Život pisan srcem

Dok god osecam povetarac u svojoj kosi
I dok vidim sunce koje sija po liscu
Ja necu traziti vise.
Sta jos sudbina moze da mi da,
Do zivota koji se zivi u trenutku.
Kakvo neznanje?
Mudar je onaj koji ne trazi.
Lutalica ce naci u svim stvarima,
Ponor i sumnju u sebe.

Fernando Pessoa
 
Crveno je boja vatre... a bez vatre nema ni života!:heart:
8521656647psx0.jpg
 
Dvadeset sveštenika i jedna sveštenica, koju su zvali Ešun, meditiralo je sa nekim zen učiteljem.

Ešun je bila veoma lepa iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko sveštenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, tražeći da se tajno sastanu.

Ešun nije odgovorila. Sledećeg dana učitelj je održao predavanje grupi i, kada je ono bilo završeno, Ešun ustade. Obraćajući se onome koji joj je pisao, reče: "Ako me zaista toliko voliš, dođi i zagrli me sada." Ljubav mi je sve u zivotu.Samo ako je cista i iskrena...
 
Zamislite da ste u pozorištu gde gledate neku operu;
usred zanosne arije iznenada se setite da ste zaboravili da zaključate automobil.
Bojite se za svoj automobil, ali ne možete ni da izađete iz sale,
što vas sprečava da uživate u muzici.
Eto savršene slike kako žive mnogi od nas.
Život je zanosna arija za onoga ko ima uši; ali retka su, veoma retka ljudska bića koja uopšte mogu da je čuju.
deMelo
ALW_phantom_opera2.jpg
 

U blizini neba,
ljubavi moja jedina,
postoji beskrajna čežnja.
Pod tim nebeskim svodom,
neprekidno čeznem za tobom
i najtiše što mogu,
lutam dubinom svemira
tražeći obale tvojih prepona.
U blizini tog neba,
ljubavi moja jedina,
kao nigdje u svemiru
moje misli pripadaju tebi.
Tu si sva prisutna u meni,
prelijepa moja ljubavi,
a tvoji su poljupci
zlatnim osmjehom omotani.

U blizini neba,
ljubavi moja jedina,
pripadaš jedino mojim mislima,
i bliže nego bilo gdje u svemiru
moje ruke, tiho,
kao vreli suncokreti
izranjaju na tvojim grudima.
One su taj buket vatre
što beskrajem tvog trbuha
razlijevaju plamen,
i tvoji su plameni dodiri
u njihovim drhtavim prstima.
Kad god stignu, ljubavi
u gustoj kiši znoja,
uvijek te blago uzmu
i sa tebe ispijaju zreli miris.

U blizini neba,
ljubavi moja jedina,
beskrajna si moja želja.
U tom praskozorju
neprekidno te želim,
i bliže sam nego bilo gdje
dubini tvog svemira.
Nad obalama tvojih prepona,
prelijepa moja ljubavi,
u sazviježđu mekog tijela
kao slap guste kiše znoja
slijevam se po tebi.
Imaš me tada u svim porama,
ljubavi moja prelijepa,
imaš u peharu strasnih zagrljaja.
Tvoju vječnost ljubim u sebi.


0143.gif
 
Onog dana kada se probudis sa blistavim osmehom na usnama,

kada ti se cini da je kisa napolju samo muzika specijalno za tvoje usi,

da je snazan vetar samo preneseni dodir njenog milovanja na tvoj obraz,

znaces da vredi ziveti, pa makar umrli nalazeci tome smisao,

jer vredi kada druge time usrecimo.

Kada hodas po paperjastim oblacima,

osluskujes ritam sopstvenih koraka,

vidis da se u tvoju senku uplela jos necija, manja,

osetis dasak svezine i dobro poznati miris parfema,

tad shvatis da svoje srce vise ne mozes celo samo za sebe zadrzati,

i svidja ti se osecaj, jer vredi voleti zbog njega.

Ako ti se ucini kao da plovis a jos uvek samo hodas,

postanes bice od svetlosti,

endorfin prokljuca u venama na pomen njenog imena,

osetis se tako mocnim kao da ces se rasprsnuti,

zelis da se rasprsis na hiljade delica i postanes univerzum,

onda da se spojis sa njenim delicima i ostanes tako zauvek,

tada znaj da vredi ziveti.

Vredi zbog svake nove zore koju drugacije vidis,

zbog svake lude noci za koju je ona kriva

a ne mozes da joj sve to kazes u lice,

vredi zbog belih golubova

koji ce joj odneti tvoje poljupce kada bude bila daleko,

vredi zbog snova koje dopola odsanjas ti, a ona ih nastavlja,

zbog jastuka koji ujutru mirisu na njenu kosu,

malog ujeda na vratu boje njenog najdrazeg karmina.

Vredi ziveti samo zbog njenog glasa,

opije te brze i od najjaceg vina,

kada dok hodate zajedno ulicama buducnosti,

tiho te uhvati za ruku i sapne da te voli....
 
Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvucenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve...
Upijali bezvezne reci u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzlece iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duse.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo zesti
ozivljavaju dubine sto te videse i cuse
kako izranjas iz svemira
kroz paucinu svesti...

D.K.
 
Ljubiću te, negde u seni
skrivenog od sveta.
Ljubiću te na svetlosti dana
pod krošnjom nekog starog hrasta
Dah ću ti oduzeti tragom usana
i krila ti dati dodirom osećanja.
Ljubiću te, za inat svima,
ljubiću te makar i samo očima.
Oseti misao koja leti ka tebi,
zadrži čari i mirise što poslah ti vetrom,
vidi, ljubim te i sada,
daleko a tako blizu tvojih usana...
I dok razmisljaš i sanjaš
moje dodire,i nestašne prste...
moje te usne ljube....
volim te....


5293230lg0rg4lh.jpg
 
Opet si se noćas ušunjala u snove.
Nečujnim koracima, kao izmaglica
lagano, kroz senku, pratila moj hod.
A ja sam se plašio.
Plašio Tvoje prividnosti,
sa pramenom mesečine u Tvojoj kosi,
u ovom polutamnom svetu.
Plašio da ne razbijem iluziju,
sačinjenu od staklenih snova.
I strepio da ne poremetim
spokoj Tvog pogleda.
Približi se.
Dodirni me. Toplo,
kao povetarac sa juga.
Vrhovima prstiju, leptir-poljupcima.
Blago, pržeći dahom.
Dodirni moje lice, kosu, telo.
Kao letnja kiša zedno pustinjsko tlo.
Kao nekad. Sasvim slučajno.
I nije potrebno izustiti bilo šta drugo.
Jer reći su postale rime.
A rime pogledi.
Pogledi pretvoreni u dodire.
Dodiri govore sve.
Kroz strast. I ljubav.
U zanosu mojih snova...


0368007.19.jpg
 
Darujem se noćas,
kroz ustreptale misli zvezdama.
Poljupcima noći prekrivam sve staze,
do užarenih visina strasti.
Uzavrela krv struji,
kroz nabacane reči,
kojima me želiš slomiti...
Ne dam se vetrovima ljutnje,
što teku sa usana.
I ne marim što me zapljuskuju,
kapi ledene kiše sa trepavica...
Ne bole me ni tragovi tuđih koraka,
što gaze mi po uspomenama.
Samo ponekad osetim,
u dubini srca,
dah tvojih misli...
I iznova se slomim
u čežnji za tobom.

E.K.
 
images
Gazeći travu na stazi začuh: "Poznaješ li me?"
Osvrnuh se, pogledah i rekoh:" Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice."
Ona odgovori: " Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti."
Njene oči su blistale kao rosno jutro.
Za-utah trenitak, a zatim zapitah: " jesi li iscrpla sav teret suza?"
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumedoh da je njen plač imao vremena
da nauči govor osmeha.
Nekada prošapta ona: "Govorio si da ćeš uvek voleti svoju tugu."
Zbunjen rekoh:" Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav."
Uzimajući njenu ruku u svoju, dodadoh:"I ti si se promenila, nekadašnji bol postao je vedrina."
To je samo dete gospodaru.
Ono trči oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igračku.<

Ne pazi na neuređenu kosu ni na nemarnu odeću koju vuče po prašini.

Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš -
cvet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu.
Kad se podigne oluja i kad se nebo smrači,
ona više ne spava, ostavljajući lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje
tebi, iz straha.
Boji se da ti dobro ne služi.
Ali ti posmatraš njenu igru smešeći se.
Ti je poznaješ.
Dete koje sedi u prašini tvoja je žena;
njene igre će se smiriti,
postaće ozbiljnije,
pretvoriće se u ljubav…​
Tagore
 

Dodje iznenada,

slobodno useta,

zauzme svaki deo srca,

ispuni radoscu dusu,

vine medju oblake i zvezde,

stavi osmeh na lice,

sjaj u oko,

napravi haos u glavi,

podari najlepse snove...


Nestane iznenada,

baci treskom sa oblaka na zemlju,

donese noci bez sna,

dane bez svetlosti,

zivot bez radosti,

prazne ruke,

rane na srcu,

bol u dusi,

suze u oku,

haos u glavi...

LJ U B A V,

snaga sto u trenu uzdize,

snaga sto u trenu razara.

LJ U B A V

 
Šta ljubav ne može da vam pruži



Ima mnogo ljubavnih razočaranja jer se od ljubavi očekuje više nego što može dati. Zato tako često početni zanos smenjuje osećanje da to ipak nije ono pravo, ono što se žarko želelo. Zato neki rezignirano zaključuju da ljubavi i nema, dok drugi idu iz odnosa u odnos, uzaludno tragajući za istinskom ljubavlju.


U početnom ljubavnom zanosu se budi nada da će očekivanja biti ispunjena. Razočaranje i hlađenje nastupaju kada se suočimo sa činjenicom da od toga nema ništa.

Šta sve ljubav ne može da pruži a veoma često se očekuje?

Ljubav ne može da povrati izgubljeno samopouzdanje.
Zahtevamo od voljene osobe da veruje u nas kako bismo, posrednim putem, poverovali u sebe same. Uzalud, naravno. Naše samopouzdanje zavisi od nas, ne od drugih, ma koliko nam bliski bili.

Ljubav ne može da nadomesti samopoštovanje.
Od voljene osobe mnogi očekuju obožavanje. Očekuju da ih postavi iznad svih, kako bi prevazišli mučno osećanje manje vrednosti. Stvar, međutim, stoji obrnuto. Ko sebe ne ceni, neće poverovati ni da ga iko drugi zaista ceni.

Ljubav nas neće osloboditi samoprezira.
Naprotiv, upravo iz samoprezira potiče osećanje nevoljenosti. Ko sebe ne voli, neće poverovati ni da ga neko drugi voli. Ko je sebe odbacio, tuđe prihvatanje mu neće pomoći.

Ljubav nas neće osloboditi osećanja krivice.

Ljubav nas neće osloboditi strahova i inhibicija.

Tuđa ljubav neće ispuniti unutrašnju prazninu, niti će dati smisao besmislenom životu.

Ljubav nas neće osloboditi nas samih i problema koje u sebi nosimo. Naši unutrašnji problemi ulaze u naš odnos sa drugom osobom, razarajući ga.

Ljubav nas takođe neće osloboditi obaveze da aktivno učestvujemo u svom životu i rešavamo sve one spoljašnje probleme koji svakodnevno iskrsavaju. Voljena osoba to ne može činiti umesto nas, iako se to neretko očekuje.

Ljubav spada u one reči kojima se pridaje toliko različitih značenja da veoma lako bivaju zloupotrebljene.

Naglasimo ono što ljubav sasvim sigruno nije.

Ljubav nije porobljavanje, iako se u mnogim odnosima očekuje da se drugo biće, u ime ljubavi, odrekne vlastite volje. Ljubav, naprotiv, podrazumeva uvažavanje tuđe slobode.

Ljubav nije iskorištavanje, iako se prečesto u ime ljubavi iskorištava.

_________________
 
Snagom vetra ponesi me,
podigni me u oblake.
Odnesi me iz tame,
ovozemaljskog sveta.
Oteraj bol,oteraj suze,
sjajem meseca ispuni me,
da ponovo osetim te.
Nocnom tamom sakrij me,
tamo gde andjeli sapucu moje ime.
Pesmom nikad ne ispevanom,
obrisi moje suze,
smiri moje srce,
smiri moju dusu,
uspavaj me poljupcima,nezno.
Jer ti to najbolje znas...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top