Kakvo crno zapadanje???
Kad ti nešto "zapadne" to ti ukazuje da postoji mogućnost da se realnosti stvara slučajno. Slučajnost ne postoji. Biće uvijek bira, bilo da je svog izbora svjesno ili ne.
Slučajnost je samo u našem razumijevanju nesvjesno načinjenog izbora. Takvo shvatanje nesvjesno načinjenog izbora dolazi iz zaborava.
U novo tijelo ulazimo s potpunim zaboravom (tako od "nule" nadgrađujemo novu tjelesnu svjesnost). Neki od nas se ipak sjete prošlog životnog iskustva i uloge koju su odigrali, neko ranije neko kasnije. Mnogi se, tokom te inkarnacije, uopšte ne sjete. Čak se i sjećanje dešava upravo zbog načinjenog izbora prije ulaska duše u tijelo. Takvi ljudi se većinom sjećaju prošlih tjelesnih iskustava ali rijetko kad i duhovnog iskustva biranja svog novog tijela. U cjelovitom univerzumu nema niti jedne slučajnosti. Čak i kad zvijezda eksplodira to nije slučajna pojava, niti je slučajno da će druga nebeska tijela biti oko nje da svjedoče toj ekspoziji i da na račun nje stvaraju realnost relativnu svojim potrebama, željama i namjerama.
Kakvo crno-belo zapadanje i upadanje?
Šta ti zapadne? Vrtiš se u krug. Ne umeš da objasniš kada si i zašto prvi put doživeo pad u telo. Šta te je navelo na prvu inkarnaciju? Čim to ne umeš da objasniš, rušiš ceo koncept karme.
Ipak, dobro je da znaš da postoji i funkcioniše reinkarnacija. Ali bez karme. Kad bi bilo karme, svi bismo nazadovali i bilo bi više životinja nego ljudi. Imamo obrnutu situaciju, barem na našoj planeti. Uzgred, ko bi mogao da spreči nekog psihopatu, ili psihopatu političara, kao što su bili Hitler i Staljin, recimo, kada se ponovo rodi, da ne počini još više zla. Ako govoriš o karmi kao o programu, ne samo da si programiran, nego misliš da su svi programi, dakle roboti. Potpuno pogrešno. Nedostaje ti životno iskustvo. Vidi se iz tvojih postova. Zelen si kao zastava Saudi Arabije.
Kad bi znao za pozitivnu i negativnu duhovnost, znao bi da karma ne može funkcionisati.
Ovako. Pošto sva živa bića koja se nalaze na višem nivou svesti znaju da se po prirodnom zakonu samosvesna energija vrti u krug, ostaje nepoznanica u kom se pravcu kreće svaka samosvesna energija u svom karmičkom krugu - da li u pozitivnom ili negativnom smeru. Naime, ono samosvesno biće koje je dostiglo izvesni duhovni nivo, bez nazadovanja, a napredovalo je u pozitivnoj duhovnosti, obično se na svim naseljenim planetama u univerzumu, kojih po „Bhagavad gita“-i ima kao latica lotosovih cvetova, rađa kao neki veliki umetnik ili humanista; dok neko samosvesno biće koje je dostiglo visok duhovni nivo, a napreduje u negativnoj duhovnosti, može da se na svim tim planetama rađa kao sve veći i veći zločinac, koji će voditi horde bića na nižem nivou svesti u periodične katastrofe (recimo velike ratove). Otuda imamo bića, na svim naseljenim planetama, koja namerno i svesno čine zlo znajući da nema ko da ih kazni, jer niko nikoga ne kažnjava. Pri tom u potpunosti isključujem takozvani robovski mentalitet (strah od nekakve božje ili đavolje kazne), što je karakteristika svih bića koja se nalaze na nižem nivou svesti, odnosno skoro svih vernika. Znači, jedan veliki vođa nekog naroda koji je taj narod vodio u osvajanja bio je veoma produhovljen, ali se nalazio u takozvanoj negativnoj duhovnosti - i on je potpuno ravnopravan (u duhovnom smislu) sa onim ko je najveći umetnik i humanista, i ko je dostigao najveće moguće visine u pozitivnoj duhovnosti.
Reinkarnacija da. Karma ne. Namaste.
- - - - - - - - - -
Reinkarnacija je ponovljena inkarnacija neostvarenog dijela duše.
Dakle, duša inkarnira u tijelu i ako se tokom inkarancije načini odstupanje od iskonskog plana realizacije duše, duša biva potisnuta u sjenku (za toliko nerealizovana) dok se ta odstupanja tad manifestuju.
Ako se desi da se tokom trajanja jednog tijela duša ne ostvari, tijelo umire, gubi svrhu, te se novo tijelo stvara da bi se duši dala nova mogućnost realizacije.
Evo najprostiji primjer (asocijacija):
Kada dijete uči da sabira brojeve brvo počinje sa 1+1. sve dok ne shvati šta znači sabirati ne može da dođe do zaključka šta sabiranje treba da znači. Stoga se počinje od jednostavnih primjera, jedna jabuka + još jedna jabuka su dije jabuke, itd. Kad dijete shvati princip sabiranja tek onda može da sabira 2+2. Međutim, ako taj princip ne razumije ono će dolaziti do zaključka da je 2+2=3 ili 5 ili jednostavno neće znati šta da zaključi. Ne može se onda desiti da će takvo diijete napredovati kao matematičar u daljem svom razvoju. Postoji evolucija svjesnosti (duha). Evolucija svjesnosti izričito zavisi od realizacije duše.
Tokom odstupanja od puta duše stvaraju se greške (grijehovi). Ti grijegovi moraju da se 'isplate', da se isprave a isplaćuju se kroz nova iskustva, kroz ponavljanje. Ne može svjesnpst napredovati sa greškama. Samo kad ih Biće prihvati, shvati i ispravi ono može da se vrati duši čijom realizacijom uvijek teži uzdizanju ka višim sferama svjesnosti i ultimatno ka Bpgu.
Činjenje grešaka i vraćanje na njihovo ispravljanje je ono što hinduisti nazivaju Karma.
Hrišćani pak, to isto nazivaju 'grijehovima' a grijehove ispravljaju prihvaćanjem Isusa Hrista, tj. prihvatanjem božanskih principa ljubavi i harmonije. Ti principi se ne mogu prihvatiti dok smo u svjesnosti grešnika, tj. dok počinjavamo greške. Ali kada se to desi, to treba da znači da je jedinka prevazišla svjesnost grešnika, shvatila je gdje je griješila i na taj način, kroz shvatanje grešaka vratila svoju pažnju na put duše čijom realizacijom uzdiže svoj nivo svjesnosti, svoj duh, bliže ka idealu, ka Bogu.
Problem je što vjernici misle da je Isus platio za njihove grijehe te i dalje čine iste ili drugačije greške (grijehove) zamišljajući da će i ti grijehovi biti isplaćeni. Neće.
Plata je u našem prihvatanju apsoutnih principa a da se do njih dođe greške moraju da se isprave kroz iskustva.
Nisi ti to nešto dobro razumeo. Cilj je tražiti ono što ne nastaje i nestaje, već uvek jeste, a to je ono supstancijalno, a ne akcidentalno... ili metaforički rečeno pesak, a ne oblik peska.
Svaki uvid, svaka kontemplacija koja apstrahuje individualnu volju i pruži nam dodir sa suštinom... sa transcendentnim... duhom... gradi spomenuto „svadbeno odelo”, odnosno naše biće, koje je slično melodiji na način promene te melodije. Znači, radi se o melodiji… A da li su njene “note” samo reprezenti pojava, oblika kula od peska ili sam pesak?
Vidiš li razliku? Neko u svom duhovnom biću, pod uslovom da se ne promeni, ili shvati šta je bitno u životu, imaće samo slike pojava, samo slike senki na zidu Platonove pećine... tako da kada konačno njegov brod života stigne u svoju luku imaće melodiju sastavljenu od senki, ili biće “go na kraljevskoj svadbi” kako kaže Svedenborg.
Zato tražite ono što ne nastaje i nestaje kako se ne biste našli goli na svadbi.
Okreni glavu sa senki na zidu pećine i obrati pažnju na vatru iza, koja baca senke na zid.
Stanovništvu Zemlje trebalo je 100.000 godina da dostigne 1 milijardu ljudi. A zatim samo još 100 godina da dostigne 2 milijarde. A onda samo 50 godina da se udvostruči na 4 milijarde 1970. Trenutno smo dostigli cifru od skoro 8 milijardi ljudi. Uništavamo suštinu onoga zbog čega je život dragocen. Svaka globalna boleština koja je morila Zemlju povezana je s prenaseljenošću. Zašto ne delujemo? Deklarišemo se, svašta pričamo, svašta konzumiramo, uništavamo sve pred sobom... Polovina životinjskih vrsta na Zemlji je nestala u poslednjih 40 godina. A mi i dalje uporno napadamo svoju okolinu. Nije nam dovoljna katastrofa da naučimo lekciju. Ništa ne menja ponašanje kao bol. Možda nas bol može spasiti?
Uzmimo kao primer laboratorijsku čašu i jednu jedinu bakteriju koja se svaki minut razdvaja i udvostručuje. Ako ste jednu bakteriju stavili u čašu u 11 sati, i ona se napuni u 12 sati, u koliko je sati čaša napola puna? U 11:59. Toliko je sada na našem satu.
Za 40 godina, 32 milijarde ljudi boriće se kako bi preživeli. Nije šala. Sad smo na minut do ponoći. Svaka globalna boleština koja je morila Zemlju povezana je s prenaseljenošću. Ali uz ozbiljne mere kontrole rađanja, nema nikakve šanse.
Postoji jedan prekidač. Ako ga pritisneš, polovina ljudi na Zemlji će umreti. Ali ako ga ne pritisneš, ljudska vrsta će izumreti za 100 godina. Šta biste vi uradili?
Čovečanstvo je rak u sopstvenom telu. Volite li čovečanstvo dovoljno da biste ga spasili?
U slučaju da me pronađu, ostavio sam vam put. Najteži do sada. Pakao će biti na kraju tog puta. Pobrinite se da pakao bude oslobođen. Tražite i nađite. Bio je to dugačak put. Ali evo nas ovde. Minut je do ponoći.
Ko razume - razumeo je.
Bog, naravno, postoji. Razmera i potpun sklad svih stvari koje nas okružuju ukazuje na to. I nema potrebe verovati u postojanje boga kad je to očigledno. Ali najuzvišenije biće u svim svetovima apsolutno ne interesuje ova mala, svađalački raspoložena i krvožedna ljudska rasa. Neki su naučnici procenili da u svemiru ima više zvezda nego što na Zemlji ima zrna peska. I sad zamislite da su se na tom jednom zrncu peska dve bakterije uhvatile za vratove i očekuju da bog presudi čija je religija prava. A bog se bavi sudarima galaksija... Namaste.
Kako mi ne uspostavljamo kontakt s
