Život pisan srcem

[Nemir]

ZRACITI ljubav:
Zraciti Toplinu
i nikoga ne povrijediti

Biti vatra i nikoga sprziti !





]Ti si moja, ipak

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nesto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada ziveo na Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja zena – ponocni voz sa jednim putnikom
Zelezara u kamenom dobu – tы моя русская земля
Jedina zena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubav kako sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si moja, ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna zena
Ti si jedna zena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reći ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim

 

[Nemir]

Rijec treba postati stvarnost

Rijec je vise od onoga sto kazes i zapises
Rijec je ono sto jesi.

I Rijec bijase u Boga
i Bog bijase rijec
I Rijec tijelom postade
i nastani se medju nama

Isus je ta Rijec!

Isus je rijec,
ne samo po onome sto govori i cini
nego prije svega po onome sto jest.

Isus je Rijec Bozja,
rijec koja je postala tijelom i krvi,
Bozji odgovor,
na nasa najdublja zivotna pitanja.
Isus je Rijec za vjernike i nevjernike.
Put, istina i Zivot,
Bozja Ljubav koja je postala covjekom.

NJEGA SLUSAJ

a meni oprosti svaku rijec,
jer sve je vec davno receno.

CVIJET TREBA SUNCA
DA BI POSTAO
CVIJETOM.
COVJEK TREBA LJUBAVI
DA BI POSTAO
COVJEKOM.

 

[Nemir]

Sad sam shvatio: to je prijateljstvo,ljubav prema drugome. Sve


drugo moze da prevari to ne moze. Sve drugo moze


da izmakne i ostavi nas puste,to ne može,jer zavisi od nas


Ne mogu da mu kazem : budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem,


biću ti prijatelj.


Ali, bilo ovako ili onako,u njegovo prijateljstvo


nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome


što mi je postao potreban,što nisam zamjerio


ničemu ma šta da je rekao ili učinio, i što mi je sve njegovo


postalo važno.


Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba


objašnjavati ni tražiti joj razloge.


Pa ipak to činim, makar samo zato da još jednom


pomenem čovjeka koji je unio toliko radosti


u moj život. Pitao sam ga jednom,kako to da je baš meni


poklonio svoje prijateljstvo. PRIJATELJSTVO SE NE BIRA,ONO BIVA


KO ZNA ZBOG ČEGA KAO LJUBAV... A nista ja nisam poklonio tebi


već sebi...

 

[Nemir]

Poučna priča... o neukom verniku
TRI SLOVA

Pitao biskup jednog vernika čita li Bibliju.

- Ne čitam... jer... ne znam slova. Nikad nisam naučio pisati i čitati...
ali u svojoj glavi imam TRI SLOVA:
jedno je crno,
jedno je crveno,
a jedno je belo


Upita ga biskup - kakva su to slova: crno, crveno i belo?

- Crno me podseća na greh i na pakao pa ga se čuvam
- Crveno me podseća na Isusovu krv prolivenu za sve nas pa se uzdam u Njegovo milosrđe
- Belo me podseća na nebo, na raj... na nagradu koju će nam Bog dati ako mu ostanemo verni
.....
Biskup je tako naučio tri nova slova
a 'neukom' verniku reče:
- Blago tebi!
Tvoja tri slova vrede više nego mnoge knjige koje sam ja pročitao.
Tvoja rec ima moc stvarati i razarati - biraj ?

 

[Gerda]

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji izmedju devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita prividja samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najblizih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuce finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišcu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljicu od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovalice se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Dzambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tuznih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, mozda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

 

[AQUARlUS]

Naleteo sam negde... procitao i...

Kada neko BEZI on nije hrabar. Kada se neko povlaci, nije hrabar ma koliko opravdanja za to povlacenje imao. Kada neko ustukne, on nije hrabar. Kada neko nesto precuti, makar i u humanitarne svrhe, on nije hrabar. Kada neko priznaje laz, on nije hrabar. Kada neko okrene glavu od necega sto ne zeli da vidi, on nije hrabar. Je l` tako? Tako je...

Ja nisam hrabra.

"Pricam o ljubavi, verujem u ljubav, divim se njenoj moci, uzivam u njoj, klanjam joj se, zavisim od nje, ali ...gde me ona vodi? Slepo verujem u iskrenost svoga srca i u sve ono sto mi ono kazuje, ali ljudsko bice ( a to sam jos uvek), ima i razum. A razum se veceras pobunio, panicno me je prodrmao, zavristao je i pretvorio se u vapaj moleci me da ga ne ignorisem, da ga ukljucim u svoj zivot, da mu posvetim malo paznje, da ga upotrebim ....dok je jos upotrebljiv. A onda negde, tacno na pola puta izmedju srca i razuma, pocinje da se stvara neka grudva koja gusi, koja neda plucima da udahnu propisanu kolicinu vazduha.Tesko gutam. Suse mi se usta.Tuga? Ne....Panika...Panicni strah, ne od samoce, ne od odbacivanja, vec od kristalno ciste nemoci...Od nemoci da promenim bilo shta. Od nemoci da promenim sebe."

Jako dugo sam mislila da je to "jacina" kada uspem da zanemarim svoje dusevno stanje, kada uspem da potisnem svoje emocije, kada uspem da se ogradim i pobegnem, kada osetim da mi je ugrozeno ono jedino shto me definise kao licnost kakvom se dozhivljavam. Ispostavilo se sasvim drugacije...Svesna sam ja da u trenucima najvece slabosti pribegavamo proverenim metodama uzdizanja, poznatim stvarima koje nam pruzaju sigurnost, ponudjenim sigurica opcijama koje neguju sujetu, ali zasto majku mu? Kuda to vodi? Previse je lako da posegnem za necim sto znam da je moje, sto mi je na dohvat ruke, sto sam ostavila tu da postoji cisto eto, za ne daj Boze. Previse je lako podgrejati rucak od juce. Zasto bacati ostatke kada toliko ljudi u svetu gladuje i umire od gladi?

Strpljivo me je cekao, nadao mi se, patio, negovao osecanje koje odavno pokusah da sasecem. I sada, sedim tako skupljenih kolena u mulju emotivnog dna, razmisljam hocu li se nasmesiti znacajno i dobiti kompenzaciju za taj osmeh u vidu gromade ljubavi, ili da stisnem zube i suocim se sa sobom, uzdignem se iznad te slabosti da vratim proslost i pretvorim je u sadasnjost. Ko sam ja? Sta sam ja?Cija sam? Jesam li svoja kako proklamujem? Jesam li jaka kako sam se ubedila? Jesam li istrajna kako mislim? Jesam li dovoljno tvrdoglava da ignorisem slabost? Jesam li dovoljan cinik da pljunem na ljubav? Jesam li savrseno dozirani ironicar da se nasmejem sudbini?Znam ko sam - to je donekle dobro. Znam kako se zovem, koliko godina imam, znam da volim zelenu boju i rusku salatu, znam da mi se na emotivnoj berzi dusa visoko kotira, znam da moze, ako ne cela, ono pola Azije u srce da stane, znam da imam snage da se dignem i padnem u zivotu makar jos deset puta, znam da volim...Ali ono sto ne znam me ubija...To sto ne znam mi hrani slabost, jaca je i daje joj posebne moci kojim me cini obicnom marionetom koja visi na istrulerim koncima nemoci i neispunjenosti..."
I na kraju kaze sebi...Spavaj...On te cuva...

 

[Nemir]

MY MAIL


" Ljubavi moja,
šaljem ti ovo pismo sa telefona na mail u nadi da ćeš ga otvoriti u dogledno vreme. Da bih bio siguran da ćeš ga pročitati, poslao sam ti razglednicu iz Tunisa da te podsetim i slike sa plaže. Ona zgodna plavuša koju vidiš pored mene je moja sekretarica, Tanja. Skoro se ofarbala pa izgleda drugacije. Znam da ne voliš more i da ti sunce smeta, da ti više odgovara polutama i navučene zavese da ne naprežeš oči dok gledaš u onaj veliki monitor koji si insistirala da se pod hitno kupi. Nadam se da ti se dopada film iz restorana gde sam bio noćas sa sekretaricom. Kao što vidiš plesačice su vrlo lepe koje igraju trbušni ples. I ambijent je ekstra, vidiš i nas dok igramo. Mislio sam da treba da znaš da smo otišli pre nedelju dana iz Kaira, da smo obišli i piramide. Naš
naj stariji sin je otišao sa devojkom na more jer ima već 18 godina, samo da te podsetim ako to nisi primetila. U zadnjih tri godine su se mnoge stvari promenile, od kako si kupila kompjuter. Deca su nam uglavnom dobro, u školu redovno idu, na roditeljskom sastanku sam već postao poznata ličnost. Nas sin voli da snima svašta svojim novim fotoparatom. Vidiš da su ispale dobro tvoje slike dok te je snimao dok sediš zagledana u monitor. Ja sam vrlo zadovoljan jer je odlučio da ovekoveči naš svakodnevni život. Naša ćerka kaže da je zadovoljna u Engleskoj. Kako se radovala samo kada si otišla kod frizera i obukla onu haljinu koju sam ti kupio pre dve godine. Svi su zinuli kada si se pojavila na njenom rodjendanu koji je bio u restoranu. Znam. Znam da nisi mogla dugo da ostaneš jer bi se zabrinuti svi na internetu gde si se izgubila i da li ti je dobro. Uvek se svi zabrinu ako te nema dugo da se javiš na MSN.

Ja sam takodjer uglavnom dobro. Sekretarica se trudi da me razveseli kada me uhvati tuga što nisi sa nama. Ona je vrlo vesela osoba i veoma je pažljiva i može se reći da mi ugadja u svemu da će me skoro razmaziti dok smo ovde. Kao što vidiš ofarbao sam se u crno, jer sam sasvim obeleo. Zaista neznam sta bih bez sekretarice. Nadam se da ti žena koja čisti ne smeta dok usisava tvoju sobu. Kuća je drugačija dok sam joj dogradio još jedno krilo i drugi ulaz. Nadam se da ćeš naći vremena da pogledaš kako to izgleda. Ako nisi primetila zidove sam ofarbao u ružičaste boje jer je došlo proleće.

Znam da voliš cveće pa ti šaljem fotos buketa koji sam veceras kupio. Sada moram da se spremam jer sa sekretaricom idem u tursko kupatilo gde će mo provesti nekoliko sati. Nadam se da ti redovno donose brzu hranu iz Meka i kineskog restorana. Ako nemaš dovoljno koka kole i čokoladnih bombona ti poruči da ti donesu na vrata kao i uvek. Nadam se da ti lepo radi aparat za kafu u sobi gde sam ga postavio da se ne mučiš da ideš do kuhinje. Nadam se da te kompjuter dobro služi jer znam koliko si tužna i nesrećna kada se pokvari i nemaš više kontakt sa internetom. Sekretarica i ja često mislimo na tebe. Ako me se setiš dok ideš na kiosk da kupiš novi boks cigareta a ti me pozovi nekad da ti samo čujem glas. S ljubavlju, tvoja muž, ... koji će dvadeset dana da pati na Tahitiju misleći na tebe ."

na telefon je ubrzo stigao mail kao odgovor:


" Dragi moj

Vidim da ti je lepo, da ne kvarim, ja sam prodala kompjuter, prodala sam i tvoj novi auto, prodala sam i vikendicu na Kopaoniku i stan u Dubrovniku. Dok ti pisem ovaj mail krecem taksijem u luku, jer su novi vlasnici usli u nasu kucu, pa sam onako ocajna i sludjena krenula tvojom jahtom na Bahame.

PS.

Sa zajednickog racuna sam podigla onih 300 000 evra.

poljubac...zauvek tvoja Malena "

 

[AQUARlUS]

Na 72. spratu jednog nebodera mladi čovek je gledao kroz prozor. Na vrata pokuca njegov sekretar, uđe pa reče:

- Gospodine, samo da vam javim da je onih 7 miliona dolara upravo leglo na vaš račun.
- Dobro, dobro . . . reče mladi čovek pomalo odsutno, a potom odmah upita :

- De, reci mi, šta bi ti da ti neko kaže da si dobio 7 miliona dolara? Šta bi radio?

- O, pa. . .ne znam gospodine. . .ja se pravo da vam kažem nisam nikad ni usudio da razmišljam o tako velikoj sumi. . .ali. . .verovatno bi moj život bio sasvim drugačiji - reče sekretar.
- Drgačiji kažeš. Bio bi radostan pretpostavljam?

- Jako gospodine. Mislim da se u stvari ne bih treznio nedelju dana od slavlja.
- E, lepo. . .a vidiš, mene ta vest koju si mi upravo saopštio dolara uopšte ne dotiče. I sad ja tebe pitam, šta koji moj ja ovde radim ako me takve stvari više ne raduju? Čemu sve ovo?! Šta je život uopšte? Ispali mladi čovek seriju pitanja gledajući svog sekretara pravo u oči.

- O. . .ne bih znao to gospodine. . .to je više ovako. . .filozofsko pitanje, morali bi da pitate nekog mudraca za te stvari - reče sekretar sav zbunjen.

- BRAVO! Upravo to ću iz ovih stopa da uradim.
Molim te, organizuj mi put za Nepal, idem pravo kod dalaj Lame.Taj zna sve - reče mladi čovek zbunjenom sekretaru i žurno napusti kancelariju da se spremi za put.

. . . kod Dalaj Lame . . .

- Učeni Lamo, ja te neću mnogo opterećivati svojim pitanjima, imam zapravo, samo jedno, a ono glasi : ŠTA JE TO ŽIVOT?
Ja sam znate potpuno ostvaren čovek. Imam mnogo stanova, kuća, imam čak dvorac u Engleskoj, apartmane na Azurnoj obali, imam kockarnice, fabrike, poslove koji sami sebe vode, imam banke, imam ženu, ljubavnice, decu, zdravlje. . .obezbedio sam 6 svojih pokolenja unapred, imam dakle SVE! Ali. . .još uvek ne znam zašto smo mi ovde i šta je to život. . .i tako te stvari pa ako bi Vi. . .
i tu ga učeni Lama učtivo prekide:

Mladi gospodine, ja sam davno radio jedan doktorat na tu temu ali to bi vama bilo jako opširno. Evo šta ćete da uradite. Otiđite na reku Gang. Tamo ima jedan starac koji zna odgovore na SVA pitanja. On će vam reći.

Mladi čovek odmah organizuje ekspediciju ka reci Gang i zaista, posle malo probijanja kroz šipražje i vrbake, na obali reke, sedeo je starac, sav sed i zarastao u belu kosu i bradu, zagledan negde daleko u drugu obalu reke.
Mladi čovek mu polako priđe i reče:

Oče, ja dolazim preko pola sveta samo da mi daš odgovor na jedno pitanje.
- Pitaj sinko - reče starac nirnim glasom.
- Reci mi oče - š t a j e t o ž i v o t?

A starac poćuta neko vreme i ne pogledavši mladog čoveka, zagledan i dalje u obalu preko puta. . .misli . . . misli . . . pa onda reče:
Sine . . . život, to ti je jedna veeelika reka . . .

- Ma dobro to - reče mladi čovek, ali šta je sa novcem, bankama, jahtama, kockarnicama? Šta sa luksuznim automobilima i nakitom? Šta sa hotelima, putovanjima po celom svetu? Kolekcijama slika i vina, ergelama konja . . . Šta sa ljubavnicama, raskalašnim šopinzima, zabavama? ŠTA SA TIM ??!

A starac se okrete, poče da ustaje pa sav zbunjen reče: Čekaj bre . . . pa zar nije samo . . . jedna velika reka ??

 

[Nemir]

"Svi su putevi isti. Ni jedan ne vodi nikamo. Svi oni vode kroz šikaru, u šikaru i van šikare. Ima li taj put srce, to je jedino pitanje. Ukoliko ima, tada je dobar... ukoliko ga nema tada nije ni od kakve koristi. Oba puta ne vode nikamo, samo jedan ima srce, a drugi ga nema. Putovanje jednim prava je radost; sve dok ga slijediš bit ćeš jedno s njim. Zbog drugog ćeš proklinjati svoj život. Jedan te čini snažnim, drugi ti snagu oduzima."


Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na
mesto.

 

[Nemir]

Ja ne mogu ti dati resenje
za tvoje zivotne probleme,
strahove i sumnje
Ali mogu te saslusati
I zajedno mozemo potraziti
odgovor
Ne mogu promeniti tvoju proslost
Ni buducnost sa neispricanim pricama
Ali mogu biti tu sada
Kad ti zelis da mi je stalo
Ja ne mogu ukloniti zapreke
pred tvojim nogama
Ali mogu ti dati ruku
Koju mozes prihvatiti da ne padnes
Tvoje radosti,uspesi i sreca
nisu moji
Ipak mogu se smejati zajedno s tobom
Tvoje odluke u zivotu nisu moje
da ih cinim ili sudim o njima
Ali mogu te podrzati i ohrabriti
I pomoci ti kad trebas
Ne mogu te spreciti
da se udaljis od mene
Ali mogu se moliti za tebe
Pricati s tobom...i cekati te
Ne mogu spreciti tvoje srce
da boli ili bude povredjeno
Ali mogu plakati s tobom
Pomoci ti da sakupis komade
I vratis ih na mesto
Ja ti ne mogu reci ko si
Jedino te mogu voleti

 

[Nemir]

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bejaše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njezin muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Od toga dana ženi je pošlo nabolje. Danas se vrlo dobro oseća. Lekari se i dalje pitaju od koje je to bolesti bolovala i koji su je lekovi tako brzo izlečili.

 

[Nemir]

Ako preko mora odeš naglo,
skrivši se u rupu noći guste -
utisnuću u tebe, kroz londonsku maglu
fenjera, ognjene usne.
Poređaš li karavane kroz
pustinjsku žegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prisloniću ti
pod peščanim bregom
obraz, kao Sahara vreli.


Majakovski

 

[AQUARlUS]

Vikend...

 

[Nina]

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.
Slika Dorijana Greja (Oskar Vajld)

 

[AQUARlUS]

Do pepela se i stize jedino preko vatre…
Nema tih reci koje mogu nadomestiti sibanje godina u lice, ni od najbolje price ne moze se isplesti mreza za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce…
I onda ce znati…
Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije…
Uzdahnuce, predosecam?
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi…
Bice sama, nadam se?
Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina…
Da…
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo…
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…
Stedeci se…
Uceci se kako cu najbolje voleti nju…
Kada je konacno nadjem…

 

[AQUARlUS]

jedna malo drugacija...

Išle dve ruže pustinjom.
Pošto su strašno ožednele priđoše izvoru:
- Mogu li se napiti vode?- upita jedna.
- Možeš, ako mi daš jednu laticu.-odgovori izvor.
Ruža dade laticu izvoru i napije se vode.
- Ja ne dam moju laticu! - reče druga ruža.

I one nastaviše zajedno kroz pustinju.

Kada stigoše do drugog izvora prva upita:
- Mogu li se napiti vode?
- Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu i napije se vode.
- Ja ne dam moju laticu! - reče druga ruža.

I one nastaviše zajedno kroz pustinju...

Dođoh do trečeg izvora...
Pa do četvrtog...

I na zadnjem izvoru ona ruža koja je davala latice uvene zato što nije imala
više latica, a ona druga uvene jer nije imala vode.

Pouka: DAVALA, NE DAVALA, UVENU ĆEŠ

 

[florawinx]

i....nedostajemi nasa ljubav mila,nedostajem mi ja onako lud..

 

[Nina]

Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo


Djordje Balasevic

 

[Glupachica]

Zbog te zene,jedine koju sam volio u zivotu,nisam se ozenio.Zbog nje,izgubljene,zbog nje,otete,postao sam tvrdji i zatvoreniji prema svakome: osjecao sam se poharan,i nisam davao ni drugima ono sto nisam mogao dati njoj.
Mozda sam se svetio sebi ,i ljudima,nehotice,i ne znajuci.Boljela me je odsutna.A onda sam zaboravio,zaista, ali sve je bilo kasno.Steta sto svoju neistrosenu njeznot nisam dao ma kome,roditeljima,bratu,drugoj zeni.

Mesa Selimovic.

 

[AQUARlUS]

"Rekoh ti jednom da srešćemo se pre ili kasnije u hodniku vremena. Govorio si da vreme ne postoji, a ja sam te pitala odakle onda ovoliko hodnika i lavirinta, odakle ovoliko izgubljenih ljudi koji lutaju i traže neiznudjeni osmeh, topao dlan i iskren pogled, makar i pun prezira. Ne bi Ti ni poverovao u to da se danas nismo sudarili, sasvim slučajno očešali jedno o drugo i udarcima struje se trgli, po prvi put se spoznajući na taj način, na takvom jednom mestu u hodniku, koji je inače vrlo frekventan, a danas ipak, tako miran.

Nigde nikoga na vidiku. Ti i ja kao matador i bik, ja sa crvenim šalom oko vrata, ti sa željom u očima i ledenim dlanovima koji bez pitanja skliznuše ispod mog kaputa. Trazio si izvorište topline, a pronašao dva koja su pod pritiskom tvojih ruku iznudila ječanje moje duše i dubok udah pluća željinih malo vazduha. Zadržavam dah dok čekam novu destinaciju dovoljno primamljivu da maknu ti ruke sa mojih grudi. Širim....oči u neverici. Na sred smo hodnika! Može neko da naidje!

Okrećeš me prema zidu i pronalaziš vrat.

Ujedaš me.

A ja krenem da zavijam kao gladni kojot, zabacujući glavu unazad, gladna Tebe..."

 

[AQUARlUS]

Svako ima odredjeni trenutak koji priziva, doziva, ocekuje, trenutak kome se radujemo, koji provociramo, insinuiramo, mamimo, iziskujemo, iskamcimo od dosadnog zivota koji napokon popusti i dopusti nam da ostvarimo taj posebni trenutak, samo nama prepoznatljiv po nekom pecatu...
Moj omiljeni trenutak ima pecat spoznaje. Tacnije, balansira izmedju iscekivanja i spoznaje... Trenutak koji deli sve kako jeste od svega kako nikad bilo nije... Trenutak pre nego sto cu je poljubiti prvi put...Živim za taj trenutak...
Trenutak u kome ona priblizava glavu i fiksira pogledom usne, vec poluotvorene usne, nabrekle od iscekivanja i radoznale, trenutak u kome udisem njen miris i brzinom svetlosti skeniram tempo kojim mi prilazi ne shvatajuci vaznost usporenosti koja produzava taj trenutak, razvlaceci ga u jednu famoznu vecnost, zauvek urezanu u centar za memorisanje tog trenutka koji cini zivot vrednim zivljenja...

 

[Nina]

''Naučio sam da svi žele živeti na vrhu planine,
zaboravljajući da se istinska sreća skriva u
samom načinu penjanja na vrh.

Naučio sam da kad novorođeno dete
uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvek.

Naučio sam da čovek ima pravo gledati na drugoga odozgo
samo onda kad mu hoće pomoći da se podigne.''


Gabriel Garcia Marque

 

[twigy]

Svako ima odredjeni trenutak koji priziva, doziva, ocekuje, trenutak kome se radujemo, koji provociramo, insinuiramo, mamimo, iziskujemo, iskamcimo od dosadnog zivota koji napokon popusti i dopusti nam da ostvarimo taj posebni trenutak, samo nama prepoznatljiv po nekom pecatu...
Moj omiljeni trenutak ima pecat spoznaje. Tacnije, balansira izmedju iscekivanja i spoznaje... Trenutak koji deli sve kako jeste od svega kako nikad bilo nije... Trenutak pre nego sto cu je poljubiti prvi put...Živim za taj trenutak...
Trenutak u kome ona priblizava glavu i fiksira pogledom usne, vec poluotvorene usne, nabrekle od iscekivanja i radoznale, trenutak u kome udisem njen miris i brzinom svetlosti skeniram tempo kojim mi prilazi ne shvatajuci vaznost usporenosti koja produzava taj trenutak, razvlaceci ga u jednu famoznu vecnost, zauvek urezanu u centar za memorisanje tog trenutka koji cini zivot vrednim zivljenja...

Prelepo....sa zadovoljstvom citam tvoje postove!

 

[Nemir]

Setite se da date topao zagrljaj onome kraj vas,
jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta ni pare.
Setite se da kažete: "Volim te" vašem partneru i vašim voljenima, ali najviše od svega i mislite tako.
Setite se držati se za ruke i ceniti momente,
jer jednog dana ta osoba nece biti tu ponovo.

"Brojao sam ljude s krsta... Pravila i izuzetke...
Posvud promašena vrsta... Samo retki nađu retke..."

Ljubav sve zna, sve oseća i vidi mnogo dalje
i mnogo vise nego sto to um moze i zamisliti.
Dopustite joj da vas vodi!

 

[AQUARlUS]

Kineska mudrost

Para vrti - Sreća moze vise.
Parama možeš da kupis kucu, ali ne i DOM.
Možeš da kupis postelju, ali ne i SAN.
Možeš da kupis sat, ali ne i VREME.
Možeš da kupis knjigu, ali ne i ZNANJE.
Možeš da kupis polozaj, ali ne i POSTOVANJE.
Možeš da kupis da platis lekara, ali ne i ZDRAVLJE.
Možeš da kupis zivot, ali ne i DUSU.
Možeš da kupis seks, ali ne i LJUBAV.