Život pisan srcem

[mari47]

Koliko ima pravih izreka, pametnih i vrlo upotrebljivih...
O tome sam razmišljala sinoć kad reših da izadjem malo u zimu, uhvatim vazduh, budem sama sa sobom a i da ovaj moj kompjuter malo živi bez mene...nedam mu mira od ranog jutra. Pa i oni imaju dušu i srce, valjda...dobro, srce ime se zove hard.
Kupih nekoliko stvarčica bez kojih sam sasvim mogla, nego eto....E, jabuke su mi baš trebale..
A napolju klizavo, led se ne topi već dosta dugo. Nekoliko puta zamalo da padnem, posrćem po onom ledu i pukne mi plastična kesa. Jedan dečak mi pomogne da skupim jabuke. Ide u igraonicu. To je onaj isti što ga obilazim o Božiću, njega i njegovu porodicu i što mu je majka više u bolnici nego kod kuće. Htela sam štošta da mu kažem, nego dete u letnjim patikama na onom ledu...rekoh samo hvala ti...Što da me dete mrzi, možda ne bi shvatio da mu dobro želim, a opet krivo mi što mu,poput matere ne dadoh neki savet...
Pa se setim svih svojih januara i februara koje sam ispratila u životu, koliko sam samo rukavica izgubila, pa šalova....I svašta sam ja izgubila do sada, ne smem ni da redjam....Da li sam uvek bila spremna da išta promenim? Da li sam više puta znala da idem u poraz? Jesam. Sigurno jesam Da li sam uvek koristila svoj racio umesto srca? Nisam. Opet se setih izreke Augusta Harabašića:

"Blago onima koji se mogu ponositi svojim porazima,
a teško onima koji se moraju stideti svojih pobeda"​

Lepa izreka. I istinita - zaključih dok sam zatvarala kapiju. A jabuke mi se opet rasuše po snegu.

 

[BLAJBI]

"Blago onima koji se mogu ponositi svojim porazima,
a teško onima koji se moraju stideti svojih pobeda"​

[/SIZE]

Lepa izreka. I velika istina - zaključih dok sam zatvarala kapiju. Jabuke mi se opet rasule po snegu.

[/CENTER]

 

[Arhimedes]

Tanka je nit izmedju naših emocija i naših želja i uvek su u medjusobnoj zavisnoj vezi. Od svih želja najiskrenije su želje srca. Od svih emocija su najiskenije emocije samoće i pustoši srca i duše, koje ostaju u nama kao trag promašene ili neuzvraćene ljubavi.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Ako te pitaju
Ko sam,
reci samo
Ona.
Ako te pitaju
Kako sam,
reci,
Nezno.
Ako te pitaju,
Sta radim,
reci,
Sanjari
Voli.
Ako te pitaju,
Jesi li polozio ispit,
reci,
Ne znam.
Rezultati ce biti gotovi
do kraja pesme.
Ako te pitaju
Gde stanujes,
reci slobodno,
Na visoravnima njenog srca.
Ako te pitaju
Gde ces nocas usniti,
reci slobodno,
Ispod mojih pora.
Ako te pitaju…
Ipak, ne reci nista.
Molim te
pokusaj samo
sacuvati me
u levom dzepcicu duse
i cuti,
samo cuti.

 

[j.e.l.e.n.a.]

 

[Arhimedes]

 

[~Loly~]

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Biti srećan - Herman Hesse

 

[j.e.l.e.n.a.]

ISKUSTVO
Iskustvo nam savetuje da se treba bojati, da treba biti oprezan, da ne treba verovati.
Iskustvo nas uči da ne grešimo, da ne ponavljamo ono gde su drugi već stradali.
Svetu, međutim ne mogu pomoći oni koji su načisto sa životom. Svetu ne trebaju oni koji su ostali bez zabluda i snova. Oni kojima je sve jasno, očigledno, poznato i verovatno.
Svetu pomažu mladi i neiskusni, oni koji ne veruju ni u čije iskustvo. Oni koji ne priznaju argumente. Oni koji ne veruju da se istorija ponavlja. Oni koji se ne plaše da pogreše. Oni koji su gluvi za činjenice, slepi za očigledne stvari, puni iluzija, zabluda, snova, ideala, spremni za najveće podvige i žrtve.
Beznadežan slučaj ne može biti heroj. Čovek bez nade i nije pravi čovek. On je kompromitovao sve ideale i ciljeve. Da su na svetu samo takvi, život bi se zaustavio.
Spas čovečanstva je u tome što se ljudi raduju bez iskustva i što u iskustvo ne veruju. Verovati u iskustvo znači biti očajnik bez ijednog razloga za život.
Životu su potrebni oni koji bi poludeli kada bi sve znali. Oni koji bi se poubijali kada bi svega bili svesni.
Niko nikome nije ništa dokazao. Svako mora da pređe svoj put i potroši svoju meru iluzija. Niko ne nastavlja ničiju nesreću. Svako živi svoj život. Ničija starost nije nečija mladost. Ničije iskustvo nije nečiji zakon!

Matija Bećković – O međuvremenu

 

[morskehridi_011]

Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom? Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.

Meša Selimović – Tvrđava

 

[morskehridi_011]

Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosadjujem, cak i kada ne razgovaramo,
kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosadjujem. Nikad mi nije dosadno.
Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o cemu razmišljaš. Razumeš?
Volim sve ono o cemu razmišljaš? Razumeš?
Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane.
Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari.
Cak se i zveri koji nas proganjaju lepo slažu medjusobno!
Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto.
Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao deciji zmajevi na vetru.
Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim...
A cesto pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici
i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...

Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osecam dobro..

Gavalda

 

[~Loly~]

Kako da te nazovem,
kad sred sumraka, snatreci,
vecernje zvezde lepih ti ociju,
diveci se, moje gledaju oci,
kao da ih sad vide prvi put...
Te zvezde,
ciji je svaki zrak
po jedan potok ljubavi,
koji tece ka moru duse moje
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad mi dobacis pogled svoj,
taj pitomi golub,
cije je svako pero
po jedna maslinova grana mira
i ciji je dodir tako dobar!
Zato sto je meksi od svile
i od jastuka u kolevci
Kako da te nazovem?

Kako da te nazovem,
kad zasviras svojim glasom.
Te glasove da cuju
suva stabla usred zime
prolistala bi ponovo zelena
misleci, to je vec prolece,
davno ocekivani njihov spasilac,
a slavuj peva:
kako da te nazovem?

Kako da te nazovem
kad mi usne dodirnu
tvojih usana plameni rubin-kamen,
kad u vatri poljupca stope se nase duse,
kao u zoru dan i noc,
a svet nestane pred nama,
nestaje za mene vreme
i sva tvoja tajanstvena blazenstva
vecnost rasipa po meni -
Kako da te nazovem? ...

Kako da te nazovem - Sandor Petefi

 

[morskehridi_011]

"S vremena na vreme ljudi nadmaše sebe.
Katkad te iznenade.
Katkad pokleknu.
Život je katkad cudan.Stisne te...
Ali ako otvoriš oci,naci ceš nadu.
U decjem osmehu...
U taktovima pesme.
I u ocima voljene osobe.
A ako imaš srece,ako si najveci srecnik,
na ovom svetu,onaj koga voliš,
uzvrati ce ti ljubav..

 

[morskehridi_011]

Nisam boginja,koju treba obozavati, niti predmet opšteg sažaljenja,koji treba ravnodušno ukloniti kao moljca.Ako mi dopustis,da budem kraj tebe,na stazi opasnosti i smelosti,ako mi dozvoliš,da delim velike dužnosti tvoga života, tada ceš upoznati istinsku mene. " (Citat iz Tagorinog komada u knjizi "Otkrice Indije" - Nehru

 

[morskehridi_011]

Ruža!

Volim ružu!

Mlade usne cijelog svijeta ljube ruže, ljube ruže.

Drhtavi san u srcu djevojke,

Niko ga nikada ne smije upoznati,

niko osim ruže.

Svaka žena na zemlji pomiješala je svoj dah

s mirisom ruže, i prošaputala je drhtavim usnama

dražesne riječi, plamteće riječi koje niko ne zna,

niko osim ruže, koja je sama najužareniji drhtaj.

Sigbjorn Obstfelder

 

[morskehridi_011]

GREŠIO SAM MNOGO

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam lude
jer, samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tude.

Grešio sam mnogo, ucio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još cu, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrecim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cvece
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko nece
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Duško Trifunovic

 

[mari47]

Dok te čekam
pretvaram tvoje reči u dela;
kako me uzimaš i kako
ti se pohotno dajem,
čak kažeš bestidno
i ti voliš taj način.
Kažeš da voliš u meni
princezu i bludnicu
i da ćemo se dugo ljubiti
dok budemo gledali
krovove sa tvoje mansarde
da ne gubimo vreme.
Evo, ja ne gubim vreme,
pretvaram tvoje reči u dela.
U snovima, doduše.
Dok te čekam.
Andjele!

 

[sanja4]

"Najzad shvatih da je to sto iako ih mi, ja, zapravo nismo upoznali, oni su upoznali nas, a kad god nestane neko ko vas je poznavao izgubite jednu verziju sebe. Viziju u njegovim ocima, njegov sud o vama. Oni koji nas poznaju stvaraju nas, bilo da je u pitanju ljubavnik ili neprijatelj, majka ili prijatelj, i njihovi razliciti dozivljaji nas samih bruse stranice nase licnosti, poput nekog orudja za obradu dijamanata. Svaki takav gubitak jedan je korak blize grobu, gde se sve verzije stapaju i zavrsavaju"

Kundera

 

[sanja4]

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

D.Maksimovic

 

[sanja4]

Kroj - Mika Antić

Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivacu te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Ljubav je čiscenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.

 

[Arhimedes]

 

[mari47]

Noćas skoro da i nisam spavala. Eto, nije mi se spavalo. Ponekad je baš dobro....ne spavaš noću pa....putuješ. I ja sam noćas malo putovala, ne daleko, tu do Pariza, malo.
Oduvek sam volela da vidim taj, kažu, čaroban grad. One stvari koje nas asociraju na njega, nekako manje priželjkujem da vidim; koliko puta sam videla na slikama: Ajfelov toranj, Nort Dam, Monmartr, Sen Žermen...Luvr ne bih izostavila....Sanjam budna da vidim, recimo, Ginamer ulicu, kažu, preko puta je Luksemburškog parka...U toj ulici živela je moja omiljena spisateljica Fransoaz Sagan, ona čije sam romane čitala i gutala svaku reč, htela da je urežem u srce, toliko sam je razumela...Nisam i sad ne razumem zašto je tek nakon smrti postala značajna i kritičari su tek tada priznali da su se ogrešili u autorku romana "Dobar dan tugo", "Izvestan osmeh", "Zamak u Švedskoj"....Trebalo je u ono vreme imati onu stvar i pisati na onakav način !Ma, bila je posebna, u svemu. ..bila je anfan teribli. I danas bih ponovo čitala njene romane iako znam svakome kraj.
Ja sam joj se oduvek divila srcem. Zato ovo i pišem ovde, pod ovim naslovom
Danas sam nešto raspoložena da delim srca.
Jedno neka bude i za Fransoaz Sagan.

 

[Arhimedes]

 

[AnaNumber1]

#

Doci ce i taj dan,dan udaje tvoje!
Dan tvoje lazne srece i pregoleme tuge moje!
Udaces se iako znas da je to velika greska,
a meni ce ostati samo bol i patnja teska!
Ne znam kako da podnesem svadbeni dan tvoj,
kad bez tebe prazan je citav zivot moj!
Nebo tmurne oblake na mene spustice,
tvoje oci lijepe suzu tuge pustice!
Prebolecu ja i tu svadbu tvoju,
a ti jedina moja citav zivot imaces gresnu dusu svoju!
Kad shvatis neke stvari poceces da patis i molis,
zato dobro razmisli KOGA U STVARI VOLIS?
zl4tn1

 

[gost 254762]

Ne postoji nedostižna ljubav. Nije to zvezda u nekoj drugoj galaksiji, ili pak kapljica vode u nekom dalekom moru. Postoji samo neostvariva. Možda nekad, zbog tih čudnih ljudskih odnosa, ne treba stremiti ka ostvarenju. Ne moramo ubrati ružu da bi osetili njen savršeni miris.

 

[Zauzet+]

Danas sam imao priliku da upoznam još jednoga pasioniranog odgajivača goluba pismonoše.Celo posle podne smo pričali o istoj ljubavi i uvek nešto još ostane nedorečeno.Ali sutra ću.
Prelete i do 1200 km,i nepogrešivo se vrate,čak i ako prvi put poleću iz toga mesta.Naučno nije dokazano uz pomoć čega se orijentišu,ali sam duboko ubeđen da je u pitanju ljubav i intuicija.