Život pisan srcem

FKm2DgsXsAgwEXN

Svako nosi neku vrstu težine , bilo da je tuga , usamljenost , bilo šta
Pogrešni ljudi dodaju tu težinu , a oni pravi vas podržavaju, poažući vam da je nosite
 
ONAJ OSEĆAJ


Znam, glupo je što se javljam,
ali ponos se pogazi zbog gluposti,
kao što je zbog nje i nastao,
pa evo i mene pred tobom na kolenima,
s kamenom na duši i molbom na usnama:
molim te, vrati mi onaj osećaj,
znaš dobro koji, ostao je kod tebe.
Vrati ga, tebi ne treba,
a ja bez njega ne mogu.
Mogu, ali nije to to, niti sam to ja.
U tebi će neko drugi možda probuditi
osećaj koji će zameniti onaj naš,
dok je bio naš,
sada je moj, vrati ga.
Molim te.

Gori sam nego što sam bio pre tebe.
Bolje bi bilo da te nije bilo,
ne bih znao za osećaj,
koji se najbolje opiše kada se kaže:
onaj osećaj.
Mislio sam da sam dovoljno star da umrem
i da je prirodno da tako poluživ ništa ne osećam,
da je prirodno da mi niko ne treba,
da je prirodno to što nisam hteo da te zavolim,
jer ljubav ne postoji.
Čak i da postoji, šta će mi
kada mi nikad ništa dobro nije donela?
Lažem, donosila je na kašičicu,
ali je odnosila na džakove.
I šta je ostalo?
Od ljubavi – ništa.
Od tebe – ništa.
Od mene – ništa.
Čak ni onaj osećaj,
koji ne umeš, ne možeš,
ili ne želiš da mi vratiš.

0c52ba762d734a6a913b.jpeg

Goran Tadić
 
Put do jednostavnosti

Nista me u zivotu nije promenilo kao jedan pogled do dna njegovog srca. Bio je veoma plemenit, ali bih rekla da je to skrivao kao neko ko se stidi sto je u prednosti nad drugima. Nikada nije uradio nista sto bi pokazalo kakav je, a najlepse stvari cinio je tiho, sa stidom, u potaji, ali stvarno u potaji, i nikada tako da izgleda kao potaja.

Njegova mudrost i gordost nisu mogle da prihvate privid.Polovicnost je van njegovog sistema,a ja sam shvatila da nasa sudbina nije nasa,vec da ona traje u nama,i zato sa njom ne mozemo da upravljamo.Ja cu ti ipak ostati vecni pratilac i ti ces jednom otkriti moju vernost negde na drugoj strani sveta.
 
Cak i sa te daljine,oduzimas mi svu snagu, moc i trezvenost i guras me u ludilo.
Iznenadjuje me snaga takve emocije sa obe strane.Iznenadjuje me moja sposobnost da te po nekada izbacim iz takta i tvoja nejasna potreba da mi nateras suze na oci.Logican nastavak bi bio da se zatim volimo divlje,neobuzdano da se grizemo i prodiremo jedno u drugo sve dok poslednja snaga ne iscili iz nas.Nije to nadrkavanje,to je smesan strah,a glupava elektronska dilizansa je most kojim hodam do tebe,kao po zici,sa srcem u grlu.
 
Nikada necu biti vise svoja,
nego sto sam u tim pismima.

Ona su moje karte ,staze rodjenja
I ona su sve ono sto ja znam
da je Istina.Ipak..

Ono sto je bitno, nije ono
sto je napisano na listu papira,
ono sto je bitno, je ono
sto je napisano u srcu.

Stoga spali pisma
I polozi njihov pepeo na sneg
Na rubu reke
kada dodje prolece i sneg se topi
I reka raste...

Vrati se na obale reke
I ponovo procitaj moja pisma,
zatvorenih ociju
Neka se reci i slike
preliju preko tvog tela kao valovi

Ponovo procitaj pisma,
sa rukom preko usiju
Slusaj pesme Raja
List, posle lista, posle lista
Leti pticjim stazama

Leti

n.a
 

PREVIŠE​



Neprospavanih noći
Alkohola
Mamurluka
Kafe
Previše ničega
Previše svega.

Tumaramo po praznom gradu
Tražimo razloge
Da preživimo subotu uveče
Noć je nekad bila mlada
Sad je osedela negde posle ponoći
Čeka trenutak da je isključe
sa aparata.

Mi kažemo da smo mladi
Ali nema ništa
osim dosade i umornih koraka
Zaglibili smo u hladnoći
I ne mrdamo
Čekamo ponedeljak
Da kolotečina lupi šamar
I zadrži nas u zagrljaju.

Previše neprospavanih noći
Previše ničega
Previše svega.

Samo%C4%87a%C5%A1etnja.jpg


Autor: Stefan Kirilov
 
Stajala je pred njim i nemo ga gledala.Obuhvtio joj je lice dlanovima, naslanjajuci palceve levo i desno od ociju, priblizio joj se ustima i stao na tacno dva santimetra. Osetio je da ce da padne gledajuci ga, cekajuci da joj oduzme i usne i jezik i nepca i dah iz grla. Ovako je rekao da ce biti, ovako je ona znala da ce joj se tresti kolena, da ce je izdati noge i glas… sve da ce da je izda kad je on prvi put bude poljubio.

Zaronio joj je pod nepca. Otvarala se polako u strahu da ce da padne, da ce samo niz njega da sklizne i onesvesti se. Obecao joj je da ce srce opet poceti da joj kuca, nekih sat-dva posto prestane da je ljubi. Verovala mu je. Verovala je u ovaj vatromet koji joj se palio iza cela, u ringispil koji se vrteo u njenoj glavi, u spokoj pesme koja se cula sa nekog udaljenog vergla…Za nju je, ljubeci je, gradio najlepse vasariste, samo njoj, sve svoje davao je ovim poljupcem, pretakao je u nju sve svoje snove i nade, sve zelje, svaku uspomenu, ispitujuci koliko njega moze u nju da stane. Uranjao je svojim u njena usta, zauvek ostavljajuci stazu kojoj niko ne moze osim njega proci. Dlanove je oprezno zavukla ispod njegove majice, prekrstajuci svoje prste na njegovim leđima. Zategao se. Napeo misice. Znao je bolje od nje. Mora da prezivi ljubljenje,da bi je ljubio..Njene grudi su nasle put do njegovih grudi, ruke do njegovih ramena, do bola i jecaja obasipao ju je neznoscu, pazeci na nju, voleo ju je, dodirivao zastajkujuci da joj po kozi i dahu raspozna zelju. Davala mu se,a kome drugom?Davala mu se, da iz nje izvuce i poslednje secanje na proslost, davala mu se, a on ju je ucio kako da ga doceka, kako da primi njegova milovanja.

I sve je dalje bilo onako kako je sanjala. Uzimajuci svoje, uranjao je u nju,cekajuci je, svakim pokretom raspaljujuci u njoj oganj zelje, dozivajuci vihorove … Gubila se pod njegovim telom, s njim u sebi, dozivala ga je imenom , a on je cekao da cuje, da izgovori, prosapuce, vrisne, da ga hoce. Kad je cuo, odvojio se od nje za tren, onoliko koliko je trebalo da se uhvati za sipke iznad uzglavlja, pa da je sobom pritisne tik uz krevet, da krevet pritisne uz patos, jer je pretio da poleti zajedno sa njih dvoje. I nezan i divalj dozivao je iz najdubljih dubina vrele i socne, uzburkane, ogromne talase. Gubila je dah, ali se uz njega pripijala trazeci jos.Vrisnula je, preplavljenja njime i srecom, znajuci da nikad, dok je ziva, nece uspeti da mu recima docara i opise taj cas kad mu se predaje kao da ce umreti, kad umire kao da nece ponovo oziveti, cas u kome stvarno postaje njegova, trenutak u kome je on nerazumljivo vicuci i dozivajuci, pecati kao svoju, onu koja ce zauvek njegova ostati.

poljubac_976109916.jpg
 
Opcinjena njim i njegovim postojanjem,svaki deo mene,moja svest.moje misli,moje sekunde,minute,moji dani i mesec, godina,zive sa njim u meni.
Sa njim ustajem,sa njim lezem ,o njemu sanjam.Smestam nas, u razlicite predele daleko od svih koji ga okruzuju,da nas odvojim od njemu neodvojivog.
Ali put do jednostavnosti nije jednostavan.I dalje ga trazim .
 
Bol koja se uzrokuje apstraktna je akutna, tako kompletna.
Teško je shvatiti kako nam koristi, kao vrsti.

Cemu služi bol?

Razumem želju i strah I ljubav.
I kako nas štite i poboljšavaju naše živote
i donesu novi život.

Ali tuga...

Da nisam toliko opsednuta time, to bi me zbunilo.
 
atlantski-okean-890x395_c.jpg


Znam kako se osecaš.
Puno ljudi reci ce ti to.

Da li je to istina ili ne, ne znam.
Ali znam da je istina kad ja to kažem.

Sedeo sam tu gde ti sada sediš,misleci na istu stvar.
Da ne želim da živim bez njih.

Nisam video smisao.
I dalje me to hvata vecinu dana.
Ali evo me... živim bez njih.

Moji razlozi su drugaciji od tvojih.
Ja nemam više nikoga ko me voli.
Ti imaš.

Reci cu ti zašto i danas dišem vazduh.
Zato što idem do okeana.

Jednom mi je neko rekao:
Da kada voliš nekoga,
menjaš dušu sa njim.

Dobije deo tvoje, a ti
dobiješ deo njihove.

Ali kada tvoja ljubav umre
Tvoj deo umire sa njima.

Ali taj mali deo od
njega je još uvek u tebi.

Možeš ga koristiti da tvojim
Ocima vidi svet.

Tako ja vodim svoju ženu na okean...
I ja cu sedeti na obali,i ona ce ga vieti.
To je bio njen san.
Da vidi okean.
 
bez milosti.jpg


Reku nije briga da li znaš da plivaš.
Zmiju nije briga koliko voliš svoju decu,
a vuka ne interesuju tvoji snovi.

Ako ne uspeš da pobediš struju, udaviceš se.
Ako se previše približiš zmiji, biceš ugrižen.
Ako si preslab, biceš pojeden.

Zemlja bez posledica je iza nas.
Sada smo u zemlji bez milosti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top