Život posle smrti ??

[jos_1_5ak]

Dusa je zapravo energija koja pokrece zivot , takodje mozemo reci i da je dusa nefizicki deo svakog zivog bica.
Inace broj dusa nije uvek konstantan , nove duse nastaju, uostalom postoje i pojmovi kao sto su "stara dusa" i "mlada dusa", mladje duse su u svom zivotu uglavnom nezrele, povrsne osobe zeljne moci koji uvek biraju laksi put i ne mare previse za tudja oscanja, dok recimo stare duse (koje imaju mnogo vise zivota iza sebe od mladih dusa) jos pre nego sto se rode sebi uglavnom odredjuju tezi put u narednom zivotu i mucniju sudbinu, i njihov osnovni cilj je pomaganje drugim ljudima.
Primera radi Patrijah Pavle ili recimo majka Tereza su verovatno bili stare duse.

Takodje recimo citao sam o tome kako se neke duse izmedju 2 zivota maltene dogovore da se sretnu u narednom zivotu, cak dogovore i neki znak raspoznavanja (jos pre nego sto se rode)
Recimo kad lik naleti na neku devojku i momentalno se zaljubi u nju i mora da ostane sa njom (bez obzira sto ona mozda ne izgleda nista posebno niti je cak nesto posebna ni kao osoba), verovatno je taj lik nesvesno uocio taj neki znak raspoznavanja za koji ni on ne zna sta je .

 

[pirox]

Interesantna tema.
Prvo i osnovno, ta teorija reinkarnacije i ponovnog rodjenja u drugom telu, povlači za sobom jasan zaključak da na planeti "obitava" samo ograničen broj duša, koje se sele iz tela u telo. Kad se kritički pogleda, mal' je nelogično. Broj stanovnika planete stalno se uvećava. Odakle sad te duše, gde su do sad bile? Uzmimo pri tome u obzir da se ljudski vek znatno produžio u odnosu na pre samo stotinak godina.

Ne obitavaju duše samo na zemlji već i na sferama paralelnih univerzuma koji nastao usled napuštanja 1/3 duše iz čistog duhovnog sveta.
Broj stanovnika se uvećalo usled sve više opterećenja duša koje nisu mogli više da se vraćaju nazad u više sfere paralelnih univerzuma.
Znači sve je logično.

Na prvom času fizike, tamo negde u šestom osnovne, prvo što kažu deci je - materija se ne može ni stvoriti ni uništiti, samo menja oblik. Ok, tako je kako je. Relacija materija - energija je jasna. I sada se zagovornici teorije o reinkarnaciji pozivaju na tu tvdnju. Duša se ne može uništiti.

Kada vlagu u vazduhu zamrznemo dobijemo kristalizaciju vlage u vazduhu odnosno led.
Kada se duhovna energija kristalizuje,dobija se materija.Znači vlaga kao i duh može menjati svoje agregatno stanje,ali uništiti vlagu u vazduhu ne možeš,kao što se ni duh odnosno duša ne može da se uništi.

A šta je duša?

Visokoenergetsko biće.Komprimovani zakon duhovnog sveta......

Šta je to što jednom organizmu, uredjenom sistemu ćelija, tkiva, organa i organskih sistema, daje tu životnu energiju? šta mesu i krvi daje mogućnost da se kreće, razmišlja, govori.... šta je to što pokreće metabolizam???

Upravo to.Duhovna energija.

Imaju li životinje to nešto nazvano - duša? Odnosi li se reinkarnacija i na njih?

Da,Da.Pa čak i biljke,pa neki oblik duhovne forme imaju i minerali.

I konačno, šta daje život organizmu nastalom tj. začetom veštačkom oplodnjom?

Duša.

A o kloniranim organizmima, trenutno i zvanično samo životinjskim, i da ne govorim.

E ovo je već neprirodno.Stoga ova bića nemaju dušu,već se oslanjaju na energiju svojih kreatora.Pošto ovi kreatori sami nemaju dovoljno energije,klonirana bića se razboljevaju od više bolesti i na kraju vrlo brzo umiru.

 

[umbra*]

Na prvom času fizike, tamo negde u šestom osnovne, prvo što kažu deci je - materija se ne može ni stvoriti ni uništiti, samo menja oblik. Ok, tako je kako je. Relacija materija - energija je jasna. I sada se zagovornici teorije o reinkarnaciji pozivaju na tu tvdnju. Duša se ne može uništiti.

Ako dusa (duh,svest) nastavlja egzistenciju posle smrti tela, to se,po meni, ne moze objasniti zakonom o odrzanju energije. Ovaj zakon vazi za fizicki, materijalni svet. Kad telo istruli (promeni oblik) zakon o odrzanju energije ostaje ocuvan ali kakve koristi od toga! Duh bi morao biti nesto kvalitativno drugacije, nesto na sta se ne mogu primeniti klasicni fizicki zakoni.

 

[Molder&Casper]

Najbolje bi bilo da svi mi lepo dozivimo klinicku smrt i onda dodjemo da popricamo. Vasa nagadjanja da li, ima li.. ne vode nikamo.

 

[aurora5]

Najbolje bi bilo da svi mi lepo dozivimo klinicku smrt i onda dodjemo da popricamo. Vasa nagadjanja da li, ima li.. ne vode nikamo.

Ma ne pomaze ni to uvek.... Ja sam dozivela klinicku smrt al le nicega ne secam

 

[Molder&Casper]

onda ponovo

 

[pirox]

Najbolje bi bilo da svi mi lepo dozivimo klinicku smrt i onda dodjemo da popricamo. Vasa nagadjanja da li, ima li.. ne vode nikamo.

I šta to vredi,kada drugi neće verovati u to.Bezbroj slučajeva ima koji su doživeli kliničku smrt,pa se dalje lupa dali ima nešto,kako je tamo i slično.

 

[dzoniBKV]

ja verujem u to jer sam se uverio zbog ovoga dobro procitajte ovo sto sam napisao na ovoj temi sto je i istina
http://forum.krstarica.com/threads/366200

 

[bane_97]

ja verujem u to jer sam se uverio zbog ovoga dobro procitajte ovo sto sam napisao na ovoj temi sto je i istina
http://forum.krstarica.com/threads/366200

i ja verujem da postoji zivot posle smrti, jer nemoguce je da posle smrti samo zaklopimo oci i to je to, mi vise ne postojimo, da vise ne osecamo sebe, moze makar da bude kao da vecno sanjamo...ali ja verujem da dusa luta svetom a da telo samo satrune...a poceo sam da verujem u to od svoje 10 godine....nzm zasto ali poceo sam da razmisljam isto ovako kako sam i napisao i eto, jos uvek drzim svoju rec...

 

[Arkania]

Mislim da zivot posle smrti postoji,u kom obliku pa to je vec tema dublje rasprave.

 

[Direkt]

Postoji naravno,sad da li je to zagrobni zivot ili se desava ciscenje i reinkarnacija-to sve zavisi od vaseg verovanja
ja verujem u karmu a samim tim u reinkarnaciju,ponovni zivot,ista dusa drugo telo

 

[gost 222551]

Tako je shady

ja verujem u karmu a samim tim u reinkarnaciju,ponovni zivot,ista dusa drugo telo

 

[sveznalo]

Preporucujm obavezno procitati od Benedikta Prica o krami, paralelni svet i ako ste u prilici jos neke njegove knjige i price...
Ja sam negde sa krste skinuo sve njegove knjige i mogu vem reci da sam prezadovoljan, imati takvo blago na jednom mestu je neopisivo, sve sto vas zanima tamo se moze naci...

A sto se tice reinkarnacije, to mi je sasvim normalan proces i zivot posle smrti definitivno postoji, jednostavno, nezamilivo mi je da dusa nije besmrtna... Mislim da cak najvise grese ateisti, jer svi kolko tolko veruju u nekog Boga, a ovi sve pridodaju slucajnosti...

Da ne pricam kakvi sve podaci imaju od ljudi koji su odlazili na onaj svet pre vremena pa se vracali...
Dakle, zivot posle smrti postoji!

 

[*samouka*]

Ja cu fino ilepo da umrem zauvek
A Vi, kako Vam volja- Kukavice!

 

[sveznalo]

Ja cu fino ilepo da umrem zauvek
A Vi, kako Vam volja- Kukavice!

ne valja da imas takav stav...

 

[BLAJBI]

Zaljujuci najnovijim istrazivanjima na polju reanimacije pojavile su se mnoge interesantne stvari, a koje su vezane za fazu klinicke smrti.

Moze se rekonstruisati veoma detaljno sta se dogadja sa dusom nakon njenog odvajanja od tela.

Naravno, svaki slucaj, svaka osoba, ima svoje specificnosti.

Zato su prvi utisci koje ima covek na drugom svetu – subjektivni.

Uprkos tome, gledano u celini, klinicka slika odvajanja duse od tela je vrlo slicna kod svih ljudi, iako po nekada nije potpuno objasnjiva.



Duplo vidjenje



Nakon momenta smrti, covek odmah nije svestan toga. Tek kada ugleda svoje telo ispod sebe i kada shvati da ne moze da se komunicira sa drugim osobama, pocinje da biva svestan da je dusa napustila telo i lebdi.

U nekim slucajevima, kada je smrt nastupila trenutno (nesrece) dusa ne moze da prepozna svoje telo, smatra da telo koje vidi pripada nekoj drugoj, slicnoj osobi.

To vidjenje svog tela iz perspektive uzrokuje snazan stres, i dusa nije sigurna da li je to realnost, san ili smrt..



Svest se ne gasi

Apsolutno svi koji su bili u klinickoj smrti ostaju nakon momenta smrti potpuno svesni svoga “ja”, zajedno sa svim intelektualnim sposobnostima, osecajima i nadrazajima.

Cak se vid i sluh izostravaju, misao je energicna i brza, a memorija jasna.

Osobe koje su izgubile neko svoje culo zbog bolesti, momentalno ga povrate.

Covek cuje, vidi, oseca, misili…bez tela!

To savremeni specijalisti reanimadori tumace raznim hemijsko-elektricnim procesima u mozgu.

Olaksanje



Cesto je smrt pracena bolerscu i patnjom. ..

Kada dusa napusti telo, momentalno prestaje bol, pritisak, gusenje, a misao postaje kristalno jasna i osecaji izostreni.

Covek se identifikuje sa svojom dusom i od toga casa telo mu postaje nesto suvisno, bezpotrebno…

“Kada sam izasao iz svog tela, osetio sam kao da sam napustio neku ljusturu” prica jedan covek koji je bio u klinickoj smrti.

“Posmatrao sam svoje srce potpuno nezainteresovano, kao i napore lekara da me povrate u zivot”

Iako se covek svesno oprastao od ovozemaljskog zivota, ipak je osecao ljubav za svoju decu i svoje bliznje, znaci da mu osecaji nisu presahli.

Takodje nista mu se nije promenulo u karakteru: na drugi svet se odlazi isti onakav kakav si bio i u ovome…



Svetlo na kraju tunela

(nastavice se)

 

[gost 241814]

ima ima....zurka s one strane : )))))))))

 

[buudala]

Kako za koga.....

 

[petrica86]

svašta se na ovom forumu može pročitati,mada meni je drug pričao da kada je pao i udario glavu bio je u nesvesti neko vreme i mogao je da vidi svoje teme i ostale kako ga pokušavaju povratiti u svesno stanje.

 

[Valeria]

Blajbi me preduhitrio ... taman sam htela da otvorim temu o iskustvima povodom kliničke smrti.

Na zahtev NpiMovaca evo i mog ličnog iskustva; međutim, razumećete da neke vrlo privatne delove moram da izostavim (koji nisu za javnost), ali, suština ostaje.

Elem, što se tiče zdravlja, imala sam težu vrstu nesreće (tu ne bih o detaljima), da se tako izrazim, i posle operacije je moj organizam nepovratno počeo da propada, usled sepse. Već su me i lekari otpisali i stavili na aparate za održavanje života, i mom mužu i mami rekli da mi nema spasa. Inače, pre toga sam uvek bila neverovatno vitalna i nije mi palo na pamet da bi moglo tako nešto drastično da mi se desi, no ko što rekoh na temi o mrtvozorima, uvek me je fascinirala tema smrti, šta se krije «iza», ezoterija, misticizam...

Elem, ko što rekoh na toj temi, tad sam videla da umreti nije teško (ovo je sad morbidno, al je tako), mislim, tad me ništa nije bolelo, baš je bilo prijatno. U jedan mah mi je postalo baš dobro, i ja pomislih «super, ozdravila sam, odoh ja sad kući», i lepo ja izađem iz bolnice... vidim, nešto mi čudno... čudim se, šta će napolju u to doba toliko izgubljenih ljudi... i posle skontam da sam van svog tela .

Ali i to shvatanje je bilo nekako maglovito i polujasno. Ko se bavi astralnom projekcijom i lucidnim snovima zna kako svest može da varira, kako si čas manje svestan, čas više svestan... i kako na astralu ne razmišljamo linearno, nego apstraktno.. e pa, ko ovlada dobro astralnom projekcijom, sigurna sam da neće imati problema da se snađe i kreće posle smrti fizičkog tela.

Nikakvog tunela nije bilo (ili ga se ja barem ne sećam).
U svakom slučaju, da skratim priču – tumarala sam tamo amo, pokušavala da se krećem gde ja hoću, probala da pričam sa mužem i mamom... inače, u jedan mah je došlo do izmenjenog osećaja – imala sam utisak da su zapravo oni mrtvi, a ja živa!!
A šta je život ako ne samo jedan san duše?

U jedan mah našla sam se u blještavo beloj prostoriji, okružena nekim bićima; mislim, ličili su na ljude, ali su toliko blještali da nisam mogla da gledam u njih. Nisu bili kao neki....anđeli, više sam imala utisak da su neka vrsta kontrolora, ili šta već. Videla sam projekciju mog pređašnjeg života (mislim, do momenta nesreće), a onda je počeo da se odmotava i moj budući život, u koji sam trebala da skliznem.
Recimo da ne bih bila ljudsko biće .

Tad sam mogla da uvidim i ko će ubrzo umreti od onih koji su sa mnom bili u urgentnom. Videla sam da će i prijatelj mog muža na velikoj životnoj prekretnici.

Tad su većali šta će i gde će sa mnom, i o poenti mog života na zemlji .. ja sam tad počela da se bunim, rekla sam da mi nije vreme da odem! Urgirala sam da me vrate dole.

I vratiše me .
E onda je usledilo buđenje... tad sam videla da nije bolno umreti, bolno je ostati živ... onako, sa sve cevčicama, sondama i sl .

Posle sam imala još par manjih kolapsa, (u jedan mah su me prerano skinuli sa aparata) ali ta iskustva vam ne bi bila tako interesantna. Videla sam pokojnog tatu, samo je bio mnogo mlađi nego što ga pamtim. Videla sam tad i neverovatne livade, i reke koje neverovatno harmonično klize (u nedostatku boljeg izraza)... ali, to je «već viđeno» i možda bi se moglo podvesti pod lucidan san. Doživela sam u jedan mah i jako religiozno iskustvo, ali to je zaista suviše privatno da bih o tome pisala javno na forumu. Recimo da sam od tad potpuno uverena u značaj ezoterije za mene.

Sanjala sam malo kasnije i crnu reku, prelazila sam čamcem preko nje, a kad sam došla do druge obale, skočila sam u vodu i zaplivala nazad .
Interesantno, tu reku od tada povremeno sanjam i ovako...mislim, sad kad je sve prošlo.. nekad u svesnim snovima doprem do druge obale, pa se vratim nazad, i sve tako.

Elem kako sam se oporavljala, neko vreme su mi čula bila užasno osetljiva... tih šapat sam čula ko glasno vikanje. No, i to se normalizovalo kako sam dolazila k sebi.

Eto, u svakom slučaju, od tada sam se fizički potpuno oporavila, na zaprepašćenje lekara koji su me bukvalno otpisali (danas se ne bi reklo da mi se ikad išta loše desilo); i dalje sam fascinirana onostranim misterijama, kao što se da primetiti ...i volim da brknem tamo «gde je opasno, nepoznato» i sl .

Od tad sam dobila i potvrdu, koliko je bitno da čovek radi na sebi kako zna i ume – i da je sve što savladamo za života, tehnike astralne projekcije, koncentracije, održavanja visoke svesti - izuzetno bitno za onostrani život. Jer svest je ono što nosimo sa sobom .

Sve ovo sam pričala jednoj doktorki iz urgentnog, koja je bila radoznala da čuje šta se dešava «iza»... i nije se začudila, kaže da je tokom svog radnog staža prikupila razna iskustva...

Jedna moja poznanica je imala iskustvo kliničke smrti kad je bila mlada devojčica. Ona je, kako kaže, vrlo svesno izletela iz svog tela i projurila hodnikom bolnice (imala je tešku nesreću), i prolebdela je pored policajca koji je čuo šta joj se desilo, pa je zaplakao od žalosti (svi su mislili da će umreti). Posle je mogla da potvrdi da je tačno tako i bilo (zaista je policajac došao u bolnicu da čuva kažnjenika koji je gutao predmete, pa je morao u bolnicu).
Ta poznanica je inače vrlo praktična i racionalna žena, i nije sklona ulepšavanju priče.

Drugi prijatelj je imao srčani udar, i to kao relativno mlad čovek, i po njegovim rečima, sanjao je neku baku kako mu prenosi znanje. Od tad je čovek u velikoj meri vidovit ... ali to ne kontroliše. Ili mu sevne, ili mu ne sevne.

 

[BLAJBI]

Telepatija radi.....

Bravo Valika, vrlo lepo si ovo napisala....

Sada ja ne moram ni da nastavljam, NADOPUNILI smo se....

 

[Valeria]

Hvala Blajbi
Naravno, super bi bilo da se svi pridruže i sa svojimi skustvima... ili s onim što su čuli/pročitali...složena je ovo tema.

 

[Valeria]

E da, što se tiče svetla na kraju tunela (koje j btw nisam videla, tj. nisam videla ni svetlo, ni tunel), u Vedama postoji objašnjenje.

Atma, tj. duša se nalazi u oblasti srca, tj. u sferi srčane čakre. Kada smo živi, naša svest (koja takođe počiva u toj čakri) se ekspandira i kroz eneretske centre ima "prilaz vani", a oči, nos, usta..su "prozori" za prikupljanje utisaka. Kada čovek umre, tokovi svesti se prikupljaju i vraćaju u srčanu čakru. Zato mnogi "vide mrak" isprva kad umru. Zatim, dolazi do tunel efekta, i do svetlosti...a to nije ništa drugo nego putovanje atme/svesti kroz energetske kanale/nadije napolje. To su ti "tuneli".
Eto, to je pojednostavljeno i prepričano objašnjenje za pojavu tog tunela.

 

[VoSlavu]

I taj Prav je istinit, a Nav je ispod Java. Tako je dato i biće od Svetovida za vek i vekova. A bog tamo sa našim precima koji su živeći na zemlji stradali, i mnoga zla imali, razgovara. Tamo zla nema, već zelene trave. Živi se po volji božijoj što je za ljude čast. I mi ćemo gledati rajske stepe na nebu plavom. A to plavo je od boga Svaroga. I Veles tamo vodi stada u zlatna žitna polja. Niko ne plaća danak i nema robova. Žrtva je njihova kakvu nevernici ne znaju: vino, med i žito za molitvu. Uznosimo slavu bogovima koji su očevi naši a mi sinovi njihovi. Bićemo ih dostojni čistotom tela i duša koje nikada neće umreti. I ne umiru one u času smrti naših tela.

Velesova knjiga, daščica 26.

 

[Vintroset]

moj pradeda je pred smrt pricao kako je bio u raju (kako je i sam rekao) pricao je da je video fantasticno lepu prirodu, da se osecao lako i isto tako da je video svog pokojnog sina koji je umro kao decak, pricao je kako mu je decak prisao ucinio mu se poznat i posle par trenutaka mu je rekao da je njegov sin i ime koje je imao. bilo je to par dana pred sto ce umreti kada je bio bas u dosta teskom stanju posle toga se oporavio na kratko tada im je i ispricao. ostali kazu da je bio san, ali je pradeda tvrdio da nije bio san. to se otprilike poklapa sa noci kada je bio u veoma teskom stanju i kada su se jednostavno ljudi pitali da li je uopste ziv, mozda je i imao klinicku smrt ili presao u astral. doziveo je puno godina preko 90, i uvek je bio neverovatno zdrav, jak, otporan, pravi div, u njegovom selu nepamte da je iko bio kao on. prelazio je sva ocekivanja lekara koji su prcali da je pravi fenomen, kada je njih posecivao zadju godinu zivota nisu mogli da veruju kako se drzi, isto tako je bio i ostrouman unapred je mogao da zamisli sta ce se zbivati u mnogo cemu kada drugi nisu ni razmisljali o tome, naucio da cita i pise za jedan dan ali sto je najbitnije da je karakterom, covecnosti, pravdom bio isto toliko velik ako ne i jos vise izrazan njima nego ostalim navedenim osobinama

kaze tema nastavice se da li za sve, i ako da kako pitamo se