Život pisan srcem

Pisano :heart:

Volim jednu dozu kica u mom zivotu..i znam da ga po nekada utkam bojama u neku sliku..bez kica mi je sve nekako hladno..ne kazem da nisu lepi ali ne volim stanove opremljene u staklu..mesingu i totalnom minimalizmu..bez prostirki i sa po nekom uvenulom granom u japanskom stilu..pa jos kada uvale i feng šui.. Volim kada je dom u kome se zivi topao..primeren i udoban i kada se cim udjes na vrata oseti zivot koji se u takvom domu odvija.Volim slike po zidovima..fine tepihe..tifani lampe koje obozavam..svilene zavese,”stotinu” dragih sitnica i ukrasa..slike dragih osoba..staklene figurice zivotinja..sasusene bukete ruza i lekovitog bilja..pacvork prekrivace preko velikog kreveta.sarene i kockaste kuhinjske krpe..korpa sa vunicom i iglama za strikanje..saksije sa cvecem..gomilu jastuka po krevetima..kniga na podu u spavacoj..na brzinu izuvene cipele u predsoblju..kristalna cinijica sa bajaderama.tv..mini linija i muzika koja svira non stop..ustirkane sustikle i miljea..ukrasne svece..ikona Sv.Djorjda..rasparene case za vodu u kuhinji..daska za seckanje..tanke case sa postoljem za vino..magnetici na frizideru..velike staklene vaze za cvece..muskatle na terasi..serpica sa jelom na sporetu..flasa do pola popijenog vina zatvorena pampurom..veliki glineni cup sa gomilom cveca od svile..polica sa dragim i usko strucnim knjigama.. jedna mala lutka..plisani medvedici i plavi zeka sa velikimm usima..kutak za rad i kompjuter..otirac ispred vrata sa cveticima..suvi cvetovi lavande i jos toga sto cini da se osecam udobno u svom domu..


http://1.***************/_BNmRL1c8tCc/SwheJSyZ1YI/AAAAAAAAAIU/LzoL2_AINBc/s320/miris_proleca-1-300x227.jpg
 
Prihvati se onakav kakav jesi.

Odstrani dozu egoizma.

Ukloni loše misli koje se gnijezde u tebi.

Ostavi sve predrasude i zabrinutosti.

Dodaj duboku nadu da se živjeti isplati.

Dobro promiješaj.

Dodaj praktičnu zamisao: budi netko.

Začini s malo humora i optimizma.

Zasladi ljubavlju.

Ozbiljno odluči: učiniti najbolje u svakom trenutku dana,

ma što se dogodilo.

Ostavi kuhati na laganoj vatri 365 dana.

Ukrasi smješkom i ljubaznošću.

Posluži nježno i odlučno.

Vidjet ćeš učinkovitost. ...
 
plod prave ljubavi...


Ne smijem misliti
da sam ljubavi udovoljio
ako o ljudima oko mene samo ljubazno mislim.
Ako se ponasam mirno,
nikomu se previse ne priblizavam.


Ako nikomu ne nanosim nikakva zla
i ako svakoga ostavljam da zivi svoj zivot.
Ako je kod mene sve dobro i zbrinuto
i dobro osigurano
pod staklenim zvonom moje privatnosti.

Brinuti se za druge
plod je prave ljubavi.
To moze biti tesko i boljeti,
ali donosi sa sobom divne darove.

Imam oči
da otkrijem druge,
usi da ih čujem,
noge da k njima pođem,
ruke da ih pruzim prema njima
i srce da ih volim.
 
m51whirlpool-galaxy-e1302731054176.jpg
 
A ti, moja tugo,
svoje polazište našla si u meni,
pa me vazda stižeš i susrećeš
postade mi saputnica,
okani me se, neću te više,
neću da mi budeš pratilica.
Sve uspeš da mi pokvariš
svom ironijom tvojom,
kao dete što ne ume,
pa i srca boji crnom bojom.
I kada mi se učini;
dosta je valjda,
otišla je moja tuga,
opet ironija - u njegovom
srcu na mestu mojem
opet je neka druga.
I šta ću, ućutim,
nema meni druge,
kao da mi je dosudjeno
večito da nosim svoj deo
ironije sastavljen od tuge.


f5agk8.jpg
 
Poslednja izmena:
Za mene još i sad nema većeg čuda od dvoje koji se vole. Vidim ih na nekom trgu punom automobila i užurbanih prolaznika, na stepenicama, na uglu svoje ulice, na klupi u parku, po kojoj se nahvatala slana. Savršeno odsutni i nepomični oni se grčevito drže jedno drugog, a iznad njih, vidim kako se sama od sebe zida kuća- njihov budući dom: vidim prozore sa zavesama od nežnog tila, dečiju sobu i kuhinju u kojoj se savijaju palačinke sa džemom! Vidim im i oči, ali one me ne primećuju. Sami su u gužvi: koža uz kožu, dah uz dah, usne uz usne. Omamljeni tetrebi, zaljubljeni jeleni, sanjivi galebovi, umorni od ljubavnog leta…Taj prastari prizor uvek je za mene kao nov, poput tek pronađene obale Amerike kad je ugledao onaj pijani mornar sa Kolumbovog broda – oaza u poslovnoj pustinji, čamac na pučini u očima na smrt izmorenog brodolomnika, vatra na Aljasci – uvek je to za mene pravo pravcato čudo! I uvek se pred tim prizorom osećam kao stranac, jer svaki ljubavni par ima svoj tajni jezik, svoj šlager, svoj stih i časovnik ispod kojeg čeka, svoj rukopis, svoj način hoda i svoj zagrljaj u hodu. Zaista je tačno rečeno: “Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole…”

Momo Kapor


 
Cesto se nocu probudim,
i osjetim samocu....
Pozelim da sam sa tobom al znam
da to nemogu jer ti si sada sa njom.....
Pozelim da ti bar tiho sapnem,
da te volim,al telefon ne zvoni,
ugasen je zbog nje......
Neznam zasto mi govoris da volis me ti??
Pitam se kakvo je to srce ,
kad moze dva puta odjednom voljeti....
I tako u tihoj tami,
ostajemo ja i srce sami,
u ruci olovka i parce papira
da razmisljam i pisem
kako je u mom zivotu samo jedna ljubav bila.....
U mom srcu mjesta za drugu ljubav nema,
ma skim bila,
ostacu samo tvoja zena..........
 
Pisano :heart:

Mislila sam da se vise necu vracati razmisljanjima o strahu o kome sam pisala jednom.O tome da nikada nisam shvatala kako ljudi zive u strahu.Kako se boje da sami idu kuci.Boje se tame i noci.Boje se ljudi koji se boje ljudi.Boje se ..sebe..Uvek sam verovala da strah pripada nekom drugom..Nekim drugim slabijim ljudima.Verovala sam da me ponovo nece dotaci..Mene koja sam hrabra i koja umem da kroz zivot ponesem i podnesem mnogo toga..
A onda ..ponovo..iznenada..takoreci odjednom..jeste..Pre dva dana ..dotakao me je i tada sam shvatila da je svo vreme bio tu..Scucuren .vrebajuci iz prikrajka..cekajuci trenutak kada ce me na smrt preplasiti..samo jednim telefonskim pozivom iz klinike..Otisla sam...I sada mi se koze jezi i srce ubrzava dok gledam ljude oko mene..zivot oko mene...Gledam..mislim i pitam se hoce li me strah napustiti..Hoce li mi dozvoliti da opet budem ona bezbrizna i vesela osoba kakva jesam..ili ce i dalje hraniti sobom ovu drugu mene u meni..na smrt preplasenu..strankinu u meni koju od pre dva dana ni ja sama ne prepoznajem...
 
Znam ja da je sve prošlo
i da ne vredi više ni misliti o nama,
ali kako iz sećanja izbrisati sve;
sa uspomenama ja kao da nisam sama.

Ostavi snove, govore mi,
živi život kakav ti sudbina piše,
za njega si ionako prošlost,
možda te se i ne seća više.

Molim vas, ne branite mi da sanjam,
to je sve što je od njega ostalo moje,
čuvaću ga u mislima, duboko u sebi,
i sećaću se svega, za nas oboje.

1zf045z.jpg
 
Poslednja izmena:
..I kada sunce ispod zvijezda pobegne,
i kada mesec svoj zenit na nebu dosegne,
znaj da cu tada misliti samo na tebe,
znaj da te tada zelim samo kraj sebe.

Pre tebe ja za ljubav nisam znao,
pre tebe samo sam bogu dane krao,
a sada sam zaljubljen kao niko pre,
a sada mi srce samo za tebe bije.

je li moguce da se tako mnogo zaljubim,
da se u dubini tvojih ociju izgubim,
i da nista vise na svetu vazno nije,
jer tvoja me ljubav jace od sunca greje.

Nije mi zao sto sam celi zivot tebe cekao,
i jos bih toliko,ne bih li tvoju ljubav stekao,
pre sam mogao samo da se drugima cudim,
a danas i ja od ljubavi skroz poludim.

Volim te,ti si mi jedina na svetu,
za mene si lepsa od rose u cvetu,
volim te kao nijednu drugu do sada,
jer tvoja ljubav mojim srcem i dusom vlada.

http://img.**************.com/gallery/images/banners/prod_743_38844.jpg
 
Kad li sve to prodje, to što život zovemo ? Kao da je juče bilo! Još mi sasvim ubedljivo dopiru mirisi roditeljskog doma, kuhinja moje None, miris štrudle sa orasima a ja htela od maka. Nema maka, kaže Nona i ja ućutim. Jedem onu štrudlu a ona mene još više, činilo mi se. Još ne zaboravih svoje snove devojčurka iz predgradja industrijskog grada, sa dvorištima gde je cvetala jagorčevima isključivo žute boje a ja sanjala da promenim svet i sve da promenim, da umijem prošlost da izgleda lepša i da liči na onu jagorčevinu što se prva usudila da procveta uprkos zagadjenju iz fabričkih dimnjaka što štrčali u nebo nekako nepokolebljivo.
Tih dana i godina još nisam nisam znala da pravim razliku izmedju života i iluzija; čas mi život ličio na iluziju, čas iluzija na život, ...bem li ga.
Onako, bez iskustva što ga život deponuje u nama, čas sam se osećala kao sudija, čas kao osudjeni, ali zaštićeni svedok nikad.
Dobro, nije se sudbina pobrinula da postanem nešto toliko značajno i da će me pamtiti. I hvala joj na tome. Dovoljno je što imam, tako ponekad, hrabrosti da zapišem nešto, neku teskobu da isteram iz sebe pa osećam neko lakšanje ali ne dozvoljavam da zaboravim svoju ulicu u predgradju, punu jagorčevine s proleća, i jorgovana, skoro da zaboravim na njih, da sam zadovoljna životom, da redovno uzimam lekove kako bih živela još koliko toliko...Da pišem pesme bez želje da ih neko pamti ili kazuje, da se osamim i crtam srca u fraktalu u koja bih smestila sve dobre ljude kojima na pamet ne pada rat i kojih se ne dotiče ništa sem večite gladi za bogatstvom tako lažnim da je to već bezobrazno...E, za njih nema mesta u mom srcu, u ovom što još kuca u meni, ni onim srcima u fraktalu što ih crtam tako zorom kad se osamim i pravim raspored svojih malih želja za taj dan i sledeće...

2mflu9x.gif
 
"...put koji si presla nije prav vec pun raskrsnica. Na svakom koraku bio je po jedan putokaz koji je oznacavao razlicite pravce; na jednu stranu vodi puteljak, na drugu travnata staza koja se gubi u sumi. Jedan od tih puteva izabrala si nasumice, neke druge nisi ni videla; ne znas kuda bi te odveli oni kojima si okrenula ledja, da li na neko bolje ili gore mesto; ne znas, ali u svakom slucaju se kajes. Mogla si nesto da ucinis a nisi, vratila si se umesto da krenes napred....Zivot se manje vise odvija na isti nacin.
Duz raskrsca tvog puta sresces i druge sudbine: da li ces ih upoznati ili ne, proziveti ih do kraja ili ih napustiti, zavisi samo od odluke koju moras doneti u jednom trenu. I mada to tada ne znas, od toga da li ces nastaviti pravo ili negde skrenuti, zavisi cesto i tvoj zivot, kao i zivoti tvojih najblizhih."

Suzan Tamaro

 
Za smeh je, pre svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smeju pakosno. Iskren i nezloban smeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vreme veselosti i umeju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovek bar jedanput nasmeje sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov celi karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka ume da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o celom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čoveka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se dobro smeje, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dete: jedino deca umeju da se dobro smeju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.

Dostojevski

 
I najveca je snaga samo u drugima jaka. Samoj sebi je slabost.
Zato vas upozoravam: Ako nađete sebe i odlucite ovako da hodate na rukama
morate biti uporni i biti cudesno odvazni da prihvatite zemlju i držite je na rukama
Ako je ispustite, polomice vam vrat. I svemir će vas zatrpati svojom tezinom
Jer po zemlji se ne gazi.
Treba je pridržavati i treba joj pomoći da bude mlecna i cista u ponorima bezmerja
Valja se dobro osloniti o svoju hrabrost i ljubav, i plave slojeve nade
To vam je najprostiji način da pronadjete sebe i domognete se mnogih nesvakidasnjih cuda.


Ja stvarno volim Miku Antica..svaku njegovu rec..
 
Ne poznajem te?
Ne znam tvoje vrline i mane..?
Mislis?
Nisam te analizirala dovoljno?Ne treba mi. Prihvaticu sve tvoje bubice..ma kakve da su.
Podrzacu ih ako hoces.Ojacacu ih ako ti treba. Sta ce mi znanje kad u tebi ima necega
sto mene toplom kisom natapa.Izvire to iz tebe..privlaci me jace od bilo kakvog razuma.
To ...sto ti u sebi nosis ne moram da ''poznajem''. Stalo mi je do njega takvog kakvo je.
 
Nedavno čujem vic koji sam i shvatila kao takav.
Elem; dva totalna ovisnika o internetu razgovaraju:
Čuo li si, da sem ovog virtuelnog sveta, postoji i onaj drugi, realni?
- Nisam čuo. Daj link!

Vic, a ispade da nije tek - vic.
Iz svog iskustva govorim jer mi se sve više čini da ću uskoro i ja tražiti link da se uverim da postoji realni život.
Skoro će dve godine kako skupih hrabrost da sednem za tu spravu koja je postala
važna u mom životu do te mere, da kad kojim slučajem nestane struja, provajder nešto tamo premošćava ili server koči, šta li već, očajna sam i ne snalazim se, fali mi nešto, oprosti mi Bože, kao najrodjeniji.
A htela sam po svaku cenu da idem u korak sa čovečanstvom, da budem u trendu...gde ja da zaostanem, mislim....Nisam znala da sam sklopila pakt sa žderačem vremena pa i ne vidim koliko sati buljim u monitor da mi nešto ne promakne slučajno.
Znam ja odlično, još uvek, da je tom modernom tehnologijm i sve većim brojem društvenih sajtova, data mogućnost za stvaranje lažne sreće, da je virtuelni svet kreiran da nam omogući mesto da zadovoljimo svoje fantazije i snove, mnogima
alter ego....I sve bi bilo u redu kad se to ne bi zloupotrebljavalo, a dešava se čujem. I verujem.
Nije sporno da postoji milion korisnih stvari o svemu i svačemu, ali o svemu i svačemu. Korisnih i neophodnih.
U svoje ime govorim. Osećam kao da postajem asocijalizovana ličnost. Na pamet mi ne padaju odlasci negde u prirodu, u duže posete prijateljima, čim ustanem proveravam da li radi modem....Osećam da mi ovo više nije relax, ovo je potreba kao kruh naš nasušni, meni bar...
I na Fejsbuku sam! Nemoj da me i tamo nema! Uzeh juče novine, za promenu, ne čitam ih kad sve već ima na netu. Naidjoh na članak i zamislih se dobrano. E, zbog njega i napisah ovo sve jutros. A doslovce piše:
ISKLJUČI FEJSBUK, PA ONDA PREBROJ PRIJATELJE !!!

Zamislih se malo jutros, napolju sunce, imam puno cveća, vidim kruška procvetala,
visterija pušta prve listiće, ja se obradovah, pokazujem ih mužu...uh, pa to već nekloliko dana....sporo idu ali idu....Volim ja cveće, i prirodu i ljude....volim ekipu oko sebe, ali znate šta najviše volim....?!? Kad mi svakog jutra na monitoru piše - Dobro došli mari47 . Eto!

2a5zl1l.jpg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top