Život pisan srcem

Uhvati me tako ponekad neka čudna tišina, ali ne ona koja se ćuti, druga neka tišina što na krik liči. A i da mi se otme taj krik, znam da ne bi ništa promenio. Kasno je.
Budim se tako jutrom, stavljam kafu, nameštam krevet....nije nov, odavno sanjam na njemu svoje snove, prelistavam uspomene...Sećam se kad sam ga kupila i gde...još je na njemu nalepnica "Lesnina", nisam se ni trudila nikad da je skinem, eto.
Zalivam cveće, svoje palmice od urmi oko kojih sam poredjala kamenčiće i školjke sakupljene na plaži u Vodicama, nadomak Šibenika. Brišem police sa knjigama, prisećam se pesama, znam i na kojoj su strani. Pa mi dodje da zagrlim Sarajevo, ono isto gde je Izet Sarajlić pisao svoje divne pesme o svojoj ženi Rut, ili onu "Drugi put bih znao"....Pa one Mostarske kiše i Svetlana što se pravi blesava...samo je Pero Zubac to mogao....Na polici pored knjiga suvenir iz Igala. Setih se i lubenica iz Bjelopavlića Polja, e takve samo tamo rastu, ubedjena sam.
Kad sam na Ohridu kupovala ogrlicu od bisera, rekli mi da je držim na otvorenom...može u kutiji ali da ima vazduha...Neznam, možda biseri i ovako nanizani još žive...možda, I držim otvorenu kutiju za nakit zbog tih bisera, ako stvarno i ovako nanizani žive...neka žive.
Pogledam kroz prozor jutrom, volim to....raduje me svaka novoofarbana ograda u mojoj ulici, svaka magnolija koja se rascvetala pre nego je olistala....Volim svoj grad, svoj kafić, brdo iznad Niške Banje obraslo jorgovanom a odozgo, sa vrha brda spuštaju se paraglajderisti i ja im uvek, onako u sebi, poželim da se uspešno spuste....Hrabri momci, svaka im čast...A Beograd, moj grad...tamo imam sve što je moje ....moju decu, unuke....Volim da slušam kad Minka uči Istoriju muzike naglas da i ja čujem, pa svira Čajkovskog .... A u meni, da li od Čajkovskog ili od svega što je bilo pa nestalo, neka tišina, neki bezglasni jauk....

24v5z5d.jpg
 
Poslednja izmena:
mari47:
Uhvati me tako ponekad neka čudna tišina, ali ne ona koja se ćuti, druga neka tišina što na krik liči. A i da mi se otme taj krik, znam da ne bi ništa promenio. Kasno je.
Budim se tako jutrom, stavljam kafu, nameštam krevet....nije nov, odavno sanjam na njemu svoje snove, prelistavam uspomene...Sećam se kad sam ga kupila i gde...još je na njemu nalepnica "Lesnina", nisam se ni trudila nikad da je skinem, eto.
Zalivam cveće, svoje palmice od urmi oko kojih sam poredjala kamenčiće i školjke sakupljene na plaži u Vodicama, nadomak Šibenika. Brišem police sa knjigama, prisećam se pesama, znam i na kojoj su strani. Pa mi dodje da zagrlim Sarajevo, ono isto gde je Izet Sarajlić pisao svoje divne pesme o svojoj ženi Rut, ili onu "Drugi put bih znao"....Pa one Mostarske kiše i Svetlana što se pravi blesava...samo je Pero Zubac to mogao....Na polici pored knjiga suvenir iz Igala. Setih se i lubenica iz Bjelopavlića Polja, e takve samo tamo rastu, ubedjena sam.
Kad sam na Ohridu kupovala ogrlicu od bisera, rekli mi da je držim na otvorenom...može u kutiji ali da ima vazduha...Neznam, možda biseri i ovako nanizani još žive...možda, I držim otvorenu kutiju za nakit zbog tih bisera, ako stvarno i ovako nanizani žive...neka žive.
Pogledam kroz prozor jutrom, volim to....raduje me svaka novoofarbana ograda u mojoj ulici, svaka magnolija koja se rascvetala pre nego je olistala....Volim svoj grad, svoj kafić, brdo iznad Niške Banje obraslo jorgovanom a odozgo, sa vrha brda spuštaju se paraglajderisti i ja im uvek, onako u sebi, poželim da se uspešno spuste....Hrabri momci, svaka im čast...A Beograd, moj grad...tamo imam sve što je moje ....moju decu, unuke....Volim da slušam kad Minka uči Istoriju muzike naglas da i ja čujem, pa svira Čajkovskog .... A u meni, da li od Čajkovskog ili od svega što je bilo pa nestalo, neka tišina, neki bezglasni jauk....

2w6avqp.jpg
Kliknite za proširenje...

http://www.ezgeta.com/tuge.html
 
Ja stvarno, ali stvarno svoj život pišem srcem. I ono piše moj život i mi se tako pišemo, moje srce i ja ...a traje to već poodavno. Nekad smo u skladu, nekad na raskrščima poptuno nespremni za dogadjanja koja banu, onako drsko i nenajavljeno.A život ko život; svašta u njega stane,što mora i ne mora, baca nas s kraja na kraj kao talasi koji se sudaraju i više to nije onaj sklad kao kad je bonaca....Ima i onih trenutaka kada je teško sakupiti u sebi i strah i nadu da nas nekad neko neće voleti, ni trebati....Pa onda, sakupimo sve ostatke sumnje da će biti bolje, bacimo daleko od sebe tu sumnju i nastavljamo dalje...Nastavljamo da se pišemo; srce moj život, ja život srcem....

2125lk7.jpg
 
Nedostaješ mi...iako za sve daljine svijeta potreban je jedan korak.
Učini da stane vrijeme...skini mi zvijezde s neba....samo noćas,jer noćas ne postoji sutra.
Nema novog dana ni svitanja...snovi su lepši od stvarnosti...sanjaj sa mnom.
Otkrij sve ono što mislim,a ne mogu ti reći...preuzmi teret svih napisanih reči, nek i tebe vode do ludila.
Plašim se srca što brže kuca, ljubavi koja nadmašuje i same iluzije.
Potiskujem te u najdublji kutak svog srca....
da te sakrijem od sebe same....
ne uspevam....zaustavi vreme,zatvori oči.....
sanjajmo zajedno....

immaginelq3hjjr8.gif
 
Ljubav je kao droga. U početku javlja se osecanje euforije, potpunog predavanja.
Kasnije, sutradan, želiš još. Još se nisi zasitio, ali osecanje ti se dopalo, i uveren
si da ga možeš kontrolisati. Mislis na voljenu osobu dva minuta, a tri minuta je zaboravis.

Ali, uskoro, naviknes se na tu osobu i pocinjes u potpunosti da zavisis od nje.
Onda na nju mislis po tri sata, a zaboravis je na dva minuta. Ako nije pored tebe..
osecas se kao narkomani kad ne nabave drogu. U tom trenutku, kao sto zavisnici
od droge kradu ili se ponizavaju da bi pribavili ono sto im treba, ti si spreman na sve radi ljubavi.
 
Kad god neko kaže da vas voli, čuvajte se! To je lako povjerovati - svako može naći primjere iz vlastitog života:
ili života bližnjih: roditelji koji zlostavljaju djecu, uzvikujući kako ih vole, žene i muževi koji se ubijaju verbalno
ili fizički na oštrici noža, voleći jedni druge. Zašto riječ koja toliko obećava mora biti razapeta na križu obaveza,
izbodena dužnostima, zadavljena hipokrizijom, ugušena običajima? Poslije "Boga" "ljubav" je najosakaćenija
riječ u svakom jeziku. Najviši oblik pažnje između dva ljudska bića je prijateljstvo, a kada se pojavi ljubav,
prijateljstvo umire.


 
Već napisah negde,
kako je meni oduvek trebao neko,
neko nalik tebi,
neko i kad ćutim
zna šta sam htela reći
a ne ovako,
zalutam u svoje pesme,
pišem u tuzi
a sanjam o sreći.
Tuga me češće dodiruje,
a sreća tek ponekad proviruje.
Ili mi se čini?
Možda neko i ne veruje baš,
ali tako retko čujem
ono što volim - da mi opet neko
šapuće:kako si topla i mila
samo da znaš.
Tad osećam neku silinu,
neku nepoznatu moć
u sebi duboko,
i čini mi se od te siline
otopiće se u meni i stena,
osećam - živa sam,
nekom potrebna,
u meni se budi žena.
Žena koja se usudila
pokrenuti svoje srce
pred životnom i srećna biti malo
a želja nemam puno, ni snova,
jer sve što želim i sanjam
u tvoj zagrljaj bi stalo.


i5qeiq.jpg
 
Danas je mikrokosmos tvog čitavog života. To je ceo tvoj život u minijaturi. Imaš večnost na dlanu ruke. Život je sada, ne kasnije. A što se više hipnotiziramo, da imamo svo vreme ovog sveta da radimo ono što želimo, to više hodamo u snu, i više propuštamo dragocenog života.
 
Koliko puta smo u svom životu, bili zbog nečega uznemireni, isprepadani, u zebnji, I u strahu?

Naravno, mnogo puta I što je najvažnije, nismo mogli da se snađemo u toj situaciji.

Pretvorili smo se u zrno peska; koliko je u tom trenutku nestalo našeg samopouzdanja I vere u sebe, u svoju snagu I sposobnost.

Čudni su to trenutci, kada razum I usaglašenost sa svojim unutrašnjim bićem, preplavi stihija straha I mi se predamo toj situaciji, kao da je to kraj našeg postojanja.

Instiktivno delujemo gomilom negativnih emocija, besom I osvetom objavljujemo rat, ali sami sebi.

E…tu treba stati, u stvari treba stati već onog trenutka, kada je nastala Izazovna situacija.

Treba stati, fizički I mentalno.Stop!

Ono što treba uraditi u ovog trenutka, treba otvoriti vrata za izlaz iz ove situacije.

Udahni duboko nekoliko puta, I reci:

Iz ove situacije će proizići samo dobro. Sve će se rešiti, brzo I lako u moju najveću korist, a na opšte zadovoljstvo svih. Sve je u redu, I ja sam bezbedna.

leci-trenutak-mira.jpg


To je trenutak u kome smo od svih zatvorenih vrata, otvorili jedna, koja će nas odvesti, baš tamo gde je za nas najbolje.

Nije važno, što u nekoj izazovnoj situaciji ne vidimo rešenje I celinu. Ono će se samo pokazati I ukazati, ako se na ovaj način smirimo, povežemo I uskladimo sa svojom unutrašnjom snagom, Izvorom; a sam Izvor će nam poslati jasnoću, šta I kako dalje!

Nikakvo nastojanje ne rešava izazovne situacije, već unutrašnji mir I sa njim se treba povezati, I usaglasiti.

To je put rešenja I razrešenja, svake životne…zavrzlame.
 
Znala si iz svoje ne fizičke perspektive, da je vibracija suština svega…i da si više električno biće, nego biće od krvi i mesa, koje vidiš ovde…I bila si veoma uzbudjena oko cele te ideje beskrajne raznolikosti kontrasta, u kojoj ćeš moći da doživljavaš iskustva, razmišljaš o njima, i zaključuješ šta je ono što bi ti htela…I iz te ne fizičke perspektive, ti si znala da taj zaključak , ta odluka ili namera… odluka, rešenost… taj fokus…da će ti sve to biti prirodno. Znala si da će to biti ključni trenutak, trenutak skoncentrisane energije, moći…znala si da će u toj želi koja je nastala kao rezultat tvog kontrasta, postojati moć koja pomera, koja privlači… I znala si, u tom momentu… a sada se polako prisećaš toga… znala si da u tom zaključivanju, i odlučivanju… ili u želji za nečim…da će biti privlačenja, jer si razumela, iz te prspektive, da je suština svega zakon privlačnosti. I znala si, da kada se želja jednom formira u tebi, da će ta želja privući odredjenu stvar na tebe… I da će tvoje želje biti stvarane kroz Tebe. Znala si, da kada tražiš, uvek ti se daje.
 
...I dolazi iz esencijalnog nerazumevanja osnove univerzuma, a to je…vidite, osnova ovog univerzuma je privlačenje, uvrštavanje… sve ono čemu dajem svoju pažnju vibrira, i dok to vibrira, i ja ga posmatram, njegova se vibracija uključuje u moju… Kada vidim nešto što želim, i govorim tome DA, samom svojom pažnjom koju poklanjam tom nečemu, ja ga uvrštavam u svoju vibraciju. A kada vidim nešto što ne želim, i vičem Ne, ja ga takodje uvrštavam u svoju vibraciju…jer u ovom univerzumu, baziranom na privlačenju, ne postoji NE. Postoji jedino: DA, dodji mi ti, jer želim… ili, NE, ne dodji mi ti, jer te ne želim…
 
Poslednja izmena:
Već neko vreme vam objašnjavamo, da kad imaš želju, i veruješ u nju, onda nema nikakvih suprotstavljanja u tvojoj vibraciji, i ta želja je lako postignuta. Medjutim, ako u sebi držiš želju, ali ne veruješ u nju, onda postoji suprotstavljanje u tvojoj energiji…

Zato bismo želeli da pričamo o razlici izmedju čiste vibracije, i vibracije koja je suprotstavljena. Drugim rečima, kada si savršeni par svojoj vibracionoj energiji, kada si savršeni vibracioni par svojoj želji, u tebi nema suprotstavljanja i manifestacija dolazi brzo i lako! A što je još bolje, kroz čitav proces se osećaš odlično!

Ali, kada imaš želju, i konstantno primećuješ da tvoja želja nije još uvek ostvarena… Kao na primer da sad stojiš ovde, i govoriš kako nisi baš srećna što stojiš tu… kako si već dugo tu i da ne želiš više da budeš tu…a ono što jako želiš je da budeš tamo… Kažeš: želim da budem tamo, ali sam ovde… ovde nisam baš srećna, radije bi bila tamo…možda bi trebalo da ti objasnim koliko sam već dugo na ovom mestu… i samo da ti kažem, koliko jako ne volim što sam ovde, svo vreme dok sam ovde… a nije moja krivica što sam ovde… kriva je moja majka što sam ovde… a možda je karma, možda nešto iz prošlog života… to je sigurno razlog što sam ja ovde.. a tako bi bila tamo… zato što ja jako ne volim što sam ovde… ovde je tako grozno zbog svih ovih razloga…
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top