Život pisan srcem

Tako bih volela da me rukama zgnjecis ko malinu.
Da počnem da ti curim kroz prste i niz ruke i kapljem svuda po Tebi.
Razlivam ti se po vratu,ramenima,grudima,stomaku.
Zadržim se malo u pupku, pa krenem nize niz bedra,izmedju nogu,iz butine,po krevetu.
A ti me onda skupljaš šakama pod sebe,u jednu gomilu svega sto sam ja ,
koju oblikuješ prema sebi,spajajuci dva tela u jedno,u trenutku eksplozije svemira.
Tako bih volela da me rukama zgnjecis ko malinu.
 
1618388396512.png
 
PODRAŽAVANJE PESMI

Pojila si konja iz dlana u hodu,
A breze su smerno gledale u vodu.
Vrebao sam tajno povezaču štavu,
Uvojcima crnim pokrivenu glavu.
I želeo strasno uz šapat brzaka
Da poljubac otmem sa usne od maka.
Al nestašno ti si, mahnuvši mi rukom,
Nestala uz zveku potkovica trkom.
Nepovratno dani odoše u roju...
Video sam tako i sahranu tvoju.
I uz plač opela, uz pojanja jeku,
Kao da sam čuo potkovica zveku!

Sergej Jesenjin
 
“I have forgiven mistakes that were indeed almost unforgivable. I’ve tried to replace people who were irreplaceable and tried to forget those who were unforgettable. I’ve acted on impulse, have been disappointed by people when I thought that this could never be possible. But I have also disappointed those who I love. I have laughed at inappropriate occasions. I’ve made friends that are now friends for life. I’ve screamed and jumped for joy.
I’ve loved and I’ve been loved. But I have also been rejected, and I have been loved without loving the person back. I’ve lived for love alone and made vows of eternal love. I’ve had my heart broken many, many times! I’ve cried while listening to music and looking at old pictures. I’ve called someone just to hear their voice on the other side. I have fallen in love with a smile. At times, I thought I would die because I missed someone so much. At other times, I felt very afraid that I might lose someone very special (which ended up happening anyway).

But I have lived! And I still continue living everyday. I’m not just passing through life…and you shouldn’t either. Live! The best thing in life is to go ahead with all your plans and your dreams, to embrace life and to live everyday with passion, to lose and still keep the faith and to win while being grateful. All of this because the world belongs to those who dare to go after what they want. And because life is really too short to be insignificant.”

— Charlie Chaplin
Kliknite za proširenje...

130234011_823214281833394_6832796100009351702_n.jpg
 
Priznao sam

Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prodje volja
I da pustis me na miru

Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno culo
Sve je s tobom od pocetka
Mirisalo na rasulo

Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari

Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al setices se opet mene
Kad ti bude gusto...
1EyhF0v.jpg

Dusko Trifunovic
 
JA NEMAM MIRA

Ja nemam mira, a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svijet čitav grlim.
Amor me kazni da sred uza stojim
Nit omču driješi, nit okove steže,
Nit da me smakne, niti da odveže,
Neće me živa, ne smatra me svojim.
Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim:
Umrijeti žudim, a pomoći tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit mi se mrije, niti mi se živi,
Smijem se plačući, žalošću se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo, krivi.

Frančesko Petrarka
 
Kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno i krčag slanih suza.
- Zašto plačeš? - upitaše šumske nimfe.
-Placem za Narcisom - reče jezero.
- Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa - nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbiza posmatra njegovu lepotu
- Pa zar je Narcis bio Lep? - upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? -odgovoriše iznenadene nimfe.
-Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.

Jezero je na trenutak začutalo.

Najzad, reče: - Ja placem za Narcisom, alii nikad nisam primetilo da je Narcis lep.
Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo i dnu njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.
Koeljo
 
Granice

Ima jedan verlenov stih kojeg se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.

Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.

Horhe Luis Borhes
 
Budući da volim Tebe ,volim Te, dakle, ti koja teško shvataš, i kao što more
voli sićušan oblutak na svom dnu, upravo tako i moja ljubav preplavljuje tebe
pa neka sam opet kod Tebe oblutak ako to nebesa dopuštaju.

Volim i celi svet kojem pripada i Tvoje levo rame, ne, najpre je bilo desno
i zato ga ljubim kada mi se prohte i kad si Ti toliko dobra da smakneš bluzu s njega,
i kojem pripada i levo rame, i Tvoje lice nada mnom u šumi, i mirovanje na
tvojim gotovo obnaženim grudima. I zato imaš pravo kad kažeš da smo
već bili jedno, i ja se uopšte toga ne bojim, štaviše, to je moja jedina sreća
i moj jedini ponos, i ja to nipošto ne ograničujem na šumu.

Franc Kafka
 
PANORAMA

Bila je skupa i teška ta strast, ali ja sam je plaćao radosno i neštedimice, ne više niklenim groševima, nego najboljim delom sebe. Pa ipak, ja sam njen dužnik, i ostaću to doveka, jer slike sveta koje sam video ili naslutio ne mogu biti nikad dovoljno plaćene. One me nose i podižu, i vezuju za život, i dokazuju mi uvek ponovo da lutajući godinama svetom nisam uludo snagu gubio.

Ivo Andrić
 
O bolu

Moja prva i jedina supruga slikala je i govorila mi o tome:
-Sve je to tako bolno,svaki potez je bol,jedna greška i citava je slikaupropašcena.
Ti nikad neceš razumeti taj bol.

-Slušaj, dušo",rekao sam joj.Što ne šljakaš nešto lakše,nešto što ce da ti godi

Samo me pogledala i mislim da je to bila prva njena spoznaja tragedije što nas dvoje živimo zajedno.
Takve stvari obicno zapocnu negde.

Bukowski
 
Doručak


Sipao je kafu u šolju,
dolio mleko,
stavio je šećer
u belu kafu,
promešao kašičicom,
popio belu kafu
i spustio šolju
ne govoreći ništa.

Potom je zapalio cigaretu,
pravio kolutove dima,
otresao pepeo u pepeljaru
ne govoreći mi ništa,
ne gledajući me.

Ustao je,
stavio šešir na glavu,
obukao kišni mantil
jer je padala kiša
i otišao po kiši,
bez reči,
bez pogleda,
a ja sam spustila
glavu u ruke
i plakala

Žak Prever
 
Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet tera dalje i radi ono što radi. A mene nema. Jako čudno. Zamisli kamion za đubre koji dolazi i kupi đubre a mene nema. Ili novine bačene pred ulaz a mene nema da ih pokupim. Nemoguće. I još gore, kad prođe neko vreme posle moje smrti, tada će me istinski otkriti. Svi oni koji su me se bojali ili su me mrzeli dok sam bio živ, najednom će me prigrliti. Na sve strane biće moje reči. Stvoriće se klubovi i udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Daleko. Biće dovoljno toga da bogovi pobljuju. Ljudski rod preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Skotovi. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto, bolje mi je.

Carls Bukovski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top