mOZE TO I DANAS NIKADA NIJE KASNO
A LJUBAV ZNA DA CEKA
A LJUBAV ZNA DA CEKA
-
- Popularno:
- Šta je Dodik uradio za Srbe i za...
- kombinacija
- Zašto udbi ne odgovara da Srbija...
- Dirljiv susret Kraljeva i Novog Pazara:...
- Dodik razvlašćen, povučeni svi njegovi...
- Koja ce zemlja imati prvog AI...
- Maske koje nosimo na društvenim mrežama
- Zemlje EU bi danas trebale podržati...
- Putin ponudio NIS za Donjeck?
- Da li biste ucinili zeni..
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Postoji ljubav,
Koju ne primjećuješ, zato što ona tako nježno dodiruje našu hladnu svakodnevnicu, da ne bi mogla da je promijeni, sve dok joj ne pružimo ruku.
Postoji ljubav,
Koja vitla kao tornado i poslije koje ostaju samo razbijene mašte i ostaci života.
Postoji ljubav,
Koju čekaš, danima, mjesecima, sedmicama i godinama, a ona nikad da dođe, zarečena na nepostojanje.
Postoji ljubav,
Koja oklijeva da li da pređe preko praga sadašnjosti. Ponekad to i čini. A nekada prosto ostaje u budućnosti. Vrlo često – zauvijek.
Postoji takva ljubav,
Koja bilo da se desi ili ne, mijenja svijest, ruši stijene, čini čudo za čudom.
Ta ljubav ponekad zna jako da boli, a ponekad jako da usreći. Ponekad te vodi, a ponekad je slijepa. Ponekad te i ubije, ali samo da bi se ti ponovo rodio. A ponekad da te i zauvijek pogubi.
Takvu ljubav ne možeš da stvoriš; ne možeš da je tražiš. Prema takvoj ljubavi ne možeš biti ni ravnodušan.
Kada se desi, ti ćeš prosto znati da je to ONA. Znaćeš, da je pred tobom neki novi životni put. Znaćeš, da više neće biti kao prije. Znaćeš, da čak i kad si sam, nećeš biti isti kao prije.
To je prava ljubav – ona koja ostaje. Čak i ako te napusti jednoga dana, jedan dio nje ostaće u pukotinama tvoga srca i s melanholijom te podsjećati na nju.
Ostaje u pogledu i u suzama u očima. Ostaje u snovima noću, u uspomenama danju.
Ostaje istovremeno i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti.
Zato što to samo LJUBAV može.
Koju ne primjećuješ, zato što ona tako nježno dodiruje našu hladnu svakodnevnicu, da ne bi mogla da je promijeni, sve dok joj ne pružimo ruku.
Postoji ljubav,
Koja vitla kao tornado i poslije koje ostaju samo razbijene mašte i ostaci života.
Postoji ljubav,
Koju čekaš, danima, mjesecima, sedmicama i godinama, a ona nikad da dođe, zarečena na nepostojanje.
Postoji ljubav,
Koja oklijeva da li da pređe preko praga sadašnjosti. Ponekad to i čini. A nekada prosto ostaje u budućnosti. Vrlo često – zauvijek.
Postoji takva ljubav,
Koja bilo da se desi ili ne, mijenja svijest, ruši stijene, čini čudo za čudom.
Ta ljubav ponekad zna jako da boli, a ponekad jako da usreći. Ponekad te vodi, a ponekad je slijepa. Ponekad te i ubije, ali samo da bi se ti ponovo rodio. A ponekad da te i zauvijek pogubi.
Takvu ljubav ne možeš da stvoriš; ne možeš da je tražiš. Prema takvoj ljubavi ne možeš biti ni ravnodušan.
Kada se desi, ti ćeš prosto znati da je to ONA. Znaćeš, da je pred tobom neki novi životni put. Znaćeš, da više neće biti kao prije. Znaćeš, da čak i kad si sam, nećeš biti isti kao prije.
To je prava ljubav – ona koja ostaje. Čak i ako te napusti jednoga dana, jedan dio nje ostaće u pukotinama tvoga srca i s melanholijom te podsjećati na nju.
Ostaje u pogledu i u suzama u očima. Ostaje u snovima noću, u uspomenama danju.
Ostaje istovremeno i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti.
Zato što to samo LJUBAV može.
Kovač
Buduća legenda
- Poruka
- 30.786
Antoan de Sent Egziperi- Mali Princ.
I sada, naravno, prošlo je šest godina… Još nikad nisam pričao ovu priču. Kad su me drugovi ponovo videli, bili su veoma zadovoljni što me vide živa. Bio sam tužan ali sam im rekao: ”To je od zamora…”
Sad sam se malo utešio. To jest… ne sasvim. Ali znam da se on vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronašao njegovo telo. To nije bilo tako teško telo… A ja volim noću da slušam zvezde. Kao pet stotina miliona zvončića…
Ali, evo, događa se nešto neobično. Na brnjicu, koju sam nacrtao za malog princa, zaboravio sam da stavim kožni kaiš! Nikada je neće moći namestiti svojoj ovci. I ja se pitam: ”Šta li se dogodilo na njegovoj planeti? Možda je ipak ovca pojela ružu…”
Ponekad kažem sebi: ”Naravno da nije! Mali princ zatvara svake noći svoju ružu pod stakleno zvono, i dobro pazi na svoju ovcu…” Tada sam srećan. I sve zvezde se smeju umiljato.
Ponekad opet kažem sebi: ”Katkada je čovek rasejan i to je dovoljno! Jedno veče zaboravio je stakleno zvono, ili se možda jedne noći ovca iskrala nečujno…” Tada se svi zvončići pretvaraju u suze!…
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije nimalo svejedno da li je negde, bogzma gde, jedna ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ružu…
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako se sve menja…
I nijedna odrasla osoba neće nikad razumeti da to ima toliko značaja!
I sada, naravno, prošlo je šest godina… Još nikad nisam pričao ovu priču. Kad su me drugovi ponovo videli, bili su veoma zadovoljni što me vide živa. Bio sam tužan ali sam im rekao: ”To je od zamora…”
Sad sam se malo utešio. To jest… ne sasvim. Ali znam da se on vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronašao njegovo telo. To nije bilo tako teško telo… A ja volim noću da slušam zvezde. Kao pet stotina miliona zvončića…
Ali, evo, događa se nešto neobično. Na brnjicu, koju sam nacrtao za malog princa, zaboravio sam da stavim kožni kaiš! Nikada je neće moći namestiti svojoj ovci. I ja se pitam: ”Šta li se dogodilo na njegovoj planeti? Možda je ipak ovca pojela ružu…”
Ponekad kažem sebi: ”Naravno da nije! Mali princ zatvara svake noći svoju ružu pod stakleno zvono, i dobro pazi na svoju ovcu…” Tada sam srećan. I sve zvezde se smeju umiljato.
Ponekad opet kažem sebi: ”Katkada je čovek rasejan i to je dovoljno! Jedno veče zaboravio je stakleno zvono, ili se možda jedne noći ovca iskrala nečujno…” Tada se svi zvončići pretvaraju u suze!…
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije nimalo svejedno da li je negde, bogzma gde, jedna ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ružu…
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako se sve menja…
I nijedna odrasla osoba neće nikad razumeti da to ima toliko značaja!
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
KAKO NE UPROPASTITI SVOJ ŽIVOT
Prestani stalno obraćati pažnju na to kako se osje...ćaš. Kako se osjećaš je prosto tako. Proći će. Osjećanja nisu pod tvojom kontrolom. Samo djela jesu i ona obično dovode do osjećanja zadovoljstva ili sramote.
Prestani brinuti. Briga često pogoršava stvari. Što više misliš o lošim stvarima, izglednije je da će se desiti. Pusti ih.
Olabavi unutrašnje komentare. Ako želiš biti srećan, prestani govoriti sebi da si ovakav ili onakav. Ljudi stalno sebi govore kako se osjećaju, šta drugi o njima osjećaju i sl. Mi smo nesavršena bića i nemamo sposobnost da spoznamo šta se krije u umovima drugih ljudi.
Pokušaj da ne primijećuješ svog unutrašnjeg kritičara. Besmisleno je osuđivati samog sebe. Osuđivanje drugih je takođe blesavo. Uostalom, razmisli kome je uopšte stalo do tvog mišljenja.
Prestani se osjećati krivim. Krivica ništa ne mijenja. Pošto je tako, prosto je pusti niz vodu. Ne obaziri se.
Prestani brinuti o tome šta ostatak svijeta govori o tebi. Ljudi ili događaji su upravo to, ljudi ili događaji. I ništa više. Sem toga, većina ljudi je posvećena sebi da bi pričala o tebi. A ako i pričaju, pa šta?
Prestani brinuti o rezultatu. Brojevi su samo brojevi. Nemaju nikakve mistične moći. To što se ponekad poklapaju u određenim numeričkim matricama ne znači ama baš ništa.
Ne brini o tome da tvoj život i karijera ne idu kako si planirao. Što se više pridržavaš bilo kakvog plana, prije ćeš pogriješiti. Pošto se svijet stalno mijenja svaki detaljno razrađen plan obično ostari jako brzo. Zato umjesto planova pokušaj da stvari posmatraš realno.
Ne dozvoli drugima da te koriste kako bi izbjegli sopstvenu odgovornost. Ti ne možeš biti odgovoran za tuđu sreću ili uspjeh niti ti to možeš za njih postići.
Prestani stalno obraćati pažnju na to kako se osje...ćaš. Kako se osjećaš je prosto tako. Proći će. Osjećanja nisu pod tvojom kontrolom. Samo djela jesu i ona obično dovode do osjećanja zadovoljstva ili sramote.
Prestani brinuti. Briga često pogoršava stvari. Što više misliš o lošim stvarima, izglednije je da će se desiti. Pusti ih.
Olabavi unutrašnje komentare. Ako želiš biti srećan, prestani govoriti sebi da si ovakav ili onakav. Ljudi stalno sebi govore kako se osjećaju, šta drugi o njima osjećaju i sl. Mi smo nesavršena bića i nemamo sposobnost da spoznamo šta se krije u umovima drugih ljudi.
Pokušaj da ne primijećuješ svog unutrašnjeg kritičara. Besmisleno je osuđivati samog sebe. Osuđivanje drugih je takođe blesavo. Uostalom, razmisli kome je uopšte stalo do tvog mišljenja.
Prestani se osjećati krivim. Krivica ništa ne mijenja. Pošto je tako, prosto je pusti niz vodu. Ne obaziri se.
Prestani brinuti o tome šta ostatak svijeta govori o tebi. Ljudi ili događaji su upravo to, ljudi ili događaji. I ništa više. Sem toga, većina ljudi je posvećena sebi da bi pričala o tebi. A ako i pričaju, pa šta?
Prestani brinuti o rezultatu. Brojevi su samo brojevi. Nemaju nikakve mistične moći. To što se ponekad poklapaju u određenim numeričkim matricama ne znači ama baš ništa.
Ne brini o tome da tvoj život i karijera ne idu kako si planirao. Što se više pridržavaš bilo kakvog plana, prije ćeš pogriješiti. Pošto se svijet stalno mijenja svaki detaljno razrađen plan obično ostari jako brzo. Zato umjesto planova pokušaj da stvari posmatraš realno.
Ne dozvoli drugima da te koriste kako bi izbjegli sopstvenu odgovornost. Ti ne možeš biti odgovoran za tuđu sreću ili uspjeh niti ti to možeš za njih postići.
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Baš je dobro što ponekad nestane internet veza, kao meni od ranog jutra danas. Da me vrati malo u realnost i iščupa iz sveta imaginacije na koji sam, doduše, samovoljno pristala. Gde se sprijateljujem s avatarima,gde svoja trenutna osećanja pokazujemo copy-paste izdanjem ili stihovima koji nisu naši uvek ali se prepoznajemo u njima. Pa još izmišljena, u tom svetu imaginacije, nekakva virtuelna ljubav! Pa, ne može se baš sve ljubavlju zvati! Ona podrazumeva mnogo toga što se kilobajtima ne može preneti...jednostavno ne može!
O svemu tome razmišljam jutros dok sam mimo domašaja interneta, pripremajući se da obnovim vežbe joge koje sam već počela da zaboravljam; a joga jeste najbolji način da se uravnoteži duh i telo.
A što sam zaboravila da čitam knjige tek!!!!Sporije okrećem stranice nego ova moja mozilla
i chroma...Oduvek sam volela da čitam i ostalo je još puno dilema koje sam želela da rešim, na svoj neki način; recimo: šta je Anu Karenjinu gurnulo u naručje Vronskog? Da li je zaista Aleksej Karenjin doprineo tome svojom preteranom umerenošću u pokazivanju emocija za žudnje punu Anu?
Baš je dobro da ponekad nema interneta! Od sinoć mi u glavi stoji jedna priča koju sam htela da ispričam, ali možda ne bi bila dovoljno shvaćena...onako kako bih ja želela?! Možda ne bi mogla da prenese količinu moje tuge za nekoga ko nema zavičaj sada, možda mu nedostaju Mostarske i sve druge kiše...Za nekoga kome će ožiljci iznad oka zaceleti, iz srca nikad...baš nikad.
Bolje da ja počnem sa jogom, sa Pozdravom Suncu, da pozvem Žanu i da pravimo pitu s jabukama sa puno cimeta....Eh, imam li ja uopšte cimeta u kući? U pravu je moj dragi kad kaže kako bih mogla, za promenu, da budem malo više u kuhinji nego na blogovima....Sad ću, mislim se nešto
I nikako evo da se skoncentrišem na Pozdrav Suncu! Svako malo pogled mi skreće u pravcu modema...još nisu upaljene sve lampice.....bem ti internet
O svemu tome razmišljam jutros dok sam mimo domašaja interneta, pripremajući se da obnovim vežbe joge koje sam već počela da zaboravljam; a joga jeste najbolji način da se uravnoteži duh i telo.
A što sam zaboravila da čitam knjige tek!!!!Sporije okrećem stranice nego ova moja mozilla
i chroma...Oduvek sam volela da čitam i ostalo je još puno dilema koje sam želela da rešim, na svoj neki način; recimo: šta je Anu Karenjinu gurnulo u naručje Vronskog? Da li je zaista Aleksej Karenjin doprineo tome svojom preteranom umerenošću u pokazivanju emocija za žudnje punu Anu?
Baš je dobro da ponekad nema interneta! Od sinoć mi u glavi stoji jedna priča koju sam htela da ispričam, ali možda ne bi bila dovoljno shvaćena...onako kako bih ja želela?! Možda ne bi mogla da prenese količinu moje tuge za nekoga ko nema zavičaj sada, možda mu nedostaju Mostarske i sve druge kiše...Za nekoga kome će ožiljci iznad oka zaceleti, iz srca nikad...baš nikad.
Bolje da ja počnem sa jogom, sa Pozdravom Suncu, da pozvem Žanu i da pravimo pitu s jabukama sa puno cimeta....Eh, imam li ja uopšte cimeta u kući? U pravu je moj dragi kad kaže kako bih mogla, za promenu, da budem malo više u kuhinji nego na blogovima....Sad ću, mislim se nešto
I nikako evo da se skoncentrišem na Pozdrav Suncu! Svako malo pogled mi skreće u pravcu modema...još nisu upaljene sve lampice.....bem ti internet
Poslednja izmena:
Arhimedes
Veoma poznat
- Poruka
- 14.988
sanja4
Obećava
- Poruka
- 70
...biti il' ne biti, pitanje je sad. Biti konj pa cutati, ili ne biti konj. Nego magarac. Pa odgovoriti... Dilema i ne pruza neke mogucnosti, ali kad vec do nje dolazimo, priznajem da sam cesce postupala kao drugopomenuti, kompromitovani dugouhi kopitar. Pa sta? Konj je, navodno, izraziti pozitivac, ali se bojim da na listi covjekovih naboljih prijatelja zauzima vrlo dobro drugo mjesto samo zato sto tegli, rmbaci i dopusta da ga jasu. Ja sam za magarca.Gore navedeni je, doduse, okarakterisan kao tvrdoglava i nepodobna licnost, ali to se desava svakoj licnosti koja ne dopusta da prave konja od nje...
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
"Ali sta ce mi stvarnost koja ne iznenadjuje, put koji nema raskrsca, nebo sto ima dna? Cime bih nalazio beskonacno u konacnom ili palio svetlosti u sadrzini tame?"
DESTINY kiss
Domaćin
- Poruka
- 4.186
DESTINY kiss
Domaćin
- Poruka
- 4.186
Ljudi ulaze u tvoj život s razlogom – nakratko ili za cijeli život.
Kad budeš znao o kome se radi, znaćeš šta učiniti za tu osobu.
Kad neko uđe u tvoj život s razlogom, obično je to stoga da ti pomogne ispuniti želju.
Došli su ti pomoći kroz teškoće, pružiti ti ruku i biti ti podrška.
Pomoći ti fizički, emocionalno ili duhovno.
Mogu ti se činiti kao da su poslani od Boga, i jesu.
Tu su s razlogom jer ih ti tu trebaš.
Ponekad umru. Ponekad odu.
Ponekad te prisile da zauzmeš novi stav.
Ono što moramo shvatiti je da su naše potrebe spoznate, naše želje zadovoljene, njihov posao učinjen.
Molitva koju si poslao je uslišena, a sad je vrijeme da kreneš dalje.
Neki ljudi ulaze u tvoj život nakratko, jer je na tebe došlo vrijeme da daješ, rasteš i učiš.
Donose ti iskustvo mira ili da te samo nasmiju.
Mogu te naučiti nešto što još nikada nisi učinio.
Obično ti pruže nevjerovatnu količinu radosti.
Vjeruj, stvarno je. Ali samo nakratko.
Odnosi za cijeli život uče te životnim lekcijama, stvarima koje moraš izgraditi da bi imao čvrstu emocionalnu osnovu.
Tvoj je zadatak da prihvatiš lekciju, voliš osobu i primijeniš sve što si naučio u svim drugim odnosima i poljima svog života.
Rečeno je da je ljubav slijepa, a prijateljstvo da je vidovito.
Kaže se da anđeli postoje, samo što nemaju uvijek krila…mi ih zovemo – PRIJATELJI.
Kad budeš znao o kome se radi, znaćeš šta učiniti za tu osobu.
Kad neko uđe u tvoj život s razlogom, obično je to stoga da ti pomogne ispuniti želju.
Došli su ti pomoći kroz teškoće, pružiti ti ruku i biti ti podrška.
Pomoći ti fizički, emocionalno ili duhovno.
Mogu ti se činiti kao da su poslani od Boga, i jesu.
Tu su s razlogom jer ih ti tu trebaš.
Ponekad umru. Ponekad odu.
Ponekad te prisile da zauzmeš novi stav.
Ono što moramo shvatiti je da su naše potrebe spoznate, naše želje zadovoljene, njihov posao učinjen.
Molitva koju si poslao je uslišena, a sad je vrijeme da kreneš dalje.
Neki ljudi ulaze u tvoj život nakratko, jer je na tebe došlo vrijeme da daješ, rasteš i učiš.
Donose ti iskustvo mira ili da te samo nasmiju.
Mogu te naučiti nešto što još nikada nisi učinio.
Obično ti pruže nevjerovatnu količinu radosti.
Vjeruj, stvarno je. Ali samo nakratko.
Odnosi za cijeli život uče te životnim lekcijama, stvarima koje moraš izgraditi da bi imao čvrstu emocionalnu osnovu.
Tvoj je zadatak da prihvatiš lekciju, voliš osobu i primijeniš sve što si naučio u svim drugim odnosima i poljima svog života.
Rečeno je da je ljubav slijepa, a prijateljstvo da je vidovito.
Kaže se da anđeli postoje, samo što nemaju uvijek krila…mi ih zovemo – PRIJATELJI.
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
I tako.
Vreme polako briše sve
tek mi u sećanju ponekad
iskrsneš ti, ti
i naše zablude.
I kako sam mislila
da u meni ne postoji
ništa drugo sem
ogromne gladi za tobom;
a kako je kratak bio
taj put, put od "volim te" do
zbogom.
I neću te pamtiti
kao svoj promašaj;
divila sam ti se do bola -
nisu postojale
granice niti mere.
A sad: divim se ružama samo,
one me nikad , baš nikad
ne iznevere.
Vreme polako briše sve
tek mi u sećanju ponekad
iskrsneš ti, ti
i naše zablude.
I kako sam mislila
da u meni ne postoji
ništa drugo sem
ogromne gladi za tobom;
a kako je kratak bio
taj put, put od "volim te" do
zbogom.
I neću te pamtiti
kao svoj promašaj;
divila sam ti se do bola -
nisu postojale
granice niti mere.
A sad: divim se ružama samo,
one me nikad , baš nikad
ne iznevere.
Poslednja izmena:
maxyma
Iskusan
- Poruka
- 6.947
Duboko negde u nema postoji magicna tajna i svako se plasi, da je neko ne sazna. Ljudski um je prostranstvo svemira. Mnogo toga u njemu moze da stane. Nekad su to zaista prave stvari povezane sa nasim srcima, ali retko naucimo da ih nesebicno dajemo drugima.
Na zvezdanom nebu postoji zvezda vodilja i ona najlepse sija ali zauzeti u lavirintu zivota, nekad jednostavno ne saznamo, da je ona smisao naseg postojanja.
Ako dovoljno zelis i dovoljno si uporan? Ako umes da spojis srce i um? Sigurno ces naci neke iste oci, u kojima ces prepoznati svoju dusu.I zato gledaj u nebo i dovoljno trazi, one su uvek tu, treba ih samo naci! Nauci da prepoznas njihov sjaj koji te uvek mami i ne da ti mira u tvojim mislima.
Otvori svoje srce i dusu, niko nece da ih rani ako je onaj pravi, jer samo ga tako mozes i naci.
Ljubav je pokretac univerzuma i preduslov za srecu.Zar ces onda dozvoliti sebi vecitu samocu?
Skoljka je na dnu mracnog mora i niko ne zna koliki biser u sebi krije, dok joj ne pridje. Zato otvori sebe i daj drugima jer samo tako mozes da dobijes.
Kad jednom osetis iskonsku srecu, bices zahvalan svim svojim culima. Voleces sebe i to je tvoja zvezda vodilja!
Na zvezdanom nebu postoji zvezda vodilja i ona najlepse sija ali zauzeti u lavirintu zivota, nekad jednostavno ne saznamo, da je ona smisao naseg postojanja.
Ako dovoljno zelis i dovoljno si uporan? Ako umes da spojis srce i um? Sigurno ces naci neke iste oci, u kojima ces prepoznati svoju dusu.I zato gledaj u nebo i dovoljno trazi, one su uvek tu, treba ih samo naci! Nauci da prepoznas njihov sjaj koji te uvek mami i ne da ti mira u tvojim mislima.
Otvori svoje srce i dusu, niko nece da ih rani ako je onaj pravi, jer samo ga tako mozes i naci.
Ljubav je pokretac univerzuma i preduslov za srecu.Zar ces onda dozvoliti sebi vecitu samocu?
Skoljka je na dnu mracnog mora i niko ne zna koliki biser u sebi krije, dok joj ne pridje. Zato otvori sebe i daj drugima jer samo tako mozes da dobijes.
Kad jednom osetis iskonsku srecu, bices zahvalan svim svojim culima. Voleces sebe i to je tvoja zvezda vodilja!
Arhimedes
Veoma poznat
- Poruka
- 14.988
sanja4
Obećava
- Poruka
- 70
Razgovor sa Bogom
Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? rece Bog.
Ako imas vremena rekoh.
Bog se nasmesi.
Moje je vreme vecnost. Sta si me zeleo pitati?
Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca. Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli.
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini. Tada upitah:
Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati. Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati. Ljudi ce zaboraviti sto si rekao. Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio. Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.
Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? rece Bog.
Ako imas vremena rekoh.
Bog se nasmesi.
Moje je vreme vecnost. Sta si me zeleo pitati?
Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca. Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli.
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini. Tada upitah:
Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati. Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati. Ljudi ce zaboraviti sto si rekao. Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio. Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.
AnaNumber1
Aktivan član
- Poruka
- 1.195
Ne Postoji Pesma Koja Ovako Vraca Sjecanja...
DESTINY kiss
Domaćin
- Poruka
- 4.186
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
I ona misli na tebe
a mislim i ja,
i razmisli sada dobro;
izlaza imaš samo dva.
I ona te voli,
a volim te i ja;
odluči već jednom,
u čemu je misterija?
Ako odlučiš da
tvoje srce napuštam ja,
samo reci -
jer ja nemam vremena
za bacanja.
Pogledaj bolje, dragi:
mene iza monitora
ionako već čekaju
njih bar još dvojica.
I cveće mi evo šalju,
i to baš ono koje volim ja
samo ti ostani s njom
a mene lepo zaboravi
za vremena sva.
Ja stvarno nemam
više vremena!
a mislim i ja,
i razmisli sada dobro;
izlaza imaš samo dva.
I ona te voli,
a volim te i ja;
odluči već jednom,
u čemu je misterija?
Ako odlučiš da
tvoje srce napuštam ja,
samo reci -
jer ja nemam vremena
za bacanja.
Pogledaj bolje, dragi:
mene iza monitora
ionako već čekaju
njih bar još dvojica.
I cveće mi evo šalju,
i to baš ono koje volim ja
samo ti ostani s njom
a mene lepo zaboravi
za vremena sva.
Ja stvarno nemam
više vremena!
Poslednja izmena:
Kovač
Buduća legenda
- Poruka
- 30.786
Kad zatvoriš vrata dok budeš izlazila učini to tiho,
Da ne mislim da si otišla.
Biću okrenut ledjima i zamišljaću da si tu,pored mene.
Tvoja blizina me greje
Tvoja ljubav nije izašla
I ja nemam razloga da čekam da se vratiš,
Jer nisi ni otišla...
Da ne mislim da si otišla.
Biću okrenut ledjima i zamišljaću da si tu,pored mene.
Tvoja blizina me greje
Tvoja ljubav nije izašla
I ja nemam razloga da čekam da se vratiš,
Jer nisi ni otišla...
Arhimedes
Veoma poznat
- Poruka
- 14.988
mimi75
Veoma poznat
- Poruka
- 11.133
Iza mene?
Ispisane stranice mastilom crnim...
pisane ručno...
Ispred mene?
Ti si taj, što moga srca boju zna...
ispiši njome stranica ostatak...
srcem...
Ispisane stranice mastilom crnim...
pisane ručno...
Ispred mene?
Ti si taj, što moga srca boju zna...
ispiši njome stranica ostatak...
srcem...
Arhimedes
Veoma poznat
- Poruka
- 14.988
Zaljubljen sam u sve osobe koje volim i volim samo one u koje sam zaljubljen. Jedino je razlika u vrsti emocija kao i povodima i razlozima zaljubljenosti u svaku osobu pojedinačno.
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Pogrešnom ulicom ideš
i ne gledaš znakove
pored puta;
pročitaj ih malo bolje;
oni i jesu tu
da nam srce i duša
nikuda ne zaluta.
I teši se samo
kako sam bez tebe
izgubljena i sama,
i kako mi duša
još za tobom luta.
Ne, nisam sama
niti mi srce
od bola do tuge luta
kao razbijena ladja
na otvorenom moru
što ne zna kuda pluta.
Ne, nemoj da brineš:
naučila sam mnogo toga;
pa i da čitam
znakove pored puta.
i ne gledaš znakove
pored puta;
pročitaj ih malo bolje;
oni i jesu tu
da nam srce i duša
nikuda ne zaluta.
I teši se samo
kako sam bez tebe
izgubljena i sama,
i kako mi duša
još za tobom luta.
Ne, nisam sama
niti mi srce
od bola do tuge luta
kao razbijena ladja
na otvorenom moru
što ne zna kuda pluta.
Ne, nemoj da brineš:
naučila sam mnogo toga;
pa i da čitam
znakove pored puta.
Poslednja izmena:
Kovač
Buduća legenda
- Poruka
- 30.786
Dugo sam lutao ulicama mog snegom zavejanog grada tražeći mesto da odmorim dušu
I ugrejem telo bilo kakvom toplotom,makar u ovoj kafani zadahom pijanih gostiju.
Seo sam u ćošak i razmišljao o melanholiji koja je mnome ovladala,dugo sam sedeo
ne mareći da li će neko uopšte doći i da li ću biti uslužen.
A onda se pojavila ona..konobarica nasmejana,rumenih obraza,crvenih usana.
Pronašao sam lek za dušu i telo..."ne,ne treba mi ništa drugo...samo ostanite ovde
da vas gledam pet minuta,i smanjite prokleto grejanje odjednom je tako vruće..."
I ugrejem telo bilo kakvom toplotom,makar u ovoj kafani zadahom pijanih gostiju.
Seo sam u ćošak i razmišljao o melanholiji koja je mnome ovladala,dugo sam sedeo
ne mareći da li će neko uopšte doći i da li ću biti uslužen.
A onda se pojavila ona..konobarica nasmejana,rumenih obraza,crvenih usana.
Pronašao sam lek za dušu i telo..."ne,ne treba mi ništa drugo...samo ostanite ovde
da vas gledam pet minuta,i smanjite prokleto grejanje odjednom je tako vruće..."
