Život pisan srcem

Sedela je ispred njega nepomicno.Izgledala je poput neke nocne zivotinjice domamljene mesecinom.
Ugao pod kojim je padala meseceva svetlost,naglasavao je obrise njenih usana
koje su ranjive pulsirale jedva vidljivo u ritmu njenog srca ili toka misli..Kao da je umukle reci saputala nocnoj tami..
Tiho je ustala i uz meko sustanje haljine stala je ispred njega ,ociju uprtih u njegove.Usne su joj i dalje blago podrhtavale.
Podigla je ruke i polako pocela da raskopcava dugmad .Bilo ih je ukupno sedam.
Kada je raskopcala tih sedam malenih dugmeta,poput insekta koji skida svoju ljusturu stresla je haljinu sa sebe.
Zbacivsi je potpuno ostala je naga.Ispod haljine nije imala nista.
Sve sto je imala na sebi bila je snala kojom je pokupila kosu.
Tako razodenuta ga je gledala.Obasjana mesecinom izgledala je dirljivo poput novorodjenog bica.
Kada bi se pomerila to je cinila jedva uocljivo.Mesecevi zraci bi se nezno premestali po njoj
menjajuci oblik senke koja joj je prekrivala delove tela.
Oblici rastresitih senki njenih oblih jedrih grudi,malenih bradavica,
udubljenja njenog pupka,njenih kukova..menjali su se
kao kad krugovi na vodenoj povrsini mreskaju mirno jezero..

6a00d83451b3d069e201156fb6535e970c-800wi

 
Jednog dana forumi ce umreti i vase usamljene egzistencije ostace da se peku na tihoj vatri stvarnosti i vasa zelja da se druzite bez druzenja i drugujete bez obaveza i volite bez dodira i upoznate voljenu, posebno dragu i poverljivu osobu koju cete virtuelno voleti rasprsice se kao ruzan san i vasa najbolja fotogtrafija izabrana da vas predstavi u najlepsem svetlu nestace medju bilionima unistenih i bezvrednih gigabajta i otvoricete onda prozor i pustiti da vam kisa kaplje na dlan, cudicete se kako tamo napolju takodje postoji svet, nevezan za vas ego,neobuhvacen vasom prostom gradjanskom gladju i mislicete kako je moguce da ste toliko dugo zapravo bili mrtvi.
 
Kada za nekoga kažemo da je “harizmatičan”, ono što zapravo zapažamo jeste njegova strast.
Strast je zavodljiva. Ona mami. Bivamo privučeni zavodljivim osobama.
Želimo da ih gledamo, slušamo, budemo u njihovoj blizini i, u dubini duše ili sasvim očigledno, da postanemo oni.
U tome, znači, leži tajna šarmiranja drugih, nadahnjivanja drugih, postajanja osobe koja ostvaruje istinski uticaj na svet ..
otkrijte svoju strast prema životu, prema ljubavi, prema onome u šta verujete, i pustite je da se svom silinom razmahne.
U vašoj strasti se krije vaša istinska snaga.Što više i bolje otkrijete i izrazite
svoju strast za životom,to ćete neodoljiviji postati drugim ljudima.
 
Nedovrsen beskraj
neprekidna svezina sveta

sa ovo malo beskoncnosti u sebi
u tebe mogu verovati do isceznuca

neznoscu potpisujem sve
iako znam:
isuvise neznosti moze da smeta

ljubavlju se ne ispravlja svet

ipak
sa ovo malo beskonacnosti u sebi
u tebe mogu verovati do isceznuca
 
... Ostalo mi je nepoznato koga je zvao i gde je tražio svoju devojku, ali kad je pretražio sve, odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smejale na isti način, zabacujući lepim pokretom glavu malo udesno, neke su slično njoj ćutale, neke pričale, i Popac ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove, sakupivši, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi ..." -

15rgqkhx.jpg
 
Poslednja izmena:
U potrazi za smislom cinimo,
nazalost,mnogo besmislenog.
Mi smo obmanuti vaspitanjem
zbog kog stvari samo prolaze
kroz nase zivote,stvari koje
ne mozemo dodirivati ili osetiti.
Za trenutke koje volimo i
kojih se rado secamo,
zahvalimo sebi i onima
koji su tu zbog nas.
Cuvajmo one koji imaju smisla
za paznju,smeh i ljubav

Turgenjev
 
I nije bitno kakav zivot vodimo izmedju ljubavi...
neko godinama samuje,neko ulece iz veze u vezu,
neko „fakultativno” pokusava da odrzava love life...
bitno je kakvi smo kada nam je u rukama...
da je zivimo, prozivimo...
osetimo,prigrlimo...

udahnemo svaku njenu poru...
da se stopimo sa njom...

da , i ako nestane jednog dana, ne zalimo da je nismo IMALI...
 
Jedna velika grupa ljudi stoji nasred druma preprečivši put koji vodi u Raj.

Čistunac pita "Šta će tu grešnici?"
A moralista vrišti: "I qurva bi htela da dođe na gozbu!"
Čuvar društvenih vrednosti viče: "Kako oprostiti nevernoj ženi ako je zgrešila!"
Pokajnik cepa svoju odeću: "Zašto da se izleči neki slepac koji misli jedino na
svoju bolest i ne kaže čak ni hvala?"
Asketa besni: "Dozvoljavaš da ti žena prospe po kosi skupoceno ulje! Zašto ga
ne biste prodali i kupili hranu?"

Smešeći se, Isus drži otvorena vrata. I ratnici svetlosti ulaze bez obzira na histeričnu dreku.

Paulo Koeljo
 

Ko sam ja sa Tobom

Zaista,
ko sam ja sa tobom?
U rukama trag, kao pahulja
što topi se...
Tek nevino dete
utopljeno u šarenim snovima.

Možda
leptir raširenih krila
maštu što budi i kratko živi,
ili, vila začarana varljivim rečima...

I ko sam ja sa tobom
kada nisam ja...
Kada svaki moj san
u tvojim rukama spava.
Kada noć postaje mi dan
a reč nema na usnama obitava...

Ko sam ja sa tobom
i šta...
Jedno varljivo leto
što nosim u srcu,
ili samo trag iskre
što beše vatra...
Ko sam, pitam te...
Ko sam ja pored tebe...

 
Izgubili smo se u radu, razmišljanju, sećanju i očekivanju. Zalutali smo u lavirintima složenosti i problemima sveta. Zaboravili smo ono što kamenje, biljke i životinje još znaju. Zaboravili smo da budemo. Da budemo smireni, svoji, da budemo tamo gde je život, ovde i sada.

Ekart Tol
:heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart::heart:
 
Jedan mladi Rus slomljenog srca, koji je hteo da skoči sa mosta, pronašao je razlog da živi kada je upoznao devojku koja je takođe planirala da sebi oduzme život, prenosi sajt „Orandž njuz”. Andrej Ivanov (26) odlučio je da se ubije jer nije verovao u to da će ikada moći da preboli svoju verenicu, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći samo dan pre njihovog venčanja. Međutim kada je došao do mosta na reci Belaji u gradu Ufi u centralnoj Rusiji, zatekao je Mariju Petrovu (21), koja se pela uz ogradu mosta.
Nju su sekunde delile od pada u ledenu vodu, sa visine veće od 30 metara, kada joj je Andrej pritrčao i povukao je nazad sa ograde.
Njih dvoje su razmenili svoje tužne priče. Marija mu je otkrila da su je roditelji izbacili iz kuće kada su saznali da je trudna.
„Nešto u mom srcu je puklo i jednostavno nisam mogao da je pustim da to učini, bez obzira na to koliko je moje srce bilo slomljeno. Viknuo sam ‘Stani’ i potrčao do nje. Pala je u moje naručje jecajući i tada je zaplakala. Grlili smo se i dugo pričali. Ta noć je spasila i moj i njen život”, ispričao je Andrej.
Njih dvoje su razgovarali cele noći i dogovorili se da pomognu jedno drugom kako bi izlečili svoju tugu.
Oni sada planiraju da se venčaju, nakon što su svojim porodicama ispričali priču o svom neverovatnom bekstvu od smrti.
„On je moj vitez i spasilac. Sav taj bol se isplatio jer me je doveo do mog Andreja”, rekla je Marija Petrova.
 
Ko sam ja bez tebe?

Ko sam ja bez tebe?
tek dah...
List nošen vetrom...
U meni bure vešto lome,
čupaju i dave...
Zašto plaćam cehove tuđe,
zar srce moje ne zaslužuje...

I nanovo se pitam
Ko sam ja bez tebe...
Znam uspeha biće dosta
uveseliće se duša prosta
darovima ovozemaljskim,
ali moja...
duša moja.. prazna, pusta...

I ko sam ja bez tebe
I ko sam da drugima sudim,
kada evo, ubijam sebe
osećanjima ovim...
i ludim...
 
Ja,
tvrdoglava,
i uporna,
snove oblacim
bojama prkosa
i ustajem
u ime ratnika
da branim zvezde,
slavu i moc,
slabost i nemoc,
tebe od sebe,
i reci
koje se iz ociju citaju,
i prekrivam svet plastom
koji se,pobeda zove...

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top