменике јуначино па пред родбином страдалих изјавиш овако нешто?

не, ја сам изнео небројено доказа партизанских злочина над Србима, само зато што су Срби, пред којима си ти немоћан...зато оволико пениш и спамујеш тему...али препоручујем ти да се смириш јер то јако тужно делује са стране...

Чак и на Википедији која врви од комунисти, субнора, хрвата можеш нешто да научиш...

https://sr.wikipedia.org/sr/Лијева_скретања

Лијева скретања је термин која је Комунистичка партија Југославије користила да опише радикалне политике и стратегије које су спроводили појединци у партији и партизанским јединицама током Другог свјетског рата углавном у Црној Гори, Херцеговини и Србије, и у мањем обиму у Хрватској и Словенији. У тим областима је крајем 1941. и почетком 1942. дошло до масовних убистава, мотивисаних партизанским страховима од пете колоне и класном борбом. Као резултат тих акција комуниста, многи сељаци из источне Херцеговине и Црне Горе, који нису били колаборационисти или кулаци су масовно приступали четницима. КПЈ је осудила акције споведене у овом периоду и казнила неколико локалних команданата.

Један од важнијих разлога за пораз партизана у Црној Гори и Херцеговини на почетку рата су злочини које су партизани учинили у периоду који је томе претходио. Физичка ликвидација вршена је како стрељањем тако и хладним оружјем, клањем и маљевима. Најпознатија локација на којој су вршени злочини у Црној Гори је свакако Пасје гробље код Колашина где је побијен већи број оних које су комунисти видели као своје непријатеље. На Бадњи дан 1942. године партизани су у колашинском лугу на десној обали Таре, над телима 240 унакажених грађана, разапели лешину пса.

Као командант окупираног Колашина, мајор Јоксимовић је неколико месеци касније присустовао ископавању жртава „пасјег гробља“. Он је све жртве оквалификовао као невине:

Пред тим језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића. Све у свему, прави пакао на земљи, у који су дотерани и у коме су страдали праведници, Срби правослане вере и национално опредељени. То су били људи из свих друштвених редова, од судије до обичног радника. Њихова је једина „грешка“ била што нису прихватли безбожнички комунизам...[1]

Осим овог злочина познати злочини су почињени на тај начин што су жртве после ликвидације бацане у крашке јаме, па су противници партизане погрдно називали Јамарима[2]. Најпознатије јаме где су извршени ови злочини су јама у селу Гриже код Берана, Шахотичка јама код Бијелог поља, Шавничка јама, јама код Ријеке Црнојевића и которска јама код Никшића.[3]

Писмом од 14. фебруара 1942. Тито наређује штабу Црногорско-санџачког партизанског одреда, да стреља „све оне који су потпомагали четнике и били наклоњени њима“. Тито, даље, наређује да штаб одреда „рашчисти са лабавим и колебљивим елементима енергично и без милосрђа“, то јест, да се такви стрељају. У Титовом писму, из фебруара 1942. подређеним штабовима, наређено је да се одмах разоружају и стрељају сви они „у које се може посумњати да ће сутра бити наши непријатељи“. Тито је, такође, наредио да се конфискује (одузме) сва имовина „одбеглих четника као и свих петоколонаша и непријатеља и разбијача народне борбе“.[4]

Вађење лешева из јаме Велета у селу Рсојевцу код Даниловграда, у зиму 1942./43.

https://sr.wikipedia.org/sr/Лијева_скретања#/media/File:Vađenje_leševa_iz_jame_Veleta.jpg

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo vam sta stranci misle o cetnicima....Upozori njih da nisu u pravu:

In just a few days of February 1943, the Serbian Chetniks under the leadership of Draza Mihailovich committed a genocide of close to 20,000 Bosniak Muslims in the Podrinje area (around Srebrenica region) – mostly women, children and elderly. Serbian Chetniks themselves admitted killing over 9,000 people in this genocidal campaign alone.

Modern Serbian nationalists, historical revisionists and neo-fascists, such as the Serbian Radical Party, portray Serbs as the major Balkan victims of the Second World War, but conceal the Chetnik collaboration with Nazi fascists, including the systematic genocide and ethnic cleansing that they committed against several peoples, including the Croats, Bosniaks and Jews.

There has been an attempt lately to whitewash the Serbian Chetnik movement. The Wikipedia article on Chetnik leader Draza Mihailovich, for example, has been hijacked by Serb-chauvinists in an attempt to rehabilitate the genocidal and collaborationist Chetniks and perpetuate the myth that they were a “resistance movement” against fascist Italy and Nazi Germany.

Here are the facts.

Koji su to stranci?

Kakve to ima veze sa porukom koju si iznad citirao?

 

[Добро дошли]

Бедно да бедније не може бити...али тако то изгледа када истина изађе на видело...само чемер и јад код другова...немоћ и безнађе када се суоче са истином...и то се овде јасно види...ја те искрено жалим, стварно не осећам ништа друго...ал видиш зашто сам те замолио да не трујеш тему...па зато што немаш ништа конкретно, нити један против аргумент на изнето већ имамо само лупетања...бескрајна лупетања...веруј ми, доживљавам трансфер блама док читам твоје постове...
него, истраживачу велики, де провери и ови људи кога имају међу пријатељима на фејсбуку и да не живи можда неко од њих у Немачкој па да их одма "дискредитујемо"
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:
„Граховачка трагедија у злом времену“, Радомир Булајић
„Породица и родбина Вукашиновића из Зубаца 1555 – 1998“, Рајко Пантов Вукашиновић
„Жртве комунистичког терора у требињском крају“, Јоле Мерћеп
„Пакао – или комунизам у Црној гори“, Глас Црногорца, Цетиње, репринт
„Либера, виа, виа“, Мина Ковачевић
Архив Војно-историјског института Београд
А пре свих Саво Скоко (зашто га игноришеш???) на кога се Путица позива, а у чијој књизи се налази највећи списак партизанских злочина над Србима...

,,Бедно да бедније не може бити'': је типично твоје понашање на овом Форуму. Од постављања памфлета до безобразног односа према неистомишљеницима., ,.....ја те искрено жалим, стварно не осећам ништа друго''. Видиш ја те уопште не жалим јер ,,оно што се криво роди, живот не исправи''. Такав какав си се родио, тако ћеш и скончати.

,, ....па зато што немаш ништа конкретно, нити један против аргумент на изнето већ имамо само лупетања...бескрајна лупетања..'' што је теби посебно својствено да подмећеш, инсуниираш, да се као неваспитано дете дуриш, псујеш,........ понашање ка да си само ти на овом свету. Једноставно, да те човек не пожели у комшилуку а камо ли да те среће чешће.

,,КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:
„Граховачка трагедија у злом времену“, Радомир Булајић
„Породица и родбина Вукашиновића из Зубаца 1555 – 1998“, Рајко Пантов Вукашиновић
„Жртве комунистичког терора у требињском крају“, Јоле Мерћеп
„Пакао – или комунизам у Црној гори“, Глас Црногорца, Цетиње, репринт
„Либера, виа, виа“, Мина Ковачевић
Архив Војно-историјског института Београд
Опет ручни рад ,,четничког бранитеља'' Милана Путице. Зато и кријеш изворе јер се брзо сазна ко је иза свих тих наслова и памфлета.

,,Саво Скоко (зашто га игноришеш???)'' уопште ме не занима.Он је као старешина дезертирао а као човек девалвирао. Несхватљиво је да га нису раније уочили и на време ,,испрдели'' из службе или можда и јесу па се тек данас окомио на партизане. Што то није урадио одмах по ослобођењу док га је сећање добро служило. Из табора таквих људи,бескичмењака, завидних, осветољубивих,..... најчешће се нуде за колаборацију а у Другом св.рату, имали смо их поприлично као четничко-квислиншке наказе.