Život pisan srcem

[Nina]

Volim te ne zbog toga ko si, već zbog toga ko sam ja kada sam s tobom.

Niko ne zaslužuje tvoje suze, a oni koji to zaslužuju neće te rasplakati.

Samo zato što vas neko ne voli onako kako vi želite ne znači da vas ne voli svim srcem.

Najgori način da nedostaješ nekoj osobi je da budeš sa njom i shvatiš da ona nikada neće biti tvoja.

G.G. Markes

 

[Tea]

Kada shvatimo da to nije samo još jedan dan, već jedan dan manje, počet ćemo cijeniti ono što je zaista važno.
(Francesco Sechi)

 

[Nina]

-Šta je gore ne znati ili biti nezainteresovan?
-Ne znam i ne zanima me.

 

[Nina]

"Poželiš li nekad pobeći od svega?

Iscepati slike stradanja i buke;
polupati čaše lažnih prijateljstva;
rasterati stada zavisti i mržnje.

Poželiš li nekad pobeći od sebe?"

 

[Nina]

Puno puta mi kažu " Ne odustaje od onog o čemu razmišljaš svaki dan"....
Nisam ja odustala...nego se odustalo od mene...
Nije ih bilo ni briga kako mi je...
Nisu se ni zapitali što su mi učinili...
Samo su jednog dana tako odlučili...
Tako jednostavno...
Otišli...
Nestali...

Neke i dalje nije briga za mene...
Neki se i vrate...
Ali nažalost...
Ja nisam više ista...
Promijenila sam se...
Ne vraćam istom mjerom...
Ali ne trebaju mi više...
Mogu sama...
Naučila sam...

Jer kad su mi bili najpotrebniji...
Nije ih bilo...
Ni kad sam plakala...
Ni kad sam bila bolesna...
Ni kad sam se borila za život...
Kad nisam znala hoću li dočekati jutro...
Kad mi je svaki dan bio poklon od Boga...
Kad sam sa strahom išla na počinak...
Nisu bili tu...

Imam jedno pitanje za njih "Gdje ste bili sve ovo vrijeme"...
I što sad...
Sad bih trebala biti sretna jer su se vratili...
Sad bih trebala biti zahvalna jer su me se sjetili....
Pa hvala od srca...
Sama sam prošla najteže dane u životu...
Tako da i dalje mogu sama ..

A.Ć

 

[gost 444588]

 

[Nina]

 

[Nina]

Ja sam žena. Guram vrata na kojima piše VUCI.Smejem se više kada pokušavam da objasnim zašto se smejem. Udjem u sobu i zaboravim zašto sam došla tu. Kažem 'Duga je to prica' i kada nije, samo zato što ne želim da je ispricam. Ja placem više nego što ti misliš da placem.Ja brinem o ljudima koji ne brinu o meni. Ja sam jaka jer moram biti, a ne zato što želim. Ponekad iza mog osmeha se krije strah i iza ljutnje - ljubav.Jer ja sam zena.
n/a

 

[Nina]

 

[Nina]

Drugi su te upoznali, ali te nisu poznavali.
Znali su ti ime, boju kosu i boju očiju, ali nisu znali tvoju dušu, nadanja i tvoje snove.
Nisu te ni pitali, oni su se za sve pitali.
Videli su te golu, ali ne i ogoljenu.
Pričala si im, ali te nisu čuli.

Njima si bila nešto na javi, meni si bila sve u snu.
Bila i ostala.
Ja sam sanjao tvoje snove od kojih si zbog drugih odustala, a moj san i jeste da se tvoji snovi ostvare.
To što ja vidim u tebi, drugi ni ne naziru.
Zovu te kad im trebaš, zovu zbog sebe i svojih želja.

Ja sam te pozvao zbog tvojih, zovem te jer znam da ti trebam.
Nemam puno da ti ponudim kao oni, nemam kule i gradove, imam samo jedan hram.
Hram u srcu, a tu u njemu jedina svetinja si ti.
I to srce, ono je čuvar svih tvojih želja, nadanja i snova.
Ako ikada izgubiš sebe, u tom srcu ćeš se lako pronaći.

Odustao sam od puno toga u životu, od tebe nisam i ne mogu.
Ti si ona moja blizina kojoj je suđena daljina.
Moja srodna duša u telu koje neko drugi ima.
Moja prva jutarnja misao i moja molitva pred san.
Njihovo si nešto, a moje si sve.

Igor Čobanović

 

[Nina]

Budi pozitivan kad te negativnost okruzuje. Kad se ljudi lose ophode prema tebi, nastavi biti ono sto jesi.
Nemoj nikada dozvoliti da te necija ogorcenost menja. Nemoj uzimati stvari licno, cak i kada se takvim cine.
Ljudi retko rade stvari zbog tebe. Oni to cine zbog sebe.

 

[Nina]

Postoji velika razlika između toga da si željena i poštovana. Ponekad mislim da je nama ženama toliko važno osjećati se željenima
da zaboravimo poštovati same sebe. Dopuštamo si da se prema nama loše ponaša u trenutku slabosti jer je lijepo biti predmet nečije pažnje.

N.a

 

[Nina]

“Važno je dopustiti nekim stvarima da odu, da nestanu. Pustiti ih i rešiti ih se. Ne očekujte da vam se vrate, da vam priznaju napore, otkriju da ste genijalni i shvate vašu ljubav. Zatvarajte krugove, ne zbog ponosa ili oholosti, već zato što se to više ne uklapa u vaš život. Zatvorite vrata, promenite ploču, pometite kuću, obrišite prašinu. Prestanite biti ono što ste bili i postanite ono što jeste.
Naš život je stalno putovanje, od rođenja do smrti. Okolina se menja, ljudi se menjaju, potrebe se menjaju, ali voz i dalje ide. Život je voz, a ne železnička stanica.”

Paolo Kueljo

 

[Nina]

Razmrsio sam niti snova i stvarnosti, otkrio sam da postoji na jednoj strani san kada sam lebdeo bolje od kakvog orla, a na drugoj strani neki drugi,
istinski svet, tvrd kao stene na kojima se zamalo nisam polomio.
... ja sam stvoren da živim zauvek... Bio sam besmrtan, nigde u sebi nisam osećao smrt... Nisam imao nikakve veze sa smrću.

Porasti značilo je opovrgnuti. Porasti značilo je pad. Svojstvo da sam odrastao spoznao sam kroz povrede, nasilje, nagodbe i osvešćenje. Svet je izgubio čari. Jer, šta je čovek? Jednostavno, to je neko-ko-ne-može. Ko-ne-može sve znati. Ko-ne-može sve učiniti. Ko-ne-može ne umreti. Saznanje o svojim granicama načinilo je pukotinu na jajetu mojega detinjstva: rastavljanje mi je pomoglo da porastem, to jest da se smanjim. Sa sedam godina, konačno sam prestao biti bog.

-Ali, mama, ne treba oklevati da se ljudima kaže da ih volimo: mogli bismo svi umreti, zar ne?

Ona je tiho plakala kada bih tako govorio i milovala me po kosi da bi smirila moje misli.
-Mali moj Isuse - govorila je - ne treba suviše voleti. Inače ćeš mnogo patiti.
-Ali ja ne patim. Ja sam ljut.

... ne prihvatam stvari takve kakve jesu, želim da su onakve kakve treba da budu.

Vera kakva bila je uvedena, organizovana, sa svojom hijerarhijom, prežvakavala je mrtvu reč, izgubila osećanje za smisao.
A ja sam pokušavao da u ćutanju i razmišljanju nađem Boga.
Od sreće više sam voleo Ljubav.

Erik Emanel Smit

 

[Džudi S]

" I kada se pred tobom otvore mnogi putevi a ti ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sačekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si došla na svet. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kada čuješ njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi. "

Suzan Tamaro " Idi kuda te srce vodi "

 

[Nina]

Znate li šta je zapravo sreća?

"Sreća – to je ono kad se probudite i osećate se dobro. Tek tako. Jedete doručak i ukusno vam je. Idete na posao i čak vam se sviđa i tramvaj.
Dolazite kući i bavite se decom jer osećate zadovoljstvo, a ne zato što vam je to dužnost. Tada je put do vaših ciljeva jednak trenutku njihovog postizanja.
Da li razumete? Sreća je ovde i sada."

M. Labkovski

 

[Nina]

Najgora od svih vrsta nepismenosti jeste politička nepismenost.
Politički nepismena osoba ne čuje, ne govori, ne učestvuje u političkim dešavanjima.
Ona ne zna da troškovi života, cena pasulja, ribe, brašna, stanarine,cipela, lekova, zavise od političkih odluka.

Politički nepismena osoba je toliko glupa da je ponosna i busa se u grudi govoreći kako mrzi politiku.
Taj imbecil ne zna da se iz njegovog političkog neznanja rađa prostitucija, napuštena djeca, i najgori od svih lopova:
loši političari, korumpirani i potkupljeni od strane lokalnih i multinacionalnih kompanija.

Bertold Breht

 

[Nina]

Najgore tuge su one koje nas blokiraju, pa ne možeš ništa.
Ni da plačeš, ni da se smeješ, ni da besniš, ni da si miran.
Samo tupo gledaš u jednu tačku i ojećaš da boli, ali ne znaš gde.
Osećaš da fali, ali ne znaš šta.
Osećaš da si voleo, ali više ne znaš koga ...
Život nikad ne daje ono što obećava,
nego uvek više ili manje od toga.

Ivo Andrić

 

[Nina]

Šekspir sonet 66.

" Umornom od svega u smrt mi se žuri,
Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,
I nitkova što se bogato kinđuri,
I odanost kako poniženja snosi.
I zlatna odličja o pogrešnom vratu,
I savršenstvo u blatnom bešćašću,
I device silom predane razvratu,
I snagu straćenu nesposobnom vlašću,
I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja,
I zločince kako vladaju dobrotom,
I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,
I kako iskrenost brkaju s prostotom:
Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati,
Od nje me tek ljubav može sačuvati."

 

[Nina]

"Kada namirišu da ste srećni nečim će vam pokvariti dan.
Kad vide da ste na putu ka uspehu obavezno će vam pokušati uništiti san.
Kad vide da ste na putu ka istini skraćuju vam krila još u letu.
Zašto čoveka toliko čovek boli, pored toliko drugih nesreća na svetu?"
.....................

"Dođu tako neke godine kada ti se u glavi sabiraju one prethodne. Pa na javi misliš kako si bila naivna, luda, smiješna u nekim situacijama. A u snu ti dođe da budeš još luđa i iskoristiš svaki nepovratni trenutak. Kopaš po mislima kao po ormaru, nalaziš neke stare haljine i čezneš da ti ponovo mogu, nalaziš neke ljude koji su tjesniji od tih haljina i nikad više neće moći. Vrijeme curi, odjeća se stalno mijenja, ali odrasli smo ljudi, više je ne prerastamo. Neke stvari se jednostavno više ne nose, druge se više ne uklapaju u tvoj stil, treće izblijede, ali neke su toliko drage i kvalitetne da ukoliko ih dobro čuvaš možeš ih nositi cijeli život, tako i ljude."

E. Suljić - "Snovi iz moje stvarnosti"

 

[Nina]

Tajna

Kad ponovo razmislim, sada, u srcu mi eksplodiraju beskrajne, silovite emocije, kojima ne mogu da odredim značenje, zato što najdublja osećanja imaju pravo da postoje samo u njima samima i nigdje drugo. Još manje postoje u logici i, ponajmanje, u stvarnim dogadjajima. Voleo sam te kao što mi se nikada ranije nije desilo i kako mi se nikada više neće desiti.

Voleo sam te u vremenskom razmaku koji se ne može odrediti u stvarnosti, možda zato što ni danas ne razumem da li smo se voleli koji mesec ili koju godinu, koji tren ili koju vječnost. Možda si oduvek bila u meni, kao deo mojih najskrivenijih snova i potreba, kao cilj mojih večitih čežnji, kao sećanje na staru maštu mog djetinjstva. Voleo sam te ne samo zbog uzvitlanog bogatstva koje si unela u moj život, ili zbog onog uzbudjujućeg kupanja u duhovnoj čistoti kao kad sam sa tobom podelio tvoj unutrašnji život, nego i zbog toga što si mi otkrila onaj deo mene koji sam oduvek hteo da upoznam, a za koji sam znao da je zapetljan u mreži moje stidljivosti.
Neizbežno te voli svako ko te poznaje iznutra.

Alberto Moravia

 

[Nina]

Mislim na ono što je moglo biti a nije.
Na raspravu o saksonskoj mitologiji koju Beda nije napisao.
Na nezamislivo delo koje je Dante možda naslućivao
pošto je već ispravio i poslednji stih Komedije.
Na istoriju bez predvečerja na Krstu i bez predvečerja sa kukutom.
Na istoriju bez Jeleninog lica.

Na čoveka bez očiju koje su nam omogućile Mesec.
Na pobedu Juga za tri dana Getisberga.
Na ljubav koju nismo podelili.
Na prostrano carstvo koje Vikinzi nisu želeli da osnuju.
Na basnoslovnu pticu koja je u isto vreme na dva mesta.
Na sina koga nisam imao.
Borhes

 

[Nina]

Putovanja su za mene jedini moguci i meni najprimerniji nacin zivota
Zivot dozivljavam kao san,a putovanja mi omogucuju da uzmem
od svega po slobodnom izboru i da uvek mogu da odem.

 

[Nina]

Nije važno što drugi ljudi misle o vama. Važno je samo što vi mislite o sebi. Trošimo toliko energije brinući o mišljenjima drugih. Želimo da nas vole i imamo potrebu da ugodimo. Međutim pravo vodstvo i pravo majstorstvo nad sobom podrazumevaju uzdizanje iznad društvenog odobravanja - do samoodobravanja.

Poštujte sebe.

Dok god živite prema svojim vrednostima, dok ste dosledni, dok trčite svoju vlastitu trku i živite svoje snove, zašto biste brinuli o tome što bilo ko drugi misli, oseća ili govori o vama?

Budi svoj na svome

 

[Mister]

AKO BUDEMO PRODALI OVU KUĆU​

Ako prodamo ovu kuću,
Imaćemo za nešto bolji auto od osrednjeg;
Ali se i automobili poput zidova troše
I potroše se do zakašljanog auspuha,
Promuklig zvuka,
I nešto strašnije pesme kvake ostale u ruci.
Šrafcigerom ćemo podržati prozore
I lupati o staklo dok ne dozoveš
Sasvim poznato ime manje poznatog lika,
Jer napolju se još,
Osim automobila i kuća,
I ljudi troše.
Na trotoaru pored,
Hodaju dvoje držeći se za ruke
Neznajući da se i one
Otuđuju poput kuća.
Ako prodamo ovu kuću
Uvek ćemo sa te ulice i puta
Pogled bacati na drugu stranu
Ne bi li nam se strošila srca
Znajući da se na tom tavanu
Tuđe sad gnezde ptice.

Elena Ederlezi