Život sa energetskim vampirom, pomozite

Ortak2:
U ludaru...ili kod nekog drugog (muškarca) da živim, što bi bilo sigurno još gore.
Dobro je meni većinu vremena, i rekoh da je problem u meni, neko bi na mom mestu iskulirao tih njegovih pola sata urlanja, međutim, ja ne znam kako.
Ni majka nije znala, žena umrla. Da čekam dotle?
Kliknite za proširenje...
Nije problem u tebi nego u sebicnosti osoba oko tebe.

Svako je zdrav ako obezbedi sebi psihicko okruzenje u kome nije opterecen..
Tako da ovo moze na vise nacina da se resi , ali ne ako si osetljiva..
Vise nacina ubraja pravno razdvajanje imovine, tj njegov stan pravno moze da se odredi procenat stana gde nije njegov stan iako je njegovo vlasnistvo...
Drugo , remecenje reda i mira vazi za svaku osobu pa i za vlasnika stana...pravno gledano , ali to su sve resenja koja povlace da ti nisi osetljiva..

Resenje koje povlaci resenje gde si ti osetljiva je da se trazi zivot van tih uzroka neuroza..
Dakle, kuce sa siromasne, preseljenje, promena grada , mesta zivljenja..
Davanje oglasa , trazenje pomoci od nekih socijalnih organizacija, ne institucija, tu nema vajde ovo je lopovska zemlja...nema tu mesta za normalnog coveka..

Ako postoji ustedjevina, na zalost to je 5000e, pa da se odvajas fizicki od stanovanja sa sebicnom osobom koja te ne postuje kao bice..

To uopste nije retka stvar u Srbiji , a ni u CG.
U bosni to odhebu odmah , odu u drugo mesto i traze pomoc , nadju neki kucerak i rade od jutra do sutra, tj kako rade tako zarade i snalaze se...
Ali u Srbiji su ljudi mnogo zlatoljubiviji , gledaju sve kroz novac i uzeli bi ti 150e i za srusen zid a ne za sobu...

U svakom slucaju , resenje od par meseci prikupljanja snage i plana i informacija je trpno , a resenje je fizicko odvajanje od takvog okruzenja...

Tuk na luk i ostale metode isteravanja bezobrazluka tesko da prolaze, jer si osetljiva osoba...
Samo kazem da to uopste nije retka situacija u Srbiji , i ima jako puno izivljavanja starijih osoba iz zlatnog doba kad su lagano dosli do bogatstva ili do imovine nad onima kkoji zive u danasnje vreme gde je sve popljackano i tesko se staje na noge, a stari metuzalimi jos podhebavaju situaciju jer im podsvesno odgovara da mogu da ucenjuju neuspesima u danasnje vreme....
Tih pola sata su ustvari 2 dana dok ti se smiri ceo sistem...tako je obicno kod osetljivih osoba..jer ti nemas problem samo sto te neko nepoznati nervira, ili uznemirava nego imas da te neko tvoj , rod zaebava u mozak i ponizava...to uopste nije isto...
Cisto da razjasnimo stvari..

To sto okolina u Srbiji smatra da je sveta duznost dece da trpe ludila ili alkoholizam roditelja, to je sociopatologija Srbije koja je duboko bas duboko u sociopatologiji , i to se oseca na svakom koraku koliko je drustvo poremeceno , toliko da niko i ne primecuje koliko je poremecen...
To se oseti kad izadjes iz Srbije, u neku drugu drzavu...
E sad ne znam kakva ti je radna sposobnost, ali to je mozd resenje....Traze radnu snagu u Nemackoj u nekim malim mestima treba onih zena sto namestaju krevete, ili ciste, ili peru posteljinu....itd itd..

I ovo nije slucaj energetskog vampira....to se koristi kao termin za neke druge pojave....
 
Poslednja izmena:
Usput, problem nece biti resen dok ne odlucis da si sama...
Kad odlucis da si sama, onda ce svi podhebavaci da budu samo ometaci...a ne podhebavaci..

Ne znam za tebe, ali meni mnogo vise smeta kad me neko tuca u mozak nego kad me neko ometa...kad me ometa samo kazem hajde pomerite se malo i idem svojim putem...
A kad me ebe, sine tu je uvek upleteno saveznistvo , ne ebe me sam, ebe me sa nekim, koristi neke leverage, koristi tehnike i gleda sta me najvise izbacuje iz takta...nije to ometanje to je ebanje u mozak, totalno druga operacija....
Ali to postoji , to sto mladje osobe ne veruju da bi to radio neko od najblizih, to je problem koji moze da potraje, i do 30 40 50 godina...zavisi koliko je lukav ili kakve se situacije desavaju , eto odsutnost oca je ovde prolongirala upoznavanje tako da problem upoznavanja postoji i u 40 toj..
 
Ortak2:
Upad u 05- 06 h , paljenje svih svetala, glasno naređivanje "Stavi mi kafu", onda monolog o najcrnjem šta nas čeka.
Čovek za 15 minuta urla o crnoj budućnosti, digne nas iz kreveta u 05h...

Lud?
Kliknite za proširenje...
Nađi nekog dobrog čoveka i udaj se za njega i spašavaj se. Retko se ko promenio pod stare dane. I pokušaj da ga ne slušaš šta priča, prihvati da je izgubljen slučaj.
 
Ortak2:
Uh...ja znam da je ovo možda poslednje mesto gde treba da kukam, ali pokušaću jer nemam kome.

Godine ne bih, samo da kažem da nije u pitanju dete ni pubertet...imam ja dosta godina.

Ovako: ceo život (od 15-te) sam radila i živela sama.

Poslednjih 12 i po godina sam živela sa majkom, koja je bila eto takva da ne znam da vam kažem kakva (nisam je nikad baš upoznala, ako znate na šta mislim).

Onda je otac otišao i posle njegovih upada i "poseta", ja sam bila u svojoj sobi sa slušalicama, ali sam videla da je ona ostajala u krevetu, skoro pa da umre, tako loše je izgledala.
Da joj crpi energiju, to je bilo očigledno.

Umrla je skoro i ja sam imala samo 1 dan da budem sama, nisam očekivala da će otac da se doseli.

Evo me, ležim slomljena psihički u svojoj sobi i ne mogu ni da se setim kad sam se poslednji put nasmejala.
Otac je imao teško detinjstvo, pa je težak čovek. A ja preosetljiva.

Non stop priča o računima, i SVAKI DAN ja moram da slušam kako ćemo ili kako ću ja "završiti na kazanu" i slično.
Problem je U MENI, rekoh da sam preosetljiva, a te njegove proročke teme me ubijaju.

Gete je rekao nešto u smislu da ima ljudi koji "umeju sami iz sebe da crpe radost, ali se uvek nađe neko da im i to oduzme" i tu se pronalazim.
Ja sam po prirodi vesele naravi, ali evo me kako polumrtva (tako se osećam) tražim pomoć na forumu jbte. Znači da sam dotakla dno, jedino suicid može biti dublje.

Ne znam koliko sam jasna...otac, u duši dobar i napaćen ali ovako namćor koji se samo dere i prognozira najcrnje mi jednostavno rečeno crpi energiju pa i ono malo što bih mogla - ne mogu.

Zavisim finansijski od njega, živim u njegovom stanu (i to takođe govori o tome kakav je, ON ima stan, ON ima auto, sve je njegovo...a ja peške idem kao neka mučenica i od svojih para kupujem hranu i kuvam.)

Uglavnom: šta učiniti kada ti neko crpi energiju?
Kliknite za proširenje...

...ali gde je on ziveo dok ste majka i ti bile skupa? Tada je dolazio samo povremeno, zar ne?
Da li mozete da se zamenite pa da ti odes tamo gde je on bio, a on neka ostane tu gde je sada?

Ukoliko nije moguc odlazak, ucini sebe zauzetom. Zapravo, budi zaista zauzeta. Kada vide ljudi da smo posveceni nekom cilju mahom odustanu od gnjavaze.

Meni se cini da je najbolje ne ocekivati mnogo od drugih. Znas kakav je, znas sta mozes od njega dobiti i znas da se nece promeniti.
Sada ima puno kurseva, puno opcija za doskolovavanje, kada vidi slusalice na tvojim usima i olovku u ruci vremenom ce odustati, a i ti ces se posvetiti necemu i fokus ce postepeno sam skrenuti ka novim interesovanjima koja ce doneti vremenom i neku finansijsku dobit.
 
Ortak2:
Uh...ja znam da je ovo možda poslednje mesto gde treba da kukam, ali pokušaću jer nemam kome.

Godine ne bih, samo da kažem da nije u pitanju dete ni pubertet...imam ja dosta godina.

Ovako: ceo život (od 15-te) sam radila i živela sama.

Poslednjih 12 i po godina sam živela sa majkom, koja je bila eto takva da ne znam da vam kažem kakva (nisam je nikad baš upoznala, ako znate na šta mislim).

Onda je otac otišao i posle njegovih upada i "poseta", ja sam bila u svojoj sobi sa slušalicama, ali sam videla da je ona ostajala u krevetu, skoro pa da umre, tako loše je izgledala.
Da joj crpi energiju, to je bilo očigledno.

Umrla je skoro i ja sam imala samo 1 dan da budem sama, nisam očekivala da će otac da se doseli.

Evo me, ležim slomljena psihički u svojoj sobi i ne mogu ni da se setim kad sam se poslednji put nasmejala.
Otac je imao teško detinjstvo, pa je težak čovek. A ja preosetljiva.

Non stop priča o računima, i SVAKI DAN ja moram da slušam kako ćemo ili kako ću ja "završiti na kazanu" i slično.
Problem je U MENI, rekoh da sam preosetljiva, a te njegove proročke teme me ubijaju.

Gete je rekao nešto u smislu da ima ljudi koji "umeju sami iz sebe da crpe radost, ali se uvek nađe neko da im i to oduzme" i tu se pronalazim.
Ja sam po prirodi vesele naravi, ali evo me kako polumrtva (tako se osećam) tražim pomoć na forumu jbte. Znači da sam dotakla dno, jedino suicid može biti dublje.

Ne znam koliko sam jasna...otac, u duši dobar i napaćen ali ovako namćor koji se samo dere i prognozira najcrnje mi jednostavno rečeno crpi energiju pa i ono malo što bih mogla - ne mogu.

Zavisim finansijski od njega, živim u njegovom stanu (i to takođe govori o tome kakav je, ON ima stan, ON ima auto, sve je njegovo...a ja peške idem kao neka mučenica i od svojih para kupujem hranu i kuvam.)

Uglavnom: šta učiniti kada ti neko crpi energiju?
Kliknite za proširenje...
Problem je u tebi u njemu u svima su problemi....Ne treba ih odredjivati, nalaziti im mesto...Neka postoje tamo gde su i do sad postojali...Sve je to deo zivota, covekove prirode...Treba imati razumevanja...Tvoj otac ne moze da se izbori sa necim sto je jace od njega...Onda ga poslusaj tih pola sata, ne moras bukvalno, ali znas ono kada gledas osobu koja ima neki problem i pustis je da zavrsi svoju tacku, bez obzira sto ti je to otac...Pa i ako je lud ili tako deluje i to je za ljude...Tako ga i posmatras, pustis ga da zvoca i dzangriza sat vremena ili manje, ali bez imalo uticaja na tebe...Jer ti si psihicki zdrava osoba koja slusa mentalno nezdravu osobu(ali nemoj ga mrzeti ili smatrati manje vrednim zbog njegovog stanja)... Kao sto smo rekli sve je to sastavni deo zivota, priroda, kao i faze koje zivot nosi...Znaci, naucis da nista od onoga sto govori ne moze da te dotakne...Naravno i ti sama znas da mozda ni sama nisi savrsena, ali bez obzira, niko nije, u odnosu izmedju vas dvoje ti si svakako iznad...Ne dozvoli da njegov problem u tebi stvara bilo koji drugo osecaj osim sazaljenja...Mrznju, nikako..
Sto se tice posla... Posla imas na svakom koraku...Gotovo da nema kompanije u Srbiji koja ne trazi radnike..Radi gde radis, ali usput posalji CV(bilo kakav) mail na vise mesta i dobices odgovore...To je sigurno...Odaberes ako ti nesto zazvuci primamljivo...Ne moras da mislis da ces tu ostati citav zivot, ionako sve te kompanije svakog meseca zaposle po vise ljudi koji odrade par dana, nedelju dve i napuste...Jednostavno im se ne svidi...Pa tako mozes i ti ako ti se ne svidi...Ili izdrzi jedan mesec do prve plate pa odluci...Posle ako hoces promeni, sa slanjem CVa ne moras da prestajes..Uglavnom nemoj da imas opterecenje da bilo gde moras ostati...Nadji potom neku garsonjeru, ispricaj ocu iskreno da zelis da se iselis(pricaj to dobronamerno i sa razumevanjem)...Da mislis da je tesko da funkcionisete zajedno...Ako treba i izvini mu se, bez obzira sto u sebi znas da ima i do njegove krivice(tacnije bolesti)...A ako cemo otvoreno, i on je sigurno stariji covek, pitanje je koliko dugo ce jos ziveti ti...Mislim, nemoj pogresno da me razumes, ali neces ti vecno placati garsonjeru...Na kraju mozda i uspes da u sebi probudis emocije, tacnije, mozda uspe nesto da te odusevi i iznenadi, na ljubavnom planu recimo...Pogotovo kada se predas poslu i postanes potpuno samostalna...
Dakle, jedino sto je ovde neki "problem" da tako kazemo je to sto vi zivite zajedno(ako cemo na kraju morati da ga lociramo)...Ali taj problem ne moras da resavas brzo...Do kraja godine ces ga resiti, ili sledece godine...Uglavnom, znas da stanujes sa covekom cije reci ne treba da uzimas za ozbiljno... Osnovno je da to vise nece da utice na tebe...A opet ponavljan tu njegovu bolest mu nemoj uzeti za zlo...
 
Ortak2:
Uh...ja znam da je ovo možda poslednje mesto gde treba da kukam, ali pokušaću jer nemam kome.

Godine ne bih, samo da kažem da nije u pitanju dete ni pubertet...imam ja dosta godina.

Ovako: ceo život (od 15-te) sam radila i živela sama.

Poslednjih 12 i po godina sam živela sa majkom, koja je bila eto takva da ne znam da vam kažem kakva (nisam je nikad baš upoznala, ako znate na šta mislim).

Onda je otac otišao i posle njegovih upada i "poseta", ja sam bila u svojoj sobi sa slušalicama, ali sam videla da je ona ostajala u krevetu, skoro pa da umre, tako loše je izgledala.
Da joj crpi energiju, to je bilo očigledno.

Umrla je skoro i ja sam imala samo 1 dan da budem sama, nisam očekivala da će otac da se doseli.

Evo me, ležim slomljena psihički u svojoj sobi i ne mogu ni da se setim kad sam se poslednji put nasmejala.
Otac je imao teško detinjstvo, pa je težak čovek. A ja preosetljiva.

Non stop priča o računima, i SVAKI DAN ja moram da slušam kako ćemo ili kako ću ja "završiti na kazanu" i slično.
Problem je U MENI, rekoh da sam preosetljiva, a te njegove proročke teme me ubijaju.

Gete je rekao nešto u smislu da ima ljudi koji "umeju sami iz sebe da crpe radost, ali se uvek nađe neko da im i to oduzme" i tu se pronalazim.
Ja sam po prirodi vesele naravi, ali evo me kako polumrtva (tako se osećam) tražim pomoć na forumu jbte. Znači da sam dotakla dno, jedino suicid može biti dublje.

Ne znam koliko sam jasna...otac, u duši dobar i napaćen ali ovako namćor koji se samo dere i prognozira najcrnje mi jednostavno rečeno crpi energiju pa i ono malo što bih mogla - ne mogu.

Zavisim finansijski od njega, živim u njegovom stanu (i to takođe govori o tome kakav je, ON ima stan, ON ima auto, sve je njegovo...a ja peške idem kao neka mučenica i od svojih para kupujem hranu i kuvam.)

Uglavnom: šta učiniti kada ti neko crpi energiju?
Kliknite za proširenje...
Šta učinti ?
Da se nađe način za finansijsku samostalnost.
Dobar u duši, napaćeni otac, snaćiće se već kao do sada i bez tebe.

A možda i da pokušaš da ga upoznaš, kad već majku nisi stigla.
Što se tiče predviđanja, to treba da shvatiš da si ih i ti sama svesna i da te zato pogađaju.

Od dvesta evra mesečno teško da može da se živi.
 
lapsi:
Svijet je veliki. Samo se usudi da ga istrazis. Kreni.
Ako radiš za 200 eura, nemaš za čime da žališ. Pokreni se i ne boj se.
Kliknite za proširenje...
A, sad tek ukapirah šta je mislio jedan drug - poznanik - komšija kada mi je rekao: "On ne shvata da ti nemaš šta da izgubiš".

Sad mi je jasno...on može da izgubi mene.

Što se drugih komentara tiče, toliko različitih uglova ali krajnji savet isti, trebala mi je podrška a i hvala i onima koji su me zezali jer mi treba i emotivni šamar, da se osvestim da ne bih za par meseci skakala sa mosta, figurativno.

OK, pokušaću da se preselim, šta drugo.
I da mu to lepo kažem.

Onaj post gde je napisao jedan forumaš da mi sa ovih prostora mislimo da moramo da trpimo roditelje - tu sam se pronašla.

P.S. Eto, rekoh, 2 puta sam anonimno zvala policiju.

Znači razlaz...za stan ne znam da li bih mogla 1 dinar da izvučem, kao što reče Umri muški ja sam slaba.

Pa ništa, 27. imam razgovor na Birou u vezi socijalne pomoći koju su mi odobrili za divno čudo, prvo treba da izađe žena na teren da vidi gde i kako živim, pa mi nakon toga dolazi rešenje na adresu tako da u svakom slučaju moram da sačekam da mi novac stigne.

P.P.S. problem je što ja shvatam koliko je život slomio tog čoveka, mnogi od problema polude, ne mrzim ga ni 0,1%, osećam samo da sam zaglavila nekako u životu, a žao mi je i njega.

Pokojna majka me izluđivala sa izlivima ljubomore na oca "on se voza", a meni kad kaže "Idem da provozam malo auto" ja mu poželim stvarno od srca da se lepo provoza, odnosno nisam ni besna ni ljubomorna što nisam bila sposobna da sebi obezbedim auto, nije mi on kriv.

Ja nisam cvećka. Možda nisam ni dobar čovek, ne znam.
Samo, nisam ja taj mentalni sklop koji može da se uda (stav prema seksu mi je Ničeovski) i u suštini, ja bih da na miru kao razumna bića prodamo stan jer ja, iako jedinica, nemam šta da nasledim, ono što je trebalo odavno je prodato, a lukavo me zeznuo tada, kao to je moj novac za fakultet, da bi mi posle Gimnazije prebacivao to što mi je plaćao i srednju a fakultet je postao nedostižan.
Dok sam bila mlada, ja sam godinama polagala za pare ispite za druge, jer imam tako neke neupadljive crte lica, da sam mogla da ličim na skoro bilo koga, tad sam dobijala 100 ili čak i 200 maraka po ispitu, odatle mi i znanje, i s obzirom da sam 1975. godište sad znači imam 50 (neko reče to, "nemaš 70").


Rekoh da nisam cvećka, a nisam ni mlada a nisam ni zdrava a ni bolesna (npr sa 50 godina imam cikluse praćene dijarejom i povraćanjem, imam miom u materici, ciste ali najgora je vrtoglavica, nosim slušni aparat, e sad, da sam sposobna ja bih to iskoristila, a ja to ne umem, da imam samo nekakvu vezu...govorim i 4 jezika, umem da pravim skulpture od gline, crtam, slikam, pišem zanimljivo, međutim, sve što radim ne donosi novac.

Iskreno, sinoć sam ušla u dnevnu sobu, rekoh "Tata, sedi molim te da razgovaramo" blago i sa ljubavlju sam pričala, on je samo zaključio da je greška što se nisam uda(va)la, zaključio je da ja nisam za brak, međutim, oni ljudi koji se druže sa njim, tj on sa njima, vrednuju čoveka po tome da li je oženjen.
Često čujem "On je bolestan..." "Od čega?" "Pa nije se nikad ženio..."

Eto kako ti ljudi razmišljaju, ja sam probala sa 24 godine, veridba bila, preselila se, 1999. i nisam mogla više posle 3 meseca, znači da je život ironija, neću dete - Bog mi stavi miom u materici.

I to mi je sve čudno, u životu imam toliko sinhroniciteta da se pitam sanjam li.

Uglavnom, hvala vam. Stvarno moram da se selim, bar u Crnu goru da pokušam sezonski.

Svi dokumenti koje nosim na Biro sadrže istu preporuku: promena sredine, isto i od kardiologa, i od psihijatra.

Sad i vi, dakle, moraću da se pozabavim tim temeljno...i da nešto učinim.
 
Ortak2:
A, sad tek ukapirah šta je mislio jedan drug - poznanik - komšija kada mi je rekao: "On ne shvata da ti nemaš šta da izgubiš".

Sad mi je jasno...on može da izgubi mene.

Što se drugih komentara tiče, toliko različitih uglova ali krajnji savet isti, trebala mi je podrška a i hvala i onima koji su me zezali jer mi treba i emotivni šamar, da se osvestim da ne bih za par meseci skakala sa mosta, figurativno.

OK, pokušaću da se preselim, šta drugo.
I da mu to lepo kažem.

Onaj post gde je napisao jedan forumaš da mi sa ovih prostora mislimo da moramo da trpimo roditelje - tu sam se pronašla.

P.S. Eto, rekoh, 2 puta sam anonimno zvala policiju.

Znači razlaz...za stan ne znam da li bih mogla 1 dinar da izvučem, kao što reče Umri muški ja sam slaba.

Pa ništa, 27. imam razgovor na Birou u vezi socijalne pomoći koju su mi odobrili za divno čudo, prvo treba da izađe žena na teren da vidi gde i kako živim, pa mi nakon toga dolazi rešenje na adresu tako da u svakom slučaju moram da sačekam da mi novac stigne.

P.P.S. problem je što ja shvatam koliko je život slomio tog čoveka, mnogi od problema polude, ne mrzim ga ni 0,1%, osećam samo da sam zaglavila nekako u životu, a žao mi je i njega.

Pokojna majka me izluđivala sa izlivima ljubomore na oca "on se voza", a meni kad kaže "Idem da provozam malo auto" ja mu poželim stvarno od srca da se lepo provoza, odnosno nisam ni besna ni ljubomorna što nisam bila sposobna da sebi obezbedim auto, nije mi on kriv.

Ja nisam cvećka. Možda nisam ni dobar čovek, ne znam.
Samo, nisam ja taj mentalni sklop koji može da se uda (stav prema seksu mi je Ničeovski) i u suštini, ja bih da na miru kao razumna bića prodamo stan jer ja, iako jedinica, nemam šta da nasledim, ono što je trebalo odavno je prodato, a lukavo me zeznuo tada, kao to je moj novac za fakultet, da bi mi posle Gimnazije prebacivao to što mi je plaćao i srednju a fakultet je postao nedostižan.
Dok sam bila mlada, ja sam godinama polagala za pare ispite za druge, jer imam tako neke neupadljive crte lica, da sam mogla da ličim na skoro bilo koga, tad sam dobijala 100 ili čak i 200 maraka po ispitu, odatle mi i znanje, i s obzirom da sam 1975. godište sad znači imam 50 (neko reče to, "nemaš 70").


Rekoh da nisam cvećka, a nisam ni mlada a nisam ni zdrava a ni bolesna (npr sa 50 godina imam cikluse praćene dijarejom i povraćanjem, imam miom u materici, ciste ali najgora je vrtoglavica, nosim slušni aparat, e sad, da sam sposobna ja bih to iskoristila, a ja to ne umem, da imam samo nekakvu vezu...govorim i 4 jezika, umem da pravim skulpture od gline, crtam, slikam, pišem zanimljivo, međutim, sve što radim ne donosi novac.

Iskreno, sinoć sam ušla u dnevnu sobu, rekoh "Tata, sedi molim te da razgovaramo" blago i sa ljubavlju sam pričala, on je samo zaključio da je greška što se nisam uda(va)la, zaključio je da ja nisam za brak, međutim, oni ljudi koji se druže sa njim, tj on sa njima, vrednuju čoveka po tome da li je oženjen.
Često čujem "On je bolestan..." "Od čega?" "Pa nije se nikad ženio..."

Eto kako ti ljudi razmišljaju, ja sam probala sa 24 godine, veridba bila, preselila se, 1999. i nisam mogla više posle 3 meseca, znači da je život ironija, neću dete - Bog mi stavi miom u materici.

I to mi je sve čudno, u životu imam toliko sinhroniciteta da se pitam sanjam li.

Uglavnom, hvala vam. Stvarno moram da se selim, bar u Crnu goru da pokušam sezonski.

Svi dokumenti koje nosim na Biro sadrže istu preporuku: promena sredine, isto i od kardiologa, i od psihijatra.

Sad i vi, dakle, moraću da se pozabavim tim temeljno...i da nešto učinim.
Kliknite za proširenje...
Zašto nemaš drugarica?
 
Hajde i epilog (mada još uvek nije epilog ali pokrenuste me)
Kao prvo, nisam verovala da ima još stvarno dobrih ljudi. Ima.
Juče me je otac za srce ujeo, od svih uvreda, reče: "Šta TI imaš da misliš? Čime da misliš i o čemu? Grašak ili boranija, eto to su tvoje muke"

Ljudi, uz urlanje mi je to rečeno i stvarno mi je kao prelila čašu.

Nemam ni veliku torbu... uzela sam malu...nisam znala da hoteli imaju peškire, pa sam natrpala svoje...

U sred svađe, izvadim torbu (nije "iz inata", bila sam ogorčena, jedva sam bila svesna šta se dešava, šta ja to radim) pokupim uloške, lekove neke, sve "na vrat na nos" i zaključam moju sobu i odem.

Zvala taksi.
Taksisti rekla da me odveze tamo gde je najjeftiniji smeštaj / prenoćište.

I čovek me vozio kroz pola grada, juče subota, nigde nema mesta...
Usput sam mu pričala sve.

A moj otac, slušajte ovo:
" Majo, nemoj ići na nervno, opet će me uhapsiti policija"
A- HA! TU TI JE ZNAČI SLABA TAČKA!
BOJI SE PRIJAVE!

Ja: "Neću na nervno i ne boj se, neću te prijaviti policiji".

I odem.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Koliko očevi u Srbiji provode sa decom?
Odgovora
4
Pregleda
223
Џорџи
Џорџи
B
Kajaces se ako provodis vreme sa porodicom
Odgovora
4
Pregleda
261
2ličan
2ličan
Sensei
Živimo u vremenu gde nijedan roditelj nema karakter, jer ga je dao deci: Ja sam mog unuka polila ledenom vodom kad je dobio napad karaktera
Odgovora
8
Pregleda
554
C0NSIGLIERI
C0NSIGLIERI

Back
Top