ZlO i njegova primena?

[Borac za prava zivotinja]

Malo da proširimo ...

Gledah jedan krimić pre neko veče ... k'o stvoren za ovu temu (mnogo volim filmske primere )
Četvoro desetogodišnjaka iživljava se nad svojim vršnjakom. Na kraju ga ubijaju i bacaju u bunar. Dečak je proglašen nestalim a za zločin niko ne zna osim počinalaca koji se zavetuju na ćutanje. Deca izrastu u poslovno uspešne ali emotivno promašene ljude, žrtva ih progoni u snovima ... Da ne otkrivam kraj, ali osmišljen je tako da svako od njih biva kažnjen za zločin koji je počinjen pre dve decenije.
E sad ... U jednom trenutku majka žrtve kaže: "Ja znam da su Pol, Meri ... Pera i Žika ubili mog sina, primetila sam im zlo u očima još kad su bili mali." Policijski istražitelj sumnjičavo odmahuje glavom; on pred sobom vidi poluludu ženu, majku koja nakon dvodecenijskog traganja za jedincem, više ne zna šta priča. Ali ona opisuje to zlo koje je videla u deci: radili su šta su hteli, bili bahati, jedan je mučio životinje, drugi je krao iako je poticao iz imućne porodice itd. U daljem toku priče upoznajemo ih kao odrasle ljude: ništa se nije promenilo, oni i dalje čine zlo – ne u drastičnom obliku, ali se pomoću intriga poigravaju tuđim životima, pakosni su, ljubomorni, alavi na novac, sebični. Ukratko: ništa im nije sveto, pa, naravno, ni međusobno prijateljstvo koje se održava samo zbog užasne tajne koja ih vezuje.
Ništa nije crno-belo, pa ni ovaj krimić: zločin je otkriven, počinioci pokazali da imaju kakvu-takvu savest (tištala ih), egzekutirani su... ali po principu oko za oko, zub za zub. Nisu ni stigli pred sud, već ih je dokrajčio osvetnik. I onda na kraju ispada da je osvetnik učinio opravdano zlo, tj. imao je razlog da počini višestruko ubistvo ... s čim nikako ne mogu da se složim.

No, slažem sa sa Zozoncetovim mišljenjem da je zlo poput stepenica. Mada, dodala bih i ovo - ko krene s malim zlom, po nekom nepisanom pravilu kad tad stigne i do velikog. Zlo gradira, i nikad nije beznačajno, jer zle namere rađaju zla dela čije su posledice pogubne. Između dobra i zla postoji čitav spektar boja i nijansi; ne kaže se za svakog čoveka nezgodne naravi da je "zao" ... Taj epitet nije smišljen za ljude koji povremeno pogreše, niti za one koji su skloni kajanju; zao je onaj koji, kako rekoh u prethodnim postovima, uvek ima zlu nameru (s težnjom da je sprovede u delo), a nema osećaj kajanja. Činjenje zla je, verovatno, nalik robovanju strasti, jer – kako bismo inače objasnili nečiju potrebu za planiranjem da se naudi drugom? Ubeđena sam da zlo nije u prirodi čovekovoj.
Ali ...
Ukoliko od malena nekažnjeno lažemo, laž postaje sastavni deo naših života; ukoliko nas u detinjstvu vaspitaju da mislimo jedno, govorimo drugo a radimo treće, zasigurno ćemo prigrliti licemerje kao sopstveno uporište; klinac koji obesi mačku, ima (kažu neke statistike) čak 87% šanse da postane sadistički ubica; zlostavljano dete po pravilu je kasnije roditelj zlostavljač.

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

 

[V]

Taj epitet nije smišljen za ljude koji povremeno pogreše, niti za one koji su skloni kajanju; zao je onaj koji, kako rekoh u prethodnim postovima, uvek ima zlu nameru (s težnjom da je sprovede u delo), a nema osećaj kajanja. Činjenje zla je, verovatno, nalik robovanju strasti, jer – kako bismo inače objasnili nečiju potrebu za planiranjem da se naudi drugom? Ubeđena sam da zlo nije u prirodi čovekovoj.

Mislim da nije tako..

Recimo da bi ove ljude mogli okarakterisati kao krajnje ljudsko zlo:

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_serial_killers_by_number_of_victims#Serial_killers_by_number_of_victims

No, da li zaista jeste zlo?
Potrebe koje oni osecaju, ako sagledamo njihov razvoj, jesu li zle?
To nisu stvari koje dolaze same po sebi. Stvaraju se godinama u nekom okruzenju. Mogli bi reci da ih to okruzenje odgaja, da ih titose u iskazivanju njihovih potajnih zelja. Nismo li svedoci mizantropije koja se uzdize u nove visine u nasem vrlom novom svetu? Skoro se moze reci da postaje opipljiva, nije vise samo apstraktna misao..

Ili bolje reci, jeste zlo. Ali ima svoj razlog zasto postoji..

Ili pak..
Drzava odgaja pojedinca i za potrebe ubijanja. Samim cinom rodjenja tvoje telo pripada drzavi koja ga moze iskoristiti kao topovsko meso. Porodica postaje delom i to. Uzgajivaci mesa. Ako se sukobis sa drzavom ona te kazni..
Znaci, svedno ce posedovati tvoje telo ako ne i duh..
Da li je tim i drzava zla?

 

[Borac za prava zivotinja]

Mislim da nije tako..

Recimo da bi ove ljude mogli okarakterisati kao krajnje ljudsko zlo:

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_serial_killers_by_number_of_victims#Serial_killers_by_number_of_victims

No, da li zaista jeste zlo?
Potrebe koje oni osecaju, ako sagledamo njihov razvoj, jesu li zle?
To nisu stvari koje dolaze same po sebi. Stvaraju se godinama u nekom okruzenju. Mogli bi reci da ih to okruzenje odgaja, da ih titose u iskazivanju njihovih potajnih zelja. Nismo li svedoci mizantropije koja se uzdize u nove visine u nasem vrlom novom svetu? Skoro se moze reci da postaje opipljiva, nije vise samo apstraktna misao..

Ili bolje reci, jeste zlo. Ali ima svoj razlog zasto postoji..

Ili pak..
Drzava odgaja pojedinca i za potrebe ubijanja. Samim cinom rodjenja tvoje telo pripada drzavi koja ga moze iskoristiti kao topovsko meso. Porodica postaje delom i to. Uzgajivaci mesa. Ako se sukobis sa drzavom ona te kazni..
Znaci, svedno ce posedovati tvoje telo ako ne i duh..
Da li je tim i drzava zla?

Ljudi sa priloženog spiska su psihopate. "Dizeldorfski vampir", Peter Kurten je, recimo, kao dete klao labudove sa obližnjeg jezera i pio im krv; pre nego što će ga pogubiti, bio je vidno radostan jer će hteo da čuje kako zvuči liptanje njegove krvi; Henri Lukas (ima film o njemu, "Henri, portret serijskog ubice"), bio je zlostavljano dete; Ted Bandi je prototip sociopate - inteligentan, rečit, obrazovan, šarmantan - ali emotivno mrtav; Čikatilo je,. po pričanju njegove okoline, bio "čudno" dete - ćutljivo, povučeno, asocijalno, sa povremenim ispadima besa ... itd.itd.
Dakle, reč je o bolesnicima koje je okolina previdela u njihovom razvoju od faze "čudnog" deteta do monstruma.

Država je nemarna ... ali i do ingerencija države dugačak je put: roditelj, komšija, ili učitelj prvi su koji treba da osete kada nešto nije u redu. No, pitanje je gde počinje lanac zla; možda baš u roditelju, ili babi, dedi ... nekoliko generacija unazad?

 

[V]

Ljudi sa priloženog spiska su psihopate. "Dizeldorfski vampir", Peter Kurten je, recimo, kao dete klao labudove sa obližnjeg jezera i pio im krv; pre nego što će ga pogubiti, bio je vidno radostan jer će hteo da čuje kako zvuči liptanje njegove krvi; Henri Lukas (ima film o njemu, "Henri, portret serijskog ubice"), bio je zlostavljano dete; Ted Bandi je prototip sociopate - inteligentan, rečit, obrazovan, šarmantan - ali emotivno mrtav; Čikatilo je,. po pričanju njegove okoline, bio "čudno" dete - ćutljivo, povučeno, asocijalno, sa povremenim ispadima besa ... itd.itd.
Dakle, reč je o bolesnicima koje je okolina previdela u njihovom razvoju od faze "čudnog" deteta do monstruma.

Država je nemarna ... ali i do ingerencija države dugačak je put: roditelj, komšija, ili učitelj prvi su koji treba da osete kada nešto nije u redu. No, pitanje je gde počinje lanac zla; možda baš u roditelju, ili babi, dedi ... nekoliko generacija unazad?

Nije jednostavno. Dve osobe mogu stupiti u brak i imati dete kome ce preneti svoje fustracije, svoje demone i time kreirati neke nove. Onda to dete postane covek. Krecuci svojim putem upoznaje drugu osobu koja ce opet kreirati u njemu nesto novo. Ako oni pak imaju dete prenece mu ne samo svoje demone vec i demone svojih roditelja. Onda to dete cini istu stvar. Povezani smo u nizu..
Pretpostavimo da u jednom trenutku lanac puca i demoni izlaze na svetlost dana..

No, da li su prvi demoni u lancu i bili zlo sami po sebi?
Ne nuzno, ali zadnji mogu biti kulminacija..

Drzava je daleko od nemarnog sistema. Ona koristi svoje ljudske resurse koji joj stoje na raspolaganju planski, sa unapred osmisljenom idejom..

 

[gost 170870]

Velikimood ti hoces da kazes da ja mozda nosim u sebi frustracije mog dede??? I da sam ja produkt ne samo gena vec i misljenja,ponasanja svih svojih predaka?
Ne bi se slozila, moguce da je moja realnost proizvod toga,ali moje psihicko i duhovno stanje zavise iskljucivo od gena, mojih roditelja i stvarnosti u kojoj sam bila i jesam prisutna.
(Sta znaci taj potpis,nikako mi ne uspeva da razumem)

Zozonce samo mi jednu stvar odgovori-da li je tebe ikada zabolelo kada si povredila nekoga?
Da li si ikada osetila bol zato sto neka druga osoba pati,i ti si tu patnju izazvala? Cak i kada nema krivice,odn kada znas da si ispravno postupala,ali opet si izazvala neciju patnju?

 

[dobra predskazanja]

Malo da proširimo ...
Gledah jedan krimić pre neko veče ... k'o stvoren za ovu temu (mnogo volim filmske primere )
Četvoro desetogodišnjaka iživljava se nad svojim vršnjakom. Na kraju ga ubijaju i bacaju u bunar. Dečak je proglašen nestalim a za zločin niko ne zna osim počinalaca koji se zavetuju na ćutanje. Deca izrastu u poslovno uspešne ali emotivno promašene ljude, žrtva ih progoni u snovima ... Da ne otkrivam kraj, ali osmišljen je tako da svako od njih biva kažnjen za zločin koji je počinjen pre dve decenije.
E sad ... U jednom trenutku majka žrtve kaže: "Ja znam da su Pol, Meri ... Pera i Žika ubili mog sina, primetila sam im zlo u očima još kad su bili mali." Policijski istražitelj sumnjičavo odmahuje glavom; on pred sobom vidi poluludu ženu, majku koja nakon dvodecenijskog traganja za jedincem, više ne zna šta priča. Ali ona opisuje to zlo koje je videla u deci: radili su šta su hteli, bili bahati, jedan je mučio životinje, drugi je krao iako je poticao iz imućne porodice itd. U daljem toku priče upoznajemo ih kao odrasle ljude: ništa se nije promenilo, oni i dalje čine zlo – ne u drastičnom obliku, ali se pomoću intriga poigravaju tuđim životima, pakosni su, ljubomorni, alavi na novac, sebični. Ukratko: ništa im nije sveto, pa, naravno, ni međusobno prijateljstvo koje se održava samo zbog užasne tajne koja ih vezuje.
Ništa nije crno-belo, pa ni ovaj krimić: zločin je otkriven, počinioci pokazali da imaju kakvu-takvu savest (tištala ih), egzekutirani su... ali po principu oko za oko, zub za zub. Nisu ni stigli pred sud, već ih je dokrajčio osvetnik. I onda na kraju ispada da je osvetnik učinio opravdano zlo, tj. imao je razlog da počini višestruko ubistvo ... s čim nikako ne mogu da se složim.

Jedan deo pesme "Zasteve" kaze: "Kad nije film da pravda pobedi.....".
Ne zaboravi da pravda osim sto je slepa (sa povezom preko ociju) u jednoj ruci drzi mac. To je slicno kao kada bi neko silovao neku zenu i pocinio i zlo i zlocin, a neko iz familije te zene npr. fizicki kastrira ili ubije silovatelja. Taj neki rod takodje cini i zlo i zlocin, ali pravda je zadovoljena. A narocito kod nas su kazne za takvo delo niske i pocinilac se vrlo brzo vraca na slobodu. Nema garancije da nece ponoviti delo.

No, slažem sa sa Zozoncetovim mišljenjem da je zlo poput stepenica. Mada, dodala bih i ovo - ko krene s malim zlom, po nekom nepisanom pravilu kad tad stigne i do velikog. Zlo gradira, i nikad nije beznačajno, jer zle namere rađaju zla dela čije su posledice pogubne. Između dobra i zla postoji čitav spektar boja i nijansi; ne kaže se za svakog čoveka nezgodne naravi da je "zao" ... Taj epitet nije smišljen za ljude koji povremeno pogreše, niti za one koji su skloni kajanju; zao je onaj koji, kako rekoh u prethodnim postovima, uvek ima zlu nameru (s težnjom da je sprovede u delo), a nema osećaj kajanja. Činjenje zla je, verovatno, nalik robovanju strasti, jer – kako bismo inače objasnili nečiju potrebu za planiranjem da se naudi drugom? Ubeđena sam da zlo nije u prirodi čovekovoj.
Ali ...
Ukoliko od malena nekažnjeno lažemo, laž postaje sastavni deo naših života; ukoliko nas u detinjstvu vaspitaju da mislimo jedno, govorimo drugo a radimo treće, zasigurno ćemo prigrliti licemerje kao sopstveno uporište; klinac koji obesi mačku, ima (kažu neke statistike) čak 87% šanse da postane sadistički ubica; zlostavljano dete po pravilu je kasnije roditelj zlostavljač.

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

Ovde na forumu je izneto da je uradjen experiment da su ljudi pustali struju ubedjeni da ce osoba sa druge strane osetiti to. I sto su krici bili glasniji, ljudi su sve vise peckali osobu iza paravana, neki dotle da bi osoba da je stvarno bila povezana sa strujom umrla. Ako je takav ili slican experiment uradjen, pretpstavljam da u njemu nisu ucestvovali najgori zlocinci, vec su birani prosecni, posteni gradjani. U njima se jednostavno probudila zelja da........peckaju.
Zlo nisu stake za prezivljavanje samo u problematicnim naseljima, vec bilo gde.
Onako kako ja posmatram vecina ucini barem jedno zlo delo u zivotu, ali to nije uvek ubistvo, fizicko mucenje, silovanje. To moze npr. biti i psihicko maltretiranje, koje se teze prepoznaje od fizickog, a mucitelj ne mora nuzno da po ceo dan razmislja koga ce da muci, vec ima jednu osobu kao cilj iz nekog razloga.
Ti razdvajas ljude na zle i one koji to nisu, po meni svi ljudi u sebi nose zlo. Tako da mucitelji terorista sa moje tacke gledista mogu biti prosecni ljudi, koji su dobili priliku da zlo koje nose u sebi ispolje u njegovom najprepoznatljivijem obliku.

Ili pak..
Drzava odgaja pojedinca i za potrebe ubijanja. Samim cinom rodjenja tvoje telo pripada drzavi koja ga moze iskoristiti kao topovsko meso. Porodica postaje delom i to. Uzgajivaci mesa. Ako se sukobis sa drzavom ona te kazni..
Znaci, svedno ce posedovati tvoje telo ako ne i duh..
Da li je tim i drzava zla?

Drzava jeste zla u tom slucaju, odnosno ljudi koji vode tu drzavu. U takvim slucajevima retko ko ce reci da je drzava zla, vec ce to zlo nazvati drugim imenom, pricace se o idealima, ponosu nacije itd. A iza svakog rata stoji potreba ljudi koji vode drzavu za teritorijom, novcem, moci, prirodnim resursima........Postoji jedino izvesna razlika ukoliko je rat osvajacki i ukoliko je samoodbrambeni. Drugi se na neki nacin moze opravdati, ako drzava moze da bira samo izmedju kapitulacije i samoodbrane.
Hocu da kazem da u svakom segmentu drustav postoji zlo, ali se ono cesto naziva drugim imenom, jer se ne prepoznaje kao zlo ili pojedinci ne zele da ga prepoznaju kao zlo.
Sa ratom u vezi - ako je tacno ono sto je ovde izneto da 90% ljudi u ratovima ucestvuje i cini najgrozomornije stvari. Medjutim ja se pitam da li su onih 10% istinski dobri ljudi, bez trunke zla u sebi ili su mozda u pitanju verski razlozi (pojedine sekte npr. u potpunosti zabranjuju ubijanje, cak i u samoodbrani) ili im se jednostavno gadi krv ili su shvatili da u ratovima ima svega sem pomenutih ideala i ne zele da ucestvuju u tome?

Zozonce samo mi jednu stvar odgovori-da li je tebe ikada zabolelo kada si povredila nekoga?
Da li si ikada osetila bol zato sto neka druga osoba pati,i ti si tu patnju izazvala? Cak i kada nema krivice,odn kada znas da si ispravno postupala,ali opet si izazvala neciju patnju?

Zasto bih odgovorila na pitanje, ako nisam dobila odgovor na moja pitanja?

 

[besmrtna]

No, slažem sa sa Zozoncetovim mišljenjem da je zlo poput stepenica. Mada, dodala bih i ovo - ko krene s malim zlom, po nekom nepisanom pravilu kad tad stigne i do velikog. Zlo gradira, i nikad nije beznačajno, jer zle namere rađaju zla dela čije su posledice pogubne. Između dobra i zla postoji čitav spektar boja i nijansi; ne kaže se za svakog čoveka nezgodne naravi da je "zao" ... Taj epitet nije smišljen za ljude koji povremeno pogreše, niti za one koji su skloni kajanju; zao je onaj koji, kako rekoh u prethodnim postovima, uvek ima zlu nameru (s težnjom da je sprovede u delo), a nema osećaj kajanja. Činjenje zla je, verovatno, nalik robovanju strasti, jer – kako bismo inače objasnili nečiju potrebu za planiranjem da se naudi drugom? Ubeđena sam da zlo nije u prirodi čovekovoj.
Ali ...
Ukoliko od malena nekažnjeno lažemo, laž postaje sastavni deo naših života; ukoliko nas u detinjstvu vaspitaju da mislimo jedno, govorimo drugo a radimo treće, zasigurno ćemo prigrliti licemerje kao sopstveno uporište; klinac koji obesi mačku, ima (kažu neke statistike) čak 87% šanse da postane sadistički ubica; zlostavljano dete po pravilu je kasnije roditelj zlostavljač.

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

tako je...

nemam sta da dodam...

 

[V]

Velikimood ti hoces da kazes da ja mozda nosim u sebi frustracije mog dede??? I da sam ja produkt ne samo gena vec i misljenja,ponasanja svih svojih predaka?
Ne bi se slozila, moguce da je moja realnost proizvod toga,ali moje psihicko i duhovno stanje zavise iskljucivo od gena, mojih roditelja i stvarnosti u kojoj sam bila i jesam prisutna.
(Sta znaci taj potpis,nikako mi ne uspeva da razumem)

Zozonce samo mi jednu stvar odgovori-da li je tebe ikada zabolelo kada si povredila nekoga?
Da li si ikada osetila bol zato sto neka druga osoba pati,i ti si tu patnju izazvala? Cak i kada nema krivice,odn kada znas da si ispravno postupala,ali opet si izazvala neciju patnju?

Sama kazes da tvoje psihicko i duhovno stanje zavisi od tvojih roditelja, izmedju ostalog..
Takodje, psihicko i duhovno stanje tvog eventualnog deteta ce zavisti izmedju ostalog i od tebe..
Medjutim, ako zavisi od tebe to znaci da tu jeste prisutan uticaj tvojih roditelja..
Uticaji se protezu kroz generacije..

 

[gost 170870]

Izvini sto ti nisam odgovorila,shvatila sam poentu tvojih pitanja i nisam smatrala da je neophodno da produbljujemo diskusiju.

Cekaj ti bi trpela komsiju koji ti skace nad glavom u 2 ujutro, sto povlaci da si narednog dana neispavana, a dugotrajna neispavanost dovodi do smanjenja koncentracije, cak i do srcanih smetnji?

Da jednom do dva sata pravi buku, ne bi ni prokomentarisala, da sedam dana pravi buku ljubazno bi mu skrenula paznju da je nekulturan i neuvidjajan. Da nastav opet, pozvala bi policiju jer ometa javni red i mir. Ako bi i dalje nastavio, i dalje bi zvala policiju da rese taj problem,jer to im je, dakle duznost. Znaci-borila bi se protiv toga svim legitimnim sredstvima. Najvise sto bi ucinila jeste da se izvicem i posvadjam s njim,ako bi mi zivci pukli.
Da li bi pozelela ili ucinila zlo nekome ko nema isti stil zivota kao ja, i ne spava kada ja spavam? Ne.

Ili bi trpela kolegu na poslu, koji ti redovno smesta nesto kod nadredjenog? Sta bi uradila, razgovarala sa kolegom? A sta ako ga to sto ti imas da kazes ne zanima? Da li bi se branila cineci i ti na neki nacin nejmu zlo, kada ti se ukaze situacija ili bi je stvorila? Da li bi se branila zlom, ako bi u pitanju bio tvoj posao u pitanju? Isla dotle da mu smestis da dobije otkaz (sto jeste zlo i nije sitna pakost-stepenice kao sto rekoh), jer moras da se branis i nema drugog izbor?

Ne bi ga trpela,sa takvim ljudima se obracunavam tako sto ih zaobilazim u sirokom luku. Dokazala bi sta radi, dokazala bi da mi smesta. I bila bi opreznija da mi se to vise ne ponovi.
Ne bi mu vracala istom merom, ako je neko prljav ne moram se ja uprljati da bi komunicirala s njim, ne moramo ni komunicirati. Da, radije bi izgubila posao.

Sa druge strane mogu da sagledam i tu osobu koja prva pocinje, mozda je ta osoba ljubomorna, mozda ima ideju koja ne moze da se ostvari, jer druga osoba ima drugu ideju, koju je uspela da progura.

Svaka batina ima dva kraja.

I to bi trebalo da bude dovoljno dobar razlog da nekome ucinis zlo? O cemu ti pricas?

O prirodnom instikntu i borbi za optanak?

Shvatam ja o cemu ti pricas, i veruj mi da sam ozbiljno razmislila o tome. Zapitala sam se koliko lakse bi mi bilo da se ponasam u skaldu sa ovim sto ti govoris. Da gazim pravo i ne obazirem se.
Ali ljudi imaju dusu, imaju svest i savest. Zato sam te pitala ono pitanje na koje nisi htela da odgovoris.

 

[gost 170870]

Sama kazes da tvoje psihicko i duhovno stanje zavisi od tvojih roditelja, izmedju ostalog..
Takodje, psihicko i duhovno stanje tvog eventualnog deteta ce zavisti izmedju ostalog i od tebe..
Medjutim, ako zavisi od tebe to znaci da tu jeste prisutan uticaj tvojih roditelja..
Uticaji se protezu kroz generacije..

Zar stvarno mislis da moji roditelji nisu prevazisli frustracije svojih roditelja,i ono negativno sto su im roditelji ostavili u (psihicko) nasledje? Svi se izgradjujemo kroz zivot. Zar mislis da ja necu prevazici frustracije svojih roditelja,pa necu valjda ziveti njihov zivot! Ali cu verovatno kroz svoj zivot zaraditi neke nove,koje ce moja deca prevazici...Uticaj ne seze dalje od roditelja..po mom misljenju, naravno.
Visevekovne frustracije prisutne su samo na nacionalnoj osnovi...

 

[dobra predskazanja]

Izvini sto ti nisam odgovorila,shvatila sam poentu tvojih pitanja i nisam smatrala da je neophodno da produbljujemo diskusiju.

Ok, drago mi je da si odgovorila.

Da jednom do dva sata pravi buku, ne bi ni prokomentarisala, da sedam dana pravi buku ljubazno bi mu skrenula paznju da je nekulturan i neuvidjajan. Da nastav opet, pozvala bi policiju jer ometa javni red i mir. Ako bi i dalje nastavio, i dalje bi zvala policiju da rese taj problem,jer to im je, dakle duznost. Znaci-borila bi se protiv toga svim legitimnim sredstvima. Najvise sto bi ucinila jeste da se izvicem i posvadjam s njim,ako bi mi zivci pukli.
Da li bi pozelela ili ucinila zlo nekome ko nema isti stil zivota kao ja, i ne spava kada ja spavam? Ne.

Dva sata ok, adaptacija stana koja moze da traje i po mesec dana ok, nema problema, jer ta buka je namenska i nije namerna. Neko napravi zurku opet ok (slavi rodjendan, polozi polsednji ispit, bilo koji drugi razlog), jer ne smeta namerno i sa ciljem da kida zivce osobi ispod. Postoje razlozi kada je buka opravdana, ali ako neko namerno sa ciljem da psihicki maltretira osobu ispod pravi buku u vreme, kada nije vreme za buku iz dana u dan to je sasvim druga prica.
Vec sam pominjala zlo koje se vrsi putem zakona, koje ujedno moze biti i najgore zlo, jer nosi masku legalnosti..........bas to policija, sud......

Ne bi ga trpela,sa takvim ljudima se obracunavam tako sto ih zaobilazim u sirokom luku. Dokazala bi sta radi, dokazala bi da mi smesta. I bila bi opreznija da mi se to vise ne ponovi.
Ne bi mu vracala istom merom, ako je neko prljav ne moram se ja uprljati da bi komunicirala s njim, ne moramo ni komunicirati. Da, radije bi izgubila posao.

Kolege nekada ne mozes da izbegnes, nekada ne mozes da dokazes i nisi ti kriva ako ti se ne nesto tako desi. Kriva si samo toliko, ako si posteno radila, sto si bolja u necemu od nekog drugog.
Za razliku od tebe ne, ne bih dozvolila da izgubim posao, jer meni isto tako treba novac kao i tom nekom drugom.

I to bi trebalo da bude dovoljno dobar razlog da nekome ucinis zlo? O cemu ti pricas?

O prirodnom instikntu i borbi za optanak?

Ima ljudi kojima je to dovoljan razlog, uvek ih je bilo i bice ih, ali ja mogu da razumem tu drugu stranu. Cak i da sam ja zrtva, mogu da razumem, ali i pored toga sto bih razumela to me ne bi sprecilo da odgovorim istom merom (ako ne postoji drugi nacin, nekada koristeci i zakon), ukoliko procenima da je u pitanju nesto bitno i vredno truda.
Zato sam u uvodnom postu i napisala da se radi o zlu u samoodbrani, a ne o zlu koje vitla okolo, bez povoca.

Shvatam ja o cemu ti pricas, i veruj mi da sam ozbiljno razmislila o tome. Zapitala sam se koliko lakse bi mi bilo da se ponasam u skaldu sa ovim sto ti govoris. Da gazim pravo i ne obazirem se.
Ali ljudi imaju dusu, imaju svest i savest. Zato sam te pitala ono pitanje na koje nisi htela da odgovoris

.

Gresis, vec sam rekla ljudi se obaziru, obicni ljudi, ne psihopate, ne ljudi bez empatije.
Da li dusa postoji ili ne je diskutabilno, licno ne verujem u njeno postojanje, ali savest i svest postoje.
Imam savest i da javlja se i svest da ne bi trebalo ljude povredjivati, naucili su me tako tj. ugradili mi jos u detinjstvu to. Ali ako je neko meni izazvao patnju i mozda nije zapito da li mene boli (mozda i jeste, jer nije psihopata) zasto bih ja vodila racuna o njegovoj patnji i bolu? Znam da pati, mogu da osetim to, ali prelazim preko toga, jer izmedju toga da ja patim i pati neko ko je meni ucinio prvi zlo, biram da ja ne patim. Opet da ponovim neke stvari se ne mogu ispraviti ni pored toga.

 

[ristob]

Malo da proširimo ...

Gledah jedan krimić pre neko veče ... k'o stvoren za ovu temu (mnogo volim filmske primere )
Četvoro desetogodišnjaka iživljava se nad svojim vršnjakom. Na kraju ga ubijaju i bacaju u bunar. Dečak je proglašen nestalim a za zločin niko ne zna osim počinalaca koji se zavetuju na ćutanje. Deca izrastu u poslovno uspešne ali emotivno promašene ljude, žrtva ih progoni u snovima ... Da ne otkrivam kraj, ali osmišljen je tako da svako od njih biva kažnjen za zločin koji je počinjen pre dve decenije.
E sad ... U jednom trenutku majka žrtve kaže: "Ja znam da su Pol, Meri ... Pera i Žika ubili mog sina, primetila sam im zlo u očima još kad su bili mali." Policijski istražitelj sumnjičavo odmahuje glavom; on pred sobom vidi poluludu ženu, majku koja nakon dvodecenijskog traganja za jedincem, više ne zna šta priča. Ali ona opisuje to zlo koje je videla u deci: radili su šta su hteli, bili bahati, jedan je mučio životinje, drugi je krao iako je poticao iz imućne porodice itd. U daljem toku priče upoznajemo ih kao odrasle ljude: ništa se nije promenilo, oni i dalje čine zlo – ne u drastičnom obliku, ali se pomoću intriga poigravaju tuđim životima, pakosni su, ljubomorni, alavi na novac, sebični. Ukratko: ništa im nije sveto, pa, naravno, ni međusobno prijateljstvo koje se održava samo zbog užasne tajne koja ih vezuje.
Ništa nije crno-belo, pa ni ovaj krimić: zločin je otkriven, počinioci pokazali da imaju kakvu-takvu savest (tištala ih), egzekutirani su... ali po principu oko za oko, zub za zub. Nisu ni stigli pred sud, već ih je dokrajčio osvetnik. I onda na kraju ispada da je osvetnik učinio opravdano zlo, tj. imao je razlog da počini višestruko ubistvo ... s čim nikako ne mogu da se složim.

No, slažem sa sa Zozoncetovim mišljenjem da je zlo poput stepenica. Mada, dodala bih i ovo - ko krene s malim zlom, po nekom nepisanom pravilu kad tad stigne i do velikog. Zlo gradira, i nikad nije beznačajno, jer zle namere rađaju zla dela čije su posledice pogubne. Između dobra i zla postoji čitav spektar boja i nijansi; ne kaže se za svakog čoveka nezgodne naravi da je "zao" ... Taj epitet nije smišljen za ljude koji povremeno pogreše, niti za one koji su skloni kajanju; zao je onaj koji, kako rekoh u prethodnim postovima, uvek ima zlu nameru (s težnjom da je sprovede u delo), a nema osećaj kajanja. Činjenje zla je, verovatno, nalik robovanju strasti, jer – kako bismo inače objasnili nečiju potrebu za planiranjem da se naudi drugom? Ubeđena sam da zlo nije u prirodi čovekovoj.
Ali ...
Ukoliko od malena nekažnjeno lažemo, laž postaje sastavni deo naših života; ukoliko nas u detinjstvu vaspitaju da mislimo jedno, govorimo drugo a radimo treće, zasigurno ćemo prigrliti licemerje kao sopstveno uporište; klinac koji obesi mačku, ima (kažu neke statistike) čak 87% šanse da postane sadistički ubica; zlostavljano dete po pravilu je kasnije roditelj zlostavljač.

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

He, he...

Ovo me mnogo asocira na moj potpis.

 

[gospodjica14]

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

O ovome intenzivno razmisljam poslednjih dana. Jos gore od zla je ravnodusnost prema zlu, neka vrsta precutnog odobravanja cak. Procitah negde da su empatija, solidarnost, i pozrtvovanje su ono sto sprecava i najpragmaticnije drustvo da se raspadne pod teretom sopstvenog ega. Mislim da se u dugotrajnom, kontinuiranom nedostatku empatije, solidarnosti i pozrtvovanja nase drustvo raspada. Lagano - ali sasvim izvesno.

 

[JosipBroz]

Ajmo, opet malo prakse.
Mi vidimo da je čovek ubio čoveka na brutalan način i počnemo da se zgražavamo nad tim, onda nam neko kaže kako je ubijeni ubio, hendikepiranog,maloletnog sina ubice i mi počnemo da saosećamo sa ubicom, i da donekle opravdavamo njegov zločin, onda dobijemo novu informaciju o tome da je taj hendikepirani maloletnik silovao isto tako maloletnu kćer ovoga, i opet promenimo mišljenje, pa ako opet čujemo da je ta silovana devojčica prethodno ovog hendikepiranog dečaka namerno gurnula niz stepenice, kojom prilikom je on lupio glavom i tako postao mentalno poremećen, mi opet menjamo mišljenje...............i ovako možemo u nedogled.
Priča teče, događaji se nižu, a mi se stalno premeštamo sa jedne strane na drugu. Te sad je ovaj u pravu sad onaj. To se dešava zato što mi sa svojim nepotpunim saznanjem i ograničenim razumom pokušavamo da sudimo drugim ljudima.
Ko smo mi da sudimo? Da kažemo ovo je ispravno ovo nije, ovo je zlo,ovo nije?
Ljudi su zato i izbačeni iz raja kad su jeli sa drveta spoznaje dobra i zla. Što znači, čim smo počeli da osuđujemo druge prema nekim našim aršinima, odmah smo mi prestali da budemo dobri.
Jer svi vidimo trun u oku brata svoga, a ne vidimo brvno u svom oku.

Zgražavamo se kad neko ubije labuda i popije mu krv, a eskimi to redovno rade i niko se ne zgražava, jer to je njihov način života.
Dosta ljudi se danas zgražava na starozavetnim običajima žrtvovanja životinja, kamenovanja za svaku sitnici itd...ali to je tada bilo prihvatljivo ponašanje i niko se nije zgražao. Sad je već europa počela da se zgraža nad našim varvarskim običajima pečenja prasića na ražnju i uskoro će to i da nam zabrane. Međutim kad se ja na krstarici javno zgrozim nad stotinama hiljada ubijene dece koje neki nazivaju ABORTUS, ja dobijem ban, jer :"Pa to je civilizacijska tekovina!" "Žena ima pravo da radi sa svojim telom šta hoće!" Ovakve i slične gluposti se svakodnevno ovde mogu pročitati. Pečenje prasića je zločin zato što su to neodrasle jedinke, pa ih EU štiti, a abortus? Zar to nije nedorasla jedinka koju treba zaštititi?
Zaključak:
Zlo se događa na svakom koraku svakodnevno, ali za neko zlo ljudi smatraju da je prihvatljivo i tolerišu ga, a za drugo sankcionišu počinioca. To je posledica nakaradnog stanja ljudskog uma ili grešnost duše, koji vam termin više odgovara. Tako da zlo nije ono što je stvarno zlo, nego ono što mi (društvo) dogovorno odredimo. Tako da i može doći do ovakvih apsurda gde se proglašava zlim ubijanje životinjske mladunčadi, a odobrava ubijanje naše vlastite dece.

p.s. oćete ovaj post samo da obrišete ili ću i za njega dobiti ban, baš me zanima?

 

[seducer]

Malo da proširimo ...

Gledah jedan krimić pre neko veče ... k'o stvoren za ovu temu (mnogo volim filmske primere )
Četvoro desetogodišnjaka iživljava se nad svojim vršnjakom. Na kraju ga ubijaju i bacaju u bunar. Dečak je proglašen nestalim a za zločin niko ne zna osim počinalaca koji se zavetuju na ćutanje. Deca izrastu u poslovno uspešne ali emotivno promašene ljude, žrtva ih progoni u snovima ... Da ne otkrivam kraj, ali osmišljen je tako da svako od njih biva kažnjen za zločin koji je počinjen pre dve decenije.
E sad ... U jednom trenutku majka žrtve kaže: "Ja znam da su Pol, Meri ... Pera i Žika ubili mog sina, primetila sam im zlo u očima još kad su bili mali." Policijski istražitelj sumnjičavo odmahuje glavom; on pred sobom vidi poluludu ženu, majku koja nakon dvodecenijskog traganja za jedincem, više ne zna šta priča. Ali ona opisuje to zlo koje je videla u deci: radili su šta su hteli, bili bahati, jedan je mučio životinje, drugi je krao iako je poticao iz imućne porodice itd. U daljem toku priče upoznajemo ih kao odrasle ljude: ništa se nije promenilo, oni i dalje čine zlo – ne u drastičnom obliku, ali se pomoću intriga poigravaju tuđim životima, pakosni su, ljubomorni, alavi na novac, sebični. Ukratko: ništa im nije sveto, pa, naravno, ni međusobno prijateljstvo koje se održava samo zbog užasne tajne koja ih vezuje.
Ništa nije crno-belo, pa ni ovaj krimić: zločin je otkriven, počinioci pokazali da imaju kakvu-takvu savest (tištala ih), egzekutirani su... ali po principu oko za oko, zub za zub. Nisu ni stigli pred sud, već ih je dokrajčio osvetnik. I onda na kraju ispada da je osvetnik učinio opravdano zlo, tj. imao je razlog da počini višestruko ubistvo ... s čim nikako ne mogu da se složim.

No, slažem sa sa Zozoncetovim mišljenjem da je zlo poput stepenica. Mada, dodala bih i ovo - ko krene s malim zlom, po nekom nepisanom pravilu kad tad stigne i do velikog. Zlo gradira, i nikad nije beznačajno, jer zle namere rađaju zla dela čije su posledice pogubne. Između dobra i zla postoji čitav spektar boja i nijansi; ne kaže se za svakog čoveka nezgodne naravi da je "zao" ... Taj epitet nije smišljen za ljude koji povremeno pogreše, niti za one koji su skloni kajanju; zao je onaj koji, kako rekoh u prethodnim postovima, uvek ima zlu nameru (s težnjom da je sprovede u delo), a nema osećaj kajanja. Činjenje zla je, verovatno, nalik robovanju strasti, jer – kako bismo inače objasnili nečiju potrebu za planiranjem da se naudi drugom? Ubeđena sam da zlo nije u prirodi čovekovoj.
Ali ...
Ukoliko od malena nekažnjeno lažemo, laž postaje sastavni deo naših života; ukoliko nas u detinjstvu vaspitaju da mislimo jedno, govorimo drugo a radimo treće, zasigurno ćemo prigrliti licemerje kao sopstveno uporište; klinac koji obesi mačku, ima (kažu neke statistike) čak 87% šanse da postane sadistički ubica; zlostavljano dete po pravilu je kasnije roditelj zlostavljač.

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

Sve sto si rekla poklapa se sa

"Kako sejes, tako ces i znjeti".

Neminovno je da ako dete raste u sredini gde nema porodicne ljubavi, doci ce do neke vrste poremecaja. Nacin nege roditelja se direktno primecuje na detetu godinama unapred.
Jedni postanu osvetoljubivi, drugi postanu podrugljivi, treci postanu arogantni, cetrvti postanu sadisticni itd itd.

Naravno i ljubav kao sama se mora davati u dozama. Jer nista preterano ne valja jer coveku kvari um. Covek treba biti dobar u dusi ali i mudar u mislima. Jedno bez drugog ne ide i neminovno vodi ka necijoj propasti ili podleganju losem.

 

[gost 10000]

Ono što je, međutim, karakteristično za savremeno društvo, jeste prihvatanje zla kao neophodnog oportunizma, štake za preživljavanje ... takoreći vrlina da bi se opstalo na ulici i u problematičnim naseljima Tada empatija, izgleda, postaje kontraproduktivna.
Takođe, mnoge "profesije" podrazumevaju upotrebu nasilja (koje je, samo po sebi, zlo). Takvi "profesionalci" su obučeni da se distanciraju od osećaja žrtve ... oni "odrađuju posao" ... a posle toga idu kući gde ih bračni partner i deca čekaju na ručku. Da li je to "kontrola" zla, odnosno da li je zlo koje je u funkciji, npr. mučenja terorista da bi se od njih izvuklo priznanje - i dalje zlo, ili samo hladna manipulacija?

pitanje je uopšte da li postoji altruizam...i u kojoj meri, ako postoji...
mnoge profesije u sebi uključiju ispoljavanje mržnje, što je dobro tlo za one dve ključne tačke zla - agresiju i destrukrtivnost.
socijalni modeling je omogućio da takve profesije bivaju i najbolje plaćene ili cenjene. i tako se hrani mržnja, nedostatak empatije. činjenica je da se, na samo pojavu zla, nekad reagovalo mnogo burnije nego danas, ali samo prividno....zbog "Cveća zla" je bodleru suđeno. u stvari, akcije društva su samo bile prilagođene "svome dobu" i svako doba ima svoje mesijanstvo. nazvano ono ratom protiv veštica, ili akcijom milosrdog anđela, ili stalnim odobravanjem totalitarizma...svejedeno je. ali sa druge strane, isto to društvo nam je omogućilo da potencijalno živimo daleko duže od naših predaka od pre 200 godina jer obične zubne infekcije ne bismo mogli da preživimo. postoiji regulativa koja nam omogućava da živimo mirno ne šireći mržnju, i ne samo to ...NEMAMO POTREBU da nekome nanosimo zlo
ništa mi o tome ne znamo, ljudska priroda je novčić sa dve strane....
stalno se kod navođenja prmera prevrtljive ljudske prirode navodi harvardski eskperiment sa studentima...
grupi od dvadesetak studenata ponuđeno je da učestvuju u ex.. svaki dan se plaćao. bedno, možda dvadesetak $ i, eksperiment je trebalo da traje dve nedelje. trajao je 6 dana.
svi su najpre uhapšeni od strane lokalne policije i dovedeni u zatvor...
za eksp. su birani ljudi koji nisu imali dosije, svi su oni bili normalni, bez ikakvih mrlja i repova, studenti za primer. podelii su ih u dve grupe. na jednoj su bili čuvari zatvora, na drugoj zatvorenici. obukli su ih u pantalone sa jednom nogavicom i stavili maske i jednoj i drugoj grupi. odmah je počelo vređanje, a zatim je sve što bi vođa eksperimenta rekao, ispunjavali bez pogovora. posle prvog dana jedan ili možda dva čoveka su puštena kući sa ozbiljnim oštećenjima. sa verbalnog prešlo se na fizičko zlostavljanje....svi "zatvorenici" bi bili ubijeni. slučajno je eksperiment prekinut,kada je koleginica naučnika došla da obiđe profesora koji se apsolutno uživeo u ulogu posmatrača i uopšte nije reagovao na zlostavljanje...iako je to njegov zadatak i profesionalna dužnost..

 

[gospodjica14]

Kome zakon lezi u topuzu, tragovi mu smrde necovjestvom....

 

[Sto%]

Ja nisam rekao da sam za mazohizam, ni da zlo nije dio necije licnosti. Mislio sam da se taj dio nece posmatrat anatomski i 3D i kroz Aristotelov Organon, kroz koji se, na zalost, posmatra, a da se odnos prema sopstvenom zlu nece smatrati uzrocno-posledicno-interaktivnim (jer je to isto sto i neposmatranje). "Muciti svoje zlo" NE MORA znacit "muciti dio sebe, pa otuda i sebe, ma, potpuno isto kao kod tela, samo sa psihom"

***. ja nisam kriv sto svi zamisljaju psihu kao skup lego kockica, a zlo kao crvenu.

E sad, ako je tema o onima koji streme zlu, kao nekom cilju, sasvim voljno (svjesno)... onda me cudi zasto se takvima preporucuje da neguju svoje zlo. Tj. nije mi uopste jasno sta je tema.

 

[gospodjica14]

Tema je teza o tome da u svima nama cuci zlo, pa valjda da ne bi poludelo i raspomamilo bez reda, onda treba da ga negujemo, pazimo i usmeravamo kao malo dete... suma sumarum, zlo treba instumentalizovati tako da deluje samo i iskljucivo protiv onih koji nama nanose zlo. Prilicno klimava argumentacija ako mene pitas....

 

[fantom piroman]

Sve je to lepo sto vi pricate ali niko nije uzeo u obzir sistem "zrtvovanja". Sta ako namera uopste nije zla stavise dobra je mada se do nje dolazi losim delom? Na primer:
Bilo je u jednoj epizodi housea kada su imali 2 bebe kao pacijenti i imali su 2 bolesti koje su ostale netestirane (posto vise nisu mogli da testiraju). I sta je onda bilo? House je dao jednoj bebi lek za jednu bolest, drugoj za drugi. Racunica: 1 umre, 1 sigurno zivi umesto 2 mozda umru, 2 mozda zive
Ili drugi primer:
Recimo da ste vi vladar neke zemlje. I vi ste u ratu sa drugom zemljom. Recimo da ste primili dojavu da ces jedan od vasih gradova biti napadnut za 5 dana ali da ce njihova odbrana biti totalno oborena za 10 dana. Sta ciniti? Mozemo sacuvati taj jedan grad tako sto cemo poslati vojsku u njega- onda cemo odbraniti grad ali ce se borba nastaviti i mozda jos vise zrtava bude stradalo. A da samo evakuisemo grad? Ne vredi onda ce znati za dojavu i rat ce se opet nastaviti. Znaci ako mozemo da zrtvujemo taj jedan grad zarad mnogo manje zrtve da li to treba uraditi? Da li se nekada ljudski zivoti (i inace dela i nedela) mogu svesti na prostu racunicu?

 

[Tuzni_patak]

Postoji altruizam,
postoji ljubav kod altruista koja pravi probleme, jer osobe suprotnog pola ne razlikuju altruisticku od one druge ljubavi, ljubavi drazi.

Danas ima tako malo altruista i vrlo brzo nestaji i ono sto ih ima (npr medju mladjima).
Tako da je mozda bez veze sto uopste pricam da ih ima.

Altruista ima veliki problem sa medjuljudskim odnosima kad je ljubav u pitanju. Vec navedeno neprepoznavanje i kod njega samog , a jos vise kod onoga kome je namenjena promena sa altruisticke na ljubav drazi.
I kod prestanka ljubavi imaju problem jer ih altruisticka ljubav nekad vrlo dugo sputava da iznesu pravo stanje svoje one ljubavi.
Zato treba da razviju sistem komunikacije koji ce prenositi poruke i naglasavati razliku izmedju ove dve ljubavi.To su razne igrice, metode, materijalizacije, npr lutka, glumljenje licnosti sa imenom djordje, personalizacija svog polnog organa (nisko , ali nekad efikasno).

Zlo:
Prvo moc i zloupotreba kod ljudi.....
99,99999% ljudi ce zloupotrebiti moc , talenat , sposobnost koju imaju.
Neki odmah, neki kasnije, neki vrlo kasno.
Zlo....
Vrlo koristan alat, jer stvara strah, narocito kad naleti osoba na nekog ko je vecih mogucnosti i sposobnosti.
Dakle, preventiva....
Izaziva i postovanje, zacudo i to pravo....
Dakle i stilski alat.

Prosti dokazi?
"Dobar i budala isto"...."Ma nece on da se naljuti, on je dobar"
"Sa njim moras pazljivo"......"Bolje se ne igraj sa njime"

 

[SirimavoBandaranaike]

Sve je to lepo sto vi pricate ali niko nije uzeo u obzir sistem "zrtvovanja". Sta ako namera uopste nije zla stavise dobra je mada se do nje dolazi losim delom? Na primer:
Bilo je u jednoj epizodi housea kada su imali 2 bebe kao pacijenti i imali su 2 bolesti koje su ostale netestirane (posto vise nisu mogli da testiraju). I sta je onda bilo? House je dao jednoj bebi lek za jednu bolest, drugoj za drugi. Racunica: 1 umre, 1 sigurno zivi umesto 2 mozda umru, 2 mozda zive
Ili drugi primer:
Recimo da ste vi vladar neke zemlje. I vi ste u ratu sa drugom zemljom. Recimo da ste primili dojavu da ces jedan od vasih gradova biti napadnut za 5 dana ali da ce njihova odbrana biti totalno oborena za 10 dana. Sta ciniti? Mozemo sacuvati taj jedan grad tako sto cemo poslati vojsku u njega- onda cemo odbraniti grad ali ce se borba nastaviti i mozda jos vise zrtava bude stradalo. A da samo evakuisemo grad? Ne vredi onda ce znati za dojavu i rat ce se opet nastaviti. Znaci ako mozemo da zrtvujemo taj jedan grad zarad mnogo manje zrtve da li to treba uraditi? Da li se nekada ljudski zivoti (i inace dela i nedela) mogu svesti na prostu racunicu?

Ovde oko beba mi nije jasna računica.
Tu ima više kombinacija, imamo 2 bebe i 2 bolesti, dakle beba A i beba B, bolest 1 i bolest 2
Šta kaže računica ako jednoj bebi damo lek x1 a drugoj lek y2 (protiv navedenih bolesti) Recimo da bebe imaju bolesti A1 B2 a mi im damo lek obrnuto? A1 dobije y2 a B2 dobije x1 = smrt obe bebe. Međutim šta ako obe imaju istu bolest dakle A1 B1 a mi im damo x1 i y2 = opet umire jedna. Ako obe imaju A2 B2 a mi damo x1 i y2 = opet umire jedna. Ali ako imaju A1 i B2 a mi im damo jednoj x1 a drugoj y2 = OBE OSTAJU ŽIVE!! Zato što su dobile svaka odgovarajući lek.
Međutim šta bude ako jedna beba ima obe bolesti a druga nijednu? Dakle A12 B0 a on im da x1 i y2 = onda obe umiru.
Šta ako obe imaju po obe bolesti A12 B12 i dobiju x1 i y2 = obe opet umiru.
Zaključak ili tebi ili piscu scenarija logika nije jača strana, jer daleko najveći rezultat davanja leka nasumice je SMRT OBE BEBE!

 

[fantom piroman]

Ovde oko beba mi nije jasna računica.
Tu ima više kombinacija, imamo 2 bebe i 2 bolesti, dakle beba A i beba B, bolest 1 i bolest 2
Šta kaže računica ako jednoj bebi damo lek x1 a drugoj lek y2 (protiv navedenih bolesti) Recimo da bebe imaju bolesti A1 B2 a mi im damo lek obrnuto? A1 dobije y2 a B2 dobije x1 = smrt obe bebe. Međutim šta ako obe imaju istu bolest dakle A1 B1 a mi im damo x1 i y2 = opet umire jedna. Ako obe imaju A2 B2 a mi damo x1 i y2 = opet umire jedna. Ali ako imaju A1 i B2 a mi im damo jednoj x1 a drugoj y2 = OBE OSTAJU ŽIVE!! Zato što su dobile svaka odgovarajući lek.
Međutim šta bude ako jedna beba ima obe bolesti a druga nijednu? Dakle A12 B0 a on im da x1 i y2 = onda obe umiru.
Šta ako obe imaju po obe bolesti A12 B12 i dobiju x1 i y2 = obe opet umiru.
Zaključak ili tebi ili piscu scenarija logika nije jača strana, jer daleko najveći rezultat davanja leka nasumice je SMRT OBE BEBE!

Zapravo ne mogu imati razlicite bolesti jer je slucaj epidemije mada sam zaboravio to da napomenem, izvinjavam se...

 

[gost 10000]

Postoji altruizam,
postoji ljubav kod altruista koja pravi probleme, jer osobe suprotnog pola ne razlikuju altruisticku od one druge ljubavi, ljubavi drazi.

Danas ima tako malo altruista i vrlo brzo nestaji i ono sto ih ima (npr medju mladjima).
Tako da je mozda bez veze sto uopste pricam da ih ima.

Altruista ima veliki problem sa medjuljudskim odnosima kad je ljubav u pitanju. Vec navedeno neprepoznavanje i kod njega samog , a jos vise kod onoga kome je namenjena promena sa altruisticke na ljubav drazi.
I kod prestanka ljubavi imaju problem jer ih altruisticka ljubav nekad vrlo dugo sputava da iznesu pravo stanje svoje one ljubavi.
Zato treba da razviju sistem komunikacije koji ce prenositi poruke i naglasavati razliku izmedju ove dve ljubavi.To su razne igrice, metode, materijalizacije, npr lutka, glumljenje licnosti sa imenom djordje, personalizacija svog polnog organa (nisko , ali nekad efikasno)."

altruizam kroz muško-ženske odnose?? dobro...
mislim da altruista nema probleme u međuljudskim odnosima, pa ako i posmatraš usko, samo kroz muško-ženske odnose onda bi ta korsit koja se očeuje od partnera postojala i kroz emotivne ucene i manipulacije. ali, generalno altruista nema problema u međuljdskim odnosima jer je on spreman na pružanje pomoći svim ljudima bez ikakve "nadoknade"......i ne može dručikje da se ponaša nego onako kako je imanentno njegovom biću...ovo nema veze sa zlom, ali kao opozit čisto da i to konstatujemo..

 

[Avanturistica]

Vecina ljudi potiskuje zlo u sebi, bezi od nejga, ne priznaje ga. Sa druge starne vecina je i svesna tog zla, ali sve prethodno nabrojano ljudi rade sa ciljem da bi bili prihvaceni od strane drugih ljudi.
Razmatrajuci zlo dosla sam do zakljucka da zlo u sebi treba negovati, voleti, uciti ga, objasnjavati mu, raditi sa njim kao sa detetom ili ga trenirati kao psa sve dok se ne dobije izuzetan pas cuvar, koji reaguje samo na komande. Odnosno reaguje samo kada vlasniku zapreti opasnost od nekog tudjeg zla, tj. necijeg tudjeg psa.
Na taj nacin zlo postaje pitomije, mirnije, ne napada bez potrebe.
(Bilo je jos tema o zlu, pa ako je bilo nesto slicno ovome neka se ova tema brise)

Da li je zlo ako psa ucis da slusa tvoje komande na onaj nacin na koji to drustvo dopusta, na koji oni smatraju da treba ili da je ispravno ili na onaj nacin na koji ti licno mislis da treba, kako razlikovati koja su pravila dopustljiva, a koja ne...da li je udarac, teska rijec, djelo isto zlo onda kada je to potrebno ili je to tad samoodbrana u datom momentu, jer je tada zlo kao opravdano da bude?Da li je zlo onda isto ako uradimo nesto sto nekome drugome ne odgovara a za nase je dobro?Da li se zlo gleda na taj nacin kad nekome tad ne odgovara tudja radnja...? Ili ce opet da postoje losa djela koja se razlikuju od zla...