Злочин у Бојнику: највеће стратиште српског народа после Пребиловаца

Casual Observer

Buduća legenda
Poruka
44.765

Бугарски злочини у Бојнику​


БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ У ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ СУ БИЛИ ЈЕДНИ ОД НАЈСТРАШНИЈИХ ЗЛОЧИНА КОЈИ СУ ЗАДЕСИЛИ НАШ НАРОД У 20. ВЕКУ.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА ЈЕ БОЈНИК КОД ЛЕСКОВЦА НАЈСТРАДАЛНИЈЕ СРПСКО МЕСТО У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ПОСЛЕ ПРЕБИЛОВАЦА У ХЕРЦЕГОВИНИ?

Бугарски фашисти већ током Априлског рата прелазе нашу границу заједно са својим савезницима Немцима и окупирају делове Вардарске и Моравске бановине, односно данашњу источну Србију и Северну Македонију (након пада Италије у септембру 1943. Бугари ће уз Немце окупирати готово целу Недићеву Србију до Дрине, а преузеће и данашњу западну Северну Македонију, делове Метохије и косовско поморавље од Италијана).
Зато ми Бугаре из времена Другог светског рата правилно називамо фашистичким окупаторима, делом Сила осовине, а због њихових злочина потпуно правилно их називамо и фашистичким зликовцима.

У том погледу, само једно место по страдању може да се пореди са Пребиловцима! То је варош у близини Лесковца Бојник у коме је фебруару 1942. године убијена већина од укупног броја становништва.

То што се о злочину у Бојнику не учи у школама, што се не прича генерално о бугарским злочинима, што не иду екскурзије у Бојник, што тамо не постоји велики споменик српским цивилима (постоји мањи који видите на слици), што тамо нема музеја посвећеног српским цивилним жртвама, што нема филма или серије на ову тему и што амбасадор Бугарске није сваке године у фебруару у Бојнику и Јабланичком округу да као представник суседне земље која се каје за своје грехе ода почаст жртвама, то није наша кривица.

Фебруара 17. сада давне 1942. године Бугари су побили по неким проценама чак 90 процената укупног становништва Бојника и околине! По стопи страдања у Другом светском рату, бугарски злочини у Бојнику могу да се пореде једино са Пребиловцима. У августу 1941. године, хрватске усташе су у том херцеговачком селу побиле 826 од укупно 994 Срба и то углавном жена, деце и стараца, где је већина била бачена жива у јаму Голубинку.

Бојник је био познат као устаничко и врло просперитетно место у близини Лесковца, који је у Краљевини Југославији био један од најбогатијих и индустријски најразвијенијих градова. Из села Обилић код Бојника кренуо је и чувени Топлички устанак 8. фебруара 1917. године, а цео крај у околини Бојника, који се назива Пуста река, био је познат и по четницима и четничкој акцији покренутој за ослобођење Старе Србије (1878-1912).

Повод за злочин у Бојнику током бугарске фашистичке окупације било је убиство једног бугарског официра који је 15. фебруара дошао у један млин код Бојника да преноћи, али је због ужасног малтретирања локалног становништва био убијен на спавању. У рано јутро 17. фебруара 1942. године започети су бугарски злочини. Велика група бугарских фашистичких војника почела је да упада у све куће грађана и да их без било каквог обазирања изводи напоље на фебруарски мраз док су иза њих куће пљачкали и палили.

Све српске цивиле су најпре извели у центар вароши где су одвојили одрасле мушкарце од осталих. Након тога су одвели жене, децу и старце на периферију Бојника и у масовном стрељању све побили без обзира што се радило потпуно невиним цивилима. Лешеви су просто падали један преко другог.

С обзиром да нису сви Бојничани одмах ту стрељани, један део односно одрасли мушкарци су одведени у бугарски логор у Лесковац, где су стравично мучени. Нико од њих није преживео јер су их након мучења Бугари све до једног побили. Поред Бојника, бугарски злочини су се наставили и они су масакрирали и потпуно уништили и оближње село Драговац.

У односу нa броj стaновникa, после Пребиловаца, у Бојнику је извршен најмасовнији фашистички масакр у Европи. Бојник и Драговац су имали око 1.200 становника, а побијено је између 500 и 700 цивила. 90 је било деце млађе од 14 година.

У свету се иначе учи да је највећи масакр током Другог светског рата извршен у француском месту Орадур сјур Глан које је бројало око 2.000 становника у јуну 1944. године када су немачки окупатори побили 642 цивила (углавном жена, деце и стараца). Зашто се не учи о Пребиловцима и Бојнику у којима су побијени искључиво Срби, нама до данас није познато?

Неколицина преживелих Бојничана сачувала су следећа сећања. Светозар Крстић, који је у време покоља имао само десет година сведочи: ”Звук рaфaлa, ножa кроз људско мeсо и крици жeнe и дeцe одзвaњajу у моjоj глaви и послe седам деценија… Био сaм покривeн тeлимa моje мajкe, сeстрe и брaтa. Мeтaк из митрaљeзa je сaмо окрзнуо моjу кaпу. Изaшaо сaм жив, aли и дaнaс пaмтим крикe моje мajкe… Преко двадесет блиских рођака ми је убијено у овом покољу, само осам нас је преживело”. Милaн Рaнђeловић, који је такође био десетогодишњак, вели: ”Пaо сaм погођeн, a прeко мeнe мajкa и двa брaтa, од коjих је jeдaн био бeбa. То дeтeнцe ниje плaкaло, гушило сe. Чуо сaм. Мajкa гa je кaо и мeнe покрилa тeлом. Ja сaм издржaо, оно ниje. Чуо сaм кaко Бугaри одлaзe, a полa сaтa кaсниje чујем кaко нeко питa имa ли прeживeлих. Устaо сaм и од тaдa сaњaм покољ, послeдњих годинa свe чeшћe… Стрељали су ми још оца и деду у Лесковцу”.

После Другог светског рата споменик бојничким мученицима постављен је тек 1984. године. Ово је податак који је заиста за неповеровати с обзиром да се ради о једном од највећих злочина у једном месту у окупираној Европи. Споменик је висине 230 сантиметара, а његов аутор је архитекта Небојша Деља.
Општина Бојник сваке године 17. фебруара обележава страдање бојничких мученика пригодним програмом. Тада се традиционално организује литија грађана заједно са припадницима Војске Србије и свештенством Српске православне цркве од зграде општине до спомен парка у коме се налази споменик. Свештенство Српске православне цркве служи парастос невиним жртвама, након чега се по традицији приступа читању ”Повеље живих”.

Зашто цела Србија није у Бојнику тог 17. фебруара сваке године, то не знамо. Зашто највише руководство није тамо и зашто тамо нема бугарског амбасадора у Србији, ни то нам није баш најјасније. Француска влада је после Другог светског рата преселила читав Орадур сјур Глан на нову локацију сачувавши место у рушевинама како би сведочили о страшном масакру невиних Француза. Зар нама наши Срби нису на исти начин важни као и Французи Француској?
Нека је покој души и вјечнаја памјат српским мученицима града Бојника и целе Пусте реке! А злочине бугарских фашиста нећемо никада заборавити!

https://srpskaistorija.rs/2021/02/15/бугарски-злочини/
 

Бугарски злочини над Србима у Другом светском рату: СЕЋАЊА преживелих на кланицу у Бојнику​


18. фебруара 2019. у 17:22


Лесковац / Бојник – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жена и деце одзвањају у мојој глави и после скоро осам деценија, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику.

bojnik-spomenik-streljanja-pomen.jpg


Полагање венаца / Фото: Југмедиа

17. фебруара 1942. године на периферији Бојника стрељано је преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама, пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југу Србије.

Сваке године овде се обележава крвави фебруар и чита Повеља живих.

bijnik-spomenik-streljanje.jpg


Споменик у Бојнику / Фото: Југмедиа

„Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да човек човеку слободно дише, да слобода и живот буду једно, да хлеб и љубав буду исто“, заветовао се на дан сећања у име народа пусторечког краја Иван Стојановић, председник општине Бојник.

Венце поред споменика, подигнутог на стратишту невиних, положило је десетак делегација, међу њима Светозар Крстић и Милан Ранђеловић, коју су као десетогодашњаци преживели кланицу јер су их спасила тела њихових родитеља, браће и сестара.

bijnik-spomenik-krstic-randjelovic-sa-unicima.jpg


Од 27 чланова Крстића, стрељање је преживело само осам чланова.



„Био сма покривен телима моје мајке, сестре и брата. Метак из митраљеза је само окрзнуо моју капу. Изашао сам жив али и данас памтим крике моје мајке“, прича Крстић.

Милана Ранђеловића су шрапнели погодили у руку и ногу.

bojnik-spomenik-pomen.jpg


Фото: Југмедиа

„Пао сам погођен а преко мене мајка и два брата, од којих је један био беба. То детенце није плакало, гушило се. Чуо сам. Мајка га је као и мене покрила телом. Ја сам издржао, оно није. Чуо сам како Бугари одлазе, а пола сата касније како неко пита има ли преживелих. Устао сам и од тада сањам покољ, последњих година све чешће“, присећа се Ранђеловић коме су Бугари стрељали и оца и деду.

Био је то, заправо, најмасовнији фашистички масакр у Другом светском рату у односу на број становника у тадашњем Бојнику.

Југмедиа

https://hronograf.net/2019/02/18/bu...ma-u-drugom-svetskom-ratu-secanja-prezivelih/
 

Milovan Pisarri: Pitanje bugarskih zločina je potisnuto​


Pridružuje li se Bugarska Poljskoj, Mađarskoj i baltičkim zemljama po pitanju revizije istorije i negiranja "svojih" zločina ili je to pre svega stvar raspaljive retorike uoči izbora koji su zakazani za 4. april? Naime, bugarski zvaničnici i evroposlanici više puta su verbalno napali susedne zemlje zbog po njima nerešenih istorijskih pitanja iz prošlog veka, pre svega u vezi sa okupacijom Srbije i Makedonije u oba svetska rata. O tome smo razgovarali s istoričarom Milovanom Pisarrijem, autorom knjige "Na balkanskom frontu: rat i zločini nad civilnim stanovništvom u Srbiji 1914-1918" o ubojstvima civila u Srbiji pod bugarskom okupacijom.

- Koliki su bili razmeri zločina nad civilima pod bugarskom okupacijom u Prvom svetskom ratu?

Nakon više od sto godina od tih događaja još uvek je teško utvrditi razmere tih zločina zato što u istoriografiji nije postojalo interesovanje da se istražuje period bugarske okupacije Srbije i Makedonije u Prvom svetskom ratu. Jedino možemo da se pozovemo na procene iz posleratnog perioda i na rezultate istraživanja za potrebe Konferencije mira u Parizu 1919. Delegacija Kraljevine SHS iznela je podatak da je oko 120.000 civila umrlo od gladi i da je preko 25.000 civila umrlo u bugarskim logorima. O cifri od 20.000 pobijenih civila samo tokom represije nakon Topličkog ustanka u proleće 1917. slažu se i međusaveznička komisija koja je nakon 1918. prikupila velik broj svedočenja i dokumenata, kao i humanista Rudolf Arčibald Rajs. Interesantno je da su bugarske vlasti za gušenje ustanka imenovale generala Aleksandra Protogerova, poreklom iz Makedonije i poznatog po svojim antisrpskim osećanjima. Njegova surovost je ostala zapamćena ne samo u Toplici, nego i u Bugarskoj, gde je pred kraj rata imao zadatak da uguši i pobunu među bugarskim vojnicima.

Ove brojke govore o ogromnim razmerima strahota kroz koje je prošlo civilno stanovništvo u Srbiji i Makedoniji pod bugarskom okupacijom. Zemlja kojom su vladale bugarske vlasti bila je bukvalno spaljena: posebno teške bile su rekvizicije koje su pogodile sve ruralne krajeve. Ljudi nisu imali više hrane, stoke, nisu mogli obrađivati njive. Posledice te tragedije su trajale dugo i posle kraja rata: krajevi koji su bili pod bugarskom okupacijom nisu se oporavili ni dvadeset godina kasnije, kad ih je zadesila nova, strašna okupacija.

- Prema mnogim izvorima, Bugari su uz sveštenike progonili i žene:

Bugari su žene proglasili najopasnijim neprijateljima nakon sveštenika jer "novim generacijama od malih nogu prenose srpski nacionalni duh". Ne zna se tačno koliko je žena pobijeno, ali znamo sa velikom sigurnošću da je deo politike bugarizacije predvideo masovno silovanje žena koje su na taj način morale da rađaju "bugarsku" decu. Međusaveznička komisija je uspela da prikupi i mnoga svedočenja i nekoliko stotina izjava silovanih žena iz kojih se jasno vidi da se nije radilo o izolovanim slučajevima, nego se isti scenario ponavljao od Požarevca do Leskovca, od Skoplja do Štipa.


- Kolike su dimenzije zločina koje su Centralne sile počinile u Srbiji?

Po veličini pretrpljenih zločina, samo su Jermeni više stradali od Srba, jedan je od zaključaka koji proizlazi iz dokumenata sa Konferencije mira u Parizu. Odmah nakon prvih sastanaka predstavnika pobedničkih sila nastala je potreba za formiranjem posebne komisije sa zadatkom da utvrdi počinjene zločine i sastavljanjem predloga za kažnjavanje počinilaca. Komisija je ubrzo sastavila izveštaj o odgovornosti Nemačke, Austro-Ugarske, Bugarske i Turske. U prvom delu izveštaja pominju se sistematski teror, masovna ubijanja, deportacije, prinudni rad. U jednom pasusu zaključka te komisije navodi se: "Sve najužasnije strahote iz najgorih perioda istorije čovečanstva, ponovo su se pojavile na teritorijama Srbije pod bugarskom okupacijom." Program bugarskih vlasti bio je jasan: cilj je bio potpuna bugarizacija okupiranih teritorija koja je morala da se ostvari kroz istrebljenje Srba ili kroz njihovu nasilnu asimilaciju. O tome govore i svedočenja, izveštaji i originalni bugarski dokumenti zaplenjeni od srpskih vlasti nakon oslobođenja 1918., koji se danas čuvaju u arhivima Srbije.

- Koliko su se Bugari suočili sa zločinima iz Prvog svetskog rata?

Pitanje bugarskih, kao i drugih zločina, odmah je na međunarodnom nivou bilo potisnuto voljom velikih sila. Iako su male zemlje kao Srbija, Grčka i Rumunija uporno zahtevale kažnjavanje zločinaca, velike sile su odlučile da se oni gone i kažnjavaju u zemljama odakle potiču ti zločinci, u saradnji sa zemljama gde su počinili zločine, ali bez mogućnosti prisustva predstavnika ili njihovog direktnog učešća u postupcima. U praksi, osim nekoliko minornih slučajeva, niko nije procesuiran usprkos detaljnim spiskovima dostavljenim učesnicama mirovne konferencije. Srpska delegacija predstavila je spisak 500 bugarskih zločinaca, a samo u tri slučaja oni su procesuirani u Bugarskoj, čisto radi formalnosti. U vezi sa represijama, protiv Bugara u krajevima koje je Kraljevina SHS anektirala nakon rata nije došlo do odmazdi ili osveta. Jedino se vojvoda Kosta Pećanac hvalio da je još tokom rata u znak osvete protiv bugarskog terora u Toplici i Jablanici sa svojim četama spalio do temelja petnaestak bugarskih sela.


- Kakve su ratne zločine Bugari počinili na okupiranim područjima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu?

Bugarske vlasti su nastavile sa svojim programom bugarizacije stanovništva južne Srbije i Makedonije i nakon ulaska 1941. godine. Najpre su srušili sve spomenike i kapele posvećene žrtvama njihovog terora u Prvom svetskom ratu, onda su uveli svoje “zakone”, jezik itd. Iako ni o toj okupaciji ne postoje brojna istraživanja, ona se ne može porediti s okupacijom od 1915. do 1918. zbog drugačijeg konteksta rata. Bugarske vlasti pokušale su da budu deo novog svetskog poretka: njihova represija nad civilima zbog partizanskih akcija bila je nemilosrdna, a često je izvođena zajedno sa Nemcima i ustašama (istočna Bosna). Još tokom rata u Jugoslaviji uspostavljena je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, slično kao u SSSR-u. Obe komisije, u saradnji sa novim bugarskim socijalističkim vlastima, napravile su spiskove zločinaca, među kojima su bili i Bugari. Neki od njih su uhapšeni i osuđeni na smrt. Ipak, još jedanput su međunarodne okolnosti odredile tok tih suđenja. Hladni rat je nastupao i veliki broj zločinaca, u celoj Evropi, ili je amnestiran ili je "zaboravljen". Akcenat je brzo stavljen na otpor malobrojnih bugarskih partizana, kao i na bugarske jedinice koje su se nakon prevrata 1944. “priključile” narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Stvari su se promenile nakon pada socijalizma – svi su se okrenuli veličanju svoje nacionalne prošlosti i pitanje počinjenih zločina je definitivno potisnuto. I tako i dandanas, uprkos sporadičnim slučajevima, u Bugarskoj ne postoje opširna istraživanja o tim zločinima, a samim tim ne postoji nikakvo suočavanje, priznanje i distanciranja od njih.

Arhiv Vojvodine je prošle godine objavio moju doktorsku disertaciju o svim tim pitanjima na talijanskom jeziku, a uskoro će objaviti i prevod na srpski jezik pod naslovom "Na balkanskom frontu: rat i zločini nad civilnim stanovništvom u Srbiji 1914-1918". Nadam se da će to biti mali doprinos da se napokon ta prošlost rasvetli.



Genocid nad Jevrejima​


- Da li su Bugari izvršili genocid nad Jevrejima?

Na pitanje da li su Bugari izvršili genocid nad Jevrejima odgovor je dvoznačan. Tada vladajući režim bio je spreman da u martu 1943. deportuje Jevreje u nemačke logore smrti. Međutim, zbog protesta građana, od komunista do Bugarske pravoslavne crkve, 48.000 Jevreja nije poslano u logore smrti. Nažalost, to nije imalo efekta na okupiranim područjima Srbije (Pirota), Makedonije i Trakije u Grčkoj; bugarske vlasti u martu 1943. pokupile su 11.343 Jevreja koji su onde živeli i uputili ih u Treblinku, gde su svi pobijeni. Jedan od vodećih bugarskih fašista i zagovornik istrebljenja Jevreja bio je general Hristo Lukov kojeg su 13. februara 1943. ubili komunisti. U njegovu čast već skoro 20 godina krajnja desnica u Sofiji organizuje tzv. marševe Lukova, koje osim grupa za ljudska prava i dela stranaka u Bugarskoj osuđuje i Svetski jevrejski kongres.



Potražite Novosti od petka na kioscima.
Informacije o pretplati pronađite ovdje.
 
seme im se zatrlo...
Nadam se da se razume da tema nije pokrenuta da bi se dodatno podizale tenzije već da bi se odala počast žrtvama:u Bugarskoj se najzvaničnije potpuno negira svaki zločin za vreme bugarske okupacije Srbije a u Srbiji je iz raznih razloga ovo potiskivano u drugi plan.

Najjezivije je to što se sto godina posle zločina grupa bugarskih nacionalista i neonacista iz partije “Napad” (tzv “partija Ataka” iz Ćustendila, istorijskog Velbužda dosetila i da pokuša da “organizuje” i “ekskurziju” radi “obeležavanja” kaznene ekspedicije protiv ustanika! U okviru provokacije je planiran i “obilazak” Jastrepca.
 

Провокација из комшилука – екскурзија по југу Србије стазама бугарских злочина у Првом светском рату​

800x600_toplicki-ustanak-PK-foto-Lj-M.jpeg

Историчари експедицију виде као провокацију; илустрација (Фото. Љ.М.)

“Стазом 41. пешадијског пука – март 1917. године – чишћење Јастрепца од разбојника” назив је експедиције коју бугарска невладина организација “Војно-историјски комитет” организује 29. и 30. јуна на југу Србије. Нишки историчари то виде као провокацију, екстремистички испад и промовисање масовних злочина над српским становништвом током бугарске окупације и Топличког устанка 1917. Сматрају да би држава Србија то морала да санкционише.

На плакату којим бугарска организација најављује ту акцију помињу се, између осталог, и Месна заједница “Зора” из Ћустендила, као и клуб “Пуковник Христо Стојанов”. Обилазе Власину, Сурдулицу, Лесковац, Ниш, Прокупље и планину Јастребац.

6751358C-0746-49BA-B1BF-CC5653A2C731.jpeg

Експедицију најављивали и на друштвеним мрежама; фото: Принтсцреен/Фацебоок/Милитарy Хисторy Цоммиссион

Дејан Антић са Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу уверен је да је циљ те кампање да промовише и глорификује бугарску војску која је у периоду од 1915. до 1918. године починила масовне злочине над српским цивилима на просторима Топлице, Јабланице, Пусте реке, Врања и Сурдулице.

Сматра да није случајност што су организатори одабрали баш 30. јун за такав догађај јер је то датум обележавања годишњице Битке на Брегалници.

То је битка која је започела тако што су 30. јуна у току ноћи бугарски војници покушали да ножевима елиминишу српске предстраже у рејону Брегалнице и Злетовске реке и да изненадним ноћним нападом бугарске Четврте армије елиминишу српске оружане снаге у областима које је српски ратник ослободио од Турака током Првог балканског рата – наводи Антић.

Овакви догађаји, додаје, не доприносе стабилности у региону и изградњи добрих односа Срба и Бугара као два блиска православна словенска народа.

Убеђен сам да већина грађана Бугарске не подржава екстремистичке испаде тзв. “Војно-историјске комисије” из Ћустендила, као што сам сигуран и да српски народ више никада неће дозволити да се злочини попут Сурдулице, Топлице и Бојника понове – каже он.

Антић каже да је реч о промоцији злочина над Србима; фото: Приватна архиваПодсећа да су представници бугарске власти у јесен 1915. хтели да на простору југоисточне Србије направе “Моравску Бугарску” и да су зато злостављали, мучили и силовали жене, као и да су масовно пљачкали и убијали цивиле.

Када су хтели да регрутују српске младиће за бугарску војску, народ са подручја Топлице, Јабланице, Јастрепца, Јужне Мораве, Кукавице и Копаоника подигао се на устанак. Ослободили су Лебане, Бојник, Медвеђу, Куршумлију и Прокупље.

Устанак је крајем марта 1917. угашен услед надмоћи окупационих снага, а у гушењу је учествовао и 41. бугарски пешадијски пук чијим стазама “Војно-историјски комитет” из Ћустендила данас намерава да корача, појашњава Антић.
Према подацима званичног Беча, приликом гушења устанка убијено је више од 20.000 људи. Окупатор није правио селекцију током ликвидација. На најмонструознији начин убијане су и жене, деца и старци. Током читаве 1917. бугарске комите су пљачкале и палиле српска села на Јастрепцу и ширем подручју југа Србије тражећи преживеле српске четнике-устанике како би их ликвидирали. Ако неко у тим чињеницама налази повод за било коју врсту обележавања, макар то била и некаква “експедиција са фото-сесијом” тај или није при чистој свести или иза свега тога стоје скривени мотиви које нормалан човек не може да разуме – закључује Антић.

И историчар Небојша Озимић каже да је реч о озбиљној провокацији која заслужује кривичну пријаву и на коју би, како истиче, држава морала да реагује.
Детаље не знам, не знам која је та организација, ни шта је. Треба тужити организатора тога и забранити им да уђу у Србију, ништа више. Шта год да су, начин на који су насловили ту своју акцију је екстремно провокативан и сматрам да треба да буде санкционисан – наводи Озимић.

Додаје да су 1917. године бугарски окупатори починили највеће злочине у Првом светском рату на простору Србије, у Заплању и Топлици.

Т. Радовановић
(Јужне вести, 30. 06. 2022)
 
Poslednja izmena:

Бугарски злочини у Југославији​


📜 Извештај Штаба српске добровољачке команде од 3. јула 1942. председнику владе Милану Недићу о убиствима и паљењима која су бугарске окупационе јединице починиле за време њихове офанзиве на Јастребац
📜 Депеша одреда СДС из Зајечара од 4. јула 1942. команданту СДС о убиствима и паљењима која су починиле бугарске окупационе јединице у зајечарском округу
📜 Извештај Окружног начелства из Ниша од 4. јула 1942. Министарству унутрашњих послова о убиствима и паљењима која су починиле бугарске окупационе јединице у сврљишком срезу
📜 Обавештење Окружног начелства из Јагодине од 7. августа 1942. Министру унутрашњих послова о захтевима бугарске окупационе војске да се пријављују сумњива лица, и о вршењу контрибуције и одмазде за учињене саботаже и убиства бугарских војника
📜 Извештај кратовског среског судије од 10. фебруара 1944. год. министру правосуђа бугарске владе о самовољи и злоупотребама органа за снабдевање у Кратовском срезу
📜 Саопштење команданта Пете бугарске окупационе армије од 26. маја 1944. год. скопском обласном директору о потреби исељавања становништва са сектора Куманово – Крива Паланка

https://znaci.org/odrednica.php?slug=bugarski-zlocini-u-jugoslaviji
 
Страшне злочине су Бугари починили у Србији. Осим убистава, било је ту још многих других злочина.
Imaš emisiju iz 1980ih o Topličkom ustanku gde jedan čovek iz Prokuplja govori da je kao dečak gledao kako VMRO komiti kuvaju njegovog komšiju u Kazanu. Tu je bio i Tane Nikolov, prolazila je neka svadba i on je izvadio sablju i posekao svata jer je nosio šajkaču. U mom kraju je prošao Krsto Kumanovski, on je u Medveđi napravio pokolj, a po Lebanu je spalio kuće dok se narod spasio zbegom. Tek su ga 1945. komunisti kaznili i pogubili.
 
Страшне злочине су Бугари починили у Србији. Осим убистава, било је ту још многих других злочина.
Naročito u Prvom svetskom ratu. Bugari su žigosali Srbe ljude usijanim gvožđem samo zato što su Srbi. Naročito su se isticali po zverstvima nad ženama i devojčicama:

Postoje zapisi o silovanju svih žena u Poreču i mnogim selima Toplice i Jablanivce: „nema ni jedne ženske osobe iznad 12 godina koja nije silovana“, piše u jednom dokumentu.”

0C371BF9-346E-4BBE-A3AC-B550FC74D8A7.jpeg

Žrtva bugarskog terora pokazuje tragove satanskog mučenja usijanim gvožđem.
 

Back
Top