Život pisan srcem

Secanje

Bilo je toplo.Sedela sam na tvojoj terasi u kojoj je bilo puno cveca, najvise muskatli.Zbog tebe i dan danas volim taj lepi starinski cvet.Izula sam cipele sa stiklom da ne bih lupkala po tersi iznad glave gospodje Mojsilovic,pre nego sto bi me kao svaki put na to opominjala da uradim.Posmatrala sam ogradu terase od lepo oblikovanog gvozdja dok sam te cekala da skuvas kafu.Bila si uporna u tome da ti skuvas kafu iako si vec isla sa stapom i tvojim problematicnim levim kukom.Govorila si:”Danas malo ko zna da skuva dobru kafu,samo smuckate i mislite to je to.E nije,.kafa se kuva sa merakom”Strpljivo sam te slusala dok si glasno govorila u kluhinji zakuvavajuci je a potom bi me pozvala da ponesem posluzavnik na kome je uvek bila lepa sustikla od belog veza,zatim soljice od majcena,starinska dzezva sa kafom i obaveznom penom koja se presijavala,dve case vode i kristalna cinijica sa ratlukom i to onaj najobicniji,roze od ruze.Njega si volela,a kupovali smo ti ga u radionici u Gavrila Principa.Onaj industriski nisi htela ni da pogledas.Nekada pre rata, govorila si,u Beogrdu je bilo preko sto radionica za izradu bombona i ratluka.I to kakvog ratluka.Onog finog koji se topio ustima a miris ruza se sirio prostorijom.Danas je preostala jos samo ova radionica Bosiljcic iz 1936 god..

Pijenje kafe sa tobom, bio je ritual u kome sam uzivala.Nakon sto sam donela posluzavnik sa kafom, ti bi polako sela u pletenu stolicu sa jastucima,uz koju bi prislonila svoj stap sa srebrnom drskom.Sipala bi vec drhtavom rukom kafu u soljice.Prvo meni pa tebi.Uzela bi casu sa vodom,ratluk i obrisala usne salvetom.Zatim bi srknula kafu a potom izvadila svoju mustiklu i tabakeru.Stavila cigaretu u mustiklu i zapalila je malim upaljacem..Pogledala bi me ispitivcki, ispustajuci prvi dim. Znala si da nikad nisam dosla bez bar jednog pitanja..Poznavala si me,svoju jedinu unuku..

za-sareni-balkon-cvece-koje-uvek-uspeva.jpg
 
  • Voli
Reactions: Tea
Sa Savom Šumanovićem sam se često družio u Parizu. Hranili smo se u istom malom restoranu (i Sava mi je prvo veče dosta mrzovoljno primetio da sam kelneru dao suviše mali bakšiš, kaže, treba petnaest, a ne deset odsto). Sava, inače nije bio vedar čovek, retko je bio nasmešen. On je tada radio dekoracije za jednu kafanu na bulevaru Monparnas. Možda je tada slikao i „Pijani brod”, ali ga ja nisam video. Kasnije, u Beogradu, dolazio je da mu pomognem da kupi jednu staru ručnu mašinu za krunjenje kukuruza. On je posle iz nje izdvojio sve što mu je trebalo i prepravio je u mašinu za mlevenje boje. To mu je trebalo jer je slikao veoma mnogo (na izložbi u Beogradu 1939. godine izložio je 400 slika, od kojih neke velikog formata). Sa bojama kupljenim u tubama to bi bilo preskupo, pa je Sava bio praktičan, ekonomičan, pa i ekonom. On je gajio vinograd i pravio vino traminac, točio ga u buriće i prodavao. Tome poslu posvećivao je celo popodne; posle podne je slikao. Nekoliko dana prvo je pripremao boje (mleo, mešao, punio u tube koje je prazne dobijao iz Minhena, a zatim je na njima lepio etikete sa nazivima i ređao tube na police, sve vrlo metodično). Zimi je više dana samo crtao aktove, za šta mu je pozirala Betica, on je govorio „gospođica Betica” - mislim tamburašica ili pevačica iz kafane u Šidu. Potom je na red dolazilo samo slikanje. Poslednja izložba mu je bila 1939. godine u Beogradu. Usred otvaranja (to je bilo 3. septembra) ušao je neko i doneo vest da su Engleska i Francuska objavile rat Nemačkoj. Ubrzo su Hitlerovi saveznici u našoj zemlji, ustaše, ubili Savu.”

Aleksandar Deroko
 
3646901584_b3d2791c8e.jpg

Čuješ li kako je blaga tišina nekapnute suze?
Dobro je ponekad zaplakati uz smešak.
To su one tuge zbog prohujale radosti,
koja se suzama ne sme naružiti,

jer bolje je, što je prošlo, nego da nije bilo.
A možda bi bolje bilo da nije bilo,
kad nikada više biti neće?

Čuješ li kako ćutim tugu zbog toga?
Dobro je ponekad prećutati da ne umem bez tebe.
Zašto da te mučim svojom mukom?
Bolje da ćutim i da te volim,
To ne možeš čuti.​

G. Tadić​
 

DAN KADA JE UMRO LEONARD KOEN​




Onda su još stari znali da govore o vozovima.
O kišama što su ih presretale,
dok su odlučno preskakali žablju močvaru.
Tu su oni tragovi stopala, što ostaju na ravnom kamenju kojeg je Bog osudio na prolaznost.
Čuo sam da za neke ljude ne postoji prošlost.
Zamislite kakve bi mu tajne kamen u besu otkrio.
Zato je nastalo ćutanje.

*

I muve što lete,
jer im je neko dao slobodu nebesa,
možda bi i prestale sa zujanjem.
Kažu da je lepota neistraženog u neotkrivanju.
Kada se čoban napio
od muke jer je izgubio ovce,
Jedna je žena tražila mesto za porođaj.
Tako je nastalo pokajanje.

*

Kome je potrebno more u soli od suze,

1945. upitao se mladić iz Varšave.
Sreća pa je nosio svoj stari kaput
Što je u gornjem džepu imao mesta za tabakeru.
Nikada nije propušio, prodao ga je za komad zemlje.
Nije za džabe čovek od vode satkan!

*

Poklonite vojnicima dve burme.
Jednu za Nju, jednu za zaborav.
Nekome će prsti biti potrebni da se odsvira valcer,
onoga dana kad se dvoje zavole…

5mDcl2x.jpg


Milan Mažibrada
 
Psihologija kaže da ljudi idu često tamo gde im je hladno, očekijući da će otopliti, ali ne otopljava,
sličan je sindrom dece koja se ne odvajaju od loših roditelja, ili od prijatelja očekujuci promenu,
ali ona nekako uvek izmice ne shvatajuci da se ljudi tesko menjaju.
 
  • Voli
Reactions: Tea
Uvek si mi govorila, da kod vaznih zivotnih odluka i desavanja, “spustim loptu” i dam sebi vremena pre nego ista uradim.
Poslusala sam te i dala sam nam vremena,dosta vremena i cini mi se da sam tu pogresila, jer sam izgubila.
I sada me boli.Bol me zapljuskuje kao talas stenu.Gotovo je i moram sa tim da zivim....
 
hejj,.. Što te nema, Grom te ubio!


od pjesme sam te, više volio,..
-------------------------------------------------
Oka tvoga ni tvojih usana
eh da si još malo ostala
možda bi mi lakše bilo
lakše bi mi srce spilo,
srce spilo, tebe usnilo

što te nema, grom te ubio
od pjesme sam te više volio,
kome li te vjetar daje
čije li te sunce grije
eh da si još malo ostala

hej, kako si
kada samnom nisi
hej, gdje li si
otkad moja nisi
hraniš li golubove,...

​
 
Poslednja izmena od moderatora:
Njen cesalj i cetka za kosu imali su srebrnu drsku izgraviranu listicima i cvetovima ruze.Nisam ih volela jer me je njima uvek cupala dok je cesljala moju dugu kosu i obavezno plela u kiku koja mi se spustala niz ledja. Ni nju nisam volela,kiku mislim,iz razloga sto su me u skoli cesto cupali u prolazu za nju.Zelela sam da me osisaju ali moja majka a i baka su tu bile neumoljive.Govorile su da je kosa ukras na zeni.

Imala je i malu kutiju za nakit.Od tamno zelenog plisa sa bravicom ali je nikada nije zakljucavala. Nije tu bilo previse nakita ali to sto je imala bilo je sa ukusom i merom.Svakim komad odisao je elegancijom.Posebno sam volela jednu narukvicu koju nosim i dan danas.Tu je drzala i svoju rezervnu mustiklu u srebrnoj kutijici. Pusila je i to je cini mi se bio njen jedini porok.Do kraja svog zivota. Secam se, da je mama cesto molila da ostavi cigarete ali baka je tu bila svoja. Sasvim polako stavljala bi cigaretu bez filtera u mustiklu,zatim palila malim upaljacem, a zatim, ispustajuci prvi dim sa izrazom zadovoljstva na licu..rekla bi ...”Necu ti braniti da pusis,ali ako to budes radila zapamti, Dama nikada nece zapaliti bez mustikle.I nikada na neprimerenom mestu.”Verovala sam joj tada a verujem jos uvek iako je nema..Mada nikada nisam niti danas pusim.Zapalim po neku s vremena na vreme,na mustiklu,naravno i nikada na neprimerenom mestu..
 
od svih sam mogao da odem,.. od tebe ne mogu:

Sad kad odem, nema povratka,..
Natrag neću, niti koraka
Prava ljubav nikad tebi dušo nisam bio
Sve sam dao, ništa dobio,..

....

A ja sam te luudoo volio
A ja sam sam sebe lagao
Sve, sve sam probao
Znam, nisam trebao

Ko malo djete naivan bio i sve izgubio
Kraj oba oka, nijednu drugu nisam vidio,..
----------------------------------------------------------------------

Ponos će mi srce slomiti,..
Zato ću se noćas napiti,...
Prava ljubav nikad tebi dušo nisam bio,..
Sve sam dao, ništa dobio,..​
 
Poslednja izmena:
5vkl.jpg


Na toaletnom stocicu bila je tu i muzicka kutijica sa malom balerinim u njoj.Kada bih otvorila kutiju balerina se bez prestanka okretala u krug uz muziku .Znala sam da slusam muzicku kutijicu pred spavanje,kada sam spavala kod bake.A volela sam da spavam kod nje..Dok sam bila sasvim mala vrlo cesto a kasnije zbog skole samo preko vikenda.Uzivala sam da se ususkam u njen veliki bracni starinski krevet.Sa madracima i dusecima. Tako da kada legnete
kao da ste na oblaku.Volela sam miris i suskanje njene ustirkane posteljine. Bila je uvek bela fino peglana sa karnerima od belog veza na jastucnicama.
A jastuka..za svakog po dva velika i jedan mali,punjeni belim guscijim paperjem..

Vezano za jastuke secam se kao mala ,da je dolazila neka zena od "preka" kada bi je Baka zvala i donosila nove sasivene navlake od angina u koje bi u velikom belom carsavu,leti,kada nije bilo vetra, na terasi koja je isla celom duzinom stana, prebacivala perje iz tih starih navlaka u nove.Jastuci su posle
toga kao i drugim suncanim danima,ostajali ceo dan na suncu da “narastu” kako je govorila ..da bi uvece bili navuceni sa cistim ustirkanim jastucnicama.

Spavala sam u tom velikom krevetu utonula u te jastuke. Od malena mi je pricala pred spavanje mnogo toga.Sasvim maloj price i bajke a kasnije sve sto sam je zapitkivala a najvise o nasoj porodici.Uzivala sam da slusam te price.Posebno o njenom ocu a mom pradedi..deda Mitru.Bio je ugledan trgovac svoga doba.Ali je bio i pesnik.Pisao je pesme koje nikada nije objavio. Uvek su bile negde u nekoj fioci ili ormaru skrivene od tudjih ociju.Baka kaze da su ga nagovarali ali nije hteo.

Danas ,kada ih citam zalim sto nisu ugledale svetlost dana vec se i dalje eto kao relikvija nalaze u nasoj kuci.Prelepe su.A ono sto mi nisu pricali kao maloj, je da je deda Mitar pored poezije voleo i zene.Da je moja pra-baba imala problema i da se ime te gospodje M. godinama sa sapatom izgovaralo u nasoj porodici..Kada je umro ,kazu da je ta gospodja dosla na sahranu i da ga nikada nije prezalila..Saznavsi za tu pricu shvatila sam zasto nije objavio svoje pesme. Bile su posvecene tim dvema zenama u njegovom zivotu.Mojoj prababi i gospodji M. Obe je voleo.Svaku na svoj nacin.I te svoje ljubavi cuvao
je u sebi i svojim pesmama
 
Nigde nije toliko tisine kao ovde kod tebe i nigde se ne vidi smena godisnjih doba kao ovde na groblju..Nisam dolazila duze..Cvece ti je uvenulo..Znam,.reci ces..Nije vazno..Ali Bako,jeste vazno..i nisam dosla da mi kazes sta da radim..Znam odavno sta sam trebala da uradim .Htela sam samo da ti kazem da mi nedostajes..ali ti to ionako znas.. Donela sam ti hriznateme..Njih i muskatle si oduvek volela...Ja sam dobro i radim.Trenutno za sebe i svoju dusi,kao sto si znala da mi kazes.Moj rad je i moje utociste.Tu se nadjem,uronim u sebe i vreme i bojim zivot veselim bojama..

7250504_orig.jpg
 
Poslednja izmena:
Nije postojalo opravdanje za neprisustvovanju nedeljnom porodicnom rucku,osim bolesti ili odsustvovanja iz kuce, grada ili drzave.Baka je pricala da je tako bilo oduvek,od kada je ona bila mala i postala svesna svoje pripadnosti porodici i sticanju odredjenih obaveza.Pricala mi je dalje da je svako u porodici imao dnevnu obavezu..Njena je pored skolovanja i obrazovanja,bila pomaganje u kucnim poslovima..Moj pradeda Mitar,covek koji je oduvek zaokupljao moju paznju i interesovanje,pored toga sto je bio ugledan trgovac svoga doba bio je pesnik,boem i kako je baka znala za svog oca da kaze i veliki domacin,sto je tada to bilo kao statusni simbol.Mozes raditi bilo koji posao,ali ne biti domacin,nisi imao postovanje.Porodica je nekada imala vecu vaznost i znacaj nego danas.
 
Izvođači čuvene italijanske pesme "Felicita" Al Bano i Romina Pauer izgledali su fanovima kao par iz bajke.
Ali 1999. godine su se razveli. Uništila ih je tragedija koja se dogodila njihovoj najstarijoj ćerki.

Sreća

Sreća je dražati se za ruku otići daleko.
Sreća je tvoj nevin pogled medju ljudima.
Sreća je ostati blizu kao deca.

Sreća je jedan perjani jastuk,voda iz reke koja prodje i ode.
Kiša koja pada iza zavesa.
Sreća je smanjiti svetlo da se napravi mir.

Sreća je flaša vina sa jednim sendvičem.
Sreća je ostaviti poruku u fioci.
Sreća je pevati u dva glasa kada mi prija.

Refren:

Oseti u vazduhu je već
naša ljubavna pesma koja ide
kao jedna misao koja zna sreću.
Oseti u vazduhu je već
zrak sunca jos topliji koji ide
kao jedan osmeh koji zna sreću.

Sreća je jedno veče za iznenadjenje,uključeno svetlo i radio koji ide.
Jedno pismo pozdrava puno srca.
Jedan neočekivani telefonski poziv.

Sreća je plaža noću,talas koji udara.
Sreća je jedna ruka na srcu punom ljubavi.
Sreća je čekati zoru da bi uradio opet.
Sreća.

 
  • Voli
Reactions: Tea
Duet Al Bana i Romine Pauer nastao je 1969. godine, a godinu dana kasnije umetnici su se venčali.

Ilenija Karizu je rođena 4 meseca nakon njihovg venčanja. Nakon toga, poznati par je dobio još troje dece. Uprkos čestim turnejama, Ilenija je odrastala u ljubavi i skladnoj velikoh porodici. Kako je odrastala i sama se interesovala za umetnost, pa je tako povremeno glumila u filmovima, pevala i plesala. Kada je krenula na koledž, počela je da traži posao dadilje. Ipak, njen glavni hobi i velika želja da proputuje svetom, a sve što doživi u raznim avanturama zapiše u svoj dnevnik.

31. decembra 1993. godine 23-godišnja italijanka Ilenija Maria Sole Karizi uputila je poslednji međunarodni poziv iz Nju Orleansa. Kratko je razgovarala sa svojom majkom, Raminom Pauer, koja nije odobravala put njene ćerke u Sjedinjene Države.

Američka policija započela je aktivnu potragu za ćerkom poznatog para nedelju dana nakon što su njeni roditelji poslednji put razgovarali sa njom.
Službenici za sprovođenje zakona su otkrili da je 6. januara oko ponoći Ilija viđena pored Misisipija. Prema izjavi cuvara ona je skocila u Misisipi.
Iz priče čuvara stekao je utisak da se tražena osoba udavila. Ali njeno telo nikada nije pronađeno. Al Bano je verovao da je „uzrok svih nesreća“ Masakela.

Italijanska žuta štampa uživala je u raznim verzijama onoga što se dogodilo: od ideje da su nestanak Ilije radi samopromocije organizovali njeni roditelji, do pretpostavke da je devojčica promenila ime i izgled u okviru programa zaštite svedoka.

U međuvremenu, Al Bano i Romina Pauer, koji su bili oduzeti od bola zbog gubitka ćerke, emotivno su se udaljili jedno od drugog. Njihov brak se završio 5 godina nakon tragedije.
2014. godine, na zahtev Al Bana, sud je zvanično proglasio Ileniju Karizi mrtvom.
 
Pre razvoda snimili su hit Liberta

Sloboda

Noć se spušta
na ramena čoveka
koji odlazi.

Pored noći
u svom srcu
poneće jednu tajnu.

Između kuća i crkava
jedna žena traži
onog ko nije više tu.

I u tvoje ime
koliko se njih
neće vratiti.

Slobodo,
koliko njih si rasplakala.
Bez tebe, tolika samoća!

Sve dok
ima smisla živeti
živeću da te imam.

Slobodo,
kada se hor podigne
pevaće da te ima.

Bela je hartija
na boli, na koži
ljudi.

Svakodnevno raste
cinizam prema
ljudima.

Ali rađa se Sunce
u noći,
u srcima nejakih.

I iz tišine
ponovo će se ljubav roditi.
Tražim te.

Slobodo,
koliko njih si rasplakala.
Bez tebe, tolika samoća!

Sve dok
ima smisla živeti
živeću da te imam.

Da te imam!
Slobodo,
bez plača ikada više.

Bez tebe, tolika samoća!
Sve dok
ima smisla živeti
živeću da te imam.
Da te imam...

 
Mirise svoga detinjstva Baka je prenela i u svoju kucu kada se udala za mog dedu Jovana,profesora na unirveziteta i zaljubljenika u violinu.A ja se eto secam mirisa violine, kao i dana i popodneva koje sam provodila kod njih,sedeci u velikoj dedinoj fotelji u dnevnoj sobi sa belim svilenim zavesama i teskim draperjima slusajuci ga kako svira na violini..Sva predana muzici, sva vazna,cekala sam trenutak kad bi mi okom dao znak da okrenem notni list..jer to je bio moj zadatak.Smatrala sam to poslom od poverenja jer me je deka uveravao,da samo meni moze verovati da cu to uraditi kako treba.Decije naivno sam verovala u to ne znajuci tada poentu svega toga..Kada bi zavrsio sa sviranjem par trenutaka tisina je bila skoro opipljiva koju je remetila mestimicna skripa parketa pod dedinim uglancanim cipelama dok se kretao ka kutiji za violinu.Ja bih skocila sa fotelje dodavajuci mu gudalo i pozurivajuci ga da idemo u setnju kao sto mi je obecao,zaboravljajuci istog casa na sve one zvuke koje je violina pod njegovim prstima i gudalom proizvodila..
urlid-600.jpg
 
Zivot vam je kao jelo.Ili je ukusan ili nije,sto u velikoj meri zavisi od vas,kako cete ga spremiti .
Hocete ga dinstati,kuvati,prziti ili peci,uz povremeno mesanje i dodavanje neophodnih zacina kao sto su biber,so i aleva paprika ne bi li to sve sto bolje svarili .
I da,ne zaboravite secer,koji ubija gorcinu i cini da osetite povremeno slast.
 
Da li je ovo kazna,ova kuca,ova soba kao zatvor, kantina nedaleko, iz koje se osecao miris preprzenog luka i teskih zacina?
Razmisljala je udarajuci po tipkama stare vec razdndane pisace masine.
Vrucina je cinila da se oseca nervoznom,skoro izdanom
Ima skoro godina dana kako je dosla u Makao,nosena svojom strascu, osecanjima i tugom.
Njega nema vise.Od onog dana.Od trenutka nepaznje,brze voznje i sunovrata,
A sada nije bilo ni nje..Ostalo je samo njeno telo,ruke,i njene misli,da napisu pricu o jednoj ljubavi,
polako,ne zureci nigde, jer sta ce posle kada zavrsi pricu,sa ovim sto je ostalo od nje.
 

POŽELIM DA NEDOSTAJEŠ​



Kada mi nedostaješ,
ja lažem sebe,
da mi ne nedostaješ.
Vrlo uverljivo,
isključivo tvrdim,
da ti meni ni ne trebaš.
Jer kome bi ti,
osim meni,
nedostajao?
Kada mi nedostaješ.
Ja ne znam da li je ikada,
iko,
ikome tako nedostajao.
Toliko malo je tebe,
meni ostalo.
Da bi nedostajanje,
ovako dugo i suvišno,
trajalo.
I ne znam šta mi je toliko,
od tebe trebalo.
Da te želim,
svako malo.
Pa mislim da ovako,
niko ne bi nedostajao.
Kad mi nedostaješ.
Ništa mi ne preostaje,
nego da poželim.
Da i ja tebi,
nekada ovako nedostajem.

dragana.markovic.blacksheep.rs_.jpg

Dragana Marković
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
425
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top