Život pisan srcem

suncokreti2.jpg
 
Ako ikad prestanem da te sanjam,
bice to kada mesec zauvek zamre
za gorom i sunce ga odmeni.
Kad noci nestanu u vihoru sumnji....

Ako ikad prestanem da drhtim zbog tebe
bice to kad drhtaj predje u skamenjenost tela mog
u lakoci patnje
neke davno ocekivane noci....

Ako ikad prestanem da te volim
bice to u prisutstvu moga hladnog tela
u ostroj dubini zemlje
gde za nas vise ne postoji ni jedna
noc nestala u vihoru sumnji,
niti zatisje nase bajke,
ni lakoca patnje u nekoj neocekivanoj noci
ni puka starost bedne radosti,
i kada vise ne bude za mene postojalo
ni secanje ni osecaj.
 
Nocas u tisini svoje sobe
Nevesto pokusavam da tvoj lik
Izvajam nekim drugim materijalom
A ne secanjima.
Kozom tvojom,mesom,limfama,krvlju.
Jos jednom na trenutak
Da te vidim i uzivam u lepoti tvojoj
Samo malo,kao nekada
kada si bio moj ..

Ne uspeva mi, klizis polako..
nestajes stvarajuci strah u meni
da ces nestati sasvim..
I krenuh bojom za nezaborav
Zelenom kao tvoje oci
Plavom kao predeli iz snova
Zutom kao suncem okupan osmeh
Ljubicastom kao tuga po rubovima duse
Crvena kao moje prokletstvo traganja...

Tebi od Mene

ptown3.jpg

 
E tako...Da li znate da postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek dogovori sam sa sobom...i svojim mislima...
Nekakva uobraženost...Magija...Čarolija...Nešto kao trag koji se već dogodio unapred.
Razmišljam tako i setim se svoje prve školske torbe. Nisam žurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao...obilazio oko nje i zamišljao u njoj puno neobičnih stvari...I danas...kada...tj.ako dobijem poklon...mada se to jako retko desava...ne otvaram ga danima...Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra...Uvek je tako sa zatvorenim stvarima...I tek kada ga uzmeš u ruke...skineš omot...prestaje svaka čarolija...jer više nema smisla nijedna igra pogađanja...Jer sve je u nama kad žmurimo...a strano kad otvorimo oči...I sve je naše dok želimo...a tuđe kad se ostvari...Mi smo nalik na cvetove...rastemo u sebi...unutra...u skladištima naših tajni i korenima naše energije.
Samo smo spolja lepi...zgodni...dopadljivi...puni boja i mirisa. A unutra...u nama...gore razjarena sunca.
Sve se to događa zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života...mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek postojati kroz vekove vekova...I ne kvarimo ga kao igračku...da otkrijemo čime voli...I ne kvarimo ga da vidimo čega se boji i šta sanja.
Kad zvezde padaju ovog juna ne trči da ih potražiš u travi...Ne sakupljaj ih po šumama i ne traži po planinama...Samo zatvori oči...Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će ući duboko u tebe...Zaželiš li se mora ili severnih snegova... zaželiš li se planina...jezera ili pustinja...samo zažmuri...ne otvaraj oči...
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.
 
Poslednja izmena:
Ako me sretnes,slucajno,mozda,
ako me vidis,da stojim na ulici snega,
samo hladno prodji,nisam to ja...
To su ostaci mene,napusteno lutaju
besmislenom,
samo senka tu stoji,korake broji!
Ako me sretnes u noci,hladnij-kao sto je ova,
okreni glavu,ponasaj se kao stranac
i nemoj,
molim te,nemoj da me gledas u oci...
Tamo je nesto sto ti nikada neces videti.
Tamo,na dnu mojih zenica,pali brodova
nada stoje,
ostaci nekih davnih snova...

Nema tamo nicega za tebe.
Sretnes li me,mozda,jedne noci
na ulici,
zastani,pomiluj mi kosu,
pogledaj me,i tada nemoj proci.
Zastani kraj mene,uzmi moje promrzle
dlanove,poljubi ih kao uvek,
vodi me sa sobom i nista me ne pitaj...
Nije vazno zasto sam stajala tamo,
sama bez igde ikoga...
Nije vazno!
Sretnes li me u srcu svom,poljubi me
nezno kao i prvi put,one zime,u januarskoj noci,reci mi tiho da
me volis,reci da me nikome ne das...
A ako ope budem stajala
sama,negde na ulici nemoj proci.
Cak i ako to budem trazila,
nemoj...
Mozda te i tada budem volela...
ovako ludo kao sada.....:heart:

NN
 
According to Greek mythology first humans were originally created with four legs, four arms and a head with two faces and two hearts. Fearing their power, Zeus split them apart, condemning them to spend their lives in search of their other half. That other half is what you call soulmate.
 
Sreća je... zagrljaj prijatelja kada se osećate loše...
Sreća je... kada krenete na vreme znajući da stižete na vreme...
Sreća je... kada vaša mašta čini ono što bi ste vi voleli...
Sreća je... kada nađete pravi poklon za osobu do koje vam je stalo...
Sreća je... kada otvorite vrata i vidite osobu koju volite...
Sreća je... kada se deca igraju u pesku ali bez svađe...
Sreća je... kada delite ono što imate sa nekim ko ima manje sreće u životu...
Sreća je...kad nasmejete osobu koju volite...
Sreća je... kada dobijete iskreni kompliment...
Sreća je... kada vas neko pohvali za posao u koji ste uložili puno truda...
Sreća je... zagrljaj svakog dana kako bi oterali loše stvari...

...ili jednostavnije...Sreća... to su sitnice!!!
 
O, kako se samo zaljubih.......


I genije ljubavi u meni sidje s uma....

Zeleh da zivim - Zivot.
Zeleh da osetim - Moc.
Zeleh da koracam svetlim putem - Savrsenstva.
A zaljubih se.
I nespretno prevari srce um.
I svetlost nadjaca tamu.
I razgore se vatra u meni od tvog pogleda.
Telo mi oseti , Zivot , i Moc , i Savrsenstvo.
A onda ostah sama.
Sama i zaljubljena.
Zivot mi posta Ljubav , a Ljubav - Zivot.
Sacini April u meni gnezdo, i odletese leptiri iz mojih ociju.
Zavoleh svemir i postah miritelj zavadjenih svetova.
Dusa mi spozna Boga, i molih se svake noci...
Da nam divna duga spoji misli, a andjeli prste.
I postade moj jedini.
Moj vazduh i voda. Atom sacinitelj.
Bio si moj dah.
Prolece moje - srce si mi naterao da cveta.
Bejasmo vulkan i tela nam se istopise u sopstvenoj vatri.
I moje srce.
O, kako se samo zaljubih....
Jesi li osetio moc nad mojim rasutim snovima i ustreptalim zeljama?
Ucini Ljubav cuda.
Zapeva najlepsu sonatu moj vedri korak.
Prodjoh bosa putanjom sunca u beskonacnost.
Drzah mesec na dlanu i zvezde u kosi.
Svemir mi posta tesan. Ljubav veca od njega.
Ukrotih vetar i osetih univerzum u svom srcu.
O, kako se samo zaljubih......
Osetih savrsenstvo u tvom dodiru.
Zasija carobni prah, iz ruke u ruci.
Postasmo svetla tacka u vrtlogu tame.
Od poljupca mi izgore dusa, postah plastelin od tvog dodira.
Procvetase mi u srcu ruze, i latice nezne ostase u tvojim rukama..
Milovah te usnama, ti me svlacio pogledom.
Obidjoh pod tvojim prstima ceo svet.
Leteh preko mirisnih polja, do aviona... i do Olimpa, zakleh se Bogovima na vecnu ljubav.
Dotakoh tlo savrsenstva. I spotakoh se.
O, kako se samo zaljubih, a ostah sama.
I tu je kraj.
Moje oci vise ne vide, usi ne cuju, samo srce kuca za tebe, tamnooki moj dragulju.
Nisam toliko hrabra.
Dozvolila sam, mace moje, da mi djavo postane saptac.
Boze, bar mi srce pretvori u celik da vise ne boli.
A ubogo je moje zivljenje bez tebe, najdrazi moj, i mrtvo je prolece bez tvojih dodira, i samoca je moje skroviste - cuju se krici iz njega.
Postala sam pepeo one vatrene ljubavi.
O, Boze, zasto ovako zavoleh?!
Zar si opet zatvorio oci samo za moju srecu?!
Zar jos jedna mreza.....
Srce mi je obecalo - nikada vise.
Mozda cu ponovo i ljubiti nekog...
Bez zara, bez predavanja....
Iskrvarilo je, ne moze vise.
Postacu nocas zvezda - pobeci cu u dan, u raj i slomicu casu secanja i ime tvoje.
zaboravicu te.
i necu ovo vise biti ja,
necu ziveti - Zivot,
zeleti - Moc,
i traziti - Savrsenstvo.
Ne zelim bez tebe....

P.S. Znam, duso, sve znam... i ti meni.....
......................................
Bilo je, proci ce. Nadam se.... nista drugo i nemam...
 
Ljubav se ne radja u srcu vec u mozgu..koji je centar naseg zivota ali kako bi zvucalo kada bi vam neko rekao:

Oh, ljubavi moja najveca, poklanjam ti svoj mozak zauvek, jer moj mozak ne moze bez tebe, moj mozak radi samo za tebe ,
sve reci sveta male su za ovo sto osecam prema tebi, moj mozak nije vise moj, sad tebi pripada..

Zvuci neobicno, zar ne? ..

Zato su ljudi odvajkada svoj mozak zamenili srcem...pa srcem misle..srcem govore i kazu:

Oh, ljubavi moja najveca, poklanjam ti svoje srce zauvek, jer moje srce ne moze bez tebe, moje srce radi samo za tebe ,
sve reci sveta male su za ovo sto osecam prema tebi, moje srce nije vise moje, sad tebi pripada..

Kako bilo da bilo ja sam i svoj mozak i svoje srce u paketu ....poklonila..
ali
Ljubav je nesto sto treba znati cuvati i sacuvati..i kada se desi nenadano i slucajno ..cudesna i lepa..kada osetite njen neopisiv
i uzvisen osecaj..kada vas zarobi kao svetlost milion zvezda...kada svet postane lep i kada se radujete svakom jutru...
Ljubav je mesto i vreme mereno srcem ..pardon..mozgom..Ne..neeee..ipak kod mene ljubav se meri otkucajima moga srca..

k-heart-Love-gif-heards-Romantic-PDA-Hearts-Flowers-nat-2-gioula-hearts-animated-Herzen-locks-moudy-romantika-animation-mine-animacje-srce-herz-album-n%C2%B01-wow_large.jpg

 
Mozes mi reci da bih trebala da te saslusam
Kada se budem pravila da te ne cujem
Sakrivsi usi rukama
Kao sto deca sakrivaju po dzepovima
male sedefne skoljke sto izbaci mora utroba.

Mozes mi reci kako sam gresila
I ja cu na svoja ramena
Tezinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati
U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji
U krugu vecnom
Isparavanja i padanja
I tada, na dlan ces me topao docekati
Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza
I u secanjima potraziti moje ime
Kao sto bi trazio uvojak kose
Il`neki davno naucen stih.

Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni
Na dane secanja i dane zivljenja
A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja
secanja davnih ozivljavanja
sto kopne na izmaku noci.

Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta cuvam
dok na barsunu kao na odru
Mirno pocivaju snovi
A ja bih mogla.
mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim,
Ali reci nista necu, cutacu,
Jer ja i kada cutim - cutim o tebi.

M.S.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top