- Poruka
- 399.831
Nije ga ni pitala gde je to.Bila je preplasena na smrt samim tim sto je krenula.Znala je da ako pocne da razmislja o svemu tome da ce se sve rasprsiti pre nego sto uopste pocne da poprima svoj oblik.Zato je jednostavno samo vozila drzeci se uputstva koja joj je dao..Idi starim putem pored reke do prve krivine koju reka pravi.Stani na trenutak i pogledaj.Osetices nestvarnost i lepotu.Nastavi dalje do nasipa.Tu imas put širine kola,sidji niz njega kako te on vodi kroz sumu pored reke,do mene.Bicu na kraju tog puta. Vozila je slusajuci sa radija neku tugaljivu baladu i jedno desetak sekundi nista nije mislila kada je ugledala krivinu.Nikoga nije bilo na puskomet oko nje.Izasla je iz kola i pogledala.Uza okuke koju je pravila, reka je polako ispravljala svoje korito u potpuno ravan polozaj prema zapadu i ravnici, okicena šumom i šipražjem celom duzinom svojih obala.Mirna,tiha,povrsine kao staklo u koje su se utapale sve boje ove jeseni,zlatno zuta, crvena i malo natandzaste.Tek po neki listic zaljubljen u svoj odraz,otkaci se i polako spusta na povrsinu reke prepustajuci se njenom toku..Cak su i oni bili tihi ne zeleci da remete taj mir i lepotu..
Nije dugo stajala..Nastavila je dalje do nasipa,putem pored sada vec ravnog toka reke kroz zelenilo,do njega.Stajao je nonsalantno naslonjen na svoj automobil,desne noge prebacene preko leve,puseci cigaretu..Kada je ugledao kako nailazi odmakao se brzim pokretom od kola,bacio do pola sagorelu cigaretu,ugasio je vrhom cipele i stao prema njoj blago rasirenih nogu i ruku spustenih pored tela.Uredno je zaustavila kola na desetak metara naspram njega gledajuci ga i ne ispustajuci volan kao da je slamka spasa,jer je osetila da gubi dah i da joj se polako vrti u glavi..Bio je tu,stvaran.Groznicavo je razmisljala sta sada,dok je on stajao i cekao je.Spustila je ruke,izvukla kljuceve,ubacila ih u tasnu na sedistu pored sebe,duboko uzdahnula,otvorila vrata i izasla..Imala je osecaj da ce pasti ali hrabro je iskoracila na meku i zelenom travom obraslu zemlju.Dok joj je prilazio smeseci se,osetila je suvocu u ustima i nista tog trenutka nije mogla da kaze.Nije ni imalo potrebe.Na trenutak je zastao gledajuci je u oci a onda je bez reci zagrlio privukavsi je sebi..Cinilo joj se da je prosla vecnost dok je sa glavom na njegovim grudima i njegovim rukama oko sebe slusala njegovo srce koje je ubrzano kuckalo.
Nije dugo stajala..Nastavila je dalje do nasipa,putem pored sada vec ravnog toka reke kroz zelenilo,do njega.Stajao je nonsalantno naslonjen na svoj automobil,desne noge prebacene preko leve,puseci cigaretu..Kada je ugledao kako nailazi odmakao se brzim pokretom od kola,bacio do pola sagorelu cigaretu,ugasio je vrhom cipele i stao prema njoj blago rasirenih nogu i ruku spustenih pored tela.Uredno je zaustavila kola na desetak metara naspram njega gledajuci ga i ne ispustajuci volan kao da je slamka spasa,jer je osetila da gubi dah i da joj se polako vrti u glavi..Bio je tu,stvaran.Groznicavo je razmisljala sta sada,dok je on stajao i cekao je.Spustila je ruke,izvukla kljuceve,ubacila ih u tasnu na sedistu pored sebe,duboko uzdahnula,otvorila vrata i izasla..Imala je osecaj da ce pasti ali hrabro je iskoracila na meku i zelenom travom obraslu zemlju.Dok joj je prilazio smeseci se,osetila je suvocu u ustima i nista tog trenutka nije mogla da kaze.Nije ni imalo potrebe.Na trenutak je zastao gledajuci je u oci a onda je bez reci zagrlio privukavsi je sebi..Cinilo joj se da je prosla vecnost dok je sa glavom na njegovim grudima i njegovim rukama oko sebe slusala njegovo srce koje je ubrzano kuckalo.
