Znači Draža je bio šef crnih trojki koji ne samo da je naređivao likvidacije nego je pohvaljivao ubijanje dece? Tako?
-
- Popularno:
- Јелена Малешевић - лажни археолог
- Poreklo imena Bodin od srpskog...
- Žene koje su pomerile granice:...
- „Genocidni nisu ni narod ni nacija, već...
- Nije čudo što Vučić naoružava Ukrajinu...
- Srbija vraća redovan vojni rok: Ako...
- Русија у великим економским проблемима...
- Zašto su avioni bele boje
- Усташки поздрав у Сплиту: „Штета што...
- Iran napao američke baze u Kataru
Злочини четника у Другом светском рату
- Začetnik teme Добро дошли
- Datum pokretanja
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Село Брајићи претворено је у мучилиште заробљених партизана и њихових присталица. Непрекидно је заседао тзв. четнички преки суд и изрицао само једну увек исту казну смрт. „Ђенералови дани и ноћи" ређају се један за другим. Зна се поуздано да су метници стрељали осуђене на брду Дренов врх, око два километра удаљеном од Брајића.
О томе, поред других, постоје и записана сведочанства:
„... Четници су из Мионице одвели на Равну гору 17 партизан-
ских лекарки и болничарки и 16 рањених партизана и стрељали их
крај села Брајића..."7
„... У новембру 1941. четници су стрељали у селу Брајићима
(срез таковски) на месту званом Дренов врх око 500 заробљених па-
ртизана и присталица ослободилачке борбе..."8
„... Четвртог новембра 1941. четници су убили близу Равне горе
око 30 партизана, које су на превару заробили, међу којима је било 18
девојака које су биле упућене у Ужице за болничарке..."9
„... Преко 510 партизанских бораца и симпатизера овде је осуђе-
но на смрт. Око 170 поубијано је маљевима и кољем у подруму зграде
четничког штаба. Велики број је стрељан на обронцима Дреновог вр-
ха, међу којима и 18 другарица партизанских лекара и болничарки."10
Све те групе заробљених партизана из ужичког, чачанског, милановачког и ваљевског краја, које нису стрељали, или врло мали број пустили кућама (махом старијих сељака), четници су скупљали у селу Планиница. Овде је и мајор Александар Мишић „разговарао" са заробљеницима. На неке сумње заробљених - да ће их четници предати Немцима, Мишић је одговорио: „Ми нисмо издајници. Издајници су комунисти, који вам сада говоре да ћемо вас предати Немцима". И по-ред тог „обећања" једног дана, преко Струганика и Мионице, четни-ци су потерали заробљенике, на „крвави марш без повратка" који ће се трагично завршити у канџама окупатора у Ваљеву.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 239)
*************************************************
Заробљени партизани, које су Дража и његови команданти предали и продали Немцима за паре и муницију код Маркове Цркве, односно у селу Словцу, 13. новембра 1941. године окупатори су побили на брду Крушику 27. новембра 1941. године. А избегличка Влада бивше Краљевине Југославије у Лондону тих дана „даровала" је генералски чин Дражи Михаиловићу, који је ту исту Владу обмануо (читај: слагао) да је објединио обадва покрета (партизански и четнички) и да се под његовом командом води борба против окупатора?!
Дража је на суђењу 1946. године оптужио „војводу" Јована Шкаву, односно Бошка Брајовића, да су заробљене партизане продали Немцима. Шкава је на суђењу, такође 1946, године, изјавио да је заро-бљенике предао Немцима, по Дражином наређењу. На питање председавајућег - да ли је због тога злочина казнио Шкаву, Дража је одговорио да га је ставио под слово „3"? Међутим, да је то учинио Шкава би био заклан, а он је заробљен као одметник после ослобођења! Није тачно утврђено како је продаја партизана извршена. По једној вер-зији, за сваког заробљеника Немци су четницима давали одређену количину муниције. По другој, коју записује историчар Васа Казимировић, један од преживелих заробљеника, сваки партизан је продат за по 3.000 динара! Дража је на суђењу изјавио да су заробљени партизани „продати" а не „предати Немцима". Тај догађај веома документовано говори ко су били и какви су били четници и њихов командант Драгољуб Дража Михаиловић.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 241)
***********************************************
Четници, ратни профитери!
О томе, поред других, постоје и записана сведочанства:
„... Четници су из Мионице одвели на Равну гору 17 партизан-
ских лекарки и болничарки и 16 рањених партизана и стрељали их
крај села Брајића..."7
„... У новембру 1941. четници су стрељали у селу Брајићима
(срез таковски) на месту званом Дренов врх око 500 заробљених па-
ртизана и присталица ослободилачке борбе..."8
„... Четвртог новембра 1941. четници су убили близу Равне горе
око 30 партизана, које су на превару заробили, међу којима је било 18
девојака које су биле упућене у Ужице за болничарке..."9
„... Преко 510 партизанских бораца и симпатизера овде је осуђе-
но на смрт. Око 170 поубијано је маљевима и кољем у подруму зграде
четничког штаба. Велики број је стрељан на обронцима Дреновог вр-
ха, међу којима и 18 другарица партизанских лекара и болничарки."10
Све те групе заробљених партизана из ужичког, чачанског, милановачког и ваљевског краја, које нису стрељали, или врло мали број пустили кућама (махом старијих сељака), четници су скупљали у селу Планиница. Овде је и мајор Александар Мишић „разговарао" са заробљеницима. На неке сумње заробљених - да ће их четници предати Немцима, Мишић је одговорио: „Ми нисмо издајници. Издајници су комунисти, који вам сада говоре да ћемо вас предати Немцима". И по-ред тог „обећања" једног дана, преко Струганика и Мионице, четни-ци су потерали заробљенике, на „крвави марш без повратка" који ће се трагично завршити у канџама окупатора у Ваљеву.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 239)
*************************************************
Заробљени партизани, које су Дража и његови команданти предали и продали Немцима за паре и муницију код Маркове Цркве, односно у селу Словцу, 13. новембра 1941. године окупатори су побили на брду Крушику 27. новембра 1941. године. А избегличка Влада бивше Краљевине Југославије у Лондону тих дана „даровала" је генералски чин Дражи Михаиловићу, који је ту исту Владу обмануо (читај: слагао) да је објединио обадва покрета (партизански и четнички) и да се под његовом командом води борба против окупатора?!
Дража је на суђењу 1946. године оптужио „војводу" Јована Шкаву, односно Бошка Брајовића, да су заробљене партизане продали Немцима. Шкава је на суђењу, такође 1946, године, изјавио да је заро-бљенике предао Немцима, по Дражином наређењу. На питање председавајућег - да ли је због тога злочина казнио Шкаву, Дража је одговорио да га је ставио под слово „3"? Међутим, да је то учинио Шкава би био заклан, а он је заробљен као одметник после ослобођења! Није тачно утврђено како је продаја партизана извршена. По једној вер-зији, за сваког заробљеника Немци су четницима давали одређену количину муниције. По другој, коју записује историчар Васа Казимировић, један од преживелих заробљеника, сваки партизан је продат за по 3.000 динара! Дража је на суђењу изјавио да су заробљени партизани „продати" а не „предати Немцима". Тај догађај веома документовано говори ко су били и какви су били четници и њихов командант Драгољуб Дража Михаиловић.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 241)
***********************************************
Четници, ратни профитери!
Poslednja izmena:
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Ноћ каме у Вранићу
„Кама је усмртила жене и девојке, и деветоро деце од 5 месеци до 12 година......
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр:248)
*************************************
Ово ћу прескочити јер је превише и за читање али остављам ЛИНК па ко има ту жељу да сазна шта се стварно тамо десило, нека прочита.
,,Крвави фебруар" у Јагодини
Много је свирепих злочина које су починили Дражини четници у „ђенераловим ноћима и данима". Један од најтежих и најсуровијих, попут оног у Вранићу, је покољ интелектуалаца (највећим
делом) у поморавским варошима Јагодини, Ћуприји и Параћину, а народу познат као „крвави фебруар у Јагодини", извршен у ноћи између 1. и 2. фебруара 1944. године.
Тај покољ, као и све друге, Дражини ко-манданти, после његовог одобравања, дуго су припремали. Читав месец дана, како се види из докумената, четнички команданти су у телеграмима „размењивали" своје предлоге и варијанте. Из једног телеграма мајора Здравка Милошевића, команданта Варваринског корпуса, види се да је тај „агилни" командант све радио по Дражиним упутствима, да је са Недићевим окружним начелником и немачком командом, обезбедио све податке о људима које треба ликвидирати.
Трећег јануара јављао је Михаиловићу:
„... У већини они су интелектуалци. Намеравам да извршим се-
чу - већеТ сШила уочи нове Тодине... (мисли на православну
Нову годину, пр. Ј.Р.).
Из другог телеграма, од 4. јануара (објављеног у књизи „Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом"), вероватно га је упутио опет мајор Милошевић, још потпуније се види колико се покољ у Јагодини дуго припремао:
„У Јагодини појавом Тита народ се почео да сврстава у наше редове,
али исто тако многи су почели да дижу главе. Многе сам открио
и упознао. У већини су интелектуалци. НаредиШе да извршим сечу ве-
ћеТ сШила уочи Нове ТодинеГ2
(Очевидно, све Михаиловић зна и одобрава, прим. Ј.Р.).
Тај телеграм прочитао је председник суда на суђењу Дражи Ми-
хаиловићу и питао га:
„Шта сте одговорили на ту депепгу"?
Михаиловић „се није сећао" те депеше:
„Не знам..."3
Као није знао , а знао је. То је сигурно доказано. Види се из наведеног телеграма у коме Милошевић пише: „Наредите да извршим сечу..."
Председник је даље питао:
„А је ли вам познато да је 1. фебруара 1944. године
извршен страшан покољ интелектуалаца у Јагодини,
Параћину и Ћуприји?"
Михаиловић је, опет, „мудро одговорио: „Не знам за то!..."
У планирању тог покоља Дража је и лично учествовао. Наредио је да се „сеча" одложи за 1. фебруар. Сем тога, мајор Милошевић је од њега тражио да „нареди сечу". И наредио је, сумње нема. Прво је Милошевићев предлог одложио, потом одредио тачан датум. О томе како су, са којим „резултатом" Дражини четници извршили тај злочин, два телеграма (један у два наставка) оставио је командант Тимочког корпуса Љубомир Љуба Михаиловић (са надимком „Лонго"). Они су објављени у Књизи послатих депеша четничке Врховне команде од
13. до 29. фебруара 1944. године. У првом делу телеграма бр. 2484 од 17. фебрара стоји:
„Ноћу 1/2 - II предузео сам чишћење комуниста по варошима.
Резултат је овај: у Јагодини 17 мушкараца и 7 женских, у Ћуприји
9 му-шкараца и 1 женска, у Параћину 11 мушкараца и 1 женска, свега 37
мушкараца и 9 жена. Са овим ликвидиране су главне вође и организа-тори."
У наставку телеграма записано је:
„2485 од „Лонга", бр. 634 од 17. II. Наставак. Неки комунисти су
измакли, али су предузете мере да се похватају. Народ је овим
задовољан. Начином извршења показали смо и пријатељима и
непријатељима нашу снагу, јединство и организаторске спосо-
бности.Крај депеше.
- Михаиловић".
Из садржаја телеграма види се права „слика" четника и њихових команданата. Поред свирепости са којим су починили невиђен злочин његови четници, „Лонго" има „храбрости" да јави Дражи да је „народ овим задовољан"1\ (подвукао Ј.Р.) Који је он то „народ" анкетирао (и када) да може да закључи да је „задовољан"? И у народу, и међу четничким присталицама, ретко ко би се нашао да је „задовољан" дивљачким клањем њихових суграђана?
Тај покољ је одиста био стравично суров. Хроничари су забележили, а понеко од преживелих посведочио како је извршен тај невиђени злочин. Младог учитеља Бранка Радисављевића и његовог оца обућара четнички кољачи заклали су пред мајком и сестром (ћерком). Даницу Алтман - Станојевић злочинци су у ноћи затекли да доји дете, отргли јој бебу из наручја, па је на кућном прагу изболи камама. Драгомира Стојковића и жену му Катарину заклали су пред његовом де-
цом. Професора Ђуру Лопичића заклали су у спаваћој соби. Судију Милорада Пантића, комунистичког посланика у тиквешком срезу у Македонији 1920. године, који је бранио комунисте на Видовданском процесу, изболи су ножевима и заклали пред супругом и двоје деце, док је син Слободан успео да побегне. Мирослава Ристића Попца, браварског радника и талентованог фудбалера, који је одбио да се при-дружи четницима, убили су у кући пред мајком и сестром. Симу Лилића, трговца, 60-годишњака, убили су у кући и жену му Зорку која се храбро хрвала са кољачима хватајући сечиво њихових ножева, како би заштитила супруга, али је у неравној борби свирепо убијена..."
Тог „крвавог фебруара" четници су заклали 12 људи из Ћуприје и бацили их у тзв. „Мијајилову јаму"!
У Параћин је те исте ноћи упало 50 Михаиловићевих „црнотројкаша". Они су, уз „садејство" Недићеве полиције и Немаца, заклали у кућама четворо људи, а 8 извели из града и поклали их у Голубовачкој шуми.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 256 до 258)
*******************************************
„Кама је усмртила жене и девојке, и деветоро деце од 5 месеци до 12 година......
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр:248)
*************************************
Ово ћу прескочити јер је превише и за читање али остављам ЛИНК па ко има ту жељу да сазна шта се стварно тамо десило, нека прочита.
,,Крвави фебруар" у Јагодини
Много је свирепих злочина које су починили Дражини четници у „ђенераловим ноћима и данима". Један од најтежих и најсуровијих, попут оног у Вранићу, је покољ интелектуалаца (највећим
делом) у поморавским варошима Јагодини, Ћуприји и Параћину, а народу познат као „крвави фебруар у Јагодини", извршен у ноћи између 1. и 2. фебруара 1944. године.
Тај покољ, као и све друге, Дражини ко-манданти, после његовог одобравања, дуго су припремали. Читав месец дана, како се види из докумената, четнички команданти су у телеграмима „размењивали" своје предлоге и варијанте. Из једног телеграма мајора Здравка Милошевића, команданта Варваринског корпуса, види се да је тај „агилни" командант све радио по Дражиним упутствима, да је са Недићевим окружним начелником и немачком командом, обезбедио све податке о људима које треба ликвидирати.
Трећег јануара јављао је Михаиловићу:
„... У већини они су интелектуалци. Намеравам да извршим се-
чу - већеТ сШила уочи нове Тодине... (мисли на православну
Нову годину, пр. Ј.Р.).
Из другог телеграма, од 4. јануара (објављеног у књизи „Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом"), вероватно га је упутио опет мајор Милошевић, још потпуније се види колико се покољ у Јагодини дуго припремао:
„У Јагодини појавом Тита народ се почео да сврстава у наше редове,
али исто тако многи су почели да дижу главе. Многе сам открио
и упознао. У већини су интелектуалци. НаредиШе да извршим сечу ве-
ћеТ сШила уочи Нове ТодинеГ2
(Очевидно, све Михаиловић зна и одобрава, прим. Ј.Р.).
Тај телеграм прочитао је председник суда на суђењу Дражи Ми-
хаиловићу и питао га:
„Шта сте одговорили на ту депепгу"?
Михаиловић „се није сећао" те депеше:
„Не знам..."3
Као није знао , а знао је. То је сигурно доказано. Види се из наведеног телеграма у коме Милошевић пише: „Наредите да извршим сечу..."
Председник је даље питао:
„А је ли вам познато да је 1. фебруара 1944. године
извршен страшан покољ интелектуалаца у Јагодини,
Параћину и Ћуприји?"
Михаиловић је, опет, „мудро одговорио: „Не знам за то!..."
У планирању тог покоља Дража је и лично учествовао. Наредио је да се „сеча" одложи за 1. фебруар. Сем тога, мајор Милошевић је од њега тражио да „нареди сечу". И наредио је, сумње нема. Прво је Милошевићев предлог одложио, потом одредио тачан датум. О томе како су, са којим „резултатом" Дражини четници извршили тај злочин, два телеграма (један у два наставка) оставио је командант Тимочког корпуса Љубомир Љуба Михаиловић (са надимком „Лонго"). Они су објављени у Књизи послатих депеша четничке Врховне команде од
13. до 29. фебруара 1944. године. У првом делу телеграма бр. 2484 од 17. фебрара стоји:
„Ноћу 1/2 - II предузео сам чишћење комуниста по варошима.
Резултат је овај: у Јагодини 17 мушкараца и 7 женских, у Ћуприји
9 му-шкараца и 1 женска, у Параћину 11 мушкараца и 1 женска, свега 37
мушкараца и 9 жена. Са овим ликвидиране су главне вође и организа-тори."
У наставку телеграма записано је:
„2485 од „Лонга", бр. 634 од 17. II. Наставак. Неки комунисти су
измакли, али су предузете мере да се похватају. Народ је овим
задовољан. Начином извршења показали смо и пријатељима и
непријатељима нашу снагу, јединство и организаторске спосо-
бности.Крај депеше.
- Михаиловић".
Из садржаја телеграма види се права „слика" четника и њихових команданата. Поред свирепости са којим су починили невиђен злочин његови четници, „Лонго" има „храбрости" да јави Дражи да је „народ овим задовољан"1\ (подвукао Ј.Р.) Који је он то „народ" анкетирао (и када) да може да закључи да је „задовољан"? И у народу, и међу четничким присталицама, ретко ко би се нашао да је „задовољан" дивљачким клањем њихових суграђана?
Тај покољ је одиста био стравично суров. Хроничари су забележили, а понеко од преживелих посведочио како је извршен тај невиђени злочин. Младог учитеља Бранка Радисављевића и његовог оца обућара четнички кољачи заклали су пред мајком и сестром (ћерком). Даницу Алтман - Станојевић злочинци су у ноћи затекли да доји дете, отргли јој бебу из наручја, па је на кућном прагу изболи камама. Драгомира Стојковића и жену му Катарину заклали су пред његовом де-
цом. Професора Ђуру Лопичића заклали су у спаваћој соби. Судију Милорада Пантића, комунистичког посланика у тиквешком срезу у Македонији 1920. године, који је бранио комунисте на Видовданском процесу, изболи су ножевима и заклали пред супругом и двоје деце, док је син Слободан успео да побегне. Мирослава Ристића Попца, браварског радника и талентованог фудбалера, који је одбио да се при-дружи четницима, убили су у кући пред мајком и сестром. Симу Лилића, трговца, 60-годишњака, убили су у кући и жену му Зорку која се храбро хрвала са кољачима хватајући сечиво њихових ножева, како би заштитила супруга, али је у неравној борби свирепо убијена..."
Тог „крвавог фебруара" четници су заклали 12 људи из Ћуприје и бацили их у тзв. „Мијајилову јаму"!
У Параћин је те исте ноћи упало 50 Михаиловићевих „црнотројкаша". Они су, уз „садејство" Недићеве полиције и Немаца, заклали у кућама четворо људи, а 8 извели из града и поклали их у Голубовачкој шуми.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 256 до 258)
*******************************************
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Копљаре су се десиле, али није убијено 24, већ 19 особа, све Роми. Ова депеша Николе Калабића је фалсификована.
Ајмо лепо натраг на учење.
Након што су пре тога партизани повукли своје јединице, тако су повукли са опсаде Краљева Драгачевски батаљон и 2 дана пре напада на Ужице напали четнике у селу Каран.
Нема доказа да се десило нешто овакво осим билтена који је ипак средство јавне пропаганде, или бар у најмању руку нема доказа да су се убиства десила на тај начин.
Овај злочин не постоји нигде осим у оптужници Дражи.
У Брајићима никада није подигнут никакав споменик наводним жртвама, а чак и комунистички сведоци не наводе већу цифру од 20 људи.
Заправо, у убиствима у Јагодини, Ћуприји и Параћину убијено је 46 људи, 28 због припадника комунизму, 18 због шпијунаже, сарадње са окупатором, црне берзе и проституисања...
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
У књизи „Поморавље у НОБ 1941 - 1945", записано је да су те стравичне ноћи и сутрадан (у „крвавом фебруару у Јагодини") четници убили 51 лрипадника и симпатизера НОП-а.10
Познати су и ближи подаци о томе како је припремљен овај покољ у Поморављу.
У једном документу је записано:
„На злогласном састанку четничких вођа 18. јануара 1944. у Сењу код Ћуприје, као и неколико дана у Бресју код Светозарева (Јагодини), сачињени су спискови и донета одлука о крвавоj братоубилачком фебруарском покољу стварних и признатих патриота, симпатизера Комунистичке партије и Народноослободилачке војске, ....
Покољ је започео у смирај дана 1. фебруара 1944. и трајао, подмукло и немо, до у цик зоре. Његови извршиоци, четничке кољачке „црне тројке", браздајући градом уз притајену подршку немачких патрола, тражили су куће родољуба, мајки са децом на недрима или младиће и девојке, који су се с пркосом радовали црвеној боји петокраке, рођене у искричавом пламену револуције.
Те судбоносне ноћи убијено је:у Светозареву 23, у Ћуприји 12 и у Параћину 14 лица. У Светозареву (Јагодини) је 14 лица заклано у кућама, на очиглед укућана, 2 на улици, једно на Црвеној пољани под Ђурђевим брдом а пет лица сутрадан на Бресјанском пољу. Из Ћуприје је изведено 30 лица а 12 заклано, од којих су неки бачени у Мијајилову јаму, највећу гробницу родољуба у овом делу Србије. У Параћину сузаклали 4 лица у кућама, једно успут, а 9 у Глоговачкој шуми. Ресава је преживела одмазду крајем априла, када је заклано 8 лица између Гложана и Црквенца, док само планирани покољ у Темнићу, са списком од 34 лица, састављен крајем јула, није изведен, због расула четника.
У „Фебруарском покољу" 1944. у Светозареву (Јагодини) су убијени:
1. АЛТМАН ДАНИЦА, професор
Рођена је 1916. у Светозареву (Јагодини). Школу је учила у Светозареву (Јагодини) и Ћуприји а студирала у Београду и Дижону (Француска). Била је удата за музичара Николу (Херберта) Алтмана, пољског избеглицу. Убијена је пред двоје деце, са 24 убода ножем. Њен супруг је ухваћен неколико месеци касније и стрељан у селу Лоћики.
2. АЋИМОВИЋ ЈОВАН - ЖАН, професор
Рођен је 1907. у Ћуприји. Школовао се у Крагујевцу и Ћуприји а фупу за математику и физику студирао у Београду. Службовао је у Пљевљима, Ћуприји и Светозареву (Јагодини). Одбио
је да се придружи четницима и као „национално непоуздан" избоден ножевима за време бекства на улици. Оставио је супругу и ћерку.
3. БОШКОВИЋ ЗОРА, кројачка радница
Рођена је 1922. у Светозареву (Јагодини), где је учила основну школу и Женску занатску школу. Радила је као физички радник на економији јагодинске Парне пиваре а пред смрт као кројачица у Фабрици шешира индустријалца Рота. Била је члан илегалног омладинског кружока. Изведена је из куће и са још 4 лица стрељана сутрадан у селу Бресју. Била је неудата.
4. ГРУЈИЧИЋ СВЕТИСЛВ, судија
Рођен је 1898. у Светозареву (Јагодини). Школовао се у Светозареву (Јагодини) и Крагујевцу а у Београду и Паризу студирао право. До бугарске окупације 1941. службује у Пироту када је постављен за председника Среског суда у Светозареву (Јагодини). Био је познат као антифашиста а на суду се заузимао за симпатизере НОБ-а. Заклан је у кући, на очиглед супруге и троје деце.
5. ДИРАК ЗОРКА, берберски радник
Рођена је 1918. у Кончареву код Светозарева (Јагодине). Била је удата за Тодора Дирака, берберског радника. који јe са братом Николом, столарским радником, и оцем Винком, металцем, био у језгру радничког покрета уочи рата. Оба брата су погинула као борци у НОБ-и, док је старији Винко стрељан 1943. Стрељана је у Бресју, оставивши двоје нејаке деце.
6. ИЈ1ИЋ СИМА, трговац
Рођен је 1884. у селу Дубоки код Светозарева (Јагодине). Био је рудар, физички радник и набављач стоке за Клефишеву Кланицу. Пред Обзнану постаје члан КПЈ, а од 1923. Независне радничке партије Југославије. Био је хапшен од Немаца а четницима се замера што је одбио да приложи новчану помоћ. Убијен је у кући, заједно са супругом Зорком.
7. ИЛИЋ ЗОРКА, домаћица
Рођена је 1886. у Суботици. Убијена је што је, потурајући своје груди и хватајући сечива, узалудно покушавала да заштити супруга.
8. ЛОПИЧИЋ ЂУРА, професор
Рођен је 1894. у Ф. Цеклину (Црна Гора). Школу је учио у више места а у Београду сгудирао физику и хемију. Уочи рата је службовао у Ћуприји и као председник Просветно - културног друштва сарађивао са комунистима. Прелази у Светозарево (Јагодину) али га и овде прогањају и хапсе као напредног родољуба. Заклан је у кући, пред супругом и двоје деце.
9. ЛУКИЋ БОРА, трговац
Рођен је 1897. у Јовцу код Ћуприје. Био је оснивач сељачких задруга и странке „левих земљорадника". Сарађивао је са Сретеном Жујовићем, Мирком Томићем, Миланом Мијалковићем - Чичом и другим комунистима, Оптужен је да је помагао устанак и заклан пред супругом и ћерком.
10. МАТИЋ КОСТАДИНКА
Рођена је 1913. у Параћину. Пред рат прелази са породицом у Светозарево (Јагодину) и повезује се са Женским покретом, који формира Славка Ђурђевић. Заклана је у кући, као симпатизер НОБ-е.
11. МИЉКОВИЋ ДУШАН, ученик
Рођен је 1925. у селу Белици код Светозарева (Јагодине). Вио је ученик 5 разреда Учитељске школе. Поникао је у породици која је револуцији приложила и живот двеју кћери: народног хероја Раду, борца Друге пролетерске бригаде и Радмилу, стрељану на Бањици. Припадао је илегалном омладинским кружоку и сутрадан стрељан са још четири лица у Бресју.
12. МЛАДЕНОВИЋ МИРОСЛАВ, студент
Рођен је 1914. у Белици код Светозарева (Јагодине). Живео је и студирао право у Скопљу, одакле је са мајком протеран са бугарском окупацијом 1941. Радио је у напредном студентским покрету. Изведен је и стрељан под Ђурђевим Брдом од разјарених четника, одбивши да изда другове.
13. МЛАДЕНОВИЋ СОФИЈА, кројачки радник
Рођена је 1888. у Титовом Ужицу. Избачена из службе у Чачку, учи у Загребу за кројачицу и прелази у Скопље, где стасава у једну од најснажнијих личности у македонском радничком покретиу. Била је члан КПЈ од 1919. и блиско повезана са Димитријем Туцовићем и Душаном Драговићем. Извели су је из куће и убили са 38 убода камом.
14. НЕТКОВИ Ћ ТОДОР, судија
Рођен је 1897. у Штипу. Школу је учио у Штипу и Солуну, а у Београду студирао право. Службовао је у више места, сарађујући свугде са народним покретом. Био је комунистички посланик на изборимa 1920. у Брегалничком срезу. Овде је премештен 1937. и био повезан сг Бошком Ђуричићем. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан сг још 4 лица.
15. ПАНТИЋ МИЛОРАД, судија
Рођен је 1886. у селу Копљари, код Аранђловца. Био је члан Социјал-демократске партије и члан КПЈ, већ од оснивања 1919. Био је комунистички посланик у Тиквешком срезу 1920. и по налогу Парти је бранио остале посланике на познатом Видовданском процесу. Убијен ножевима у кући пред супругом и двоје деце, док је син Слобода* успео да побегне.
16. РАДОВИЋ ДАМЈАН, судски приправник
Рођен је 1905. у селу Лукову, код Никпшћа. Школу је учио у родном месту а права студирао у Београду. На студијама упознаје Бошкг Ђуричића и Радислава Никчевића, на чији предлог долази у Светоза рево (Јагодину). Избоден је ножевима испред куће. Био је неожењен.
17. РАДОСАВЉЕВИ Ћ МИЛАН, обућарски радник
Рођен је 1898. у Трућевцу, код Деспотовца. Учествовао је у мађарској револуцији 1919. под Белом Куном. Радио је у синдикалном покрету и помагао устанак 1941. Избоден је ножевима,заједно са сином.
18. РАДОСАВЉЕВИЋ БРАНИСЛАВ, учитељ
Рођен је 1922. у Светозареву (Јагодини), где је учио школу и по чео да ради као учитељ. Под очевим утицајем прилази напредном покрету и већ као ученик 5 године учествује у познатом штрајку учитеља 1940. Био је члан илегалног омладинског кружока, који је проваљен 1943. Избоден је у кући, бранећи се узалудно са оцем, пред мајком и сестром.
- наставак следи-
Познати су и ближи подаци о томе како је припремљен овај покољ у Поморављу.
У једном документу је записано:
„На злогласном састанку четничких вођа 18. јануара 1944. у Сењу код Ћуприје, као и неколико дана у Бресју код Светозарева (Јагодини), сачињени су спискови и донета одлука о крвавоj братоубилачком фебруарском покољу стварних и признатих патриота, симпатизера Комунистичке партије и Народноослободилачке војске, ....
Покољ је започео у смирај дана 1. фебруара 1944. и трајао, подмукло и немо, до у цик зоре. Његови извршиоци, четничке кољачке „црне тројке", браздајући градом уз притајену подршку немачких патрола, тражили су куће родољуба, мајки са децом на недрима или младиће и девојке, који су се с пркосом радовали црвеној боји петокраке, рођене у искричавом пламену револуције.
Те судбоносне ноћи убијено је:у Светозареву 23, у Ћуприји 12 и у Параћину 14 лица. У Светозареву (Јагодини) је 14 лица заклано у кућама, на очиглед укућана, 2 на улици, једно на Црвеној пољани под Ђурђевим брдом а пет лица сутрадан на Бресјанском пољу. Из Ћуприје је изведено 30 лица а 12 заклано, од којих су неки бачени у Мијајилову јаму, највећу гробницу родољуба у овом делу Србије. У Параћину сузаклали 4 лица у кућама, једно успут, а 9 у Глоговачкој шуми. Ресава је преживела одмазду крајем априла, када је заклано 8 лица између Гложана и Црквенца, док само планирани покољ у Темнићу, са списком од 34 лица, састављен крајем јула, није изведен, због расула четника.
У „Фебруарском покољу" 1944. у Светозареву (Јагодини) су убијени:
1. АЛТМАН ДАНИЦА, професор
Рођена је 1916. у Светозареву (Јагодини). Школу је учила у Светозареву (Јагодини) и Ћуприји а студирала у Београду и Дижону (Француска). Била је удата за музичара Николу (Херберта) Алтмана, пољског избеглицу. Убијена је пред двоје деце, са 24 убода ножем. Њен супруг је ухваћен неколико месеци касније и стрељан у селу Лоћики.
2. АЋИМОВИЋ ЈОВАН - ЖАН, професор
Рођен је 1907. у Ћуприји. Школовао се у Крагујевцу и Ћуприји а фупу за математику и физику студирао у Београду. Службовао је у Пљевљима, Ћуприји и Светозареву (Јагодини). Одбио
је да се придружи четницима и као „национално непоуздан" избоден ножевима за време бекства на улици. Оставио је супругу и ћерку.
3. БОШКОВИЋ ЗОРА, кројачка радница
Рођена је 1922. у Светозареву (Јагодини), где је учила основну школу и Женску занатску школу. Радила је као физички радник на економији јагодинске Парне пиваре а пред смрт као кројачица у Фабрици шешира индустријалца Рота. Била је члан илегалног омладинског кружока. Изведена је из куће и са још 4 лица стрељана сутрадан у селу Бресју. Била је неудата.
4. ГРУЈИЧИЋ СВЕТИСЛВ, судија
Рођен је 1898. у Светозареву (Јагодини). Школовао се у Светозареву (Јагодини) и Крагујевцу а у Београду и Паризу студирао право. До бугарске окупације 1941. службује у Пироту када је постављен за председника Среског суда у Светозареву (Јагодини). Био је познат као антифашиста а на суду се заузимао за симпатизере НОБ-а. Заклан је у кући, на очиглед супруге и троје деце.
5. ДИРАК ЗОРКА, берберски радник
Рођена је 1918. у Кончареву код Светозарева (Јагодине). Била је удата за Тодора Дирака, берберског радника. који јe са братом Николом, столарским радником, и оцем Винком, металцем, био у језгру радничког покрета уочи рата. Оба брата су погинула као борци у НОБ-и, док је старији Винко стрељан 1943. Стрељана је у Бресју, оставивши двоје нејаке деце.
6. ИЈ1ИЋ СИМА, трговац
Рођен је 1884. у селу Дубоки код Светозарева (Јагодине). Био је рудар, физички радник и набављач стоке за Клефишеву Кланицу. Пред Обзнану постаје члан КПЈ, а од 1923. Независне радничке партије Југославије. Био је хапшен од Немаца а четницима се замера што је одбио да приложи новчану помоћ. Убијен је у кући, заједно са супругом Зорком.
7. ИЛИЋ ЗОРКА, домаћица
Рођена је 1886. у Суботици. Убијена је што је, потурајући своје груди и хватајући сечива, узалудно покушавала да заштити супруга.
8. ЛОПИЧИЋ ЂУРА, професор
Рођен је 1894. у Ф. Цеклину (Црна Гора). Школу је учио у више места а у Београду сгудирао физику и хемију. Уочи рата је службовао у Ћуприји и као председник Просветно - културног друштва сарађивао са комунистима. Прелази у Светозарево (Јагодину) али га и овде прогањају и хапсе као напредног родољуба. Заклан је у кући, пред супругом и двоје деце.
9. ЛУКИЋ БОРА, трговац
Рођен је 1897. у Јовцу код Ћуприје. Био је оснивач сељачких задруга и странке „левих земљорадника". Сарађивао је са Сретеном Жујовићем, Мирком Томићем, Миланом Мијалковићем - Чичом и другим комунистима, Оптужен је да је помагао устанак и заклан пред супругом и ћерком.
10. МАТИЋ КОСТАДИНКА
Рођена је 1913. у Параћину. Пред рат прелази са породицом у Светозарево (Јагодину) и повезује се са Женским покретом, који формира Славка Ђурђевић. Заклана је у кући, као симпатизер НОБ-е.
11. МИЉКОВИЋ ДУШАН, ученик
Рођен је 1925. у селу Белици код Светозарева (Јагодине). Вио је ученик 5 разреда Учитељске школе. Поникао је у породици која је револуцији приложила и живот двеју кћери: народног хероја Раду, борца Друге пролетерске бригаде и Радмилу, стрељану на Бањици. Припадао је илегалном омладинским кружоку и сутрадан стрељан са још четири лица у Бресју.
12. МЛАДЕНОВИЋ МИРОСЛАВ, студент
Рођен је 1914. у Белици код Светозарева (Јагодине). Живео је и студирао право у Скопљу, одакле је са мајком протеран са бугарском окупацијом 1941. Радио је у напредном студентским покрету. Изведен је и стрељан под Ђурђевим Брдом од разјарених четника, одбивши да изда другове.
13. МЛАДЕНОВИЋ СОФИЈА, кројачки радник
Рођена је 1888. у Титовом Ужицу. Избачена из службе у Чачку, учи у Загребу за кројачицу и прелази у Скопље, где стасава у једну од најснажнијих личности у македонском радничком покретиу. Била је члан КПЈ од 1919. и блиско повезана са Димитријем Туцовићем и Душаном Драговићем. Извели су је из куће и убили са 38 убода камом.
14. НЕТКОВИ Ћ ТОДОР, судија
Рођен је 1897. у Штипу. Школу је учио у Штипу и Солуну, а у Београду студирао право. Службовао је у више места, сарађујући свугде са народним покретом. Био је комунистички посланик на изборимa 1920. у Брегалничком срезу. Овде је премештен 1937. и био повезан сг Бошком Ђуричићем. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан сг још 4 лица.
15. ПАНТИЋ МИЛОРАД, судија
Рођен је 1886. у селу Копљари, код Аранђловца. Био је члан Социјал-демократске партије и члан КПЈ, већ од оснивања 1919. Био је комунистички посланик у Тиквешком срезу 1920. и по налогу Парти је бранио остале посланике на познатом Видовданском процесу. Убијен ножевима у кући пред супругом и двоје деце, док је син Слобода* успео да побегне.
16. РАДОВИЋ ДАМЈАН, судски приправник
Рођен је 1905. у селу Лукову, код Никпшћа. Школу је учио у родном месту а права студирао у Београду. На студијама упознаје Бошкг Ђуричића и Радислава Никчевића, на чији предлог долази у Светоза рево (Јагодину). Избоден је ножевима испред куће. Био је неожењен.
17. РАДОСАВЉЕВИ Ћ МИЛАН, обућарски радник
Рођен је 1898. у Трућевцу, код Деспотовца. Учествовао је у мађарској револуцији 1919. под Белом Куном. Радио је у синдикалном покрету и помагао устанак 1941. Избоден је ножевима,заједно са сином.
18. РАДОСАВЉЕВИЋ БРАНИСЛАВ, учитељ
Рођен је 1922. у Светозареву (Јагодини), где је учио школу и по чео да ради као учитељ. Под очевим утицајем прилази напредном покрету и већ као ученик 5 године учествује у познатом штрајку учитеља 1940. Био је члан илегалног омладинског кружока, који је проваљен 1943. Избоден је у кући, бранећи се узалудно са оцем, пред мајком и сестром.
- наставак следи-
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
-Наставак-
19. РИСТИЋ МИРОСЛАВ - ПОПАЦ, браварски радник
Рођен је 1921. у Светозареву (Јагодини). Браварски занат је учио у Београду, одакле се врађа након априлског бомбардовања 1941. Овде је краће време радио у фабрици глицерина, одбијајући да се придружи четницима. Био је изузетно талентован фудбалер и врло омиљена личносг. Убијен је у кући, пред родитељима и сестром.
20. СТОЈКОВИ Ћ ДРАГОМИР, браварски радник
Рођен је 1909. у Сењском Руднику, код Ћуприје. Занат је учио код старог социјалисте Чеде Ђурђевића - Доме у Светозареву (Јагодини), под чијим се упливом рано укључује у раднички покрет. Радио је на обнављању синдикалног покрета 1933. и КУ Д „Абрашевић" 1935. Избоден је ножевима, заједно са супругом Катарином, пред очима троје нејаке деце.
21. СТОЈКОВИ Ћ КАТАРИНА, домаћица
Рођена је 1909 у Светозареву (Јагодини). Била је укључена у раднички покрет, преко супруга Драгомира, и радила у напредном Женском покрету, који у очи рата формира Славка Ђурђевић. Помагала је устанак 1941, прикупљајући помоћ за Беличку чету на Јухору. Избодена је ножевима, заједно са супругом, успевши да рани једног убицу.
22. ЦАНИЋ МИХАЈЛО, браварски радник
Родио се 1922. у Светозареву (Јагодини). Учествовао је у припремању збора Удружене опозиције 1935. под чијом је окриљем деловала илегална Месна организација КПЈ, и радио на обнављању синдиката и КУ Д „Абрашевић". Као возач код Клефиша помагао је устанак 1941. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан. Оставио је супругу и двоје деце.
23. СТОЈАНОВИ Ћ БОЖИДАР, просветни радник
Рођен је у Јагодини, избоден ножем у кући.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf str: 258 - 263)
*****************************************************
Списак са основним генералијама је нешто дужи из разлога што нео-четничићи имају дежурни обичај да кажу: Податак није тача, фалсификован, измишље, то комунистичка пропаганда итд. Овако, постоје у Јагодини још живих људи који познају жртве или породице жртава па тачно знају шта се тог фебруара у Јагодини догодило.
Ово засигурно не пише у ,,Четничким читанкама''!
19. РИСТИЋ МИРОСЛАВ - ПОПАЦ, браварски радник
Рођен је 1921. у Светозареву (Јагодини). Браварски занат је учио у Београду, одакле се врађа након априлског бомбардовања 1941. Овде је краће време радио у фабрици глицерина, одбијајући да се придружи четницима. Био је изузетно талентован фудбалер и врло омиљена личносг. Убијен је у кући, пред родитељима и сестром.
20. СТОЈКОВИ Ћ ДРАГОМИР, браварски радник
Рођен је 1909. у Сењском Руднику, код Ћуприје. Занат је учио код старог социјалисте Чеде Ђурђевића - Доме у Светозареву (Јагодини), под чијим се упливом рано укључује у раднички покрет. Радио је на обнављању синдикалног покрета 1933. и КУ Д „Абрашевић" 1935. Избоден је ножевима, заједно са супругом Катарином, пред очима троје нејаке деце.
21. СТОЈКОВИ Ћ КАТАРИНА, домаћица
Рођена је 1909 у Светозареву (Јагодини). Била је укључена у раднички покрет, преко супруга Драгомира, и радила у напредном Женском покрету, који у очи рата формира Славка Ђурђевић. Помагала је устанак 1941, прикупљајући помоћ за Беличку чету на Јухору. Избодена је ножевима, заједно са супругом, успевши да рани једног убицу.
22. ЦАНИЋ МИХАЈЛО, браварски радник
Родио се 1922. у Светозареву (Јагодини). Учествовао је у припремању збора Удружене опозиције 1935. под чијом је окриљем деловала илегална Месна организација КПЈ, и радио на обнављању синдиката и КУ Д „Абрашевић". Као возач код Клефиша помагао је устанак 1941. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан. Оставио је супругу и двоје деце.
23. СТОЈАНОВИ Ћ БОЖИДАР, просветни радник
Рођен је у Јагодини, избоден ножем у кући.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf str: 258 - 263)
*****************************************************
Списак са основним генералијама је нешто дужи из разлога што нео-четничићи имају дежурни обичај да кажу: Податак није тача, фалсификован, измишље, то комунистичка пропаганда итд. Овако, постоје у Јагодини још живих људи који познају жртве или породице жртава па тачно знају шта се тог фебруара у Јагодини догодило.
Ово засигурно не пише у ,,Четничким читанкама''!
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Трагедија у Друговцу - заклана или убијена 72 сељака
Ијош једно село, опет недалеко од Београда, Друговац близу Смедерева, четници, опет из Горске гарде Николе Калабића, опет из
Авалског корпуса, за један једини дан су буквално завили у црно.
Тога дана, 29. априла 1944. године заклали су или стрељали без икаквог ислеђивања и суђења 72 мештанина (међу њима и десет жена). Сем тога, готово комплетно село је опљачкано и спаљено. И покољ сељака у смедеревском селу Друговац Дража и његови команданти дуго су припремали. Село је било изразито партизанско, село Друговац - „одакле сија сунце слободе". Позната су казивања бивших логораша из Смедеревске Паланке, где су Љотић и Недић
затварали велики број младића и девојака који су били антифашистички и антиокупаторски опредељени и годинама настојали да их ми-лом или силом „преваспитају".
Знали су четници, како они из најближе околине тако и они удаљенији, читав четнички корпус, па и сам Дража Михаиловић какву партизанску тврђаву представља село Друговац. Он је лично потписао наредбу командантима Смедеревског и Групи млавско-смедеревских корпуса - да се „смедеревски крај мора по сваку цену очистити од комуниста и орТанизовати тако како је то урађено у осталим крајевима Србије." (подвукао Ј.Р.). Чак је запретио својим командантима корпуса да „неће примити никакве изговоре, нити одлагања акције..."
Та Михаиловићева наредба недвосмислено сведочи да је он лично планирао и наређивао извршавање свих крупнијих злочина, па међу њима и покољ сељака у Друговцу. Све је знао, од њега је све потицало. Он је, како је често „препричавао" својим командантима и другим сарадницима „лично руководио сваком акцијом". Ево текста те заиста злочиначке наредбе:
„БР. 134
НАРЕЂЕЊЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА ОД 30. АПРИЛА 1944,
КОМАНДАНТУ МЛАВСКО - СМЕДЕРЕВСКЕ ГРУПЕ ЗА БОРБ
УПРОТИВ ПРИПАДНИКА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПО-
КРЕТА У СМЕДЕРЕВСКОМ КРАЈУ
ГОРСКИ ШТАБ БР.1
0. Бр. службено
30. аПрил 1944. Тодине
Положај
КОМАНДАПТУ СМЕДЕРЕВСКОГ КОРПУСА
У Смедеревском крају још никако није уређено стање. У По-
следње време тамо су се појавиле комунистичке Јрупе и њихови сим-
патизери. Такво стање ниуком случају не сме се више трпети. Сме-
деревски крај има се по сваку цену очистити од комуниста и орТани-
зовати како је то урађено у осталим крајевима Србије. У вези са
овим, -
НАРЕЂУЈЕМ
1. - Да командант МлавскоТ корпуса (Симеон Синиша Оцоко-
љић, пр. Ј.Р.) одмах стави на расположење 1.000 (хиљаду) војника
потпуковнику Милошу Радојловићу команданту Млавско - Смеде-
ревске Трупе корпуса (Млавски и смедеревски, пр. Ј.Р.).
2. - Потпуковник Радојловић - командант Млавско - Смеде-
ревске Трупе корпуса одмах ће са својим јединицама МлавскоТ корпу-
са (јачине 1000 људи) кренути у Смедеревски крај и повести најенер-
Тичнију акцију на чишћењу комуниста и њихових симпатизера, а јед-
новремено вршити орТанизацију становништва.
3. - КоманданШ МлавскоТ корпуса и команданШ Млавско -
Смедеревске Труие кориуса депешом ће ме хиШно извесШити о извр-
шењу предњеТ наређења. КоманданШа СмедеревскоТ корпуса, и једи-
нице СмедеревскоТ корпуса поШпуковник Радојловић, Шакође, ћеупо-
ШребиШи у овој акцији.
Никакве изговоре, нити одлагања акције нећу примити. О из-
вршењу акције одТоворан ми је поШпуковник Радојловић, као и све
осШсиге старешине у колико не поступе по овом наређењу.
Хитно је!
Начелник Штаба Врховне команде,
и министар војске, морнарице и ваздухопловсШва
Армијски Ђенерал
ДраТ. М. Михаиловић"
Ову наредбу Михаиловић је „допуњавао", односно још једанпут је понављао телеграм бр. 597; „ДО ДО II И" од 1. маја 1944, а Друговац је пре 2 дана већ био разорен!
„598. До До. II II Радојловић да најхитније извесши шта је до
сада урадио за уређење смедеревског краја. Одмах узмите
сверасположиве снаге од Оцокољића и да хитно у најкраћем
року дефинитивно и потпуно уредите тај крај. Радојловића ли-
чно чиним одговорним за извршење овог задатка, а Оцокољи
ћа ако не буде ставио одмах на располагање своје снаге.
Радојловић да извештава сваког дана В.К о развоју ситуације,
у чишћењу и уређењу смедеревског краја. Достављено Радој-
ловићу и Оцокољићу. Известите пријем овог наређења/у3
Ијош једно село, опет недалеко од Београда, Друговац близу Смедерева, четници, опет из Горске гарде Николе Калабића, опет из
Авалског корпуса, за један једини дан су буквално завили у црно.
Тога дана, 29. априла 1944. године заклали су или стрељали без икаквог ислеђивања и суђења 72 мештанина (међу њима и десет жена). Сем тога, готово комплетно село је опљачкано и спаљено. И покољ сељака у смедеревском селу Друговац Дража и његови команданти дуго су припремали. Село је било изразито партизанско, село Друговац - „одакле сија сунце слободе". Позната су казивања бивших логораша из Смедеревске Паланке, где су Љотић и Недић
затварали велики број младића и девојака који су били антифашистички и антиокупаторски опредељени и годинама настојали да их ми-лом или силом „преваспитају".
Знали су четници, како они из најближе околине тако и они удаљенији, читав четнички корпус, па и сам Дража Михаиловић какву партизанску тврђаву представља село Друговац. Он је лично потписао наредбу командантима Смедеревског и Групи млавско-смедеревских корпуса - да се „смедеревски крај мора по сваку цену очистити од комуниста и орТанизовати тако како је то урађено у осталим крајевима Србије." (подвукао Ј.Р.). Чак је запретио својим командантима корпуса да „неће примити никакве изговоре, нити одлагања акције..."
Та Михаиловићева наредба недвосмислено сведочи да је он лично планирао и наређивао извршавање свих крупнијих злочина, па међу њима и покољ сељака у Друговцу. Све је знао, од њега је све потицало. Он је, како је често „препричавао" својим командантима и другим сарадницима „лично руководио сваком акцијом". Ево текста те заиста злочиначке наредбе:
„БР. 134
НАРЕЂЕЊЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА ОД 30. АПРИЛА 1944,
КОМАНДАНТУ МЛАВСКО - СМЕДЕРЕВСКЕ ГРУПЕ ЗА БОРБ
УПРОТИВ ПРИПАДНИКА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПО-
КРЕТА У СМЕДЕРЕВСКОМ КРАЈУ
ГОРСКИ ШТАБ БР.1
0. Бр. службено
30. аПрил 1944. Тодине
Положај
КОМАНДАПТУ СМЕДЕРЕВСКОГ КОРПУСА
У Смедеревском крају још никако није уређено стање. У По-
следње време тамо су се појавиле комунистичке Јрупе и њихови сим-
патизери. Такво стање ниуком случају не сме се више трпети. Сме-
деревски крај има се по сваку цену очистити од комуниста и орТани-
зовати како је то урађено у осталим крајевима Србије. У вези са
овим, -
НАРЕЂУЈЕМ
1. - Да командант МлавскоТ корпуса (Симеон Синиша Оцоко-
љић, пр. Ј.Р.) одмах стави на расположење 1.000 (хиљаду) војника
потпуковнику Милошу Радојловићу команданту Млавско - Смеде-
ревске Трупе корпуса (Млавски и смедеревски, пр. Ј.Р.).
2. - Потпуковник Радојловић - командант Млавско - Смеде-
ревске Трупе корпуса одмах ће са својим јединицама МлавскоТ корпу-
са (јачине 1000 људи) кренути у Смедеревски крај и повести најенер-
Тичнију акцију на чишћењу комуниста и њихових симпатизера, а јед-
новремено вршити орТанизацију становништва.
3. - КоманданШ МлавскоТ корпуса и команданШ Млавско -
Смедеревске Труие кориуса депешом ће ме хиШно извесШити о извр-
шењу предњеТ наређења. КоманданШа СмедеревскоТ корпуса, и једи-
нице СмедеревскоТ корпуса поШпуковник Радојловић, Шакође, ћеупо-
ШребиШи у овој акцији.
Никакве изговоре, нити одлагања акције нећу примити. О из-
вршењу акције одТоворан ми је поШпуковник Радојловић, као и све
осШсиге старешине у колико не поступе по овом наређењу.
Хитно је!
Начелник Штаба Врховне команде,
и министар војске, морнарице и ваздухопловсШва
Армијски Ђенерал
ДраТ. М. Михаиловић"
Ову наредбу Михаиловић је „допуњавао", односно још једанпут је понављао телеграм бр. 597; „ДО ДО II И" од 1. маја 1944, а Друговац је пре 2 дана већ био разорен!
„598. До До. II II Радојловић да најхитније извесши шта је до
сада урадио за уређење смедеревског краја. Одмах узмите
сверасположиве снаге од Оцокољића и да хитно у најкраћем
року дефинитивно и потпуно уредите тај крај. Радојловића ли-
чно чиним одговорним за извршење овог задатка, а Оцокољи
ћа ако не буде ставио одмах на располагање своје снаге.
Радојловић да извештава сваког дана В.К о развоју ситуације,
у чишћењу и уређењу смедеревског краја. Достављено Радој-
ловићу и Оцокољићу. Известите пријем овог наређења/у3
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Друговац је 29. априла 1944. године постао село-мученик, готово исто као и Вранић. И њега су четници, после борбе коју су водили против Космајског партизанског одреда, претворили у згариште и фобље. Хроничар Друговца пластично описује страдање житеља и уништавање сеоске имовине, слика сурове четнике који су се понашали као звери. Смењивала су се клања и убиства људи, жена, стараца, клања, мучења са паљевинама кућа и пљачкањем имовине. Четничка колона при улазу у село имала је у „другом ешелону" шездесетак запрежних кола прнпремљених за превоз опљачкане имовине друговач-ких домаћина.
Међу првим кућама четници су опљачкали и запалили кућу Милије Пешића. Са собом су потерали Милију и сина, а у запаљеној кући су остала два детета од којих једно од шест недеља. Снаја Милијана је потрчала за мужем и свекром и почела да моли и преклиње да их пусте. Разјарени четници су тада побили све троје пушкама. Двоје деце у запаљеној кући у последњем моменту спасли су суседи...
Успут, на друму према Бадљевици, четници су убили Драгољуба Радујковића, сина Милеве Радујковић. Над мртвим сином почела је да нариче мајка, а њој су се придружиле још две жене најближе сроднице погинулог. Један четник, разјарен због њихове кукњаве, удаљио се неколико корака и са неколико метака из пушке убио све три жене.
Миленка Мигу Нешића, солунца, четници су почели да кундаче као и све остале. Међутим, он није дао да га туку. Штапом који је носио, ударио је из све снаге једног од нападача. И тада су почеле да севају четничке каме. Десетак четника је скочили на старог солунца, али, стари ратник није се лако предавао. Његов штап је тада ступио у дејство. Више четника је добило прописне ударце по глави. Међутим, против десет четника није се могао борити. Четници су га сасекли камама. Још дуго из беса боли су мртво тело старог ратника...
Драгомира Нешића четници су извукли из реда, везали га његовим шалчетом око врата и окрвављеног дотерали на Пољану. Кад је овај видео побијене почео је да се брани. Четници су потегли каме. Драгомир је голим рукама хватао за четничке каме, тукао их ногама и рукама. На крају је неколико четника навалило на њега, оборили су га и заклали.
Милорада Радојковића четници су извукли из реда са намером да га закољу. Отац, Живан, молио је да земени сина. Четници нису
имали милости. Пред очима оца заклали су његовог сина јединца. - Кад сте заклали сина, сад, можете и мене - рекао је његов
отац Живан и легао на земљу. Један од кољача мирно је пришао и у старчеве груди забио крваву каму...
Драгомир Пантић покушао је бекством да спасе главу. За њим су четници припуцали из машинки и оборили га. Одмах су стрељали Милана и Живана Бркића.
Светозара Ивановића су кундацима тукли по глави и трбуху тако јако да је одмах умро од задобијених повреда.
Све се ово дешавало у непосредној близини сакупљеног народа.Скамењени, гледалн су зверства четника. Од страха, у групи народа, породила се Роксандра Спасојевић. Њу су четници потерали без обзи-ра што је била бременита и сваког тренутка очекивала порођај. Тада је пред окупљени народ изашао четнички командант Лазовић. Почео је да грди читаво село, називалући га партизанским леглом, а све његове становнике комунистичким јатацима.
Говорио сам вам да ће доћи црни петак. Ево, он је дошао. Оно што сте заслужили сада добијате...'
При поласку наредио је да нико не сме да напусти црквено двориште за три сата.
Иза себе четници су оставили: 24 заклана, 41 стрељаног, 4 изгорела, 3 умрла од батина: 120 кућа запаљених, преко 200 домова опљачканих.
Сутрадан, 30. априла, село није личило на остала села. Тога дана цело село било је на гробљу. Седамдесет шест жртава требало је сахранити тога дана, седамдесет и шест гробова ископати, седамдесет и шест сандука направити. У недостку сандука људи су из кућа извла-чили ормане у којима се чувала девојачка спрема и у њих стављали своје најближе сроднике и пријатеље, често и по двоје у једном ормару..."
Тај покољ у једном дану - то је слика Михаиловићеве „војске"! Такав је био „ђенералов дан" у Друговцу!
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 263 до 269)
************************************************
Међу првим кућама четници су опљачкали и запалили кућу Милије Пешића. Са собом су потерали Милију и сина, а у запаљеној кући су остала два детета од којих једно од шест недеља. Снаја Милијана је потрчала за мужем и свекром и почела да моли и преклиње да их пусте. Разјарени четници су тада побили све троје пушкама. Двоје деце у запаљеној кући у последњем моменту спасли су суседи...
Успут, на друму према Бадљевици, четници су убили Драгољуба Радујковића, сина Милеве Радујковић. Над мртвим сином почела је да нариче мајка, а њој су се придружиле још две жене најближе сроднице погинулог. Један четник, разјарен због њихове кукњаве, удаљио се неколико корака и са неколико метака из пушке убио све три жене.
Миленка Мигу Нешића, солунца, четници су почели да кундаче као и све остале. Међутим, он није дао да га туку. Штапом који је носио, ударио је из све снаге једног од нападача. И тада су почеле да севају четничке каме. Десетак четника је скочили на старог солунца, али, стари ратник није се лако предавао. Његов штап је тада ступио у дејство. Више четника је добило прописне ударце по глави. Међутим, против десет четника није се могао борити. Четници су га сасекли камама. Још дуго из беса боли су мртво тело старог ратника...
Драгомира Нешића четници су извукли из реда, везали га његовим шалчетом око врата и окрвављеног дотерали на Пољану. Кад је овај видео побијене почео је да се брани. Четници су потегли каме. Драгомир је голим рукама хватао за четничке каме, тукао их ногама и рукама. На крају је неколико четника навалило на њега, оборили су га и заклали.
Милорада Радојковића четници су извукли из реда са намером да га закољу. Отац, Живан, молио је да земени сина. Четници нису
имали милости. Пред очима оца заклали су његовог сина јединца. - Кад сте заклали сина, сад, можете и мене - рекао је његов
отац Живан и легао на земљу. Један од кољача мирно је пришао и у старчеве груди забио крваву каму...
Драгомир Пантић покушао је бекством да спасе главу. За њим су четници припуцали из машинки и оборили га. Одмах су стрељали Милана и Живана Бркића.
Светозара Ивановића су кундацима тукли по глави и трбуху тако јако да је одмах умро од задобијених повреда.
Све се ово дешавало у непосредној близини сакупљеног народа.Скамењени, гледалн су зверства четника. Од страха, у групи народа, породила се Роксандра Спасојевић. Њу су четници потерали без обзи-ра што је била бременита и сваког тренутка очекивала порођај. Тада је пред окупљени народ изашао четнички командант Лазовић. Почео је да грди читаво село, називалући га партизанским леглом, а све његове становнике комунистичким јатацима.
Говорио сам вам да ће доћи црни петак. Ево, он је дошао. Оно што сте заслужили сада добијате...'
При поласку наредио је да нико не сме да напусти црквено двориште за три сата.
Иза себе четници су оставили: 24 заклана, 41 стрељаног, 4 изгорела, 3 умрла од батина: 120 кућа запаљених, преко 200 домова опљачканих.
Сутрадан, 30. априла, село није личило на остала села. Тога дана цело село било је на гробљу. Седамдесет шест жртава требало је сахранити тога дана, седамдесет и шест гробова ископати, седамдесет и шест сандука направити. У недостку сандука људи су из кућа извла-чили ормане у којима се чувала девојачка спрема и у њих стављали своје најближе сроднике и пријатеље, често и по двоје у једном ормару..."
Тај покољ у једном дану - то је слика Михаиловићеве „војске"! Такав је био „ђенералов дан" у Друговцу!
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 263 до 269)
************************************************
Poslednja izmena:
- Poruka
- 1.559
Malo dalje od mesta gde zivim,postoji spomenik,streljanim Srbima...razlog streljanja,par ranjenih nemaca.
Ovo se valjda ne uzima u razmatranja,kao zlocin.
cudno da taj vas copavac nije po Zagorju dizao narod na ustanak.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Тема је: ,,Злочини четника у Другом светском рату'', и зато не помињем: Јајинце, стрељање у Крагујевцу, стрељање на Бубњу (Ниш), ...... А били су стравични злочини. Можда ће то бити нека од следећих тема.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Четнички терор, клања, стрељања, мучења, беснео је и у Тимочкој Крајини и у читавој Србији, Четници - помахнитали џелати, како бележи публициста Слободан Босиљчић, „клали су без мило-
сти, као острвљени, по селима, изводили људе из вароши и рудника, копали раке, бацали у бунаре и јаруге од Тимока па све до Дунава."
Само један извод, хронолошки дат, из тог крвавог кола у првој половини 1944. године, показује ужас који је тада харао по насељима Тимочке крајине.
„Трећег дана јануара 1944. у Горњем Зуничу крај Књажевца убили су 7 сељака због сумње да су сарађивапи са партизанима (међу њима и председника НОО Драгутина Милосављевића). Истог дана, 3. јануара, убијен је код села Планинице у неравноправној борби са чет-ницима Радомир Васиљевић, угледни антифашистички борац из Зајечара.
У ноћи 11/12. јануара четници су у Рготини побили 6 чланова породац.е Јефти^ чи\е су оу*,сечене гпаве одаеп\\ свом командант^ ^спаара убили Видеиа Божића, деду партизанског команданта Добривоја Божића, а затим (22. фебруара) Марију Јанковић из Жуковца. У Мај-данпеку је један белогардејац 4. априла убио Ранка Кривића, секретара СКОЈ-а у овом руднику. Скојевку Миру Винклајт, из неготинске учитељске школе, четници су заклали 11/12. априла код села Видровац. Новица Поповић, професор иеторије у зајечарској гимназији, заклан је 21. априла у селу Шљивару близу града. Зајечарску скојевку из 1941., студенткињу Живу Милетић, четници су преклали 28. јула у селу Илину код Ртња, а омладинку Љубинку Сибиновић убили су скупа са оцем и мајком у Трговишту код Књажевца. Из Зајечара су на кланицу према Ртњу четници одвели групу зајечарских гимназијалаца, да се више никада не врате, а остали заплашени ђаци са списка под сло-вом „3" (заклати) ноћу су се код суседа склањали да би избегли четничку каму. Зајечарску професорку гимназије Љиљану Поповић, кћерку познатог злотског учитеља Милана Поповића, и професора српскохрватског језика Јелену Мајсторовић четници су заклали код Бољевца 28. јуна, а професора Станка Станковића 14. маја под Тупи-
жницом. Све ове просветне раднике четници су изводили ноћу из гра-да, уз дозволу Немаца. У Великом Извору су три дана усред села лежали лешеви убијених сарадника НОП-а Цветка Нешића и Ненада Тодоровића, а код рудника Вине кундацима је убијен учитељ Првослав Милићевић, сарадник партизана од 1941. године. Из Рогљева су Немци 7. јуна отерали у неготински затвор 47 омладинаца, а пре тога, 30. маја, у Неготину су похапшени сви ученици седмог и осмог разреда гимназије. Живојина Тодоровића из Тамнича прво су смртно ранили камом, а онда сели на њега и чекали да издахне. Драгишу Симића из Јасенице претукли су четници моткама, па га још живог закопали у земљу. Похватаних људи било је толико да су код Јабуковца(село
Уровица) дражиновци под отвореним небом, на утрини, опасали ло-
гор за дотерани народ...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf str: 273 i 274)
******************************************************************
сти, као острвљени, по селима, изводили људе из вароши и рудника, копали раке, бацали у бунаре и јаруге од Тимока па све до Дунава."
Само један извод, хронолошки дат, из тог крвавог кола у првој половини 1944. године, показује ужас који је тада харао по насељима Тимочке крајине.
„Трећег дана јануара 1944. у Горњем Зуничу крај Књажевца убили су 7 сељака због сумње да су сарађивапи са партизанима (међу њима и председника НОО Драгутина Милосављевића). Истог дана, 3. јануара, убијен је код села Планинице у неравноправној борби са чет-ницима Радомир Васиљевић, угледни антифашистички борац из Зајечара.
У ноћи 11/12. јануара четници су у Рготини побили 6 чланова породац.е Јефти^ чи\е су оу*,сечене гпаве одаеп\\ свом командант^ ^спаара убили Видеиа Божића, деду партизанског команданта Добривоја Божића, а затим (22. фебруара) Марију Јанковић из Жуковца. У Мај-данпеку је један белогардејац 4. априла убио Ранка Кривића, секретара СКОЈ-а у овом руднику. Скојевку Миру Винклајт, из неготинске учитељске школе, четници су заклали 11/12. априла код села Видровац. Новица Поповић, професор иеторије у зајечарској гимназији, заклан је 21. априла у селу Шљивару близу града. Зајечарску скојевку из 1941., студенткињу Живу Милетић, четници су преклали 28. јула у селу Илину код Ртња, а омладинку Љубинку Сибиновић убили су скупа са оцем и мајком у Трговишту код Књажевца. Из Зајечара су на кланицу према Ртњу четници одвели групу зајечарских гимназијалаца, да се више никада не врате, а остали заплашени ђаци са списка под сло-вом „3" (заклати) ноћу су се код суседа склањали да би избегли четничку каму. Зајечарску професорку гимназије Љиљану Поповић, кћерку познатог злотског учитеља Милана Поповића, и професора српскохрватског језика Јелену Мајсторовић четници су заклали код Бољевца 28. јуна, а професора Станка Станковића 14. маја под Тупи-
жницом. Све ове просветне раднике четници су изводили ноћу из гра-да, уз дозволу Немаца. У Великом Извору су три дана усред села лежали лешеви убијених сарадника НОП-а Цветка Нешића и Ненада Тодоровића, а код рудника Вине кундацима је убијен учитељ Првослав Милићевић, сарадник партизана од 1941. године. Из Рогљева су Немци 7. јуна отерали у неготински затвор 47 омладинаца, а пре тога, 30. маја, у Неготину су похапшени сви ученици седмог и осмог разреда гимназије. Живојина Тодоровића из Тамнича прво су смртно ранили камом, а онда сели на њега и чекали да издахне. Драгишу Симића из Јасенице претукли су четници моткама, па га још живог закопали у земљу. Похватаних људи било је толико да су код Јабуковца(село
Уровица) дражиновци под отвореним небом, на утрини, опасали ло-
гор за дотерани народ...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf str: 273 i 274)
******************************************************************
- Poruka
- 1.559
Ne pominjes jesu li komunisti ubijali seljake zbog saradnje sa cetnicima?
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Четници су нарочито острвљени били у бољевачком срезу. Џелат бољевачке четничке бригаде Драгутин Благојевић је крајем децембра 1943. убио сеоског слугу Боривоја Миљковића у селу Илину. Дуго га је на свиреп начин мрцварио, секао му делове тела и на крају заклао. Због веза са партизанским лекаром Ивком Ђоловићем, јануа-ра 1944, побили су целу породицу Урошевића - Вучету, жену Зорку, кћер Лепосаву и сина Радомира. Такође и мештане из Кривог Вира Владимира Арсенијевића, Дамњана Брдарца и Душана Марковића.
Крајем јануара (25) заклали су Живана Дамњановића председника Н ОО у Добрујевцу, а 7. марта су из овог села одвели 18 људи од којих су петорицу заклали. Адаму Станковићу из Добрујевца пребили сумотком обе руке, ноге и вилицу а затим га, 21. марта. бацили у једну провалију код Ласова. Сутрадан, 22. марта, заклали су добрујевчане Николу Савића, Милета Милетића, Алексу Атанасковића, Димитрија Живковића, Илију Милосављевића и Драгића Милетића. Милосав Савић из Добрујевца обесио се у четничком затвору после свирепог мучења. Средином априла 1944. заклани су Часлав Степановић и Ми-лорад Николић из Бољевца, 14. априла Душан Радовић железничар из Бољевца, а затим и Ненад Ракић службеник Среског суда. Када је н>егов отац Настас пошао да код „команданта Кенте" тражи сина и сам је заклан. Млади учитељ из Јабланице Слободан Радосављевић заклан је на брду Караула код Бољевца..."
Посебна прича за околину Зајечара, био је црнотројкаш Војислав Рајчић „Пожаревац" који је сам заклао 49 људи, и коме је баш у Зајечару суђено 80-тих година.
Четнички џелати, „црнотројкаши" својим злочинима били су нечувени „страх и трепет" за читаву Тимочку Крајину.
„Подофицир бивше југословенске војске „црнотројкаш" Коста Глигоријевић заклао је само преко 30 људи. Црнотројкаш Војислав Рајчић „Пожаревац" сам је заклао 49 људи. ...био је вођа једне црне тројке у Тимочком четничком корпусу (надимак је добио јер је у овај крај дошао из пожаревачког округа, а сам је родом из околине Врњачке Бање). Према документацији сасуђења „Пожаревцу" (који је откривен тек 1979. године и стрељан 1981) и изјави Владе Милошевића, председника Окружног суда у Зајечару, где је Рајчићу суђено, овај злочинац је 1943/44. године убио 49 људи (од којих једну жену), међу којима и 2 црвеноармејца - немачка заробљеника, 2 бугарска (пребегла) војника и 2 енглеска авијатичара који су се скоком са падобраном спасавали из запаљеног авиона.
По властитој изјави „Пожаревац" је сва убиства обавио камом сам, понекад су жртве држали и његови помагачи. Највише је људи поклао на терену око Салаша. За убиство партизана Борчета Миленковића из Рготине, „Пожаревац" казује: „Прво сам му камом уцртао петокраку звезду на левом делу груди и на њој гасио цигарете. Онда сам га убо у врат, каму повукао напред и пресекао гркљан...
У борби код тимочког села Рготине четници су заробили педе-сетогодишњу Добрилу Радосављевић Стару, одвели је у Бор где су је
дуго мучили, па је вратили у Рготину. Тамо су је обесили пред мно-штвом народа.
Ученицу учитељске школе у Неготину, Миру Винклајт четници су изукли из болесничке постеље, па је после дугог мучења заклали...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр:274 и 275)
******************************************************
Посебно сам емотиван на злочине четника у околини Зајечара.
Неке породице чији су најближи били заклани и лично знам из с,Рготина, с. Салаша као и из села која нису поменута у овом тексту, с.Копривница, с. Јелашница, с.Трнавац, с.Вражогрнац, .......за која је био ,,задужен'' четник са надимком ,,Кошава''.
Крајем јануара (25) заклали су Живана Дамњановића председника Н ОО у Добрујевцу, а 7. марта су из овог села одвели 18 људи од којих су петорицу заклали. Адаму Станковићу из Добрујевца пребили сумотком обе руке, ноге и вилицу а затим га, 21. марта. бацили у једну провалију код Ласова. Сутрадан, 22. марта, заклали су добрујевчане Николу Савића, Милета Милетића, Алексу Атанасковића, Димитрија Живковића, Илију Милосављевића и Драгића Милетића. Милосав Савић из Добрујевца обесио се у четничком затвору после свирепог мучења. Средином априла 1944. заклани су Часлав Степановић и Ми-лорад Николић из Бољевца, 14. априла Душан Радовић железничар из Бољевца, а затим и Ненад Ракић службеник Среског суда. Када је н>егов отац Настас пошао да код „команданта Кенте" тражи сина и сам је заклан. Млади учитељ из Јабланице Слободан Радосављевић заклан је на брду Караула код Бољевца..."
Посебна прича за околину Зајечара, био је црнотројкаш Војислав Рајчић „Пожаревац" који је сам заклао 49 људи, и коме је баш у Зајечару суђено 80-тих година.
Четнички џелати, „црнотројкаши" својим злочинима били су нечувени „страх и трепет" за читаву Тимочку Крајину.
„Подофицир бивше југословенске војске „црнотројкаш" Коста Глигоријевић заклао је само преко 30 људи. Црнотројкаш Војислав Рајчић „Пожаревац" сам је заклао 49 људи. ...био је вођа једне црне тројке у Тимочком четничком корпусу (надимак је добио јер је у овај крај дошао из пожаревачког округа, а сам је родом из околине Врњачке Бање). Према документацији сасуђења „Пожаревцу" (који је откривен тек 1979. године и стрељан 1981) и изјави Владе Милошевића, председника Окружног суда у Зајечару, где је Рајчићу суђено, овај злочинац је 1943/44. године убио 49 људи (од којих једну жену), међу којима и 2 црвеноармејца - немачка заробљеника, 2 бугарска (пребегла) војника и 2 енглеска авијатичара који су се скоком са падобраном спасавали из запаљеног авиона.
По властитој изјави „Пожаревац" је сва убиства обавио камом сам, понекад су жртве држали и његови помагачи. Највише је људи поклао на терену око Салаша. За убиство партизана Борчета Миленковића из Рготине, „Пожаревац" казује: „Прво сам му камом уцртао петокраку звезду на левом делу груди и на њој гасио цигарете. Онда сам га убо у врат, каму повукао напред и пресекао гркљан...
У борби код тимочког села Рготине четници су заробили педе-сетогодишњу Добрилу Радосављевић Стару, одвели је у Бор где су је
дуго мучили, па је вратили у Рготину. Тамо су је обесили пред мно-штвом народа.
Ученицу учитељске школе у Неготину, Миру Винклајт четници су изукли из болесничке постеље, па је после дугог мучења заклали...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр:274 и 275)
******************************************************
Посебно сам емотиван на злочине четника у околини Зајечара.
Неке породице чији су најближи били заклани и лично знам из с,Рготина, с. Салаша као и из села која нису поменута у овом тексту, с.Копривница, с. Јелашница, с.Трнавац, с.Вражогрнац, .......за која је био ,,задужен'' четник са надимком ,,Кошава''.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Михаиловић лично наређивао стрељања, клања, чак и убијао
У сопственом животу имао сам прилике. на несрећу, да лично видим и доживим бројна четничка дивљања. У четничком затвору на Венцу, у Драгачеву, децембра 1941, видео сам кад је четнички кољач ушао у собу у којој је четнички иследник Раша Шипетић углавном батинама саслушавао заробљене партизане. А присутни су били и други четнички „вођи" и „војводе", међу којима је био и Милоје Мојсиловић. Кољач је носио крвав нож и рапортирао је Мојсиловићу да је заклао једног партизана и потом, пред свима, олизао крвав нож. Мојсиловић се грохотом насмејао, па викнуо:
„Јуначино, не Јреши душу хришћанску. Данас се пости, Никољдан је!..."
Други пут, у јуну 1944. године, као млад учитељ службовао сам у поджељинском односно подкопаоничком селу Међуречју - у ибарској долини. Тих дана у село и сеоску школу дошла је маса четника Предрага Раковића.
Тог дана, пошто сам отпустио децу кући, радио сам годишњу статистику школе. Питао сам Раковића да ли могу да радим у канцеларији, да им „не сметам". Одобрио је, а он се са својим са-радницима у суседној учионици договарао о којечему. Школска, односно канцеларијска врата нису се сасвим могла затворити, па се чуло шта су четници разговарали. У једном тренутку чуо сам да Раковић саопштава неку наредбу. Разумео сам: „Чича је донео пресуду". И Ра-
ковић је читао имена из неког списка, ваљда, па посебно наглашавао шта је „Чича" одлучио. Разумео сам оно што је Раковић наглашавао после прочитаних имена осуђених: „Стрељти", „стрељати", „заклати", „заклати", „стрељати..." И, једанпут, чини ми се, чуо сам: „Ослободити". Разумео сам да је Михаиловић, као „врховни судија", пресуђивао - кога стрељати, кога заклати. После ослобођења нисам то даље истраживао, али није искључено да се пресуда односила на закла-не у селу Ракови и неколико из Чачка. Нема сумње, командант „црних тројки" доносио је сам одлуке о томе кога треба клати. Побогу, зар је то могао радити командант једне војске!
Током истраживања ове теме, наишао сам и на два случаја одиста велике окрутности Михаиловића. Наишао сам на примере да је лично убијао заробљене партизане, међу њима и једну лекарку. У књизи „Трагом издаје" (Ваљево, 1987) нашао сам стравичан податак. Један заробљени партизан, који је преживео „одисеју" по Равној гори и затворски живот и стрељања на Крушику, сведочи да су четници једног јутра, још док су их држали на Равној гори, извели за Михаиловића заробљену групу партизанских болничарки и лекарки. Шетајући се поред строја, Михаиловић, када је дознао да је једна од заробљених партизанки по занимању лекар, грубо је упитао:
„Хоћеш ли да останеш код четника, па да лечиш моје војнике и да ти поклонимо живот?"
„Нећу!" - одговорила је млада жена, додавши да не би лечила људе који су је претходне ноћи мучили, тукли и силовали!.
На запрепаштење присутних Михаиловић је извадио пшштољ и пред свим окупљеним на лицу места стрељао ову партизанску лекарку "
Други случај извођења заробљених партнзана пред Михаилови-ћа описује заробљени партизан Милорад Савић:
„ Постројене у две колоне довели су нас пред штаб Драже Михаиловића. Дража је изашао пред нас. Шетао је испред строја и говорио:
'Гледајте како јадно изгледате! Боси сте и дроњави. Пошли сте да се борите!...Зашто сте отишли у комунисте?'
Сви смо ћутали. Пршиао је двема заробљешш партизанкама и питао:
'Шта сте ви тражиле међу комунистима? '
'Ми смо болничарке и превијале смо рањенике'
Да ли сте превијале и рањене четнике? '
Једна од њихје одговорила да није, пошто није нашила нигде на рањене чегнике. Тада јој је Дража пришао, ухвагио је обема рукама за миишцу и ударио ногом у стомак. Она се онесвестила и пала на земљу.
После тога Дража је само нешто псовао и отишао у свој штаб".^
Случај, који се догодио у Струганику, описује Божо Смиљанић:
„...Тада су извели једноТ заробљеника и провели иза једне велике букве. Наредили су му да се скине. Установили су да је муслиман. Дража је тада наредио неким четницима да овог заробљеника одведу мало даље од оне букве, али да ми видимо. Ту су на на очи свих нас - заклали...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 271 до 279)
**************************************************************************
Неко од нео-четника је написао и питао ме је: Дали је Дража лично убијао. Ево му одговор.
ПС:За покушај мог одговора овом нео-четничићу, имао сам неке потешкоће око слања одговора, па су ме нео-четничићи пријавили Модератору и добио сам опомену за фалсификовање историје. Не љутим се јер сам знао да има одговора, да је Дража и лично убијао а и сва оваква наређења су исте тежине као да је лично убијао.
У сопственом животу имао сам прилике. на несрећу, да лично видим и доживим бројна четничка дивљања. У четничком затвору на Венцу, у Драгачеву, децембра 1941, видео сам кад је четнички кољач ушао у собу у којој је четнички иследник Раша Шипетић углавном батинама саслушавао заробљене партизане. А присутни су били и други четнички „вођи" и „војводе", међу којима је био и Милоје Мојсиловић. Кољач је носио крвав нож и рапортирао је Мојсиловићу да је заклао једног партизана и потом, пред свима, олизао крвав нож. Мојсиловић се грохотом насмејао, па викнуо:
„Јуначино, не Јреши душу хришћанску. Данас се пости, Никољдан је!..."
Други пут, у јуну 1944. године, као млад учитељ службовао сам у поджељинском односно подкопаоничком селу Међуречју - у ибарској долини. Тих дана у село и сеоску школу дошла је маса четника Предрага Раковића.
Тог дана, пошто сам отпустио децу кући, радио сам годишњу статистику школе. Питао сам Раковића да ли могу да радим у канцеларији, да им „не сметам". Одобрио је, а он се са својим са-радницима у суседној учионици договарао о којечему. Школска, односно канцеларијска врата нису се сасвим могла затворити, па се чуло шта су четници разговарали. У једном тренутку чуо сам да Раковић саопштава неку наредбу. Разумео сам: „Чича је донео пресуду". И Ра-
ковић је читао имена из неког списка, ваљда, па посебно наглашавао шта је „Чича" одлучио. Разумео сам оно што је Раковић наглашавао после прочитаних имена осуђених: „Стрељти", „стрељати", „заклати", „заклати", „стрељати..." И, једанпут, чини ми се, чуо сам: „Ослободити". Разумео сам да је Михаиловић, као „врховни судија", пресуђивао - кога стрељати, кога заклати. После ослобођења нисам то даље истраживао, али није искључено да се пресуда односила на закла-не у селу Ракови и неколико из Чачка. Нема сумње, командант „црних тројки" доносио је сам одлуке о томе кога треба клати. Побогу, зар је то могао радити командант једне војске!
Током истраживања ове теме, наишао сам и на два случаја одиста велике окрутности Михаиловића. Наишао сам на примере да је лично убијао заробљене партизане, међу њима и једну лекарку. У књизи „Трагом издаје" (Ваљево, 1987) нашао сам стравичан податак. Један заробљени партизан, који је преживео „одисеју" по Равној гори и затворски живот и стрељања на Крушику, сведочи да су четници једног јутра, још док су их држали на Равној гори, извели за Михаиловића заробљену групу партизанских болничарки и лекарки. Шетајући се поред строја, Михаиловић, када је дознао да је једна од заробљених партизанки по занимању лекар, грубо је упитао:
„Хоћеш ли да останеш код четника, па да лечиш моје војнике и да ти поклонимо живот?"
„Нећу!" - одговорила је млада жена, додавши да не би лечила људе који су је претходне ноћи мучили, тукли и силовали!.
На запрепаштење присутних Михаиловић је извадио пшштољ и пред свим окупљеним на лицу места стрељао ову партизанску лекарку "
Други случај извођења заробљених партнзана пред Михаилови-ћа описује заробљени партизан Милорад Савић:
„ Постројене у две колоне довели су нас пред штаб Драже Михаиловића. Дража је изашао пред нас. Шетао је испред строја и говорио:
'Гледајте како јадно изгледате! Боси сте и дроњави. Пошли сте да се борите!...Зашто сте отишли у комунисте?'
Сви смо ћутали. Пршиао је двема заробљешш партизанкама и питао:
'Шта сте ви тражиле међу комунистима? '
'Ми смо болничарке и превијале смо рањенике'
Да ли сте превијале и рањене четнике? '
Једна од њихје одговорила да није, пошто није нашила нигде на рањене чегнике. Тада јој је Дража пришао, ухвагио је обема рукама за миишцу и ударио ногом у стомак. Она се онесвестила и пала на земљу.
После тога Дража је само нешто псовао и отишао у свој штаб".^
Случај, који се догодио у Струганику, описује Божо Смиљанић:
„...Тада су извели једноТ заробљеника и провели иза једне велике букве. Наредили су му да се скине. Установили су да је муслиман. Дража је тада наредио неким четницима да овог заробљеника одведу мало даље од оне букве, али да ми видимо. Ту су на на очи свих нас - заклали...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 271 до 279)
**************************************************************************
Неко од нео-четника је написао и питао ме је: Дали је Дража лично убијао. Ево му одговор.
ПС:За покушај мог одговора овом нео-четничићу, имао сам неке потешкоће око слања одговора, па су ме нео-четничићи пријавили Модератору и добио сам опомену за фалсификовање историје. Не љутим се јер сам знао да има одговора, да је Дража и лично убијао а и сва оваква наређења су исте тежине као да је лично убијао.
- Poruka
- 29.387
Аха ха ха један тамо неки партизан, причала му баба, деда му је сведок, тако ми Тита и партије, храбре болничарке и још храбрији комунисти још све из комуњарских зборника, ко то још узима за озбиљно, сем појединих залуђених неокомуњара.
Дража наредио да се убије неко само зато што је муслиман а више муслимана било у четницима него у партизанима.
И то нису наређења већ бабске приче комунистичких аутора.
"Четнички тероризам" као да не Радовановићу, како легална владина војска може да буде терористичка, то може да буде само комунистичка багра.
Немаш појма батали ти ово море.
Него имаш ли ти неки четнички злочин описан у изворима који нису комунистички?
Дража наредио да се убије неко само зато што је муслиман а више муслимана било у четницима него у партизанима.
И то нису наређења већ бабске приче комунистичких аутора.
"Четнички тероризам" као да не Радовановићу, како легална владина војска може да буде терористичка, то може да буде само комунистичка багра.
Немаш појма батали ти ово море.
Него имаш ли ти неки четнички злочин описан у изворима који нису комунистички?
Poslednja izmena:
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Четници су имали своје јаме, пећине, бунаре, рударска окна у које су бацали жртве
Истрајни истраживачи четничког покрета у Србији, а и у другим крајевима Југославије, откривају, иоред свирепости и нечувених дивљаштава Михаиловићевих „црнотројкаша", и једну„оригинал-
ност". То су јаме. бездани, рупе, рударска окна, пољски бунари - у које су кољачи бацали своје несрећне жртве. У селу Речицама, недалеко од Пожеге, заклане девојке Стојану Мићић п Милеву Пикитовић џелати су бацили у оближњи бездан у шуме Благаја (село Речице). ..Црнотројкаши" Звонка Вучковића, маја 1943. године, заклали су Радовинку Ивановић из таковског села Полома, па је бацили - у бездан!
(Узгред, Звонко Вучковић, Михаиловићев миљеник и командант 1. равногорског корпуса, поред злочина које су починили његови „црнотројкаши", починио је и сам многа злодела. Свог класног друга из Војне академије поручника Краљеве гарде Момчила Смиљанића, тешко рањеног на дужности командира партизанске батерије на Црникоси, при одбрани Ужица новембра 1941. године - на „часну реч" преварио је и из његове родне куће у Равнима - довео у таковски крај „да га ле-чи и сачува", па су га његови четници заклали!). У телеграму пуковника Јеврема Симића Дршке од 20. априла 1944. године Михаиловићу стоји: „Вучковић са 130 одабраних четника ставио се под команду немачког поручника Керпера и налази се јужно од Јасенова на Боровој глави..." (Е, сад, у ово време, у емиграцији, Вучковић својим списима многим ауторима у иностранству, па и у нас, служи као „аутентичан из-вор". У ствари, он продаје „тантузе за орахе"). Двадесетогодишњу Косару Шићевић из Кулиноваца, недалеко од Чачка, четници су на суров начин уморили, па је бацили - у бездан. Дванаест људи из Ћуприје заклани су па убачени у „Мијаилову рупу" (Радници Историјског архива у Јагодини идентификовали су чак 60 жртава извађених из те јаме).
Миленка Лазовић из села Мршинаца, близу Краљева, Раковићеви четници су заклали и бацили - у бунар! Троје Пауновића - отац, мајка и кћерка - из Доње Горевнице, заклане - бачени су у рударску јаму!...
Гојко Шкоро, у књизи „Терор у ужичком округу" бележи тако-ђе стравичан податак. Четници Николе Калабића заклали су петорицу симпатизера НОП-а: Сретена Томића из Стубла, Софронија Срећковића из Равна, Радивоја Петровића из Брестовца, Сретена Милићевића из Брезовице и Станоја Јовановића из Сушице - марта 1943. године и њихова тела бацили у амбис дубок око
60 метара у селу Маковишту.
Поп Момчило Ђујић, „војвода" из Книна, непрекидни квислинг са италијанским окупаторима, више пута јављао је Дражи о својим жртвама - да их клао и бацао у јаме!
Хроничар Бранислав Ракић бележи бројне четничке злочине у
јужној Србији. Тако, наводи да су четници поручника Манића, маја 1943. године, заклали Благоја Тасића, Никодија Здравковића, Драгог Јовановића, Обрена Радоњића и Милића Арсића у Карској шуми код Бојника. Сељаци су пронашли њихове лешеве који су били везани за дрвеће са главама окренутим - на доле. У селу Бабичко, марта 1944. заклали су Благоја Миленковића, а 6. маја Јован Живковића уморили тако што су му одсекли главу...
Нема сумње, и Михаиловићеви терористи имали су „своје" јаме, бездане, бунаре, рударска окна...у које су бацали жртве. Многе своје жртве четници из Србије су бацали у Дрину, Ибар, Мораву. Има ли у томе неке сличности са усташким јамама? Нема сумње - има! Злочини су готово исти, па су и „гробља" слична. По оној народној - џелат џелата види издалека.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 279 - 281)
*******************************************************************
Исто то су радиле и усташе са Србима у Хрватској. Плутали су Срби Савом данима. Иста школа - исте методе.
Истрајни истраживачи четничког покрета у Србији, а и у другим крајевима Југославије, откривају, иоред свирепости и нечувених дивљаштава Михаиловићевих „црнотројкаша", и једну„оригинал-
ност". То су јаме. бездани, рупе, рударска окна, пољски бунари - у које су кољачи бацали своје несрећне жртве. У селу Речицама, недалеко од Пожеге, заклане девојке Стојану Мићић п Милеву Пикитовић џелати су бацили у оближњи бездан у шуме Благаја (село Речице). ..Црнотројкаши" Звонка Вучковића, маја 1943. године, заклали су Радовинку Ивановић из таковског села Полома, па је бацили - у бездан!
(Узгред, Звонко Вучковић, Михаиловићев миљеник и командант 1. равногорског корпуса, поред злочина које су починили његови „црнотројкаши", починио је и сам многа злодела. Свог класног друга из Војне академије поручника Краљеве гарде Момчила Смиљанића, тешко рањеног на дужности командира партизанске батерије на Црникоси, при одбрани Ужица новембра 1941. године - на „часну реч" преварио је и из његове родне куће у Равнима - довео у таковски крај „да га ле-чи и сачува", па су га његови четници заклали!). У телеграму пуковника Јеврема Симића Дршке од 20. априла 1944. године Михаиловићу стоји: „Вучковић са 130 одабраних четника ставио се под команду немачког поручника Керпера и налази се јужно од Јасенова на Боровој глави..." (Е, сад, у ово време, у емиграцији, Вучковић својим списима многим ауторима у иностранству, па и у нас, служи као „аутентичан из-вор". У ствари, он продаје „тантузе за орахе"). Двадесетогодишњу Косару Шићевић из Кулиноваца, недалеко од Чачка, четници су на суров начин уморили, па је бацили - у бездан. Дванаест људи из Ћуприје заклани су па убачени у „Мијаилову рупу" (Радници Историјског архива у Јагодини идентификовали су чак 60 жртава извађених из те јаме).
Миленка Лазовић из села Мршинаца, близу Краљева, Раковићеви четници су заклали и бацили - у бунар! Троје Пауновића - отац, мајка и кћерка - из Доње Горевнице, заклане - бачени су у рударску јаму!...
Гојко Шкоро, у књизи „Терор у ужичком округу" бележи тако-ђе стравичан податак. Четници Николе Калабића заклали су петорицу симпатизера НОП-а: Сретена Томића из Стубла, Софронија Срећковића из Равна, Радивоја Петровића из Брестовца, Сретена Милићевића из Брезовице и Станоја Јовановића из Сушице - марта 1943. године и њихова тела бацили у амбис дубок око
60 метара у селу Маковишту.
Поп Момчило Ђујић, „војвода" из Книна, непрекидни квислинг са италијанским окупаторима, више пута јављао је Дражи о својим жртвама - да их клао и бацао у јаме!
Хроничар Бранислав Ракић бележи бројне четничке злочине у
јужној Србији. Тако, наводи да су четници поручника Манића, маја 1943. године, заклали Благоја Тасића, Никодија Здравковића, Драгог Јовановића, Обрена Радоњића и Милића Арсића у Карској шуми код Бојника. Сељаци су пронашли њихове лешеве који су били везани за дрвеће са главама окренутим - на доле. У селу Бабичко, марта 1944. заклали су Благоја Миленковића, а 6. маја Јован Живковића уморили тако што су му одсекли главу...
Нема сумње, и Михаиловићеви терористи имали су „своје" јаме, бездане, бунаре, рударска окна...у које су бацали жртве. Многе своје жртве четници из Србије су бацали у Дрину, Ибар, Мораву. Има ли у томе неке сличности са усташким јамама? Нема сумње - има! Злочини су готово исти, па су и „гробља" слична. По оној народној - џелат џелата види издалека.
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 279 - 281)
*******************************************************************
Исто то су радиле и усташе са Србима у Хрватској. Плутали су Срби Савом данима. Иста школа - исте методе.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Износиш недоказане и непоуздане податке.
Први случај са наводном болничарком, не знамо ништа-име наводног сведока, име наводне болничарке, ни време догађаја.
Други случај исто тако-не знамо место, време, име жртве, ништа.
Трећи случај исто тако, никаквих података нема-
Због таквих ствари ја изјавама не верујем, ни са једне стране ни партизанске ни четничке, ако нису поткрепљене документима. Да су се ти догађаји десили ти људи би били позвани на суђење Дражи што нису као што би и Дражи судили као што му нису судили. Овако, пре ће бити да су од ко зна кога насумично закључили да је Дража, пошто су многи после рата причали да су виђали Дражу на местима на којима он никада није био у рату.
Зато све изјаве у рату треба проверавати, а не узимати здраво за готово.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Pa brate jasno ti je da njemu istina i nije cilj nego iskljucivo propaganda...pogledaj samo koliko je puta postavio Drugovac i Vranic i to sa razlicitim brojem zrtava (za njega to i jesu samo brojevi)...postavljace on sve na sta naidje, a sto kompromituje cetnike, iz svih zivih izvora, hrvatskih, bosnjackih, nije bitno, udruzice se i sa samim djavolom...
http://forum.krstarica.com/showthre...moderatora?p=26643575&viewfull=1#post26643575
on se ovde ponasa kao da je ovo neki njegov blog, a ne forum na kome se diskutuje...retko kad odgovara konkretno na konkretna pitanja i argumente koji opovrgavaju ono sto iznosi, samo spamuje u nedogled... a sigurno da mu je neko blizak stradao od cetnika, dal kao komunista, dal kao saradnik okupatora i zato nije sposoban da objektivno sagleda sve...
A svakom normalanom ko procita ove budaliste koje postavlja jasno je o kakvim se splacinama radi, bez sumnje...neke pricice, prepricavanja ko zna koga, nigde konkretnih stvari, dokumenta, bilo sta sto bi potkrepilo izneto...KRAJNJE NEOZBILJNO...ovome svakako nije mesto na pdf Istorija...
http://forum.krstarica.com/showthre...moderatora?p=26643575&viewfull=1#post26643575
on se ovde ponasa kao da je ovo neki njegov blog, a ne forum na kome se diskutuje...retko kad odgovara konkretno na konkretna pitanja i argumente koji opovrgavaju ono sto iznosi, samo spamuje u nedogled... a sigurno da mu je neko blizak stradao od cetnika, dal kao komunista, dal kao saradnik okupatora i zato nije sposoban da objektivno sagleda sve...
A svakom normalanom ko procita ove budaliste koje postavlja jasno je o kakvim se splacinama radi, bez sumnje...neke pricice, prepricavanja ko zna koga, nigde konkretnih stvari, dokumenta, bilo sta sto bi potkrepilo izneto...KRAJNJE NEOZBILJNO...ovome svakako nije mesto na pdf Istorija...
Poslednja izmena od moderatora:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
pa to nije tema, znas...tema je da je zlocin ubistvo terorista od strane regularne vojske...a to sto su partizani ubijali cetnike, sto je Tito naredjivao unistavanje citavih cetnickih sela, ubijanje na licu mesta cetnickih pomagaca, nije bitno....ma lik je bre teska prsotina...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
opet na kraju tvoja projekcija nicim izazvana...mada se niko ne moze porediti sa ustasama, a kamoli sopstveni srpski narod, sto ti ovde radis, narod je upravo komuniste poredio sa ustasama, zbog surovosti njihovih zlocina!
Dok ti postavljas razne pricice, imamo konkretna dokumenta!
Nаređenje koje su izdаli Gošnjаk i Bаkаrić "pаr dаnа" nаkon kаpitulаcije Itаlije:
Zbog opаsnosti od četnikа nisu nаm potrebni zаrobljenici. Sve zаrobljene u borbi likvidirаti. Ovo činiti i ubuduće. VA, NOP, 110-7-13.
Nаjbrutаlniji zločin izvršen je u logoru u Mаlom Lošinju,gde su Titovi borci četnike klаli i bаcаli u more o čemu je CKKPH izvestio jedаn od stаrešinа jedinice kojа je učestvovаlа u ovoj аkciji:
Prilikom likvidаcije četnikа nа Lošinju ostvаrivаlo se klаnje po ustаškoj metodi. Tаmo je poklаno i nekoliko mlаdićа od 15-16 godinа, i čiji je otаc bio u pаrtizаnimа.Klаnje, mrcvаrenje i bаcаnje po obаli morа bilo je i u Kаrlobаgu. Klаnje je vrlo negаtivno delovаlo nа nаrod. Sаmo zbog ovogа, porede nаs sа ustаšаmа. VA, NOP, MF CKKPH, r5, s 212-215
Pero Simić. Draža Mihailović - Na krstu sudbine, 426-27.
Poslednja izmena:
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Ово није тема о партизанима, Титу, .... већ: ,,Злочини четника у Другом светском рату''. И држи се теме и не спамуј.
О партизанима, комунистима, Титу има сијасет тема које сте ви нео-четничићи отворили и тамо солите памет. Ја их у принципу не читам све јер су све ,,сковане'' подацима из ЧЕТНИЧКИХ ЧИТАНКИ којих има такође сијасет.
Иначе са тобом нема полемике јер ти не умеш да полемишеш већ само да вређаш. Сам себи си довољан па јури ,,соптвени реп''.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Четници о себи
Објективном истраживачу који жели да на изворној грађи проучава и сазна ко су били четници, како су се „борили", како су и ко-лико сарађивали са окупаторима, како су „чували српски народ" (како то често громогласно воле да говоре њихови следбеници), на располагању му стоје аутентични документи - и то пре свега четничког порекла. Ти документи најупечатљивије говоре и ко су били четници и какав су „траг" оставили за собом. Документи о четницима, о њиховом раду и нераду, о разним облицима понашања - било да су домаћег или страног порекла (савезнички, окупаторски, партизански, нарочито четнички) врло често обилују елементима нетрпељивости, примитивизма; свирепости пре-
ма онима који нису у њиховим редовима, посебно у међусобним свађа-
ма: а нарочито међусобним убујањима. Убијања на разне начине, туче, батинања и пребијања по тзв. „закону кнеза Милоша" су врло честа, понекад и стравична сведочења. Дакле, четнички извори најупечатљивије и свакако најверодостојније говоре о њима самима и њиховом вођи Михаиловићу.
Међу депешама команде Лимско - санџачких одреда упућених четничкој Врховној команди од 25. септембра до 13. новембра 1943. године много је оних који говоре о хаотичном стању међу четницима.
У депеши бр. 198 од 18. октобра 1943. године се каже:
„Ми као војска немамо везе..."
А у другој депеши:
„Свако гледа да се отараси пушке ..."1
У књизи депеша послатих четничкој Врховној команди од 17. до 30, децембра 1943. гоцдне налази се и ^ерда иотпуно лажна. Потиче од
бар у селу Вранићу код Умке непознати бандити убили 40 лица му-
шких и женских. Ближи подаци непознати!.."
А шта је тачно било зна се до најситнијих појединости. Те ноћи су четници, под командом Зеке Дрењанина из Космајског корпуса, заклали 72 лица - међу њима 35 жена, од којих су све млађе силоване пре клања. Подаци о жртвама су расветљени - све именом и презименом.
Тај покољ народа у Вранићу један је од најгнуснијих злочина који сучетници починили у Србији, а четнички старешина Вили починиоце -
злочинце „крсти" као „непознате бандите"?...Није то једини случај да су четници, па и сам Дража лично, своја недела - приписивали партизанима.
Легализовани мајор Милош Глишић, који је водио операције против партизанских јединица у рејону Нове Вароши, потом око Бијелог Поља, па око Фоче, пише мајору Остојићу 14. јуна 1942. године о „стању међу четничким вођама":
„... Састао сам се са Ђуришићем код Шћепан Поља. Добио сам врло рђав утисак да се на другој страни води нека сепаратистичка политика чији је изразити представник Бакић (Вуксан), који је у Пљевљима псовао мајку и мени и Игњатовићу пред италијанским официрима и казао да смо им све попљачкали. По питању Фоче Ђуришић је отишао у Цетиње...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр:286 - 287)
*****************************************************
Када и четници о четницима нису имали добро мишљење, шта ли је тек народ мислио!
Објективном истраживачу који жели да на изворној грађи проучава и сазна ко су били четници, како су се „борили", како су и ко-лико сарађивали са окупаторима, како су „чували српски народ" (како то често громогласно воле да говоре њихови следбеници), на располагању му стоје аутентични документи - и то пре свега четничког порекла. Ти документи најупечатљивије говоре и ко су били четници и какав су „траг" оставили за собом. Документи о четницима, о њиховом раду и нераду, о разним облицима понашања - било да су домаћег или страног порекла (савезнички, окупаторски, партизански, нарочито четнички) врло често обилују елементима нетрпељивости, примитивизма; свирепости пре-
ма онима који нису у њиховим редовима, посебно у међусобним свађа-
ма: а нарочито међусобним убујањима. Убијања на разне начине, туче, батинања и пребијања по тзв. „закону кнеза Милоша" су врло честа, понекад и стравична сведочења. Дакле, четнички извори најупечатљивије и свакако најверодостојније говоре о њима самима и њиховом вођи Михаиловићу.
Међу депешама команде Лимско - санџачких одреда упућених четничкој Врховној команди од 25. септембра до 13. новембра 1943. године много је оних који говоре о хаотичном стању међу четницима.
У депеши бр. 198 од 18. октобра 1943. године се каже:
„Ми као војска немамо везе..."
А у другој депеши:
„Свако гледа да се отараси пушке ..."1
У књизи депеша послатих четничкој Врховној команди од 17. до 30, децембра 1943. гоцдне налази се и ^ерда иотпуно лажна. Потиче од
бар у селу Вранићу код Умке непознати бандити убили 40 лица му-
шких и женских. Ближи подаци непознати!.."
А шта је тачно било зна се до најситнијих појединости. Те ноћи су четници, под командом Зеке Дрењанина из Космајског корпуса, заклали 72 лица - међу њима 35 жена, од којих су све млађе силоване пре клања. Подаци о жртвама су расветљени - све именом и презименом.
Тај покољ народа у Вранићу један је од најгнуснијих злочина који сучетници починили у Србији, а четнички старешина Вили починиоце -
злочинце „крсти" као „непознате бандите"?...Није то једини случај да су четници, па и сам Дража лично, своја недела - приписивали партизанима.
Легализовани мајор Милош Глишић, који је водио операције против партизанских јединица у рејону Нове Вароши, потом око Бијелог Поља, па око Фоче, пише мајору Остојићу 14. јуна 1942. године о „стању међу четничким вођама":
„... Састао сам се са Ђуришићем код Шћепан Поља. Добио сам врло рђав утисак да се на другој страни води нека сепаратистичка политика чији је изразити представник Бакић (Вуксан), који је у Пљевљима псовао мајку и мени и Игњатовићу пред италијанским официрима и казао да смо им све попљачкали. По питању Фоче Ђуришић је отишао у Цетиње...
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр:286 - 287)
*****************************************************
Када и четници о четницима нису имали добро мишљење, шта ли је тек народ мислио!
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
„Списак поклона" италијанским официрима - да ћуте о четничким злоделима
Из мноштва четничке документације из 1942. године, у којима они сами о себи, казују шта су радили, каква су зверства чинили и каквим су се методама служили да прикрију своје злочине, врло уверљиво сведочи њихов напад на Фочу, масакр муслиманског становништва под видом борбе против усташа. Пошто су у то време четници у Црној Гори и Херцеговини све своје акције координирали са Италијанима, наравно и сваку помоћ од њих добијали, требало је од окупатора добити сагласност. Италијани су се томе противили жестоко, али су их четници једноставно подмитили скупоценим поклонима и другим методама.
По налогу Михаиловића овај напад су припремили и извели мајори Захарије Остојић (чика Бранко) и Петар Баћовић (Иштван). Баћовић је, после много натезања, 18. августа 1942. обавестио Остојића: „Талијански пуковник разговарао је са мном. Духовно припремљен за напад на Фочу. Поклонили смо му један тепих..."
У следећој депеши Баћовић је извештавао: „У Фочи има свега и свачега па се надамо добром плену и једва чекам да ми се људи прикупе..."
У извештају Баћовић Михаиловићу, с краја августа. види се да је напад на Фочу извршен 19. августа и то уз сагласност Италијана: „Коначно је успело италијанском генералу сугерисати, кога смо придобили и другим методама, да се прави невешт на ту нашу акцију..."
У ствари, четници су подмитили окупатора, бројним поклонима, да одобри покољ муслиманског становништва у Фочи и околини.
У том „Списку поклона" датим италијанским официрима пише: Користи ЛИНК и стр: 288.-
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 287 и 288)
********************************************************************
Јајаре они који су давали и јајаре они који су примали поклоне.
Талијани су се дуго опирали да приме четничке поклоне јер има изрека која каже:,, Бојим сеДанајаца и када дарове носе''.
******************************************************
Лажни списак „стрељаних" четника - који су убијали
Сви трагови масакара су уклоњени а формалоно смо објавили стрељање војника који су убијали и пљачкали (подвукао Ј.Р.)...Талијански делегати који су посетили Фочу утврдили су комисијски да су усташе поубијали преко 100 српских жена и деце, да наша војска није чинила никаква насиља (подвукао Ј.Р.), да је становништво без разлике вере потпуно задовољно, ашто је најважније све је то писмено потврдио Италијанима заробљени хрватски жандарм поручник Штимац"... Дакле, сами четници, „са високог места", Иштван и други, потврђују - да су убијали немилице муслимански живаљ (исто као иусташе српски живаљ), али су вршили и лажна формална стрељања својих војника, да би „замазали очи" окупатору (поклонима луксузних предмета) који је био колико-толико хуманији, и ако се радило о томе, да четници истребљују део сопственог народа. Сами себе су „на-сликали" какви су фалсификатори и злочинци били.
Какви су четници били међу собом у смутно ратно доба, како су се међусобно гложили, једни другим подваљивали, како су терорисали народ, посебно сведочи депеша Драгутина
Кесеровића (Орела, тајни назив) упућена преко Цветића Михаиловићу 10. августа 1942. године: „Капетан Петровић Брана убија ни криве ни дужне људе, убио је једног мог одличног војника и његова четири од којих три брата што су били партизани. Хтео да убије још четири да нису побегли. Раније убијен Вукашин Протић. Његов наредник Јездимир пљачка народ и силује девојке и жене. Главни кривац за убиства је он. У народу страх и побуна. Молим да се хитно упути иследник иначе ће доћи до оружаног сукоба. Капетан Цветић."
Илија Трифуновић Бирчанин, који је имао свој штаб усред Сплита и био Дражин представник код италијанске окупационе армије 20. октобра 1942. године написао је опширно писмо свом министру и „драгом брату" у коме је изнео много шта о колаборацији и дао четничку слику, већином ружну, међу старешинама, а посебно се окомио на владу у Лондону због тога што партизанску војску назива патриотском, а четнике, посебно оне у италијанској зони, прекорева због колаборације. Тако, Бирчанин пише „министру и драгом брату": „... Такву ситуацију југословенска војска и народ ових крајева, а најмање ја, не можемо даље да подносимо. Крајње је време да се зна, да ли је југословенска Влада у Лондону са нама или са њима. Ако је са
нама, онда нека то делом докаже осуђујући комунисте и глорификујући само нашу борбу..."
При крају дугачког писма Бирчанин пита Дражу: - да прецизно одговори:
„1) Боримо ли се ми за Југославију или за Србију?
2) Ако се боримо за Југославију онда како ће она бити уре-
ђена"...
3) Кога помаже Влада, нас или комунисте?
4) Како гледате Ви на ове проблеме и на овакав рад Владе...?7
Узнемирени Бирчанин није имао разлога да пати због тога „што Влада у Лондону помаже комунисте", односно народноослободилачки покрет. Она га никад није помагала, сем што је понекад сти-дљиво сугерисала Михаиловићу да не напада друге „патриоте". Чак се жучно и непрекидно залагала да се партизански покрет осуди и анате-
мише, да његове борбе против окупатора и усташа прикаже у западном јавном мњењу - као четничке заслуге. И предлагала, и то са успехом, да Ајзенхауер и генерал Де Гол
похвале,односно одликују Дражу као тобожњег „борца против окупатора" и то у време када су се његове „летеће бригаде" бориле раме уз раме са Италијанима и Немцима у бици на Неретви - против Народноослободилачке војске Југославије. Исто тако, та лондонска влада, односно њен председник др Слободан Јовановић, „насамарила" је и британску владу да прихвати да се преко Би-Би-Сија емитују фамозни спискови од Драже осуђених са ознаком слова „3" (заклати, заплашити). А на страну то што као високи четнички функционер Бирчанин, чак ни 20. октобра 1942. године, када је писао „драгом брату", није знао да ли се бори - за Југославију или за Србију?!
Међу депешама упућених Михаиловићу у вемену од 13. до 29. фебруара 1944. године налази се и једна од мајора Владимира Комарчевића (надимак „Дум-дум", прим. Ј.Р.) датирана 13. фебруара: „Из Авалског корпуса неки Зека, понављам Зека, са групом војника долази често у Обреновац. Опијају се у кафанама. Прете појединим људима убиством, уцењују и туку. Доводе у опасност наше људе да их Немци хапсе. Слао сам опомене и није помогло. Молим наредите им да у Обреновцу немају никаква посла, иначе ће се после кајати...
Чудо једно да мајор Комарчевнћ , командант Колубарског кор-пуса, није могао да сазна ко је тај Зека? Знало га је само по терору четничких кама макар пола Посавине, нарочито села Вранић и Баћевац где је са својим кољачима извршио стравичне покоље народа!
У депешама од 1. до 14. јануара 1944. године највише их је стигло од мајора Радослава Ђурића (псеудоним Хе-Хе). Он обавештава Ми-хаиловића како поједини четнички команданти ликвидирају људе из својих редова да би отклонили супарништво - у борби за власт. Наводи и то како је ликвидиран поручник Ратибор Ратко Сотировић, шеф обавештајне службе са странимвојним мисијама у Команди „Јужне Србије". Потом, у депеши бр. 209 закључује: „Питам ја Вас, господине министре, да ли је ово достојно високих идеала због којих смо дошли у шуму и да ли је часно за једног правог Равногорца? Је ли то херојски и мушки? На бази легалности функционишемо, а наши водећи, не без подмуклости, убијају да би се-би остварили болесне амбиције и уништили њихове сведоке за своја злочинства из користољубља. Радојевић (Милутин, пр. Ј.Р.) је убио
жену Порунника Сотировића у друЈом стању и оПљачкао један мили-он државног новца, који је носила за мој штаб. За ова његова депа унапређен је у чин пуковника и представља Вашег делегата! Зар су то носиоци обнове и будућности српског народа?..."
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 288 - 291)
********************************************************************
Тачно су четници знали да оно шта раде српском народу неће испасти на добро и да то треба сакрити.
Али лична четничка међусобна нетрпељивост их је одавала у злочиначким делима.
Али ,, „Заклела се земља рају да се тајне све сазнају!“, па и ова четничка тајна!
Из мноштва четничке документације из 1942. године, у којима они сами о себи, казују шта су радили, каква су зверства чинили и каквим су се методама служили да прикрију своје злочине, врло уверљиво сведочи њихов напад на Фочу, масакр муслиманског становништва под видом борбе против усташа. Пошто су у то време четници у Црној Гори и Херцеговини све своје акције координирали са Италијанима, наравно и сваку помоћ од њих добијали, требало је од окупатора добити сагласност. Италијани су се томе противили жестоко, али су их четници једноставно подмитили скупоценим поклонима и другим методама.
По налогу Михаиловића овај напад су припремили и извели мајори Захарије Остојић (чика Бранко) и Петар Баћовић (Иштван). Баћовић је, после много натезања, 18. августа 1942. обавестио Остојића: „Талијански пуковник разговарао је са мном. Духовно припремљен за напад на Фочу. Поклонили смо му један тепих..."
У следећој депеши Баћовић је извештавао: „У Фочи има свега и свачега па се надамо добром плену и једва чекам да ми се људи прикупе..."
У извештају Баћовић Михаиловићу, с краја августа. види се да је напад на Фочу извршен 19. августа и то уз сагласност Италијана: „Коначно је успело италијанском генералу сугерисати, кога смо придобили и другим методама, да се прави невешт на ту нашу акцију..."
У ствари, четници су подмитили окупатора, бројним поклонима, да одобри покољ муслиманског становништва у Фочи и околини.
У том „Списку поклона" датим италијанским официрима пише: Користи ЛИНК и стр: 288.-
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 287 и 288)
********************************************************************
Јајаре они који су давали и јајаре они који су примали поклоне.
Талијани су се дуго опирали да приме четничке поклоне јер има изрека која каже:,, Бојим сеДанајаца и када дарове носе''.
******************************************************
Лажни списак „стрељаних" четника - који су убијали
Сви трагови масакара су уклоњени а формалоно смо објавили стрељање војника који су убијали и пљачкали (подвукао Ј.Р.)...Талијански делегати који су посетили Фочу утврдили су комисијски да су усташе поубијали преко 100 српских жена и деце, да наша војска није чинила никаква насиља (подвукао Ј.Р.), да је становништво без разлике вере потпуно задовољно, ашто је најважније све је то писмено потврдио Италијанима заробљени хрватски жандарм поручник Штимац"... Дакле, сами четници, „са високог места", Иштван и други, потврђују - да су убијали немилице муслимански живаљ (исто као иусташе српски живаљ), али су вршили и лажна формална стрељања својих војника, да би „замазали очи" окупатору (поклонима луксузних предмета) који је био колико-толико хуманији, и ако се радило о томе, да четници истребљују део сопственог народа. Сами себе су „на-сликали" какви су фалсификатори и злочинци били.
Какви су четници били међу собом у смутно ратно доба, како су се међусобно гложили, једни другим подваљивали, како су терорисали народ, посебно сведочи депеша Драгутина
Кесеровића (Орела, тајни назив) упућена преко Цветића Михаиловићу 10. августа 1942. године: „Капетан Петровић Брана убија ни криве ни дужне људе, убио је једног мог одличног војника и његова четири од којих три брата што су били партизани. Хтео да убије још четири да нису побегли. Раније убијен Вукашин Протић. Његов наредник Јездимир пљачка народ и силује девојке и жене. Главни кривац за убиства је он. У народу страх и побуна. Молим да се хитно упути иследник иначе ће доћи до оружаног сукоба. Капетан Цветић."
Илија Трифуновић Бирчанин, који је имао свој штаб усред Сплита и био Дражин представник код италијанске окупационе армије 20. октобра 1942. године написао је опширно писмо свом министру и „драгом брату" у коме је изнео много шта о колаборацији и дао четничку слику, већином ружну, међу старешинама, а посебно се окомио на владу у Лондону због тога што партизанску војску назива патриотском, а четнике, посебно оне у италијанској зони, прекорева због колаборације. Тако, Бирчанин пише „министру и драгом брату": „... Такву ситуацију југословенска војска и народ ових крајева, а најмање ја, не можемо даље да подносимо. Крајње је време да се зна, да ли је југословенска Влада у Лондону са нама или са њима. Ако је са
нама, онда нека то делом докаже осуђујући комунисте и глорификујући само нашу борбу..."
При крају дугачког писма Бирчанин пита Дражу: - да прецизно одговори:
„1) Боримо ли се ми за Југославију или за Србију?
2) Ако се боримо за Југославију онда како ће она бити уре-
ђена"...
3) Кога помаже Влада, нас или комунисте?
4) Како гледате Ви на ове проблеме и на овакав рад Владе...?7
Узнемирени Бирчанин није имао разлога да пати због тога „што Влада у Лондону помаже комунисте", односно народноослободилачки покрет. Она га никад није помагала, сем што је понекад сти-дљиво сугерисала Михаиловићу да не напада друге „патриоте". Чак се жучно и непрекидно залагала да се партизански покрет осуди и анате-
мише, да његове борбе против окупатора и усташа прикаже у западном јавном мњењу - као четничке заслуге. И предлагала, и то са успехом, да Ајзенхауер и генерал Де Гол
похвале,односно одликују Дражу као тобожњег „борца против окупатора" и то у време када су се његове „летеће бригаде" бориле раме уз раме са Италијанима и Немцима у бици на Неретви - против Народноослободилачке војске Југославије. Исто тако, та лондонска влада, односно њен председник др Слободан Јовановић, „насамарила" је и британску владу да прихвати да се преко Би-Би-Сија емитују фамозни спискови од Драже осуђених са ознаком слова „3" (заклати, заплашити). А на страну то што као високи четнички функционер Бирчанин, чак ни 20. октобра 1942. године, када је писао „драгом брату", није знао да ли се бори - за Југославију или за Србију?!
Међу депешама упућених Михаиловићу у вемену од 13. до 29. фебруара 1944. године налази се и једна од мајора Владимира Комарчевића (надимак „Дум-дум", прим. Ј.Р.) датирана 13. фебруара: „Из Авалског корпуса неки Зека, понављам Зека, са групом војника долази често у Обреновац. Опијају се у кафанама. Прете појединим људима убиством, уцењују и туку. Доводе у опасност наше људе да их Немци хапсе. Слао сам опомене и није помогло. Молим наредите им да у Обреновцу немају никаква посла, иначе ће се после кајати...
Чудо једно да мајор Комарчевнћ , командант Колубарског кор-пуса, није могао да сазна ко је тај Зека? Знало га је само по терору четничких кама макар пола Посавине, нарочито села Вранић и Баћевац где је са својим кољачима извршио стравичне покоље народа!
У депешама од 1. до 14. јануара 1944. године највише их је стигло од мајора Радослава Ђурића (псеудоним Хе-Хе). Он обавештава Ми-хаиловића како поједини четнички команданти ликвидирају људе из својих редова да би отклонили супарништво - у борби за власт. Наводи и то како је ликвидиран поручник Ратибор Ратко Сотировић, шеф обавештајне службе са странимвојним мисијама у Команди „Јужне Србије". Потом, у депеши бр. 209 закључује: „Питам ја Вас, господине министре, да ли је ово достојно високих идеала због којих смо дошли у шуму и да ли је часно за једног правог Равногорца? Је ли то херојски и мушки? На бази легалности функционишемо, а наши водећи, не без подмуклости, убијају да би се-би остварили болесне амбиције и уништили њихове сведоке за своја злочинства из користољубља. Радојевић (Милутин, пр. Ј.Р.) је убио
жену Порунника Сотировића у друЈом стању и оПљачкао један мили-он државног новца, који је носила за мој штаб. За ова његова депа унапређен је у чин пуковника и представља Вашег делегата! Зар су то носиоци обнове и будућности српског народа?..."
(http://www.znaci.net/00001/269_4.pdf стр: 288 - 291)
********************************************************************
Тачно су четници знали да оно шта раде српском народу неће испасти на добро и да то треба сакрити.
Али лична четничка међусобна нетрпељивост их је одавала у злочиначким делима.
Али ,, „Заклела се земља рају да се тајне све сазнају!“, па и ова четничка тајна!
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
ne mozes da sagledas jedno bez drugog...ne mozes da predstavljas ubistva terorista partizana od strane regularne vojske cetnika kao zlocin, a da pritom zanemaris ko je ko, i izbegavas to da su komunisti zapoceli i forsirali gradjanski rat, da je Tito naredjivao da se unistavaju citava cetnicka sela, a cetnici i njihovi pomagaci i van borbe ubijaju na licu mesta...vidimo i ko je i na kakav nacin ubijao zarobljenike i koga je narod izjednacavao sa ustasama...
Spominjes neke ''cetnicke citanke'', a sve sto postavljas je sa komunistickog propagandnog sajta Znaci.net i sve se svodi na nekakve pricice i prepricavanja, a nigde konkretnih dokumenata...Vojni Arhiv - Beograd, Fond NOP, nije nikakva ''cetnicka citanka''...a ko je dovoljan sam sebi vidi se na ovoj temi gde samo kopiras u nedogled i ne odgovaras na konkretna pitanja i ono sto se postavlja kao odgovor na ono sto ti iskopiras ovde....nisi u pravu, i to je jasno kao dan...
opet, po ko zna koji put iznosis neke sopstvene zakljucke o zlocinima cetnika nad srpskim narodom...kada sagledamo temu, vidimo da je toga bilo jako malo, daleko manje nego sto ti zelis da predstavis, inace ne bi na svakoj stranici ponavljao Vranic i Drugovac...ja te pitam, ako su cetnici cinili tolike zlocine nad srpskim narodom kako je to srpski narod vecinski uz cetnike...kakav je to blesav narod koji podrzava one koji ga kolju...Draza se slobodno krece medju srpskim narodom, srpski narod ga je i prozvao Cica od miloste, ali ti nisi u stanju da postavis jednu jedinu sliku Tita sa narodom u toku rata...Precizni nemacki izvestaji kazu sledece:
Početkom novembra 1941.nemačka Komanda daje ovakve karakteristike ustanika:
„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.
Komunistički pokret: Bande se sastoje velikim delom od seoskog ološa i robijaša.“
(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).
___________________________
U razgovorima koje je zapovednik nemackih oruzanih snaga Jugoistoka imao u Beogradu (28-VIII 1942) sa nacelnikom staba I nacelnikom Obavestajnog odeljenja nemacke komande Srbije, generalu Leru je receno da su ‘’sva srpska srca’’ za Mihailovica I da se ‘’samo po ceni gubitka popularnosti’’ neko njemu moze suprostaviti.
(T-501-248-000554.)
______________________________
(9-II 1943), sef nemacke vojne Obavestajne sluzbe za Istocnu Evropu general Gelen napisao je referat u kome je istakao da
‘’Medju raznim ustanickim pokretima koji sve vise zadaju brige u prostoru bivse jugoslovenske drzave pokret Draze Mihailovica stoji na prvom mestu sto se tice vodjstva, naoruzanja, organizacije I aktivnosti…pristalice D.M. dolaze iz svih slojeva drustva I sada obuhvataju oko osamdeset odsto srpskog naroda. Nadajuci se oslobodjenju od ‘stranog jarma’ u jednom boljem novom poretku I jednoj novoj ekonomskoj I drustvenoj ravnotezi, njihov broj stalno raste…Stvaranjem D.M. pokreta sacinjena je jedna organizacija koja je zasnovana na fanaticnoj volji svakog pojedinca I koja moze da dobije kao revolucionarni pokret znatan politicki I vojni znacaj u kriticnim danima na Balkanu. Sjajno poznavanje terena od strane boraca I pozitivan stav vecine srpskog naroda koriste pokretu’’.
Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI (Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950), p. 1016, 1020
___________________________
Bas i nije u skladu sa onim sto iznosis iz partizanske citanke...samo sto su ovo konkretna dokumenta, a ne pricice i prepricavanja komunista....to te malo 'ebe...kuburis sa dokumentima...
Ali nravno, samo nastavi da kopiras i dalje, bez osvrtanja...ipak si u tome najbolji
Poslednja izmena:
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Четничке читанке нису измислили комунисти већ четници за сопствену употребу и описмењавање нео-четничића:
*******************************************
Има их још јер сваки нео-четник напише своју читанку!
