ZlO i njegova primena?

[dobra predskazanja]

Vecina ljudi potiskuje zlo u sebi, bezi od nejga, ne priznaje ga. Sa druge starne vecina je i svesna tog zla, ali sve prethodno nabrojano ljudi rade sa ciljem da bi bili prihvaceni od strane drugih ljudi.
Razmatrajuci zlo dosla sam do zakljucka da zlo u sebi treba negovati, voleti, uciti ga, objasnjavati mu, raditi sa njim kao sa detetom ili ga trenirati kao psa sve dok se ne dobije izuzetan pas cuvar, koji reaguje samo na komande. Odnosno reaguje samo kada vlasniku zapreti opasnost od nekog tudjeg zla, tj. necijeg tudjeg psa.
Na taj nacin zlo postaje pitomije, mirnije, ne napada bez potrebe.
(Bilo je jos tema o zlu, pa ako je bilo nesto slicno ovome neka se ova tema brise)

 

[gost 170870]

Ovo me podsetilo na deo Koeljove knjige "dnevnik jednog carobnjaka" cini mi se, gde i on kaze da trebamo upoznati i sprijateljiti se sa nasom mracnom stranom , kao ici rame uz rame sa Djavolom jer nam on moze omoguciti dobra resenja i spas u nekim situacijama,ali da uvek moramo biti jaci od njega...
Ja sam to shvatila kao da svi imamo mracnu stranu sacinjenu od svih nasih negativnih emocija,strahova,razocarenja,povredjenosti. To je ona cinicna strana koja prozre istinu tamo gde je dobrota slepa...
Ali uopste se ne bi slozila s tim. Nekako se vodim tim da ne postoji zlo koje je opravdano, cak ni prema nasim neprijateljima. Odavno nisam nikome pozelela zlo...tacnije od tinejdz godina kada sam bila toliko nemocna na ono sto sam smatrala agresijom na mene, nepravdom i zlom,da sam se samo mogla braniti mrznjm. Ali to su bile decije emocije i brzo prodju.
Onog trenutka kada pozelis zlo nekome, trebas shvatiti koliko tebi u stvari nije dobro, koliko smo povredjeni, nesrecni i nemocni...i raditi na tome da se to promeni.
Zlo koje se planira hladnokrvno, zbog ispunjenja nekog cilja ne bih ni da komentarisem.

 

[Borac za prava zivotinja]

Tačnije, u zlu nema ničeg dobrog.

 

[V]

Zlo ne postoji..
Samo smo tu mi, pacici..

 

[seducer]

Vecina ljudi potiskuje zlo u sebi, bezi od nejga, ne priznaje ga. Sa druge starne vecina je i svesna tog zla, ali sve prethodno nabrojano ljudi rade sa ciljem da bi bili prihvaceni od strane drugih ljudi.
Razmatrajuci zlo dosla sam do zakljucka da zlo u sebi treba negovati, voleti, uciti ga, objasnjavati mu, raditi sa njim kao sa detetom ili ga trenirati kao psa sve dok se ne dobije izuzetan pas cuvar, koji reaguje samo na komande. Odnosno reaguje samo kada vlasniku zapreti opasnost od nekog tudjeg zla, tj. necijeg tudjeg psa.
Na taj nacin zlo postaje pitomije, mirnije, ne napada bez potrebe.
(Bilo je jos tema o zlu, pa ako je bilo nesto slicno ovome neka se ova tema brise)

Voleo bih da mozesh biti konkretnija da zapravo malo vise objasnish to zlo. Kakva je to vrsta zla ili kako to zlo zeli da se manifestuje? Na koji nacin bih da ako se ne potiskuje bilo ispoljeno?

Zlo ima svoje nijanse.

 

[gost 10000]

mene više zanima šta se podrazumeva pod "potiskivanjem zla".. dobro, jedino je jasno da autorka polazi od toga da je zlo imanentno čoveku, a najčešća postavka je o relativizacija zla....

 

[dobra predskazanja]

Ovo me podsetilo na deo Koeljove knjige "dnevnik jednog carobnjaka" cini mi se, gde i on kaze da trebamo upoznati i sprijateljiti se sa nasom mracnom stranom , kao ici rame uz rame sa Djavolom jer nam on moze omoguciti dobra resenja i spas u nekim situacijama,ali da uvek moramo biti jaci od njega...
Ja sam to shvatila kao da svi imamo mracnu stranu sacinjenu od svih nasih negativnih emocija,strahova,razocarenja,povredjenosti. To je ona cinicna strana koja prozre istinu tamo gde je dobrota slepa...
Ali uopste se ne bi slozila s tim. Nekako se vodim tim da ne postoji zlo koje je opravdano, cak ni prema nasim neprijateljima. Odavno nisam nikome pozelela zlo...tacnije od tinejdz godina kada sam bila toliko nemocna na ono sto sam smatrala agresijom na mene, nepravdom i zlom,da sam se samo mogla braniti mrznjm. Ali to su bile decije emocije i brzo prodju.
Onog trenutka kada pozelis zlo nekome, trebas shvatiti koliko tebi u stvari nije dobro, koliko smo povredjeni, nesrecni i nemocni...i raditi na tome da se to promeni.
Zlo koje se planira hladnokrvno, zbog ispunjenja nekog cilja ne bih ni da komentarisem.

Ovo je primer odgovora koji je drustveno prihvatljiv.
Ne stavljaj zlo i mrznju u isti paket. Mrznja moze da postoji, ali zlo ne mora biti ucinjeno.
I ne pricam o velikim zlim delima kao sto su hladnokrvna ubistva, vec o mnogo manjim zlim delima, necemu sto se nekada moze nazvati i pakost.
Mada kada si vec pomenula hladnokrvno ubistvo, moje misljenje je da za to treba i hrabrost i pamet. Treba sve osmisliti, ispalnirati, sprovesti u delo i nastaviti zivot sa mislju da uvek mozes da snosis posledice.
Ne bih se bas slozila da je covek koji ucini zlo nemocan, povredjen emotivno ili fizicki da. Covek koji samo mrzi je nemocan.

Tačnije, u zlu nema ničeg dobrog.

Kazi mi da nikada nikome nisi ucinila neko malo zlo, o nekome ispricala neku laz ili izdala nekoga, zbog svojih sopstvenih potreba ili zato sto si mislila da je to ispravno i da ne cinis zlo.

Zlo ne postoji..
Samo smo tu mi, pacici..

Voleo bih da mozesh biti konkretnija da zapravo malo vise objasnish to zlo. Kakva je to vrsta zla ili kako to zlo zeli da se manifestuje? Na koji nacin bih da ako se ne potiskuje bilo ispoljeno?

Zlo ima svoje nijanse.

Naravno. Po meni nije svako zlo isto i za neka postoji opravdanje. Zlo moze biti veliko sa drustvenog i zakonskog aspekta ili malo. Ali nekada ta mala zla mogu biti velika za pojedinca kome se zlo cini.
Potiskivanjem zla izaziva se mrznja tj. pojacava mrznju (ako je mrznja postojala) i dolazi do nezadovoljstva, koje za sobom opet povlaci neka druga stanja.
Evo ti primer: covek ima komsiju koji je podstanar i koj mu skace nad glavom, zamoli ga da to ne radi, ali onda on pocne jos vise da skace i nocu da mu lupa kako bi ga probudio.
Covek krene na vlasnike stana i oni expresno izbace podstanara u sred zime iz stana koji je podstanar placao manje od cene koja inace vazi za taj deo grada.
To sto je covek uradio jeste zlo, jer podstanar je placao manju cenu, izbacen je u sred zime kada su cene stanova na trzistu vece, morao je hitno da se preseli, sto znaci da nije mogao previse da bira itd. , ali covek se branio. Zato i poredim zlo sa psom cuvarem, koji je tu da reaguje samo po potrebi.
Drugi primer dva coveka se razmimoilaze u misljenju. Prvi covek kako bi sproveo svoju ideju u delo cini zlo drugom coveku, ali sada drugi covek ima priliku da odgovori na to zlo i uzvrati ne istom merom, vec jos gorom. Opet zlo u samoodbrani. Ali u ovom slucaju i prvi i drugi covek su u pravu i bore se za svoju ideju.
Neko drugi bi u takvim situacijama odreagovao drugacije, pre svega radi prividnog mira.

Mozda su mi primeri malo konfuzni, ali valjda shvatas o kojoj vrsti zla pricam.

Rekoh vec nekada ljudi ucine zlo, bas zato sto misle da je to sto cine ispravno.

mene više zanima šta se podrazumeva pod "potiskivanjem zla".. dobro, jedino je jasno da autorka polazi od toga da je zlo imanentno čoveku, a najčešća postavka je o relativizacija zla....

Npr. pokusaj da se bude iznad situacije, sto je nekada nemoguce. A onda pocinje prica kako samo svestan i razuman covek ne cini zlo, kako su oni koji cine zlo nerazumni divljaci itd. A to je na neki nacin odlika nemoci.
Potiskivanje price o zlu i prica tipa "ja se uvek trudim da cinim dobro.........", prilicno licemerno.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ne slažem se da zlo možemo definisati kao "opravdano", ili učinjeno u samoodbrani. Ni vatru ne gasiš vatrom, pa tako ni zlo ne možeš ugasiti zlom. Svako zlo koje nastaje kao reakcija na akciju zla, jeste opet zlo, i ma koliko se mi pozivali na argumente da je ono učinjeno jer nije bilo druge opcije, to jednostavno, nije tačno. Kada bi svi ljudi na pljuvanje uzvraćali pljuvanjem, na šamare šamarima, ili na ubistva ubistvima, onda bi ovaj svet odavno prestao da postoji. Zlo bi ga pojelo.

Negde sam pročitala da se svako zdravo ljudsko biće rodi sa predispozicijama da bude filantrop, ali vaspitanje i, uopšte, uticaj sredine, iskustvo itd, vremenom "odrade" svoje, pa je, zavisno od vremena koje je čovek proveo pod nekim uslovima i uticajima, on manje, ili više dobar/loš. A ako govorimo o nekom "apsolutnom" zlu, koje je prouzrokovano nedostatkom empatije, savremeni psiholozi i psihijatri ga tretiraju kao patologiju, anomaliju, vezanu za funkcionisanje amigdale i nivoa hormona, pa se, recimo, kod zločinaca tipa višestrukih silovatelja primenjuje terapija smanjenja nivoa testosterona i, uporedo, povećavanje nivoa serotonina.

Mržnja je manifestacija zla ili nezadovoljstva (i vezana je za emociju straha), ali nezadovoljstvo ne mora da pokrene taj lanac zlo-mržnja-zlo. Nezadovoljstvo je bitno nižeg ranga od mržnje, i njega nisu pošteđeni ni oni koji čak ni mrava ne bi zgazili. Nezadovoljan čovek nije nužno i onaj koji mrzi. Nezadovoljstvo može biti ispoljeno u efektu, može biti potiskivano pa rezultirati neurozama ... a i ne mora. Zao čovek, međutim, ako i ne može da naškodi, o tome razmišlja. Razlika između zlog i nezadovoljnog čoveka je u nameri; zao čovek će UVEK raditi s predumišljajem, i UVEK sa zlom namerom.

@Zozonče, tvoj primer sa podstanarom i stanodavcem nije u sprezi sa mržnjom, niti sa činjenjem zla. Ako neko svojom sebičnošću ili nemarom ugrožava tuđi mir, onda odbrana integriteta i teritorije nije zlo već - odbrana. Konačno, stanar – ako je iole psihički zdrava osoba – neće raditi stvari zbog kojih bi mogao da izleti napolje. Ovde imamo na delu zakon kauzalnosti (jedna šteta prouzrokuje drugu), pa je logično da će stanodavac zaštititi sebe i svoju porodicu. I tu je priči kraj: i vuk sit, i ovce na broju – kirajdžija se oslobodio napornog stanara, stanar je našao novi stan ... pa će i pored toga što se malo smrzavao, maltretirao i platio više, valjda izvući neku pouku, i neće u novom stanu nikome skakati po glavi ... što znači da je i nešto naučio (paradoksalno zvuči, ali iskustvo, ma koliko da je loše, uvek na kraju donosi dobit).
Ali, da je, npr, stanar zao, ne bi se na tome završilo; možda bi, u znak odmazde, probušio stanodavcu gume na automobilu (i, sasvim moguće, izazvao tragediju), ili bi mu razbio prozor ... ili bi mu, u drastičnom slučaju – kao u holivudskim trilerima o ludim podstanarima koji na telu imaju istetovirane pentagrame – prerezao grkljan u nekom mračnom prolazu. Tada bismo imali pred sobom primer pravog, nepatvorenog Zla, koje možemo kvalifikovati samo kao amok.
S druge strane, da je stanodavac zao, on bi u svojoj glavi stvorio alibi za iživljavanje nad stanarom. Možda ga ne bi izbacio, nego zaključao u podrum i mučio; možda bi ga izbacio ali mu kasnije činio pakosti, sve dok ga ne dovede do tačke u kojoj počinje paranoja, sa ciljem, tj. namerom da ga povredi.
Kako u slučaju da je stanar zao i pun mržnje, tako i u slučaju da je takav stanodavac, njihov sukob bi bio samo inicijalna kapisla da se pokrene lanac zla (zločina, zlostavljanja, pakosti) ... jer je zlo oduvek bilo prisutno i samo je čekalo pogodan trenutak i pogodan objekat.

Dakle, zlo je bolest. A bolest se bolešću ne leči.

Što se tiče toga da li i sami nekad činimo zlo, pod parolom da ga nismo svesni, ili smo morali ... ne kaže se džabe da je put do Pakla popločan dobrim namerama.

p.s. Kao što mržnja može postojati a da se ne učini zlo, tako može postojati zlo a da nije prouzrokovano mržnjom već nedostatkom emocija.

 

[gost 10000]

uh, teški ste.. .kad je don kihot kukao sanču da su ljudi prevrtljivi i pokvareni jedni stvorovi, sančo pansa mu je odgovorio... da, ljudi jesu 100ka. znaš, rekao je sančo pansa, ljudi su uglavnom loši, ali mogu da budu i gori... ( :
osim zanemarljivog broja rođenih zločinaca i psihopata, ukupno čine 1-4 % ljudske populacije, ostali deo čovečanstva čine sasvim prilagodljive i društveno prihvatljive osobe, koje ne bismo mogli da nazovemo dobrima, ali oni, eto, žive u skladu sa onim što pod dobrim podrazumevamo - ne čine zlo drugima....
zozonče je fino pošla od ponašanja, odnosno ona je to nazvala primenom, jer nema zla ako nije primenjeno. drukčije bismo pričali na filozofiji i pomenuli bismo i demonsko zlo itd, ali ovde pričamo isključivo o čoveku. mržnja, licemerje i slične osobine nisu blizu pojmu zla već agresija i destruktivnost. one su ključne tačke zla...znači imamo većinu rođenu sa potencijalom dobra, ali u većini ljudi, procenat je preko 90% po psiholozima i iskustvima i neposrednim zlom u ratovima, mučenjima, genocidu, ubijanjima...potencijalne bombe zla koje mogu u posebnim prilikama da eksplodiraju i tako taj, potencijalni dobar čovek, postaje najgore biče među svim bićima koje možete da sretnete....na temi o sebičnosti neko poredio samoljublje, odnosno važnost sopstvenog života u odnosu na tuđi i onda sam ja nešto razmišljao o konc-logorima..istina je da je 50% vojnika prvo odbijalo da učestvuje u ubistvima i mučenjima, vremenom socijani uticaji i modelovanje su toliko jaki, da je posle nekog vremena 90% ljudi učestvovalo u najsvirepijim zločinima..socijalni status -uloga u društvu, ja to radim jer mi obaveze ili zadaci nalažu.."samo sam ispunjavao svoje patriotske, roditeljske, ovakve-onakve dužnosti, koje bi svako na mom mestu" anonimnost , podložnost i sposobnost indoktrinacije, odobravanje sredine - društvena prihvatljivost, kolektivno razmišljanje, tu spadaju laži, podmetanja, znači manipulacija neki su od plodnih poljana gde zlo jako dobro uspeva i gde se dobrota pretvara u najvećem br.sl, u zlo...svega 10%, tako nekako, ljudi, nikada i ni pod kojim uslovima i uticajima ne bi počinilo najgore nešto što ne možete ni da predpostavite...i, naravno, obavezno kažemo, da smo baš mi među tom manjinom...daće sv. perun pa nećemo biti u prilici da to i proverimo... ( :

 

[dobra predskazanja]

Ne slažem se da zlo možemo definisati kao "opravdano", ili učinjeno u samoodbrani. Ni vatru ne gasiš vatrom, pa tako ni zlo ne možeš ugasiti zlom. Svako zlo koje nastaje kao reakcija na akciju zla, jeste opet zlo, i ma koliko se mi pozivali na argumente da je ono učinjeno jer nije bilo druge opcije, to jednostavno, nije tačno. Kada bi svi ljudi na pljuvanje uzvraćali pljuvanjem, na šamare šamarima, ili na ubistva ubistvima, onda bi ovaj svet odavno prestao da postoji. Zlo bi ga pojelo.

Zato je zlo postalo suptilnije, nisu to vise samo direktni samari, pljuvanja i ubijanja. Zlo koje ljudi cine je sasvim drugog oblika i inteligentnije je.

Negde sam pročitala da se svako zdravo ljudsko biće rodi sa predispozicijama da bude filantrop, ali vaspitanje i, uopšte, uticaj sredine, iskustvo itd, vremenom "odrade" svoje, pa je, zavisno od vremena koje je čovek proveo pod nekim uslovima i uticajima, on manje, ili više dobar/loš. A ako govorimo o nekom "apsolutnom" zlu, koje je prouzrokovano nedostatkom empatije, savremeni psiholozi i psihijatri ga tretiraju kao patologiju, anomaliju, vezanu za funkcionisanje amigdale i nivoa hormona, pa se, recimo, kod zločinaca tipa višestrukih silovatelja primenjuje terapija smanjenja nivoa testosterona i, uporedo, povećavanje nivoa serotonina.

I konji se radjaju sa predispozicijom da budu dobri i druzeljubivi, ali od coveka zavisi kako ce oblikovati konja.
Pod zlo ne spadaju samo: ubistva, silovanja, mucenja.........

Mržnja je manifestacija zla ili nezadovoljstva (i vezana je za emociju straha), ali nezadovoljstvo ne mora da pokrene taj lanac zlo-mržnja-zlo. Nezadovoljstvo je bitno nižeg ranga od mržnje, i njega nisu pošteđeni ni oni koji čak ni mrava ne bi zgazili. Nezadovoljan čovek nije nužno i onaj koji mrzi. Nezadovoljstvo može biti ispoljeno u efektu, može biti potiskivano pa rezultirati neurozama ... a i ne mora. Zao čovek, međutim, ako i ne može da naškodi, o tome razmišlja. Razlika između zlog i nezadovoljnog čoveka je u nameri; zao čovek će UVEK raditi s predumišljajem, i UVEK sa zlom namerom.

Rekoh potiskujuci zlo u sebi covek oseca nezadovoljstvo i/ili mrznju, nezadovoljstvo povlaci druga stanja. Nisam nigde rekla da nezadovoljstvo nuzno pokrece mrznju, ali moze u zavisnosti od situacije. Mogu se javiti i zajedno.
Posto svi ljudi u sebi nose zlo u nekom obliku, ne mogu striktno da podelim ljude na drobre i zle, previse je to gruba podela.
Covek koji zeli da ucini nekome zlo delo, ucinice ga svesno i planski, medjutim zlo delo se moze uciniti i iz nehata.
Drugo covek (obican, prosecan covek) koji cini zlo delo nekoj osobi ne mora nuzno ciniti zlo delo svima, jer mali je broj ljudi koji su zli prema svakome. Zlo se moze usmeriti samo prema jednoj osobi i to sa razlogom.

@Zozonče, tvoj primer sa podstanarom i stanodavcem nije u sprezi sa mržnjom, niti sa činjenjem zla. Ako neko svojom sebičnošću ili nemarom ugrožava tuđi mir, onda odbrana integriteta i teritorije nije zlo već - odbrana. Konačno, stanar – ako je iole psihički zdrava osoba – neće raditi stvari zbog kojih bi mogao da izleti napolje. Ovde imamo na delu zakon kauzalnosti (jedna šteta prouzrokuje drugu), pa je logično da će stanodavac zaštititi sebe i svoju porodicu. I tu je priči kraj: i vuk sit, i ovce na broju – kirajdžija se oslobodio napornog stanara, stanar je našao novi stan ... pa će i pored toga što se malo smrzavao, maltretirao i platio više, valjda izvući neku pouku, i neće u novom stanu nikome skakati po glavi ... što znači da je i nešto naučio (paradoksalno zvuči, ali iskustvo, ma koliko da je loše, uvek na kraju donosi dobit).
Ali, da je, npr, stanar zao, ne bi se na tome završilo; možda bi, u znak odmazde, probušio stanodavcu gume na automobilu (i, sasvim moguće, izazvao tragediju), ili bi mu razbio prozor ... ili bi mu, u drastičnom slučaju – kao u holivudskim trilerima o ludim podstanarima koji na telu imaju istetovirane pentagrame – prerezao grkljan u nekom mračnom prolazu. Tada bismo imali pred sobom primer pravog, nepatvorenog Zla, koje možemo kvalifikovati samo kao amok.
S druge strane, da je stanodavac zao, on bi u svojoj glavi stvorio alibi za iživljavanje nad stanarom. Možda ga ne bi izbacio, nego zaključao u podrum i mučio; možda bi ga izbacio ali mu kasnije činio pakosti, sve dok ga ne dovede do tačke u kojoj počinje paranoja, sa ciljem, tj. namerom da ga povredi.
Kako u slučaju da je stanar zao i pun mržnje, tako i u slučaju da je takav stanodavac, njihov sukob bi bio samo inicijalna kapisla da se pokrene lanac zla (zločina, zlostavljanja, pakosti) ... jer je zlo oduvek bilo prisutno i samo je čekalo pogodan trenutak i pogodan objekat.

Covek koji zivi sprat nize, ispod podstanara, je da bi se oslobodio podstanara krenuo na stanodavca planski i sa predumisljajem. Na neki nacin to sto je ucinio je zlo, jer je mogao da izabere opciiju da cuti i trpi. Jeste u pitanju samoodbrana, ali samoodbrana nekada trazi da se ucini zlo. Tako da za neka zla postoje opravdanja.
Mozda taj podstanar mrzi, ali nema moc da se osveti coveku iz stana ispod nekim suptilnim metodama, mozda zeli da ga ubije, ali nema hrabrosti.
Kao sto rekoh nekada je za cinjenje zlih dela potrebna hrabrost, pa makar se ta dela cinila i u okviru zakona, tj. da nisu u pitanju nikakva ubista, silovanja i ostalo sto se ne poklapa sa zakonom. Mozda su to i najgora zla dela, kada je zakon maska za ono sto se cini.

Dakle, zlo je bolest. A bolest se bolešću ne leči

.

Onda je veliki broj ljudi ozbiljno bolestan.
Dosla tri Ciganceta (dve devojcice i decak) da se ljuljaju, starosti otprilike: prva devojcica do 11 godina, decak 7-8 i druga devojcica 2 godine. Pojave se i dva bela decaka, starosti 10-11 godina.Trazili su od Cigancica da se sklone, ali ovi nisu hteli. I znas sta su uradili decaci? Otisli su kod oca jednog od njih i rekli mu da su ih Cigancici napali da ih biju. Otac je izleteo i situacija nije bila nimalo naivna, a ni on kada im je zapretio da ce da ih prebije svo troje. Vrlo inteligentno, ali i zlo su postupila ta dva decaka. Oni su jos deca, ali uradili su nesto sto im je dalo osecaj moci, kada odrastu cinice to isto na nekom drugom nivou.

Što se tiče toga da li i sami nekad činimo zlo, pod parolom da ga nismo svesni, ili smo morali ... ne kaže se džabe da je put do Pakla popločan dobrim namerama.

p.s. Kao što mržnja može postojati a da se ne učini zlo, tako može postojati zlo a da nije prouzrokovano mržnjom već nedostatkom emocija.

Nedostatak emocija se moze javiti i u slucaju borbe za sopstveno postojanje. Trenutak kada nestanu cak i ego i sujeta, vec postoji samo potreba da se postoji. Ali to su neke extremne situacije.

 

[dobra predskazanja]

svega 10%, tako nekako, ljudi, nikada i ni pod kojim uslovima i uticajima ne bi počinilo najgore nešto što ne možete ni da predpostavite...i, naravno, obavezno kažemo, da smo baš mi među tom manjinom...daće sv. perun pa nećemo biti u prilici da to i proverimo... ( :

Naravno, broju 10 nedostaje jedna nula da bi svi bili dobri i uvek sa dobrim namerama.

 

[gost 10000]

Naravno, broju 10 nedostaje jedna nula da bi svi bili dobri i uvek sa dobrim namerama

i niko za sebe ne misli da je zao..pa je onda uzaludno i personifikovati zlo, osim u slučajevima koji predstavljaju mentalne bolesti, zvaničnih lista najvećih svetskih zločinaca. svi (90% ljudi) su podložni zlu i kao njegove žrtve, ali i kao njegovi počinioci...

tako da za neka zla postoje opravdanja.

ni za jedno zlo ne postoji opravdanje. ne sme da postoji argument da bi isto učinilo 90% mentalno zdravih ljudi da su bili u nekim okolnostima...to je odbrambeno-samoregulišuća pozicija u kojoj svaki čovek može da se da nađe, ali to nije opravdanje. zato se i stalno poziva na savest, pa se onda i branimo - oni nas pozivaju na kolektivnu odgovornost. savest je mnogo jaka stvar ( :

Pod zlo ne spadaju samo: ubistva, silovanja, mucenja.........

šta je po tvom mišljenju zlo i zločin??
.nema zla bez činjenja. ali postoji zlo bez namere!! o zlim mislima i metafizici ne možemo ovde da razgovaramo...
mržnja uopšte ne mora da ide sa zlom. lako zlo prepoznajemo kad ga odaje mržnja, onda tačno znamo-evo ga zlo..od mizantropa sasvim jasno očekujemo da nekome nanese zlo, ili neka drugi pokazatelj, npr. što je govorio from - ako neko ubije životinju može i čoveka, on je tako tvrdio... hm..

zato je zlo postalo suptilnije, nisu to vise samo direktni samari, pljuvanja i ubijanja. Zlo koje ljudi cine je sasvim drugog oblika i inteligentnije je.

tačno... oblici delovanja, ali se zlo nije menjalo..
danas kažemo da postoji govor mržnje koji je zao.
onda neko ko nas bombarduje tu akciju predstavlja kao, kako se zvala, akcija milosrdnog anđela...ali tako je uvek bilo. indoktrinacija, propaganda, socijalna uloga (ja sam vojnik i mogu da ubijam, ja sam sudija, mogu da sudim), modelovanje - ozbiljni psih. treninzi..mesijanstvo - krstaški ratovi.. svuda gde zlo curi kroz prste i moramo da se zapitamo ima li tome kraja....

 

[gost 170870]

Ok, ne bih da ulazim u neku studioznu raspravu , i vrlo povrsno cu reci da je svo zlo na ovom svetu potice od nezadovoljstva i nesrece...prosto znam da je tako. Covek zadovoljan sobom ne misli o drugima uopste, ponjamanje gubi vreme praveci pakosti...Srecan covek uvek lakse oprasta i lakse voli, lakse prelazi preko nekih stvari. Tako cu, vrlo proizvoljno da uopstim da ,ako kazes da smo svi pomalo zli to znaci da smo svi u nekom kutku duse malo ili vise nezadovoljni. "nezdovoljstvo je kao zver, nemocna kad se rodi,strasna kad ojaca"
Jer ne smatram da je zlo sastavni deo ljudske prirode,ono se radja kao reakcija na spoljasnje okolnosti.
Zato kazem, da se zlo i ne treba "suzbijati"(a u stvari mislim da cinjenjem zla olaksavas sebi zbog nekih drugih emocija koje su baza na kojem nicu zle misli,pa kasnije i dela) zbog drustvene prihvatjivosti,ili necije osude toga sto cinis, vec jednostavno da je neophodno poraditi na tome zasto uopste imas takve potrebe. Kada se to iskristalise, jasno se da videti put dalje ka sreci... (ako si zao prema homicima, cega se plasis? ako si zao prema slabijima-a uvek je tako- kolika kukavica si zapravo, i opet cega se plasis?, ako si zao iz dosade, pronadji taj prezir prema svetu koji nosis i ispitaj ga, sta te razocaralo, gde su ti ocekivanja izneverena?...)
I tu je cela dilema resena.

Nisam uopste spomenula nikakvo ubistvo,to je tvoja asocjacija, rekla sam da ne zelim ni komentarisati one koji hladnokrvno planiraju da ucine nekome zlo zbog svog cilja (npr. kada isplaniras na koji nacin ces svojoj koleginici podmetnuti neke bljuvotine, jer ti to ide u korist, iako ona zivi svoj zivot i nema veze s tobom osim sto si je u nekom trenutku dozivela kao konkurenciju)
Takve ljude smatram ozbiljno dusevno okrnjenim. Dakle cine to zato sto im se moze, zato sto nemaju nikakvu sposobnost empatije, zato sto nemaju nista ljudsko u sebi, zato sto su u stvari jaako siromasni. I ne razumem ih.

A sto se tice ubistava i sl, to su psihopate, nisam mislila da se tema uopste odnosi na njih,to su specificni oblici postojanja.

 

[Sto%]

Prema zlu u sebi treba se ponašati krajnje neodgovorno.
Treba reći: možda sam to zlo i ja sam, ali tući ću to mjesto dok se ne izleči, puštaću mu krv... stavljaću na njega pijavice.
Treba imati, ne sujetu, nego pravo da se uzdigneš iznad zla u tebi sa svim ostalim djelovima koji nisu zli, da se ponašaš prema zlu u sebi kao da to nisi ti, i kao da je nešto niže.

Treba mu sigurno oteti i 3 informacije. Do kad živi, i od kuda dolazi, i za šta živi.

Kad ti kaže "Ja sam tvoje zlo, dijo tebe" na tom mučenju i ispitivanju, onda treba da mu kažeš: "Nebitno je čiji si ti dijo, spodobo, i jesi li ičiji".

Treba i imati u vidu činjenicu da ti ipak saslušavaš i uništavaš neko svoje zlo, pa onda treba one koji to ne rade, kao i samog sebe iz vremena prije nego što si počeo, da brojiš u one koji su zliji u tome zlu nego ti u slučaju da vidiš da se i oni ne bore protiv njega.

Treba propagirati dobro u sebi, objašnjavati ga drugima, a zlo opisivati kakvo je na mukama, i podsticati to mučenje zla, jer zlo se jedino tako može uhvatiti da stoji mirno bar minut, kada se onesvesti od muka, da bi moglo da se naslika za taj minut. Što se bolje naslika, to ga je lakše uništiti.

Nekad mučenje zla ide direktno kroz mučenje sebe, i to je jedini put da se muči i zlo.

Ali i tada zlo treba posmatrati kao nešto što je "samo", a ne dio nečega. Tj. ne treba ga tako posmatrati, nego se treba tako prema njemu ophoditi, i sa njim stupati u komunikaciju.

 

[besmrtna]

Zlo u sebi treba prevaspitati u dobro, i to razvijanjem dobrih osobina...

i radom na ljubavi

samo dobrim pobedjujemo zlo...

a zlo stvara zlo ...

ako zlim unistavamo zlo opet dobijamo zlo ...


bambi


takodje ako nesvesno cinimo zlo, ako obmanjujemo sebe, krivi smo za samoobmanu

covek moze biti svestan svega ako se zeli suociti ...

a ljubav je na nivou svesnosti, samo

 

[Sto%]

Oh, da, prevaspitavanje zla u dobro, a sta to bese... ? Ne shvatam sta znaci to, tj. kako bi izgledalo to prevaspitavanje.

Izgleda da treba da objasnis. Bar sto se mene tice.

Neki put kada pricas o necemu vrednom ozbiljnog slusanja idi na JEBENU jasnost, a ne na srca i osmehe. Ovo drugo nikome nece pomoci, veruj mi, ako se ne budes trudila da objasnis cemu se smejes i za sta se od (kakvog) srca zalazes. Od srca stavljas srca u postove? Onda si od srca si srecna sto postoji ta mogucnost da se u post umetne slika srca, i to ti mnogo znaci.

 

[gost 4554]

zlo je zlo....treba razlikovati iskonsko zlo od sitnih pakosti, smicalica, smeštanja....Ukoliko bi se između zla i ovih karakternih osobina ili ljudskih obrazaca ponašanjaa stavio znk jednakosti, to bi značilo omalovažavanje zla i onog ko ga predstavlja...

 

[gost 4554]

Mišljenja sam da zlo, kao i dobro predstavlja neku vrstu energije, poslatu od onih koji je kontrolišu....Negde tog zla ima više, negde manje.....Ukleta mjesta (tipa šejtanskog mezarja, đavolovog laza) ili kuce, direktna su potvrda ovog stava.....Narod u svojoj tradiciji jasno označava takva mesta, i izbegava ih...Možda je to samo deo folklora, mada sam se za jedno mjesto i sam uverio da je zlo...
Nisam verovao narodnim pricama....

 

[tetragramaton]

Tačnije, u zlu nema ničeg dobrog.

U svakom zlu ima malo dobroga i obrnuto

 

[tetragramaton]

Dakle, zlo je bolest. A bolest se bolešću ne leči.

Što se tiče toga da li i sami nekad činimo zlo, pod parolom da ga nismo svesni, ili smo morali ... ne kaže se džabe da je put do Pakla popločan dobrim namerama.

p.s. Kao što mržnja može postojati a da se ne učini zlo, tako može postojati zlo a da nije prouzrokovano mržnjom već nedostatkom emocija.

Ajmo malo prakse (pusti teoriju)
dakleM šta je to zlo???
Staviš jednu ruku u vatru drugu u led i ti si u proseku DOBRO.
Međutim takva dobrota je jadna. Zašto? Zato što je tvojim rukama ZLO, jer je jedna dobila smrzotine a druga opekotine.
Sad smo opet u nedoumici šta je to ZLO????
Pođeš da se šetaš i bude ti zima, ne osećaš se dobro nego ZLO, ti onda obučeš kaput i opet se osećaš Dobro, onda sine sunce i ti prokuvaš i opet ti je ZLO. Kada ti je bilo dobro??? Samo onda kad si se našla između DVE SUPROTNOSTI.
Ovo je inače tema na kojoj sam pobrao neviđenu popularnost na jednom drugom forunu (gde budem kad sam ovde banovan)
Dakle DOBRO se nalazi na uskoj liniji između DVA ZLA

Ma šta mi pričali svet nije podeljen na DOBRO I ZLO, nego je dobro samo na uskoj liniji između dva zla ili krajnosti.
Da navedem još koji primer iz prakse. Recimo imaš muža koji te pazi mazi tetoši i trči stalno za tobom, on je po svačijim merilima DOBAR ali tebe guši zato što je praviše servilan i ti ga ostaviš. Drugi primer, imaš muža koji te stalno šutira i šamara i opet ga ostaviš. Ni jedan od ovih tipova NIJE DOBAR, dobra bi bila kombinacija tj mešavina totalno surovog i totalno servilnog tipa (ovakvi i ne postoje nego sam ih uzeo kao tačku zaleđivanja i tačku ključanja) Svaki čovek je kombinacija ova dva tipa, sad zavisi od odnosa negde je 70/30% u korist servilnosti, negde 25/75% u korist surovosti. DOBRO I ZLO je samo naš subjektivni osećaj, ono što je dobro eskimu, nije dobro kenijcu. Zato se ljudi stalno čude kako neko može da živi sa nekim. To je ono:" Ja sa njim ne bi bila ni dva dana!" ali ima koja bi bila, zato što on njoj odgovara.
Idemo opet na jin-jang, ne valja ni sam jin ni sam jang nego samo linija između njih. Ne valja ni diktatura ni anarhija nego neka razumna sredina. Ne možeš da živiš ni u rerni ni u zamrzivaču, nego u nekoj razumnoj sredini. Međutim i ta sredina nije ista za svakog ponaosob.
Buda je sedeo na obali Ganga i meditirao, rekom je prolazio čamac u kojem je učitelj učio učenika da naštimuje neku tamburu (kinesku naravno) Učitelj je rakao:" Ako previše zategneš žicu pući će, a ako je previše otpustiš neće da svira!" U tom trenutku se Buda prosvetlio.

 

[tetragramaton]

Sad malo o hrišćanstvu.
Isus nije bio raspet sam nego U SREDINI između dva zlikovca, jedan je do smrti ostao zlikovac a drugi se raskajao i zamolio ga da ga povede sa sobom u raj, na šta je Isus pristao.
Mnogi ne vide poentu ove priče. Isus je bio NA SREDNJEM KRSTU, tj. NA NULI koordinatnog sistema, jedam je bio u plusu drugi u minusu, ali su oba bili ZLIKOVCI!!!
Isus se jedini OBOGOTVORIO. Zašto?
Zato što je postigao apsolutnu ravnotežu u sebi. Išao je putem NULE. Mada su kojekakvi popovi vekovima pisali knjige na ovu temu većina nema blage veze šta to znači. Put nule je put apsolutne ravnoteže i nije krst slučajno izabran za njega. Krst i jin-jang a i davidova zvezda su sve simboli RAVNOTEŽE SUPROTNOSTI, tj. jedan isti simbol samo različito prikazan.
U davidovoj zvezdi imamo strelivu dole i strelicu gore koje se preklapaju, u krstu imamo vertikalu i horizontalu, a u jin-jangu Riba ribi grize rep.

 

[dobra predskazanja]

Vidim pisali su neki :lol;

i niko za sebe ne misli da je zao..pa je onda uzaludno i personifikovati zlo, osim u slučajevima koji predstavljaju mentalne bolesti, zvaničnih lista najvećih svetskih zločinaca. svi (90% ljudi) su podložni zlu i kao njegove žrtve, ali i kao njegovi počinioci...

Nije uzaludno ukoliko se dobije priznanje.........od tih 90% jeste veliki procenat onih koji nece priznati.

ni za jedno zlo ne postoji opravdanje. ne sme da postoji argument da bi isto učinilo 90% mentalno zdravih ljudi da su bili u nekim okolnostima...to je odbrambeno-samoregulišuća pozicija u kojoj svaki čovek može da se da nađe, ali to nije opravdanje. zato se i stalno poziva na savest, pa se onda i branimo - oni nas pozivaju na kolektivnu odgovornost. savest je mnogo jaka stvar ( :

Ti to zoves odbrambeno-samoregulisuca pozicija, a ja zlo u samoodbrani.
Savest jeste jaka stvar, ali svedok sam da ljudi se sasvim uspesno svakodnevno bore sa svojom savescu i potiskuju je. bila je tema vezana za savest, tamo sam pisala o njoj. Ljudi uvek nadju nacin da potisnu svoju savest, da najdu opravdanje za nesto cak i kada ga nema.

šta je po tvom mišljenju zlo i zločin??
.nema zla bez činjenja. ali postoji zlo bez namere!! o zlim mislima i metafizici ne možemo ovde da razgovaramo...
mržnja uopšte ne mora da ide sa zlom. lako zlo prepoznajemo kad ga odaje mržnja, onda tačno znamo-evo ga zlo..od mizantropa sasvim jasno očekujemo da nekome nanese zlo, ili neka drugi pokazatelj, npr. što je govorio from - ako neko ubije životinju može i čoveka, on je tako tvrdio... hm..

Zlo i zlocin najcesce su jedno te isto, ali ne uvek. Zlocin je zakonska stvar, zlo moze biti zlocin, ali i ne mora.
Zlo su stepenice. Kada se covek rodi on stoji u podnozju stepenica i u toku zivota u zavisnosti od hrabrosti, okolnosti, inteligencije, sopstvenih potreba cini zlo, tj. penje se stepenicu po stepenicu.
Medjutim meni nesto bode oci, a vezano za to da se ljudi ne radjaju zli. Naime ako se ljudi ne radjaju zli, zasto ljudi npr. ubijaju. Ubiti je i zlo i zlocin, vecina ce se zgroziti. Ali ako se uzme da su nasi preci bili lovci, da je nama digestivni trakt prilagodjen ne samo da vari hranu biljnog, vec i zivotinjskog porekla, jasno je da covek u sebi nosi instinkt lovc, tj. ubice. Danas je taj instinkt kod vecine ugusen (osim u slucaju vanrendnih okolnosti, kao sto su ratovi) vaspitanjem, podsticanjem savesti i na kraju krajeva strahom od posledica, koje ce se javiti ukoliko se ubistvo otkrije (pricam o prosecnom coveku, a ne o kriminalcima, kojima je to stil zivota). Ukratko i onima koji bi zeleli nekoga da ubiju jednostavno se to ne isplati. Zato je zlo evoluiralo. A lovacki instinkt se ispoljava kroz odredjene sportove ili lov ili nesto slicno, sto opet zavisi od temperamenta osobe.

tačno... oblici delovanja, ali se zlo nije menjalo..
danas kažemo da postoji govor mržnje koji je zao.
onda neko ko nas bombarduje tu akciju predstavlja kao, kako se zvala, akcija milosrdnog anđela...ali tako je uvek bilo. indoktrinacija, propaganda, socijalna uloga (ja sam vojnik i mogu da ubijam, ja sam sudija, mogu da sudim), modelovanje - ozbiljni psih. treninzi..mesijanstvo - krstaški ratovi.. svuda gde zlo curi kroz prste i moramo da se zapitamo ima li tome kraja...

Nema kraja dokle god ljudi budu postojali.

Sustina je da se ne slazemo oko toga da li za zlo postoji opravdanje ili ne. Po meni za neka zla opravdanje postoji, dok po tebi ni za jedno zlo oprevdanje ne postoji.

Ok, ne bih da ulazim u neku studioznu raspravu , i vrlo povrsno cu reci da je svo zlo na ovom svetu potice od nezadovoljstva i nesrece...prosto znam da je tako. Covek zadovoljan sobom ne misli o drugima uopste, ponjamanje gubi vreme praveci pakosti...Srecan covek uvek lakse oprasta i lakse voli, lakse prelazi preko nekih stvari. Tako cu, vrlo proizvoljno da uopstim da ,ako kazes da smo svi pomalo zli to znaci da smo svi u nekom kutku duse malo ili vise nezadovoljni. "nezdovoljstvo je kao zver, nemocna kad se rodi,strasna kad ojaca"
Jer ne smatram da je zlo sastavni deo ljudske prirode,ono se radja kao reakcija na spoljasnje okolnosti.
Zato kazem, da se zlo i ne treba "suzbijati"(a u stvari mislim da cinjenjem zla olaksavas sebi zbog nekih drugih emocija koje su baza na kojem nicu zle misli,pa kasnije i dela) zbog drustvene prihvatjivosti,ili necije osude toga sto cinis, vec jednostavno da je neophodno poraditi na tome zasto uopste imas takve potrebe. Kada se to iskristalise, jasno se da videti put dalje ka sreci... (ako si zao prema homicima, cega se plasis? ako si zao prema slabijima-a uvek je tako- kolika kukavica si zapravo, i opet cega se plasis?, ako si zao iz dosade, pronadji taj prezir prema svetu koji nosis i ispitaj ga, sta te razocaralo, gde su ti ocekivanja izneverena?...)
I tu je cela dilema resena.

Cekaj ti bi trpela komsiju koji ti skace nad glavom u 2 ujutro, sto povlaci da si narednog dana neispavana, a dugotrajna neispavanost dovodi do smanjenja koncentracije, cak i do srcanih smetnji?
Ili bi trpela kolegu na poslu, koji ti redovno smesta nesto kod nadredjenog? Sta bi uradila, razgovarala sa kolegom? A sta ako ga to sto ti imas da kazes ne zanima? Da li bi se branila cineci i ti na neki nacin nejmu zlo, kada ti se ukaze situacija ili bi je stvorila? Da li bi se branila zlom, ako bi u pitanju bio tvoj posao u pitanju? Isla dotle da mu smestis da dobije otkaz (sto jeste zlo i nije sitna pakost-stepenice kao sto rekoh), jer moras da se branis i nema drugog izbor?

Sa druge strane mogu da sagledam i tu osobu koja prva pocinje, mozda je ta osoba ljubomorna, mozda ima ideju koja ne moze da se ostvari, jer druga osoba ima drugu ideju, koju je uspela da progura.

Svaka batina ima dva kraja.

Ti pricas o mrznji prema homosexualcima, strahu od njih-homofobiji i inferiornim ljudima, koji svoju inferiornost pokusavaju da lece na slabijima, o zlu iz dosade. A ja opet o konkretnim situacijama.

Nisam uopste spomenula nikakvo ubistvo,to je tvoja asocjacija, rekla sam da ne zelim ni komentarisati one koji hladnokrvno planiraju da ucine nekome zlo zbog svog cilja (npr. kada isplaniras na koji nacin ces svojoj koleginici podmetnuti neke bljuvotine, jer ti to ide u korist, iako ona zivi svoj zivot i nema veze s tobom osim sto si je u nekom trenutku dozivela kao konkurenciju)

Takve ljude smatram ozbiljno dusevno okrnjenim. Dakle cine to zato sto im se moze, zato sto nemaju nikakvu sposobnost empatije, zato sto nemaju nista ljudsko u sebi, zato sto su u stvari jaako siromasni. I ne razumem ih.

Da prva asocijacija na hladnokrvo jeste ubistvo, jer ljudi ne rade to o cemu ti pricas hladnokrvno, prvo deluje savest, a zatim i strah, ljudi mere, vagaju o isplativosti onoga sto zele da urade.
I nije to nedostatak empatije, vec prirodni instinkt, borba za opstanak. Sa druge strane neki su razvili osobinu da ne borbom, vec umiljavanjem i slihtanjem gde god mogu i kome god mog prodju onako kako zele.

A sto se tice ubistava i sl, to su psihopate, nisam mislila da se tema uopste odnosi na njih,to su specificni oblici postojanja.

Ljudi u ratovima ubijaju, ljudi u samoodbrani ubijaju, kriminalcima jeste to stil zivota.

Prema zlu u sebi treba se ponašati krajnje neodgovorno.
Treba reći: možda sam to zlo i ja sam, ali tući ću to mjesto dok se ne izleči, puštaću mu krv... stavljaću na njega pijavice.
Treba imati, ne sujetu, nego pravo da se uzdigneš iznad zla u tebi sa svim ostalim djelovima koji nisu zli, da se ponašaš prema zlu u sebi kao da to nisi ti, i kao da je nešto niže.

Treba mu sigurno oteti i 3 informacije. Do kad živi, i od kuda dolazi, i za šta živi.

Kad ti kaže "Ja sam tvoje zlo, dijo tebe" na tom mučenju i ispitivanju, onda treba da mu kažeš: "Nebitno je čiji si ti dijo, spodobo, i jesi li ičiji".

Treba i imati u vidu činjenicu da ti ipak saslušavaš i uništavaš neko svoje zlo, pa onda treba one koji to ne rade, kao i samog sebe iz vremena prije nego što si počeo, da brojiš u one koji su zliji u tome zlu nego ti u slučaju da vidiš da se i oni ne bore protiv njega.

Treba propagirati dobro u sebi, objašnjavati ga drugima, a zlo opisivati kakvo je na mukama, i podsticati to mučenje zla, jer zlo se jedino tako može uhvatiti da stoji mirno bar minut, kada se onesvesti od muka, da bi moglo da se naslika za taj minut. Što se bolje naslika, to ga je lakše uništiti.

Nekad mučenje zla ide direktno kroz mučenje sebe, i to je jedini put da se muči i zlo.

Ali i tada zlo treba posmatrati kao nešto što je "samo", a ne dio nečega. Tj. ne treba ga tako posmatrati, nego se treba tako prema njemu ophoditi, i sa njim stupati u komunikaciju.

Tvoj stav je da zlo u sebi terba unistiti ili ga barem poslati u komu. Sasvim suprotno mom misljenju, ali ok.
Ne bih se slozila da treba muciti uvek sebe, jer je to mazohizam, kao sto se ne salzem da treba muciti druge bez razlog, tj. ako taj neko vec nije tebi naneo zlo.
A ne odgovoriti na adekvatan nacin, ako postoji razlog za odgovor, zaista jeste mucenje, ma koliko mi pricali o ljubavi, dobroti i slicnom.
I zlo nije samo, jer ono jeste deo coveka, kod nekoga u dubini, kod nekoga na povrsini, ali je prisutno.

 

[dobra predskazanja]

Zlo u sebi treba prevaspitati u dobro, i to razvijanjem dobrih osobina...

i radom na ljubavi

samo dobrim pobedjujemo zlo...

a zlo stvara zlo ...

ako zlim unistavamo zlo opet dobijamo zlo ...


bambi


takodje ako nesvesno cinimo zlo, ako obmanjujemo sebe, krivi smo za samoobmanu

covek moze biti svestan svega ako se zeli suociti ...

a ljubav je na nivou svesnosti, samo

Nekako zlo se ne moze prevaspitati, to znas i sama negde u dubini svoga srca, ali ti tvoja vera nalaze da moras da pricas tako.

zlo je zlo....treba razlikovati iskonsko zlo od sitnih pakosti, smicalica, smeštanja....Ukoliko bi se između zla i ovih karakternih osobina ili ljudskih obrazaca ponašanjaa stavio znk jednakosti, to bi značilo omalovažavanje zla i onog ko ga predstavlja...

I sitne pakosti, smicalice i smestanaj jesu zlo, ali kolicina zla zavisi od toga koliko su uspesne i kolike su su posledice toga. Nekada steta moze biti ogromna i nepopravljiva.

Mišljenja sam da zlo, kao i dobro predstavlja neku vrstu energije, poslatu od onih koji je kontrolišu....Negde tog zla ima više, negde manje.....Ukleta mjesta (tipa šejtanskog mezarja, đavolovog laza) ili kuce, direktna su potvrda ovog stava.....Narod u svojoj tradiciji jasno označava takva mesta, i izbegava ih...Možda je to samo deo folklora, mada sam se za jedno mjesto i sam uverio da je zlo...
Nisam verovao narodnim pricama....

Uf, ti pricas o djavolu, demonima, duhovima, vesticama, vorlocima, trolovima i svim onim baba-rogama koje se uvlace u decije sobe, kada se ugasi svetlo. Ovaj nije tema o tome.

Ajmo malo prakse (pusti teoriju)
dakleM šta je to zlo???
Staviš jednu ruku u vatru drugu u led i ti si u proseku DOBRO.
Međutim takva dobrota je jadna. Zašto? Zato što je tvojim rukama ZLO, jer je jedna dobila smrzotine a druga opekotine.
Sad smo opet u nedoumici šta je to ZLO????
Pođeš da se šetaš i bude ti zima, ne osećaš se dobro nego ZLO, ti onda obučeš kaput i opet se osećaš Dobro, onda sine sunce i ti prokuvaš i opet ti je ZLO. Kada ti je bilo dobro??? Samo onda kad si se našla između DVE SUPROTNOSTI.
Ovo je inače tema na kojoj sam pobrao neviđenu popularnost na jednom drugom forunu (gde budem kad sam ovde banovan)
Dakle DOBRO se nalazi na uskoj liniji između DVA ZLA

Ma šta mi pričali svet nije podeljen na DOBRO I ZLO, nego je dobro samo na uskoj liniji između dva zla ili krajnosti.
Da navedem još koji primer iz prakse. Recimo imaš muža koji te pazi mazi tetoši i trči stalno za tobom, on je po svačijim merilima DOBAR ali tebe guši zato što je praviše servilan i ti ga ostaviš. Drugi primer, imaš muža koji te stalno šutira i šamara i opet ga ostaviš. Ni jedan od ovih tipova NIJE DOBAR, dobra bi bila kombinacija tj mešavina totalno surovog i totalno servilnog tipa (ovakvi i ne postoje nego sam ih uzeo kao tačku zaleđivanja i tačku ključanja) Svaki čovek je kombinacija ova dva tipa, sad zavisi od odnosa negde je 70/30% u korist servilnosti, negde 25/75% u korist surovosti. DOBRO I ZLO je samo naš subjektivni osećaj, ono što je dobro eskimu, nije dobro kenijcu. Zato se ljudi stalno čude kako neko može da živi sa nekim. To je ono:" Ja sa njim ne bi bila ni dva dana!" ali ima koja bi bila, zato što on njoj odgovara.
Idemo opet na jin-jang, ne valja ni sam jin ni sam jang nego samo linija između njih. Ne valja ni diktatura ni anarhija nego neka razumna sredina. Ne možeš da živiš ni u rerni ni u zamrzivaču, nego u nekoj razumnoj sredini. Međutim i ta sredina nije ista za svakog ponaosob.
Buda je sedeo na obali Ganga i meditirao, rekom je prolazio čamac u kojem je učitelj učio učenika da naštimuje neku tamburu (kinesku naravno) Učitelj je rakao:" Ako previše zategneš žicu pući će, a ako je previše otpustiš neće da svira!" U tom trenutku se Buda prosvetlio.

Apsolutno se slazem da svet nije crno-beo, vec saren i da apsolutno zlo i apsolutno dobro, nazvani djavo i bog, ne postoje.
U svakom zlu ima necega dobrog, jer cineci zlo nekome, osoba cini sebi dobro. A nekada cineci drugome dobro, cini sebi zlo.
Nije tema o bogu, ali moram da napomenem da vernici smatraju da je bog stvorio coveka prema svom liku. Ali taj isti bog je voleo da ubija, muci, proteruje i cini takva zla od kojih bi sa vecina zgrozila danas. Znaci cak i kada se tako posmatra ljudima je zlo blisko, jer ispade da im je ugradjeno. Na stranu to sto ce vernici uvek naci opravdanje za ono sto je bog cinio, prema biblijskom zapisu.

 

[SirimavoBandaranaike]

Apsolutno se slazem da svet nije crno-beo, vec saren i da apsolutno zlo i apsolutno dobro, nazvani djavo i bog, ne postoje.
U svakom zlu ima necega dobrog, jer cineci zlo nekome, osoba cini sebi dobro. A nekada cineci drugome dobro, cini sebi zlo.
Nije tema o bogu, ali moram da napomenem da vernici smatraju da je bog stvorio coveka prema svom liku. Ali taj isti bog je voleo da ubija, muci, proteruje i cini takva zla od kojih bi sa vecina zgrozila danas. Znaci cak i kada se tako posmatra ljudima je zlo blisko, jer ispade da im je ugradjeno. Na stranu to sto ce vernici uvek naci opravdanje za ono sto je bog cinio, prema biblijskom zapisu.

Niko ne može videti Boga. U stvari može ali on ne vidi stvarno Boga nego svoju projekciju boga. Kako ono beše? Kad bi mačke imale boga on bi lovio miševe. To je savsvim tačno.

 

[gost 10000]

sa religijskog se vratite, ako ne na psihološki diskurs, a to bio on topic ove teme, onda svakako na svetovni..