Život pisan srcem

Običan čovek

Mama mi je rekla, kad sam bio mali
Dođi sedi pored mene, sine moj jedini
I slušaj dobro šta ću ti reći.
I ako to učiniš
Biće ti od koristi jednog lepog dana.
Samo polako… Nemoj živeti prebrzo,
Nevolje će doći i one će proći.
Idi nađi ženu i ljubav ćeš naći.
I ne zaboravi sine
Postoji neko tamo gore.

[Refren:]
I budi običan čovek.
Budi ono što voliš i razumeš.
Budi običan čovek
Hoćeš li to učiniti za mene sine,
Ako možeš?

Zaboravi pohlepu za zlatom bogataša
Sve što ti treba je u tvojoj duši,
I možeš ti to, ako pokušaš.
Sve što želim za svog sina,
Je da bude zadovoljan.

[Refren:]

Mali, ne brini.
Naći ćeš sebe.
Sledi svoje srce,
i ništa drugo.
Možeš ti to,
ako pokušaš.
Sve što želim za svog sina,
Je da bude zadovoljan.
 
FFEYjRAXwAQSRYI

„Да сам могла да ти дам једну ствар у животу, волела бих да сам ти дала могућност да видиш себе мојим очима.
Тек тада би схватио колико си посебан за мене."
- Фрида Кало
 
Poslednja izmena od moderatora:
Nista ne treba da naucis,osim da udjes u voz i da putujes do zvezda,sa prtljagom od snova,od radosti, od zelja,od nestvarnbosti ,od tihgog bola.
Nista ne treba da naucis,osim da mases dok putujes,stablima koja promicu i ostaju,komadima usecerenog neba.
Nista ne moras da znas,osim da se spakujes i odes:svuda,nikuda,u jednom pravcu,bez pravca,sa koferom od snova.
Nista ne moras da znas osim da mases rukama punim zelja i da se ljubis,usnama rasecenim,raspuklim,zanetim.
 
Sjećaš li se



Vitka glumica zavodi

svoje kolege u opremi za vatrogasce



s njima gasi požare i dijeli ručak

a mi gledamo u nju kao u egzibicionisticu



koja raspomamljeno

skače sa jedne žrtve na drugu



vidiš ga, taj živi život

pun jecaja i loše muzike



vidiš njene usne, njene oči

grudi nisu važne, grudi ne govore



sjedimo, nas nekoliko u toj grupi

adolescentnih posmatrača



prijatelj komentariše radnju

scenario je lažan koliko i boja njene kose



vitka diva izgleda sposobno

kao i njeni bikovi



jedan od njih ima lijepu kožu

tetovažu i noge fudbalera



Jedan od njih je plav

Najdivniji bog obrijanih površina



Ekran se širi i ljudi vrište od sreće

koja je neprobojna kao želja

za smrću



Sjećaš li se



Kada se reči zgusnu pod zube

i zvučnici se ne smiruju



oni jure, jedan za drugim

Njima su obećali svijet



Čitav kofer igračaka

Za živi život za udoban počinak



Diva je neumorna

kolegama je vruće

Legli su





A on je lijep kao sve što smo mogli nacrtati

poželjeti i prihvatiti



Njegova koža je čisto bijela

Leđa široka i masna



I u tom trenutku

tačno znaš



u koga da gledaš

šta da misliš



Znaš ko si

samo ne znaš



kome da vjeruješ





estetika_blacksheep.rs (2)



Dominik Kovač
 
STARA GODINA
Imala je proleće sa prelepim cvećem
imala je ljeto sa svojim bojama.
Imala jesen sa hrpama zlata
Imala je zimu sa svojim radom od čipke
I čipke: bili su gleceri ledenica
I snijeg u sporim i umornim pahuljicama.
Bila je to godina kao i prethodne
sa svojim mjesecima
sa godišnjim dobima
i sa sedmicama: red dana
koji je ostao u sećanju
onih koji su ih dobro potrošili.
Massimo Grilandi
270637895_455781072597688_5267483089288980340_n.jpg
 
Nije ga ni pitala gde je to.Bila je preplasena na smrt samim tim sto je krenula.Znala je da ako pocne da razmislja o svemu tome da ce se sve rasprsiti pre nego sto uopste pocne da poprima svoj oblik.Zato je jednostavno samo vozila drzeci se uputstva koja joj je dao..Idi starim putem pored reke do prve krivine koju reka pravi.Stani na trenutak i pogledaj..osetices nestvarnost i lepotu ..nastavi dalje do nasipa.tu imas jedan uzani putic..sirine kola..sidji niz njega slobodno, kako te on vodi kroz sumu pored reke,do mene..bicu na kraju tog puta. Vozila je slusajuci skrajnuto sa radija neku tugaljivu baladu..i jedno desetak sekundi nista nije mislila kada je ugledala krivinu..dala je desni migavac iako nikoga nije bilo na puskomet oko nje..izasla je iz kola i pogledala..iza okuke koju je pravila, reka je polako ispravljala svoje korito u potpuno ravan polozaj prema zapadu i ravnici, okicena sumama i siprazjima celom duzinom svojih obala..mirna..tiha..povrsine kao staklo u koje su se utapale sve boje ovoga sveta. zlatno zuta, crvena i malo natandzaste.. i tek po neki listic zaljubljen u svoj odraz..otkaci se i polako spusta na povrsinu reke prepustajuci se njenom toku..Cak su i oni u svojim neznostima bili tihi..ne zeleci da remete taj mir i lepotu..
 
Ne volim ljude sa zadnjim namerama.Ne volim koristoljublje.Ne volim materijalno niti ljude koji se samo kroz to ostvaruju.Ne volim laz.Dvolicnost.
Ne volim glupe ljude.Ne volim nepravdu ..Ne volim ratove..Bol..Ne volim masnu i jaku hranu..Ne volim samoljublje i narcisoidnost..
Ne volim ljude bez osecanja ..Ne volim nehumanost..Nepostovanje i nevaspitanje..Ne volim neslobode i nemanje komunikacije.
Ne volim neodgovornost. Povrsnost.Ne volim drogu,homoseksualce i pedofile.Ne volim autoritete a jos manje ih priznajem..
Ne volim Grand,Pink i sve vrste mediske i druge manipulcije.Ne volim silikonske sise i usne.Ne volim uniformisanost i istovetnost..
 
Fascinira me Priroda..Univerzum..Vanzemaljci..Inteligentna osoba.. Savrsenstvo nesavrsenstva u jednoj osobi.Svest..Spokojstvo.Maje.Leonardo Da Vinci..Sunce kao zvezda. Indijanci...Zemlja kao planeta..Meksiko..Peru.Argentina i Cile..Fascinirao me je trenutak kada sam konacno uspostavila prijateljski odnos sa svojim Ja..Onom drugom u meni....Kada smo postale najbolje prijateljice i konacno krenule usaglasne skoro u svemu.Fascinira me miris sveze pecenog hleb

 
Ne,ja sada nisam pesnik ni zaljubljena zena sto zapisuje ove zbrkane reci koje mi salje srce dok razmisljam o tebi.Ja sam sareni papirnati zmaj sto lebdi nosen vetrom i zavisi od kanapa koji je kao nit sakriven u tvom dlanu. Ako me ostavis vetru da me kida i baca, slomicu se i nestati u nepreglednim prostranstvima neba i ostavicu za sobom samo trag jednog secanja i jednog cudesnog i cudnog ljeta gospodnjeg.Ako me naglo privuces sebi,bojim se da cu slomiti krila pri dodiru s tobom.Uzeo si mi moc.Imam samo proslost i sadasnjost u svojoj izvesnosti, a buducnost gledam kao trag u pesku, kao saru sto menja oblike kojima se zrnca tog peska slazu i rasipaju, sa sudbinom da ostanu zauvek samo zrnca sto klize kroz prste, bez nade da postanu grumen, da ikada dostignu cvrstinu kamena.
 
Otisla bi.Nestala neko vreme iz lepljivog, licemernog sveta realnosti. Pritajila bi se u svom postojanju pod necijim tudjim plastom.Tudjim bi pogledom upijala svet koji me ne vidi, a oseca moju prisutnost. Igrala se prstima koje bi pokretao vetar dodirujuci sve one mekane, nezne oblike koje ne mogu doticati dok samnom vlada materijalni poriv.

Ispila bi sve sokove zivota kojeg zelim naslikati za svoje secanje,Ogrnula bi grimiznu haljinu sunca stvorenog u gresnoj ljubavi neba i zemlje. Lebdela bi na njenim skutima boje vatre i krvi u plamenom letu tame novog dana.Utopila paklene note nemira u necijim zelenim ocima.

Iscrpljena zeljama uvukla bi se natrag u svoju na kratko odbacenu ljusturu vecito nasmejanog harlekina i poklonila se poslednjim senkama odlazece noci. Samo bi iza sklopljenih kapaka, ostao onaj isti duboki ambis prosaran ostacima davno umrlih repova zvezda. Zvezda kojima su, dok su padale nebom, bile upucene moje zelje i molbe i moje nade.
 
Ko sam ja danas? Zasto sam danas i sunce i kisa.Zasto sam i hladna,siva stena i trava neugazena, tako podatna i meka? Zasto sebe kao gusenicu i leptira istovremeno gledam? Zbog cega sam danas krhka kao poljski cvet, a otvorena kao more? Jesam li danas necujan urlik vetra sto umire u moru ili sam zaludjeni talas sto se iz tog istog mora radja?

Sta sam ja?
Ne naslikana slika ili setan trag nedosanjanih snova? Umire li dan u meni ili se samo jutro rosom pokriva da mi ublazi pad iz maste u nesigurno sutra?

Ko si ti?
Prepoznajem li pogled u tvojoj reci ili je to samo odblesak moje vlastite suze?
U cetiri savrsena zida, bez prozora, gotovo sagorela sveca sto svoj plamen poklanja rezonanciji istog savrsenog, ali nikad zavrsenog zvuka melodije koja peva letu... Con te partiro.

 
Umorna sam vise da znam sve i shvatim svakoga. Umorna sam od potrebe da pripadam i odbijam, umorna sam i od lepog i od ruznog i od laznog i stvarnog, cak ponekad gubim granicu koja sve to razdvaja. Ili spaja?

Umorna sam od secanja i previse ljubavi koju sam imala, koju sam dobijala i ponekad grubo odbijala shvatavsi tek kasno, da je ta bila vredna moga pogleda. A ja sam glavu okretala.

Umorna sam i od usiljene spontanosti i od citata poznatih filozofa. Umorna sam od plagijatora i kopija originala, od umisljenih faca koje masu svojim diplomama kao pokricem za sve gluposti koje napisu ili urade, za sve lose odnose i bezuspesne erekcije

Umorna sam i od neuspeha i od dugova i dugovanja, od pogresnih ulica i slucajnih ulazaka u pogresan smer. Umorna sam od pogresnih reci i uzaludnih ocekivanja samo jedne jedine reci koja ce dati i malu naznaku da si shvacen/a. Umorna sam i od pogresnih pesama i od neizgovorenih lazi posluzenim nedvosmislenim pogledima. Umorna od sebe, teska drugim ljudima
 
Bilo je to nesto sto nikada nece zaboraviti...bilo je to nesto sto je konacno dovelo do promena u njoj i rusenja unutrasnjih zidova njene samoce i nepoverenja..Vremenom u nazad navikla se na to da zivi sama..toliko da nije verovala da joj se moze ponovo dogoditi ljubav..i da ce on iznenada kao Andjeo iz nekog drugog sveta sleteti na njeno rame jedne noci i samo sa jednom recju pokrenuti svet bajke i sarenila.Nije mogla da ne bude zanesena sa njim,niti da zanemari cinjenicu da postoji..iako je bio nestvaran..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top