Život pisan srcem

[Nina]

Zute ruze, moje omiljene

Osnovno značenje: Prijateljstvo, uživanje…

Žute ruže imaju kraću, ali ništa manje fascinantnu, istoriju od drugih ruža. U XVIII veku su otkrivene žute ruže kako prirodno rastu u nekim delovima Bliskog Istoka.Pre toga, ruže koje su se gajile su bile u rozim nijansama i u manjoj meri, bele.

Međutim, kada su prve žute ruže uvedene, njihova popularnost brzo se širila.
U tom periodu, tehnike uzgoja ruža i ukrštanja su inovirane. Ovi eksperimenti igraju veliku ulogu u evoluciji žute ruže.

Jedna od glavnih privlačnih osobina ruže jeste njena mirisna nota. To je vrlina koju prva žuta ruža nije imala, tačnije, bilo je baš suprotno! Vremenom, kako su metode selekcije i gajenja postajale bolje, žute ruže su počele da dobijaju miris na koji su ljubitelji ruža i navikli.

Ono sto se takođe vremenom menjalo jeste značenje žute ruže. Kroz istoriju, žuta boja se usko povezivala sa Suncem. Kao izvor svetla i toplote, sunce je sastavni deo života na zemlji i bilo je obožavano u mnogim ranijim kulturama. Nije iznenađenje što se boja sunca vezuje za mnoge pozitivne konotacije. U mnogim Istocnim kulturama, na primer, žuta boja predstavlja uživanje, mudrost i moć.

Ipak, u Evropi u vreme uvođenja ovih ruža, žuta boja je vezivana za negativnu energiju. Zbog toga, ona je dugo simbolizovala ljubomoru i umirujuću ljubav.

Kako je vreme prolazilo, međutim, više univerzalnih značenja povezanih sa žutom bojom je prevladalo. Danas, žute ruže znače prijateljstvo i uživanje u životu.

Buket žutih ruža sada izaziva vesela osećanja topline i sreće. Suprotno od romantičnih značenja ostalih ruža, žute ruže su simbol iskrenog prijateljstva. To im daje posebno mesto među ružama. Možda ne postoji bolji cvet od žute ruže da izmami nekom širok iskren osmeh.

(Kazablanka)

 

[Nina]

Vecna ljubav

''Najviše ima ljubavi koje su kao kapi kiše.
Dođu raspadnu se i nema ih više.

Tolstoj je o tome pisao,
Sećanje iz mojih misli nisam izbrisao.

Moja ljubav prema Mariji traje 48 godina.
Dvosmerna je.

Osećam svaki njezin dah,
Nikad je nisam prestao voleti.
Svaki je dan volim najviše,

Voleću je dok god moje srce diše.
I u večnom životu voleću je najviše. ''

(n.a.)

 

[Nina]

Pokusala je da se seti trenutka kada je prestala da voli ono sto je on sada i da je nestalo sve ono sto je on nekada bio....
” Hocu da podjes sa mnom”, rekao je nekako nervozno dok mu je prilazila.Prihvatio sam danas sve njihove uslove.Ti znas koliko mi je to sve vazno i koliko mi znaci. ”Znam”, rekla je, ali ne znam zasto smo morali po ovoj hladnoci da dodjemo ovde da bi mi sve to kazao. Mogao si to i kod kuce u toplom i ne bih sada kroz cvokot morala da kazem da necu da idem sa tobom i da odlaszim.Da ces dalje sam bez mene i da ne zelim vise da budemo zajedno. Da ne zelim da te delim sa tvojim ambicijama i karijerom, da cekam ni sama ne znam sta.Ne mogu vise da ti budem lepa i savrsena pratilja, da gledam na sat ,da proracunavam u sekund tvoje obaveze ,da se smejem i kada mi se ne smeje,da gledam zalaske sunca u sanel kostmu.Hocu da budem svoja.. I hocu da budem slobodna.Ima i drugih stvari osim tvoje nauke.Na primer moj rad.Ja sam umetnica, hocu da stvaram,imam toliko toga da kazem i pokazem a ne mogu prateci tebe.Tu su i moja interesovanja, moje potrebe.Sve moje i nase.Toga odavno vise medju nama nema.Shvatila sam da nema ni one nase ljubavi.I ti to znas samo nemas vremena da sebi to objasnis.Ja vise nisam tvoja zena, ja sam samo tvoja navika.Da li znas da sam vec rezervisala kartu i da se vracam u Ponedeljak. Ne , ne znas naravno.Nisam imala kada ni da ti to saopstim.Ne vidjamo se skoro vise. Boze, ja stvarno nisam normalna kada sam uopste i dolazila po ovoj hladnoci.Idem."
Krenula je jos zadihana od monologa i hladnoce kada je cula njegov tih i promukao glas:. Sacekaj,molim te,stani.Okrenula se dok su joj se oci punile suzama: "Secas se trenutka kada vise nista nismo imenovali zajedno".?. Klimnuo je glavom privukavsi je u zagrljaj. Zagnjuro je svoje lice u njeno ne znajuci vise koje su cije suze.

U Ponedeljak je spakovala svoje stvari i otputovala, zauvek

 

[Nina]

Bio je nezadovoljan zivotom koji ga je pritiskao. Da, imao je taj osecaj pritiska i gusenja, znate vec kako to izgleda. Kao kada se zagrcnete i ostanete bez vazduha shvativsi kako u stvari smrt dolazi sama u trenutku, al za malo ..becite oci, otvarate usta na suvo,krkljate i grabite vazduh i taman da dodjete do daha,kad neko pametan i zeljan da vam pomogne lupi vas po ledjima onako jako kao ... yebote .. ne znate sta bi pre tada ... da jauknete od bola ili da ga zviznete onako propisno. Tek povratite se i kao sada je sve u redu. Braca ste od sada do yaya.....

Nije obracao paznju na sve to. Nije ni imao kada od prevelike snage koju je osecao u sebi koja ga je raspinjala.Zudeo je uvek za necim .. jacim ,visim i lepsim. Nije shvatao zivot bez podviga. Bio je ocajno i bolno razdrazen sto mora da gamize po zemlji i tavori u zabokrecini svakodnevnice,medju svetom bez boja i bez poezije ...mozda ponajvise bez proze. Bio je ogorcen na sve oko sebe i to nije ni krio . Isti osecaji i iste reci kao za onog pesnika .

 

[Nina]

Ako cutiš - cuti iz ljubavi.
Ako govoriš - govori iz ljubavi.
Ako opominješ - opominji iz ljubavi.
Ako opraštaš - opraštaj iz ljubavi.

Sveti Augustin

 

[Nina]

Pisao je mnogo i raskosno ali je i pametovao svima.Po raznim tribinama, casopisima i sl. Nekada vise nekada manje ali je pametovao. I yebi ga, ispada da je uglavnom bio u pravu.Mada ga nisu razumeli. Kao ove godine kod dodele nagrade za roman godine.Bio je ostre reci koja je znala da zaboli kada je prepoznju oni koji to nisu hteli. Meni se svidjao kao pisac ali i kao muskarac.Bio jetacno onakav, kako volim,visok, crn,muzevan,lep i pametan ,naravno.Mada me je,ustvari nervirao...zbog toga sto je voleo da iritira ljude, Znao je da kaze: Vidim svoj zivot kako se pruza preda mnom kao polje zrelog zita kroz sumorno vreme.Vise nisam u stanju da ga organizjem onako kao zelim.Mozda treba da umrem sada. Ko zna sta me ceka dalje u ovom nerazumevanju gde su svi Oni a nema Ljudi.Nemam nista osim ovo malo iskustva, a ono me je vec naucilo beskorisnosti svega, eto tome.Takvog sam ga upoznala...na cudan nacin svojstven samo njemu.

Bio je to neki ljubavni flm koji je gledao tog popodneva.Ako bi ga pitali koji i kakav tesko da bi znao da Vam kaze, Samo bi rekao : Sa krajem.Za njega su sve ljubavi imale kraj.. njegov kraj.The end .. kao na celuloidnoj traci. Izasavsi iz poluprazne sale udahnuo je svez vazduh koji je vetar donosio sa reke.Stajao je tako sa rukama u dzepovima cinilo se jos od 18-tog veka.Bio je u dilemi da li da ode do obliznjeg lokalnog kafica na pice i razgovore kojima se u glas objasnjavalo ono sto se nije dalo objasniti ili kuci da nastavi sa pisanjem svog najnovijeg romana u .. nastavcima kako je voleo da kaze.Stajavsi tako neodlucan odjednom je poceo da razmislja o radosti i o tome kako je lepsa kada je sa nekim delite.Bice da je sam sebe iznenadio ovim razmisljanjem jer mu onaj cuveni osmeh zadovoljstva koji se pojavio nije silazio sa lica cak ni kada je usao u stan. Imao je i jedan da kazem hobi.Voleo je da pise i dopisuje se sa nepoznatim ljudima.Zenama i muskarcima ali ipak najvise zanama...pisao je i razmenjivao sa njima mnogo toga sto bi ga interesovalo. Sa mnogima je vremenom postajao prijatelj kao na primer sa Luisom Amatom profesrorom na Univerzitetu u Limi i zaljubljenikom u padobranstvo.Ili pak ljubavnik sa mnogim zenama na ovim prostorima prakticnosti radi.Voleo je zene.Nisu nikada bile pogresne samo nisu uspele da budu njegove.Zvuci otrcano ali bile su njegova inspiracija, njegova hrana.Rovio im je po dusi i telu,hranio se njihovim sokovima terajuci ih potom na duge ozbiljne razgovore u dimu i viskiju koje one ili nisu htele ili nisu umele da vode,sto je bilo u vecini slucajeva.Da bi ih se potom odricao kao sto se sibicari nakon racije odricu svojoh kutijia sibica i kuglica od alumijijumske folije uz obavezno: Svega mi mrtvog ako je to moje

 

[Nina]

Sedela je podavijenih nogu na trosedu poluobucena i pratila ga pogledom preko ivice solje sa toplom kafom krmeljusom koju je drzala obema sakama ne osecajuci vrelinu iste.

-Hoces li vise nauciti da skuvas tu jebenu kafu kako treba ili stalno moram da pijem pisacku.. gundjao je dok je stavljao lonce vecito se hvalivsi kako samo on sebi ume da skuva kafu.

-Necu,rekla je,ne zelim da budem dobra kafe kuvarica.

- Jel,a sta zelis onda ?pitao je nervozno

-Istinu.Imas toliko nacina da je kazes.Ako neces meni reci je bar sebi. Zar ti odvajanje od pisanja ne dozvoljava cak ni da bacis pogled na to cega se odrices u poslednje vreme?

-Ne pocinji opet,rece stavljajuci tri vrskom pune kasicice kafe u vrijucu vodu. Pio je jaku i gorku kafu.

-Hocu da konascno sednes za komp i zavrsis roman.Drazila ga je svesno, zeleci da izadje iz tog “nemanja reci” u koje je zapao. Celo leto se jebavas sa izdavacima , sviim i svacim, samo ne pises.I sedi vise, popi tu otrovusu kao covek,umesto ko ***** za sankom.

Posmatrao je paleci cigaretu. Bila je lepa taman toliko koliko je njemu trebalo. Vise od toga ne bi mogao podneti. Vise od ovoga nije mogao da je voli. A voleo je sve na njoj i u njoj.I njene zlatne tackice u ocima boje meda.

- Ne mogu da je zavrsim,vise je promrmljao nego sto je rekao.
-Zar si toliko siguran u sebe i verujes da se u vremenu koje dolazi nece provuci bar jedno zaljenje, zbog toga. pitala ga je.
-Nisam.. ali ne mogu... prica je o tebi

 

[Nina]

Jesenji bluz

Još sa prvim danima septembra, postajemo nostalgični.Nema više toplih dana, prijatnih večeri u baštama, na terasama restorana, negde pored mora, reke, jezera.Odmori su završeni. Nevoljno priznajemo da nas s vremena na vreme uhvati neizbezni “bluz” za letom.Srecom, nostalgija koju osećamo meša se sa osećajem sreće i topline i iščekivanja novih dešavanja koje nam jesen donosi, sa njenim bojama, mirisima i ukusima.

Jesen je vreme promena i za nas i za prirodu koja se takođe priprema za hladnije dane i pokazuje svoju čarobnu transformaciju.Jesenje smo romanticni neki i zaljubljeni uz mnogo zeleno, zute,narandžaste boje, jesenjeg lišća obasjanog suncem.Sedeci u parku na klupi dok nas miholjsko sunce miluje po licu i rukama, primecujemo kako na prvi dasak vetra zuto lisce opada, i bude nam zao jer znamo da priroda umire i priprema se za zimski san.Jedina uteha je sto ce se sa prvim danima proleca pojaviti pupoljci i priroda ce oziveti i ponovo pokrenuti zivotni krug.

 

[Nina]

 

[Nina]

Deo price:

Negde iza sedme planine u sedmom moru nalazi se ostrvo Tobo.Ima tu jos ostrva,vecih i manjih ali Tobo je ostravo na kome su sume i trava najzeleniji a cvece najsarenije.Toliko je zeleno da je i more koje ga okruzuje poprimilo boju zelenila pomesanu sa plavom i tek po nekom belom senkom slucajno zalutalog oblaka.U toj raskosi boja i vedrine na obali reke Zante sa roditeljima,dve sestre i tri brata ziveo je mali zeleni papagaj Pago.Prvi komsija do njih bio je Pagov ujak Hok pa njegova tetka Mik i redom svi rodjaci jedni do drugih.Cinili su malo naselje veselih zelenih papagaja sa ljubicastim ocima.Na celom ostrvu bilo je jos takvih stanista u kome je sve vrilo od uzbudjenja,posebno kada se priblizavao dan Velikog pevackog takmicenja. Papagaji na ostrvu Tobo pevali su najlepsim glasovima, tako lepim da bi im i slavuji pozavideli.Sve porodice su bili clanovi hora i vredno su vezbali pod stogom dirigentskom palicom ucitelja pevanja gospodina Kokoa.Dok bi oni vezbali mali Pago je ostajao tuzan kod kuce.On nije znao da peva.Koliko god se trudio i naprezao iz njegovog papagajskog grla izlazili su samo neki neprepoznatljivi krestavi tonovi, strani stanovnicima Toboa..Pago je bio razlicit od svojih sunarodnika ne samo zato sto nije znao da peva,vec i po tome sto je na svom zelenom repu imao jedno roze pero. Kao beleg..

Zbog tog njegovog pera i krestavog glasa,Paga su izbegavali misleci da je cudak..A nije da nije pokusavao da se sprijatelji sa svima.Mladi papagaji nisu hteli da se igraju sa njim a odrasli su tesili njegove roditelje da to sve i nije najgora stvar na svetu i da ce verovatno vremenom sve doci na svoje mesto.Tako je mali Pago uglavnom setao sam po obliznjoj sumi ili sedeo na obali reke Zante,pokusavajuci da shvati tu svoju razlicitost.Ali nije se predavao.Kada su njegovi odlazili na horske casove Pago bi krijuci se otrcao iza kuce..proverio da nema nikoga i svojski se trudio da nauci da peva..Za publiku je odabrao male zute maslacke scucurene u senci velikog hrasta.I dok je Pago pevao na sav glas svojim krestecim glasom mali maslacci su bezuspesno pokusavali da listicima svojih ruku zacepe usi i ne cuju ga,ocajavajuci svaki put jer su im male zute latice od Pagove dernjave pocele da opadaju.

Prekini Pago..ocelavismo zbog tebe”,vikala je Mama maslacak ali Pago je zatvorenih ociju,zanet duboko u svoje pevanje ruku ispruzenih kao operski pevac, pevao i pevao.Bolje receno,drao se na sav glas..Sve dok mu na glavu nije pao zir sa grane hrasta i vratio ga u stvarnost tog letnjeg popodneva.

”Pogelaj sta si nam uradio ti netalentovana papagajcino.Ostali smo bez svojih latica”,povikase ljutito u horu zuti maslacci.Videvsi sta je uradio Pago se unezverio i poceo da trci od jednog maslacka do drugog i dramaticno ponavljao:”Izvinite izvinite,izviniteeeee..sta sam vam to uradio prijatelji moji”.Gegao je tako papagajskim hodom.Levo,desno,levo,desno,mrdajuci glavom gore,dole.Sudarao se sa maslaccima,gazeci ih po listovima i opalim zutim laticam,sve dok jednog maslacka nije zakacio svojim repom.”Izv”.. i u pola reci Pago zastade razrogacivsi svoje ljubicaste oci dok je roze perce u njegovom repu zatreperilo..Maslacak je opet imao svoje lepe zute latice..Brzo je dotakao svojim repom sa roze percetom ostale maslacke i svi su opet imali svoje zute latice.Shvatio je da njegovo rep ima neku cudnovatu moc.Skoro na smrt preplasen tim saznanjem otrcao je kuci zaboravivsi na pevanje i sa prvom zvezdom legao da spava ne sacekavsi svoje da se vrate.

 

[Nina]

Probudio se u cik zore pre svih,mislivsi da je ono sto se desilo proteklog dana san.Otisao je iza kuce i video male maslacke kako blazeno spavaju sa svojim zutim laticama.Pogledao je svoje roze perce i hteo je da se uveri da nije sanjao.Krenuo je ka jednoj ruzi zute boje koja je venula i lagano,cvrsto zatvorenih ociju,dodirnuo je svojim roze perom.Otvorivsi oci imao je sta da vidi.Ruza je opet bila zdrava u svoj svojoj lepoti okrenuta prema jutarnjem suncu.Sokiran onim sto je video,brzo je odleteo na obliznje drvo i poceo kroz cudjenje i strah da razmislja o tome sta mu se desava.Nije mogao da u svojoj maloj glavi razume odakle njemu takva moc.Pitao se ko je on u stvari.Oduzet mu je dar pevanja zbog koga je bio jako tuzan,a upoznaje se sa natprirodnim darom koji poseduje.Tuzan i pomalo prestrasen pitao se “ ko sam ja,zasto sam ovakav,sto bas ja “.Poceo je tiho da place.Odjednom, niotkuda,stvori se Sumska vila,bozanstvene svetlo plave boje,ocima boje sunca,i krilima belim kao sneg.Gledao je svojim ljubicastim ocima upijajuci njen miris neznosti dok je sedala pored njega.

Tražila sam te,dugo sam te trazila” rece Vila..mnoga ostrva sam obisla.Upoznala sam mnoge vrene i pozrtvovane papagaje ali ni jedan nije imao to sto ti imas.Dobrotu i nesebicnost.Zbog toga smo ti mi Sumske vile dale moc koju nema ni jedan drugi papagaj na ovome svetu.Odabran si da pomazes svima kojima je pomoc potrebna jer u tebi kuca jedno veliko srce ljubavi.Oduvek si zeleo da cinis velika i dobra dela.”

“Ali..rece Pago..ja samo zelim da imam glas kakav imaju moji drugari i da volim”...

Vila se nasmejala i odlazeci rece:”Idi i pomazi onima kojima je pomoc potrebna pa ces pomoci i sebi"

Nestala je isto kako je i dosla.Vise nije bio zbunjen i tuzan.Sumska vila nije bila pored njega ali je zivo osecao njeno prisustvo i znao je da je ona tu negde, i da bdi nad njim..Obuzeo ga je cudan osecaj blazenstva i sa tim osecajem je otisao da spava..San u koji je utonuo bio je smiren i ispunjen nekom plavicastom neznoscu koja je kao plima nadolazila noseci iz daljine polako nekakav obzir.Zutu senku ljubavi koja je pretila da ga preplavi

 

[Nina]

“Pagooo,probudi se,brzo”zvala ga je vrana Dot kucajuci kljunom u okno prozora u rano jutro dok su jos svi spavali.Skocio je bunovan,protresao svoja pera i upitno pogleda vranu Dot

“Potrebna mi je tvoja pomoc.Moj najmladji vranic je pao iz gnezda i slomio krilo a maslacci i ona zloca,osica Zo, su mi rekli da ti imas cudesnu moc.”Kada su stigli do starog hrasta ispod cijih grana je lezao mali vranic vise od pola sumskog stanovnista, polusanjivo cekalo je Paga ne bi li se uverili u pricu koja se vec pronela celom sumom i tokom reke Zante..Prisavsi Dotovom sinu koji je pistao na sav glas Pago ga dodirnu svojim repom na kome je roze perce zatrperilo i krilo malog vranica zaceli se odmah.Od toga dana Pago je lecio stanovnike sume noseci u sebi osecaj zadovoljstva sto im moze pomoci.Tuznoj vrbi Klo zalecio je pokidane grane.Starom dabru Zedu polomljen zub.Osici Zo slomljenu zaoku.Zeki Mou bolesnu nogu.Pecurkama Cic,ugazene crvene kapice.Zlatnoj ribici Re,zakzljalo peraje.Zirafi Lo ukocen vrat.Tigru Sahu,slomljenu kandzu.Jelenu Giru polomljen rog.Svima,samo sebi nije mogao da podari pevajuci glas.Nije da nije pokusavao.Jeste,potajno,kada je ostajao sam.Dodirivao je svoje grlo roze percetom dok se kupao u reci Zante i kljunom cistio svoja pera,secajuci se reci Sumske vil..Ali nista

Kako su godine prilazile sve je manje obracao paznju na svoj krestavi glas. Porastao je u velikog, snaznog i dobrocudnog papagaja koji je pruzao pomoc svakome kome je bila potrebna.Dok su njegovi sunarodnici i dalje pevali Pago se posvetio citanju. Citao je sve sto mu je doslo pod ruku.Nije bilo knjige u ostrvskoj biblioteci koju nije procitao.Najvise je voleo knjige u kojima je opisivana hrabrost,strpljivost,vera,iskrenost i ljubav..Znao je za ljubav..Prema roditeljima,braci,sestrama,prijateljima,deci.Cini se celom svetu,ali mu to nije bilo dovoljno.Osecao je da postoji jos jedna,ona prava,iskonska ljubav koja se dozivi jednom ili nikada.Ljubav koju je cekao.Bio je strpljiv mada je u zadnje vreme hvatao sebe kako polako gubi nadu.Bio je kao suvi sundjercic,zeljan da se natopi te ljubavi toliko da se preliva.Da primi ljubav i da je uzvrati u svoj njenoj lepoti.

 

[Nina]

 

[Nina]

Bilo je u njegovom zivotu mladih papagajki koje su bile zainteresovane za njega.Medjutim,on ih nije primecivao ili ih je odbijao na nacin da se one ne uvrede.
Odbijao ih je zato sto ni jedna od njih nije imala onu iskru u sebi koja mu je bila potrebna da bi zapalila vatru ljubavi u njemu i on je to osecao i znao.U tim danima samoce najcesce je odlazio u setnju do reke Zante,zaboravljajuci bar na kratko na svoje obaveze koje je imao i sa uzivanjem mastao o ljubavi svoga zivota. I tog popodneva je setao kada je cuo da neko zove u pomoc.Poleteo je da vidi sta se desilo i ugledao je prizor od koga se sledio.Na strmoj litici lezala je papagajka sva ugruvana,iscasenog krila i uplakana..Prizor je bio nestvaran da je par sekundi stajao ukopan a onda je pritrcao i kleknuo pored nje.Lepa nepoznata papagajka sa plavim perjem i svetlim ocima ga je pogledala i jedva cujnim i bolnim glasom rekla:”Molim te, pomozi mi.Previse me boli.Samo pazi da me jos vise ne povredis”.Pago se nasmesio i rekao: Veruj mi..

Dodirnuvsi je svojim perom u trenutku je osetio treptaj u sebi i doziveo osecaj koji je cekao celog zivota zeleci da svoje pero nikada vise ne pomeri sa nje.Ona se pridigla,razmahala krilima,okrenula se par puta oko sebe,poletela pa se vratila sletevsi tik ispred njega.Pogledala ga je u njegove ljubicaste oci i rekla:”Ovo je bozanstveno.Kako si to izveo.Reci mi,molim te,molim te.Ja sam zadivljena.Nista me nije bolelo”.
Plava papagajka se smejala od srece.”Ko si ti nepoznati...Hoces mi reci”?

Nije prestajala sa pitanjima i skakutanjima oko Paga koji je cutao i gledao je uzivajuci u njenoj lepoti i veselosti..Po prvi put mu je necije cavrljanje i ispitivanje prijao,po prvi put je uzivao zaneseno gledajuci njene prelepe oci koje su se razlikovale od svih ostalih koje je do sada video.Bio je zanemeo od osecanja koja su izvirala iz njega i koje nikada do sada nije osetio.Trgo se tek kada ga je ona pitala:”Sta ti je.”?

“Nista ,samo mi je drago sto te vidim tako srecnu
Imas divan glas” rece mu ona.

Bio sokiran onim sto cuje.Misli i osecanja su se toliko uskomesali u njemu da nije znao sta da kaze na to osim da je pita kako se zove, ne mogavsi da se tog trenutka ne seti sumske vile.”Ovo je tvoje maslo Vilo Sudbino” povikao je svojim predivnim, mekim i barsunastim glasom,prema nebeskom plavetnilu

“Moje ime je Tea, a tvoje”?
Izgovarajuci svoje ime prisao je Tei i rekao:”Dugo sam te cekao”.
“Znam,i ja sam tebe trazila u svojim snovima dok sam bila zatvorena u kavezu.”
“Hoces da pricas o tome”..rece Pago

Tea ga je posmatrala par minuta kao da je procenjivala da li mu moze verovati.
”U redu,kako sam sada konacno slobodna i imam vremena na pretek, ispricacu ti,život je pred nama.”

 

[Nina]

Čiča miča i gotova je ova bajkovita priča

 

[Nina]

TANGO je poreklom iz “Barria de Las Ranas”, jednog od getoa u Buenos Aires i vezuje se gauchose i siromasnije slojeve stanovnistva..U Evropi se tango takodje probijao kroz predgrađa velikih gradova dok ga nisu prihvatili i viši slojevi Evropskog drustva, da bi neposredno pred Prvi Svetski rat bio jedan od najpopularnijih plesova (čak popularniji od valcera).jedno vreme je cak bio i zabranjenanatemisan od strane katolicke crkve. Danas se tango najbolje karakteriše frazom ‘tužna misao koja se pleše’. Popularnost tanga proistekla je iz naše potrebe za jakim emocijama, senzualnošću, melanholijom, predavanjem i krhkošću. To je ples koji priča pričuizmeđu muškarca i žene, o odnosuo besu prevarenog ljubavnika, o jednoj tako snažnoj emociji da u svom najsavrsenijem obliku tango govori o životu i smrti. Iako nastao u zemlji koja je bila pod jakim uticajem mačo kulture, tango je ples koji predstavlja i izbalansiran odnos između muškarca I žene.Ako jedan deo partnerstva ne funkcioniše par nije izbalansiran i ne može se plesati. Ovo je tačno za sve standardne plesove ali u tango postaje najočiglednije zbog karaktera i oštrine. Jedna od najčešćih tema u tango muzici je kockanje. Ova tema daje dobru podlogu plesu koji, između ostalog, simboliše i kontradiktorne karakterne vrednosti, ali i životnu mudrost koja se ne može steći na visokim akademijama već u latinoameričkim getoima i siromasnim predgrađima velikih evropskih gradova. Svaki plesač će plesati tango na svoj način jer je to ples karaktera, ples bez strogo utvrđenih pravila, ples gde individualnost znači sve. Kao sto je becki valcer nezamisliv bez violine, tako je tango nezamisliv bez bandoneona. Poreklom evropski instrument, razvijen u Nemackoj, bandoneon je vrsta harmonikeDve licnosti sintetizuju istoriju i cuvstvo Tanga: Karlos Gardel, argentinski narodni mit, kantautor brojnih nezaboravnih numera medju kojima se isticu "MI NOCHE TRISTE" (MOJA TUZNA NOC) i "EL DIA QUE ME QUIERAS" (DAN KADA ME BUDES VOLELA). Astor Pijacola, veliki interpretator i kompozitor, , istice izmedju ostalih kompozicija, "ALGUIEN LE DICE AL TANGO" (NEKO KAZE TANGU), "ODA INTIMA A BUENOS AIRES" (INTIMNA ODA BUENOS AJRESU) i "EL TANGO" (TANGO) ciji je tekst pisao druga vazna figura argentinske kulture, poznati pisac, Horhe Luis Borhes..

 

[Nina]

 

[Nina]

Radovan III - The best

 

[Nina]

Karl Sandberg – Ljubav zidara

Pomišljao sam da se ubijem
jer sam samo zidar
a ti žena što voli vlasnika bakalnice.


Sad mi to i nije tako važno;
postavljam cigle veštije i pevam sporije nego pre,
dok baratam popodne svojom lopaticom.

Kad mi je sunce u očima
i kad se lestve zadrmaju i kad se malter raspe uzalud,
na tebe mislim tada.

 

[Nina]

Volim Jutra.Ustvari,volim onaj trenutak kada postajem svesna svoje prve misli.Dobro je..ziva sam u jos jednom danu moje buducnosti u sadasnjosti..Ostajem da lezim..Disem lagano.Koliko je sati..Opet sam se uspavala..Volim i tu prvu jutarnju kafu,tursku sa malo secera i malo mleka, na terasi,koju pijem polako i dugo sa kucetom u krilu,gledajuci u cvece i zelenilo koje me okruzuje.Volim tu tisinu koja me obavija sa jedva cujnim zvukovima grada koji dopiru iz daljine i ne smetaju mi..Grad je odavno budan a moje oci tek upijaju nov dan..Volim prirodu..zivotinje..moje kuce najvise..putovanja ..volim i ljude..one obicne,svakodnevne,dobronamerne i posebne ljude, stvaraoce..one koji ostavljaju trag za sobom.Volim i tebe.Volim mirise detinjstva u sta spada i miris nedeljne supe,koju je baka nedeljom kuvala ..pola juneceg,pola pileceg mesa,sargarepa,koren pesuna,pastrmaka,celer,krompir,zapecen luk,neko zrno bibera,samo trun soli,jer supa se solila na kraju,kako je govorila..zatim..cedjenje supe pa zakuvavanje sa rezancima ili knedlama od griza ..Volim i beli ustirkan stolnjak,lep servis i secajg,platnene salvete sa monogramom,case za vino,i miris nedeljnih kolaca i vanil secera.Volim Nedelju kao dan koji pripada samo meni..i tebi bi pripadala zajedno samnom..

Sta jos volim..Volim pohovanu piletinu,zutu boju,velike ptice,volim sebe i ono sta mogu da dam..volim svoje jastuke,sarene kuhinjske krpe,limun koji se razlistao,muskatle i bosiljak na terasi,volim cipele na metalnu stiklu,mini suknje i haljine,zute ruze,djurdjevak,volim boje i..udobnost moga doma..Volim Italiju.Volim ljubavne filmove i suze koje pustim kada ih ljubav razdvoji.Volim decu i ..zelim svoje dete..Ne..to je zelja i ne spada pod; sta volim.. ali bih ga volela bezgrnicno i nesebicno celom sobom i svojim postojnjem.Volim svoje roditelje,moje sestre od tetke,brata i sestru od ujaka,moju Marinu,Djordja,Kacu i Karla.Volim muziku,ples,lipe,reke,jezera i more.Volim Blv i Koko Sanel..Merlin Morno..Carobnjaka iz Oza,Petra Pana i Prohujalo s vihorom..Volim jednu kucu u mojoj masti.Volim svoju posebnost i individualnost.Volim zalaske sunca..Volim da sanjam..i budna to radim.Volim stare ljude..Volim jazz.Enigmu,Tango..Poeziju..Volim Baha..Volim slatko od belih tresanja.Volim njega i jos puno toga ..

A volela bih da ne primam sve ka srcu.Da svirm gitaru.Da sam otporna na bol..na rec koja vredja.Volela bih da umem da napisem roman u tri toma,
ali postoji razlika izmedju zelje da se bude pisac i samog pisanja..Volela bih da se scucurim u tvom krilu i da ti pricam jednu pricu o dalekoj zvezdi...

 

[Nina]

 

[Nina]

Niti živim u prošlosti niti u budućnosti. Imam samo sadašnjost i jedino me ona interesuje. Ako uspeš da ostaneš u sadašnjosti, bićeš srećan čovek.
Primetićeš da u pustinji postoji život, da su na nebu zvezde i da se ratnici bore zato što je to svojstveno ljudskoj rasi.
Život bi bio praznik, jedno veliko praznovanje, jer je on uvek jedini trenutak koji živimo.

Paulo Koeljo

 

[Nina]

To sto je nekome podne a meni tek jutro nije zivotna nepravda kako svi oni koji moraju rano da rane smatraju, vec stvar zivotnih opredelenja, shvatanja i organiyovanja.Nekome ni dvadeset pet sati nije dovoljno da urade ono sto treba da urade.Meni je dovoljno i par sati za ono sto sam osmislila, osim kada sednem da radim ,tada se izgubim u prostoru i vremenu

Dobro jutro

Uz ovu predivnu sliku Kandinskog koji je u mojih prvih 5 slikara

 

[Nina]

Stojim u zacaranom krugu nasih sudbina svesna da svaka rec moze odneti pola zivota
Na disku muzika koja je samo za moj bol, jer zbog njega i leptira u mom stomaku drhte alke na mojim usima

 

[Nina]

„Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi.
A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.”

Ivo Andrić