Život pisan srcem

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.

Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.

/Prva ljubav - Dragana Konstantinović/

d43d5ce5108906cfe8c278f7d836364b.jpg
 
http://fs5.****************/images/160227/i7gftyr6.jpg
Ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca,
ljubav sa mnom potres je pod korakom,
rušenje brane na rekama razbora.

Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma.
Ljubav sa mnom samoća je u svetu i neljubav ljudska - da,
ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca
gde mirišu jasmini jasnih suza.

Ljubav je sa mnom udar,
potres i jaka samoća susreta sa istinom.
Vesna Krmpotić
 
Juce sam osjetio dah mora
stalo mi u nos dok sam cekao u redu ispred ribarnice
ko zamrzla slika na tv.u
slucajno ili ne samo tad stane kad
sjecanja polaze..
davno se nisam prisjetio tvojih
alergija na slanu vodu a zavisnik sam od senzacija
jednoga dana moja ce kazna biti
da pratim svoje lagano umiranje
u crnobeloj slici na kolor televizoru..
davno je to bilo.. davno smo bili mi
Ja i Ti..
sad smo vec veliki
smanjeni u nekim novim prostorima....
 
Ne bojim se čudovišta koje viče
navikne se čovjek na svakakvu buku
Ne bježim od gomile koja se miče
netko će uvijek pružiti ruku
Nije me strah od groma, oluje
negdje ću pronaći sigurnu luku
Strepim nad onim šta ti mi skrivaš
i zrnce sumnje pretvaram u muku
Nisam od onih što stalno cmolje
nerado suzu pustim na oko
ali to vražje sjeme nabuja
i sjenu na sreću baca naširoko
i korjenje za inat ko ludo raste
zahvaća dušu pravo duboko
Uzalud kad ovo srce ne sluša
i tuče za tobom ludo žestoko
ljubavne-slike-animacije049.gif
 
Pisma gospođi Vineti

Drugo pismo

3.
Gospođo Vineti, prvi put mi se čini da ću se
sasvim odmoriti. Na primer: sat. Uopšte me više
ne kljuje u potiljak.

Devojčica je izmislila da obuče moju vetrovku naopako,
da se igra sa mnom Babaroge i da me plaši.
Onda izuje cipele i hoda na prstima, da ne bude mala.

Obično sedi na podu i igra se svojim prstima. A kad
se smeje, dođe da mi rastršavi kosu, da mi se
popne na ramena i ciči tu negde oko nozdrve
i oka. Nikad nisam provodio besmisleniji život.
Nikad nisam pisao gluplje stihove. Nikad nisam
u glavi imao pliće misli.

Četiri puta iziđemo iz hotela i vratimo se. Na kraju,
ona sedne na ivicu kreveta i plače: pita: šta nije
dobro i zašto sam večito ravan kao zemlja.

Pošto nemam drugog objašnjenja, ispričam joj sve
bez uvijanja. Prvo su, kažem, našli jednog savršeno
gladnog psa i jednu izvanredno uznemirenu
lastu, dodali su im malo kreča i pamuka,
sve to zatvorili u kožu, ispisali krštenicu,
i proglasili da sam to ja.

Posle je, kažem, kreč izgrizao pamuk, a pas pojeo
lastu. Sad se ujedaju pas i kreč. Onda ona siđe
do restorana, donese mleka i kaže: sad ćemo
da ih nahranimo.

Napolju pada kiša. A kako se već pomalo spustilo
veče, upalili smo sve moje i njene cigarete iz
džepova i kofera, poslagali ih po nameštaju i
rekli da su to zvezde.

Onda smo opet izišli. U hotelskom bifeu jedan tip
je sedeo okrenut zidu, ponekad se kuckao prstima
u čelo i pitao: halo, ima li ovde koga? Meni je
rekao preko gutljaja: zašto ti mene uporno udaraš, brate?

Za takve uvek imam spremnog jednog Vladimira
Iljiča. Lenjin je rekao, kazao sam, ne miluj
po glavi, uješće te za ruku.

Onda je on počeo da plače: zašto mi dva dana ranije
čovečanstvo ne javi kad će me udariti?
Zašto mi ne poruči: čekam te u petak, u ulici
toj i toj, iza ugla. Čuvaj levu stranu, lice i srce.
Hoću da budem spreman, da mogu da se branim.

Devojčica je u međuvremenu popila i svoju oranžadu
i moje duplo piće. Ne volim da žene piju.
Morao sam da je nosim u hotel. Prolaznicima
sam pokazivao kakve su joj ruke i uši. Govorio
sam: ona ima najmanje ruke i uši u Evropi.

Ne znam kad smo se vratili kući, na obojene spratove.



Mika Antić
 
Krila

Leteti, leteti, leteti visoko,
neznanom prostoru kao starom drugu,
vitlati se kao omađijan soko,
i umreti, sjajan, u sunčanom krugu.

Čuti samo zamah svoj u prostorima -
muziku svog krila! I na samom kraju,
svoj trag izgubiti i cilj među svima,
iščeznuvši tako u nebu i sjaju.

Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
oči što su tude dugo svetlost pile,
kao vir dve ovce sa runom od svile,
kao krv dve noćne sablasti što sišu.

Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
tu gde gore večne podnevi bez sene.

I strašna raskršća sunaca, i puti
kud oluj svetlost neprekidno ide,
kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.

Da samo s visina za ponore znadnem
bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
samo pod teretom ozarenih krila.

Jovan Dučić
 
ОНИ ЧИТАЈУ ПЕСМЕ
Види: помешах све странице

Кад ти у оку бехар сину.
Велико крило снежне птице
На ум ми вејавицу рину.

Чудан је био говор маске!
Разумеш ли га? - Можда... Ко зна!
Ти знаш да су из књига - скаске,
А да је живот - само проза.

Ал су за мене неразлучни
Од тебе - ноћ и речне тмине,
И колутови дима лучни,
И пламенови живе риме.

Не буди ни ти строга са мном,
Не мами, ако знаш за бога,
По сећању не џарај тамном
Другчији - онај страшни - огањ.
Александар Блок
 
Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosađivali, tražeći od Njega sve i svašta. Zato je rešio da se sakrije na neko vreme.Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: „Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: „Na vrh najviše planine na svetu", drugi: „Na dno okeana, tamo te niko neće pronaći", treći: „Najbolje da se sakriješ na tamnu stranu Meseca; to je najbolje mesto, ko bi te tu pronašao?" Na kraju, Bog se obratio svom najpametnijem anđelu sa istim pitanjem: „Gde da se sakrijem?"Anđeo se nasmešio i odgovorio mu: „Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze" Indijska priča
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
419
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top