Život pisan srcem

"Šta god da se desi, ostani živ. Ne umri pre nego što umreš. Ne izgubi sebe, ne izgubi nadu, ne izgubi pravac. Ostani živ, sa sobom, svakom ćelijom svog tela, svakim vlaknom svoje kože. Ostani živ, uči, proučavaj, misli, čitaj, gradite, izmišljajte, stvarajte, govorite, pišite, sanjajte, dizajnirajte. Ostani živ, ostani živ u sebi, ostani živ i spolja, ispuni se bojama sveta, ispuni se mirom, ispuni se nadom. Ostani živ sa radošću. Postoji samo jedna stvar koju ne bi trebalo da protraćiš u životu, a to je sam život.“

Virdžinija Vulf
 
.***za jedno Usamljeno srdašce .🎶..tj.- Srodnu dušu .
PlnT.gif
Još ne mogu da se smirim ,,,.
Pa joj lomim osjećanja
Ona sama broji dane
Čeka zoru da joj svane
A ja ne znam da prestanem
Ona sama broji dane
Čeka zoru da joj svane
A ja ne znam da prestanem​
Opet sam ti u kafani
Meni bez nje ništa nema
Tu su moje lude noći
Nikad nisam u samoći
Hej, kafano, moja rano[/I]
Tu su moje lude noći
Nikad nisam u samoći
Hej, kafano, moja rano
Ona voli život danju
A ja vino i kafanu
Ja ne mogu rano doći
Dan je ništa prema noći
Svakako će život proći
Ja ne mogu rano doći
Dan je ništa prema noći
Svakako će život proći,..​
 
Znate li šta je zapravo sreća?

"Sreća – to je ono kad se probudite i osećate se dobro. Tek tako. Jedete doručak i ukusno vam je. Idete na posao i čak vam se sviđa i tramvaj. Dolazite kući i bavite se decom jer osećate zadovoljstvo, a ne zato što vam je to dužnost. Tada je put do vaših ciljeva jednak trenutku njihovog postizanja. Da li razumete? Sreća je ovde i sada."

M. Labkovski
 
494434968_773102158377771_267942512775704595_n.jpg
 
Sedela je podavijenih nogu na trosedu poluobucena i pratila ga pogledom preko ivice solje
sa toplom kafom krmeljusom koju je drzala obema sakama ne osecajuci vrelinu iste.

-Hoces li vise nauciti da skuvas tu jebenu kafu kako treba ili stalno moram da pijem pisacku.
Gundjao je dok je stavljao lonce vecito se hvalivsi kako samo on sebi ume da skuva kafu.
-Necu..rekla je ....ne zelim da budem dobra kafe kuvarica...
- Jel....a sta zelis onda ???
-Istinu .. konacno.Imas toliko nacina da je kazes.Ako neces meni reci je bar sebi.
Zar ti odvajanje od pisanja ne dozvoljava cak ni da bacis pogled na to cega se odrices u poslednje vreme?
-Ne pocinji opet.. rece stavljajuci tri vrskom pune kasicice kafe u vrijucu vodu. Pio je jaku i gorku kafu.
-Hocu, da konascno sednes za komp i zavrsis pricu....drazila ga je svesno, zeleci da izadje iz tog “nemanja reci” u koje je zapao.
Celo leto se jebavas sa izdavacima , sviim i svacim, samo ne pises.. i sedi vise, popi tu otrovusu kao covek.. vecito stojeci .. ko ***** za sankom.

Posmatrao je paleci cigaretu. Bila je lepa taman toliko koliko je njemu trebalo. Vise od toga ne bi mogao podneti.
Vise od ovoga nije mogao da je voli. A voleo je sve na njoj i u njoj.I njene zlatne tackice u ocima boje meda....

- Ne mogu da je zavrsim ... vise je promrmljao nego sto je rekao.
-Zar si toliko siguran u sebe i verujes da se u vremenu koje dolazi nece provuci bar jedno zaljenje, zbog toga. pitala ga je.....
-Nisam.. ali ne mogu ... prica je o Tebi.
 
Priča o dva goluba

Stajala dva goluba na grani jednog drveta i gledala kako razbojnici pale kuću jednog poštenog čoveka.
Jedan golub odmah odleti do reke, u svoj kljunić zahvati vode koliko je mogao, pa doleti do kuće i polije po vatri.
Nastavi to da radi još mnogo puta iako, zbog činjenice da je tako mali, nije bilo nikakvih efekata na požar.

Drugi golub sve je to mirno gledao i, kada mu je dojadilo, doleteo je do svog prijatelja.
– Zašto to radiš kada nema smisla? U tvoj kljun može da stane tek jedna kap vode. Nikada nećeš ugasiti požar? – pitao je prvog goluba.

– Možda ne mogu da ugasim vatru sam, ali hoću da se zna da sam bio na pravoj strani i da sam dao sve od sebe sto sam mogao – odgovori golub i ponovo odlete do reke.

:heart:
 
„Rat će se završiti, a vođe će se rukovati.
Ali ostaće ta iscrpljena majka, koja čezne za svojim sinom,
i ta žena, koja čeka svog voljenog muža.
I ta deca, koja traže svog oca heroja.

Ne znam ko je prodao domovinu, ali sam video ko je platio cenu.“

Palestinski pesnik Mahmud Derviš
 
Krenula je iz parka gde su se sastali, jos zadihana i zajapurena od monologa i hladnoce kada je cula njegov tih i promukao glas:.
Malena, sacekaj....molim te, stani...
Okrenula se dok su joj se oci punile suzama: Secas se trenutka kada vise nista nismo imenovali zajedno.?.
Klimnuo je glavom privukavsi je u zagrljaj. Zagnjuro je svoje lice u njeno ne znajuci vise koje su cije suze.

U Nedelju je spakovala svoje stvari, u Ponedeljak je otputovala...... zauvek
 
Bio je nezadovoljan zivotom koji ga je pritiskao. Imao je taj osecaj pritiska i gusenja, znate vec kako to izgleda. Kao kada se zagrcnete i ostanete bez vazduha shvativsi kako u stvari smrt dolazi sama u trenutku, al za malo ..becite oci, otvarate usta na suvo,krkljate i grabite vazduh i taman da dodjete do daha,kad neko pametan i zeljan da vam pomogne lupi vas po ledjima onako jako Ne znate sta bi pre tada ... da jauknete od bola ili da ga zviznete onako propisno. Tek povratite se i kao sada je sve u redu. Braca ste od sada do yaya.....

Nije obracao paznju na sve to. Nije ni imao kada od prevelike snage koju je osecao u sebi koja ga je raspinjala.Zudeo je uvek za necim .. jacim ,visim i lepsim. Nije shvatao zivot bez podviga. Bio je ocajno i bolno razdrazen sto mora da gamize po zemlji i tavori u zabokrecini svakodnevnice,medju svetom bez boja i bez poezije ...mozda ponajvise bez proze. Bio je ogorcen na sve oko sebe i to nije ni krio . Isti osecaji i iste reci kao za onog pesnika ... ....

Pisao je mnogo i raskosno ali je i pametovao svima.Po raznim tribinama, casopisima i sl. Nekada vise nekada manje ali je pametovao. I yebi ga, ispada da je uglavnom bio u pravu.Mada ga nisu razumeli. Kao ove godine kod dodele nagrade za roman godine.Bio je ostre reci koja je znala da zaboli kada je prepoznju oni koji to nisu hteli. Meni se svidjao kao pisac ali i kao muskarac.Bio je tacno onakav, kako volim,visok, crn,muzevan,lep i pametan ,naravno.Mada me je,ustvari nervirao...zbog toga sto je voleo da iritira ljude, Znao je da kaze: Vidim svoj zivot kako se pruza preda mnom kao polje zrelog zita kroz sumorno vreme.Vise nisam u stanju da ga organizjem onako kao zelim.Mozda treba da umrem sada. Ko zna sta me ceka dalje u ovom nerazumevanju gde su svi Oni a nema Ljudi.Nemam nista osim ovo malo iskustva, a ono me je vec naucilo beskorisnosti svega, eto tome.Takvog sam ga upoznala...na cudan nacin svojstven samo njemu.
 
Bio je to neki ljubavni flm koji je gledao tog popodneva.Ako bi ga pitali koji i kakav tesko da bi znao da Vam kaze, Samo bi rekao : Sa krajem.Za njega su sve ljubavi imale kraj.. njegov kraj.The end .. kao na celuloidnoj traci. Izasavsi iz poluprazne sale udahnuo je svez vazduh koji je vetar donosio sa reke.
Stajao je tako sa rukama u dzepovima cinilo se jos od 19-tog veka.Bio je u dilemi da li da ode do obliznjeg lokalnog kafica na pice i razgovore kojima se u glas objasnjavalo ono sto se nije dalo objasniti ili kuci da nastavi sa pisanjem svog najnovijeg romana u .. nastavcima kako je voleo da kaze.
Stajavsi tako neodlucan odjednom je poceo da razmislja o radosti i o tome kako je lepsa kada je sa nekim delite.Bice da je sam sebe iznenadio ovim razmisljanjem jer mu onaj cuveni osmeh zadovoljstva koji se pojavio nije silazio sa lica cak ni kada je usao u stan. Imao je i jedan da kazem hobi.
Voleo je da pise i dopisuje se sa nepoznatim ljudima.Zenama i muskarcima ali ipak najvise zanama...pisao je i razmenjivao sa njima mnogo toga sto bi ga interesovalo.

Sa mnogima je vremenom postajao prijatelj kao na primer sa Luisom Amatom profesrorom na Univerzitetu u Limi i zaljubljenikom u padobranstvo.Ili pak ljubavnik sa mnogim zenama na ovim prostorima prakticnosti radi.Voleo je zene.Nisu nikada bile pogresne samo nisu uspele da budu njegove.Zvuci otrcano ali bile su njegova inspiracija, njegova hrana.Rovio im je po dusi i telu,hranio se njihovim sokovima terajuci ih potom na duge ozbiljne razgovore u dimu i viskiju koje one ili nisu htele ili nisu umele da vode,sto je bilo u vecini slucajeva.Da bi ih se potom odricao kao sto se sibicari nakon racije odricu svojoh kutijia sibica i kuglica od alumijijumske folije uz obavezno: Svega mi mrtvog ako je to moje
 
"Najpametnije žene koje sam upoznao bile su ljubazne, nežne i predane. Njihova inteligencija nije merena samo akademskim postignućima ili materijalnim uspehom, već i sposobnošću da se nose s izazovima života na uravnotežen i smiren način. Biti pametan znači imati emocionalnu inteligenciju, sposobnost razumevanja i saosećanja s drugima, te biti svestan vlastitih snaga i slabosti."

Jean-Paul Sartre
 
Ana Ahmatova: Dugo sam

Dugo sam tvojom lepotom ispijena
Učila sebe kako da se smirim,
Od rebra tvoga ja sam stvorena,
Kako da te ne volim, da se divim?

Da sam ti sestra bilo bi ugodno,
Ali voljom drevne sudbine sinje,
Pred tobom stojim lukavo, pohotno
U liku tvoje najslađe robinje.

No kad se smrznem sva ponizna tako,
Na grudima tvojim kao sneg bela,
Tad mudro radujući se udara jako
Tvoje srce – moja otadžbina cela.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
419
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top