Život pisan srcem

18196618854897116780517.jpg
 
Kada....
Kada vidis hladnocu u mom pogledu ne bjezi od mene,
samo necujno primi me za ruku i vrati toplinu
u moju dusu...
Kada vidis kako moje tijelo drhti pred tobom,
samo me zagrli jako...nek se osjecam
sigurno, zaštićeno i voljeno...
Njezno me poljubi da osjetim tvoju ljubav ,
kako mojim tijelom struji...
I kada padne noc ostani uz mene,
njezno me svojim rukama obujmi..
Samo mi tiho reci....
bez tebe, sreco nikud necu...
 
.... a, ne žalim ja više,
nije vredno žaljenja
nešto što boji
moja sećanja
na tebe
mili.
Razarali smo se
svesno,
jedno u drugom
bili,
doživeli one
trenutke
koje smo oboje
snili.
Spremna sam
evo, da preuzmem
svoj deo krivice,
samo reci da
me ne osudjuješ
što ti pokazah
u pravom obliku
svoje lice, nekad princeze,
nekad bestidnice.
Sad se bojim svega,
bojim se svake ljubavi nove,
i ne može baš sve,
kao s tobom,
da se ljubav zove.


qrlow7.jpg
 
Opet se neka teskoba uvlači u mene. Mora da je od ovog jutra, mutnog i neprovidnog za stvari koje meni trebaju i ja njih trebam. Opet mislim o nama i kako bi lepo bilo da popijemo kafu zajedno kao nekad, ti mi pripaljuješ cigaretu usput me opominjući kako je to nezdravo. Kao da ja nemam pojima šta je nezdravo!?! Neću da kvarim naše jutro i pitam te je li zdravo što te toliko želim, trebam i borim se za tvoju i najsitniju naklonost, svakodnevno?! Ali, neću da kvarim ovo već iskvareno jutro bez sunca i ponovo mi pališ cigaretu, ali ne govoriš mi ništa.....Ćutimo! Neću da prekidam ni to naše dragoceno ćutanje, jer ono je nekad bolji odgovor na sva moja pitanja. A znaš, znaš šta mi je najdraže ? Kad mi, onako nehotice, dok mi pričaš sasvim obične stvari, kažeš - mila! Tebi je to uzrečica, meni motiv da se smešim celog dana, da praštam ljudima, pticama i cveću i svojoj nesavršenosti u pisanju poezije....Eto !

vrc1f4.jpg
 
Prljavo kazalište - Tu noć kad si se udavala

Tu noć kad si se udavala
nitko ne zna zašto si plakala.
Da li radi tamjana ili starih uspomena.

Tu noć kad si se udavala
nitko ne zna zašto si plakala
ili ti je kroz glavu prošlo sve.

Tu noć kad si se udavala
mene pijanog su odnijeli,
moji prijatelji, vjerni psi,
do jutra me tješili
da ima milion takvih kao što si ti i da ću te preboljeti.

Tu noć kad si se udavala meni kroz glavu prošlo je...

Postoje neki drugi svjetovi,
Za nas bi bili rajski cvjetovi,
O, samo da si htio pobjeći
Ovako stisni zube i ne plači.

Tu noć kad si se udavala
meni kroz glavu prošlo je,
tvoje smiješne za maturu haljine, sandale boje mjesečine.

Postoje neki drugi svjetovi,
Za nas bi bili rajski cvjetovi,
O, samo da si htjela pobjeći
Ovako stisni zube i ne plači.

images
 
S tobom

S Tobom pjesma svaka
smisao dublji ima,
i svaka prica ...
svoj sretan kraj.

Ti znaš da ljude voliš,
ti znaš, osmjeh da vratiš,
a kad boli dugo,
dugo da patiš.

S Tobom je istina
samo jedna
i put jedan je samo
koji do vjecnosti vodi,
to staza je ljubavi,
s Tobom ona je,
put ka slobodi.
Kada covek dublje zagleda u dusu svijeta
lako shvati da na svijetu uvjek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."

(Paulo Koeljo - Alhemicar)
 
Odgađani susreti odigrali su neobično važnu ulogu u mom životu, pa bila riječ o mjestima ili ljudima, o slikama ili knjigama. Ima gradova za kojima toliko čeznem kao da mi je suđeno da u njima započnem nov život. Služim se svakojakim lukavstvima da ne otputujem u njih, a svaka nova prilika koju propustim da ih posjetim, toliko povećava njihovu važnost za mene da bi se moglo pomisliti da živim još samo radi njih, i da bih već odavno propao da me oni još ne čekaju.
 
Ima ljudi o kojima tako rado i željno slušam da bi se moglo pomisliti da o njima naposljetku znam više nego što oni sami znaju – ali zazirem od njihovih slika i klonim se svake vizuelne predstave o njima baš kao da postoji posebna i opravdana zabrana da upoznam njihov lik.
 
Isto tako, ima ljudi koje godinama susrećem na istom mjestu, o kojima razmišljam, koji mi izgledaju kao zagonetke koje upravo ja treba da odgonetnem, a ipak im se nikad ne obraćam, prolazim ćutke mimo njih kao što oni prolaze mimo mene, samo se upitno gledamo držeći usta čvrsto zatvorena. Zamišljam kako bi tekao naš prvi razgovor i uzbuđujem se pri pomisli koliko bih neočekivanih stvari tada doznao.
 
I najposlije, ima ljudi koje godinama volim a da oni o tome pojma nemaju. Ja starim i malo pomalo postaje sve ispraznija iluzija da ću im to ikada kazati, premda vječito zamišljam taj prekrasni trenutak. Ne bih mogao živjeti bez tih temeljitih priprema za buduće događaje i, kad dobro promislim, čini mi se da su mi te pripreme isto toliko važne koliko i ona iznenađenja koja me pogode kao grom iz vedra neba tako da stanem kao ukopan.



Elias Kaneti
 
Jedan čovek je umro i dospeo u raj. Međutim, u raju mu je ubrzo postalo dosadno. Anđeli su neprestano pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno, ali on je oduvek bio čovek od akcije. Zato se obratio Svetom Petru i zamolio ga za premeštaj.

« Gde si to mislio da odeš? » rekao je Sveti Petar. « Osim ako nećeš u pakao? Ne bih ti preporučio.»

« Može li bar na kratko? » zamolio ga je čovek.

« To se nikad nije radilo, ali napraviću izuzetak – pustiću te na mesec dana.« I Sveti Petar mu je otvorio vrata pakla.

Čoveka je na ulazu sačekala limuzina koja ga je odvezla do jahte... Usledilo je putovanje kakvo nikad nije doživeo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pića, prelepih devojaka, noćni ribolov, itd, itd. Mesec dana prošlo je kao u snu.
Po povratku u raj, čoveku je bilo još dosadnije nego pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio da ga opet malo pusti u pakao.

« Takve šetnje tamo-amo nikad nisu praktikovane. Ako toliko želiš u pakao, možeš da odeš, ali bez mogućunosti povratka. »

« Pristajem! » uskliknuo je čovek, već se naslađujući onim što ga je čekalo tamo.

Ali avaj! Čim su se teška vrata pakla muklo zalupila iza njega, čovek je počeo da propada u ponor na čijem dnu je ugledao gomilu užasnih đavola, koji su čekali da ga kukama ubace nesrećnika čiji su jauci sve glasnije dopirali do njega.

« Šta je ovo!? « kriknuo je.

« Pakao, brate «, odgovorio je jedan đavo. « Ti izgleda ne razlikuješ turizam od emigracije.»

De Melo
 
Mila gospodjice Ruzo!

Uvek sam se cudio, kad je ko pismo pisao tamo gde bi se recima izraziti mogao;
sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari, koje se ni
recima ni pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajati, precutati-nikako.
Vi, citajuci sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili -ili ste se mozda malo
zastideli osecajuci, da vam sasvim nepovoljno nije.
Ako se mrgodite, derite pismo taki, milim Vas; nemojte dalje citati,- sto I
da znate gde pomoci ne mozete,- poderite ga taki, ne zaboravite, da ste ga
ikad dobili, - zaboravite sasvim, - Vi cete lako- a ja cu kako uzmogu . Ali
ako ga poderali niste, ako ste ( ne samo iz ljubopitstva) I na ovu stranu
presli to sedite, pa mi napisite da li je Ruzino srce sasvim njeno, pa ako
je- I ako ja Ruzi sasvim nemio nisam, ako bih mogao I miliji biti, ti mi
saljite brzo to nekoliko reci, da ih poljubim onako, kako se samo evandjelje
ljubi.
Da znam da cete Vi ovo pismo iole rado citati, pustio bih srcu na volju-ali
onda bih Vam imao toliko napisati I kazati da u vasu satulu zaista ne bi
stalo.
Od kako znam, cvece sam oduvek voleo, zato sto je lepo, dobro I nevino,
sto mirise, sto se njime covek nakiti I ponositi moze, - ali nikad jos
nisam toliko, tako slatko I ozbiljno o cvecu mislio I sanjao kao sad,
I to o ruzi I o ruzmarinu.
Vi cete mozda ovo pismo gospodjici sestri, mozda I gospodji materi pokazati, - ne marim, ali samo nemojte pre, dok mi bez icijega saveta iz svog srca, iskreno srpski na ovo pismo odgovorite.
U najvecoj hitnosti zavrsujem, jer me kola cekaju. Nadam se kad dodjem- nadam se mnogo. Bar cu na putu natenane misliti moci, kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.
Budite mi zdravi, - sam se cudim od kud sam ovo pismo nehotice poljubio.

J. Jovanovic
5.dek.1861. godine
 
" Kad se sretne dvoje ljudi koji oboje nose sjajnu zvezdu, ti dragulji u njihovim srcima se prepoznaju i pocinju da svetle, a medju njima se uspostavlja beskrajna harmonija i mir.
- i onda smo radosni; ali kada se razdvoje, osecaju ogromnu prazninu zbog koje postaju nesrecni i nezadovoljni....
- Mada ne bas...Oni se razumeju bez reci i grle bez dodira, jer dragulji u njihovim srcima stvaraju most koji se nece prekinuti, i oni se nece razdvojiti, pa makar se ne videli nikad vise...."

"Mala knjiga o pocetku"
 
Volim one trenutke u sebi, retke doduše, ali suviše važne za mene; kad mogu onako dobrovoljno, zatvorivši oči, da se prepustim svim onim godinama, danima i časovima kada sam verovala da me bezgranično voliš i da sam ti neophodna za život. Ceo život.
Detinjastvo se osmehujem na one treptaje i tihu slatku jezu dok sam se spremala na sastanak s tobom, ispred Gradske čitaonice i svakodnevno nosila ispod ruke "Zlatarevo zlato" Ante Kovačića, kojeg sam znala napamet i sećam se i sad da je prva rečenica bila "Tiho teče Sava krajem. Uz nju beli se vrbinje....." Tako nekako.
Posle smo išli u bioskop. Ljubili se u mraku i hteo si da zavlačiš ruku ispod moje bluze i dodiruješ mi moje još zelene i nedozrele jagode a ja se otimala....kao ! Posle sam htela da odrežem kosu uveče kao Natali Vud u "Sjaju u travi" i stalno proveravala u ogledalu ličim li bar malo na nju....I onda me prenu tvoj glas iz kuhinje; "Kafa je skuvana". Moji slatki trenuci iz prošlosti tu se prekinuše. Ustajući, pogled mi se zaustavlja u ogledalu; Ipak, nisam ličila na Natali Vud.....Dobro, možda malo, sad ni malo....Šteta, sve je tako brzo prošlo, ali ti još uvek kuvaš tako dobre kafe....

16kzubl.jpg
 
Nikada nisi znao jesam li vise svetica ili gresnica."Prostakusa ili plemkinja' kako je pesnik govorio...nikada neces ni znati, saznati kao gresnica pati sklupcana u zagrljaju nadanja, u jauku jadanja i ukradenim trenucima nezaborava, u busenima negazenih trava. Ne pitaj se vise, samo cuti i pogledom mi ljubi snene poglede u nekim rumenim praskozorjima, na rastanku noci od dana, na raskrscu sna i jave. U misao se moju sakrij i pesmu mi napisi...kao nekada...

http://2.***************/_x_4C7-tt0D4/S3wy4y0435I/AAAAAAAAESY/K2GkN3WHh0A/S214/ljubicasti+san+4.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top