Život pisan srcem

[Nina]

„Život je sastavljen od najrazličitijih stvari, najneočekivanijih, najsuprotnijih, najneskladnijih;
On je surov; nedosledan, nepovezan, pun neobjašnjivih nelogičnih i protivrečnih katastrofa koje treba svrstati u poglavlje: razne vesti.“

Gi de Mopasan

 

[Nina]

 

[Nina]

Pozelela je da se ustine i proveri da ne sanja..ali sve je bilo stvarno..cak bolje od stvarnosti..projekcija svega sto je prizeljkivala, vise od bilo cega drugog do sada u njenom zivotu..Konacno je mogla da ispuni svoje zelje ..Nije se plasila sebe vec da je dosta toga zavisilo od njega,ali njegov zagrljaj izbrisao je i onaj najmanji tracak straha od bilo cega..

 

[Nina]

„Znači, sada si slobodan?“
„Da, slobodan sam“, reče Karl, i ništa nije delovalo bezvrednije od njegove slobode.

Franc Kafka, „Amerika“

 

[Nina]

A ko behu oni divi
koji su te napred zvali,
koji su ti krila dali,
koji su te ojačali?

To bejahu ideali.

 

[Nina]

 

[Nina]

„Prvo, stalno radiš posao koji ne voliš, i radiš ga kao rob, uz laskanje i ulagivanje koje možda nije uvek neophodno, ali tebi se čini da jeste, jer je cena rizika previsoka; i drugo, pomisao da onaj dar čije skrivanje znači smrt - dar mali, ali dragocen onom ko ga poseduje - polako nestaje, a zajedno s njim i ja, moja duša; sve je to ličilo na rđu koja nagriza prolećni behar i razara srž drveta.“

Virginia Woolf

 

[Nina]

Sonet za sjaj u travi – Milan Drašković

Nestaće jedno leto, nestaće neki snovi,
ukršteni putevi kad strasti oslobode,
odjeknu iz prošlosti Vordsvortovi stihovi,
krik zarobljen u nama i želja da se ode.

Razmišljanje o sreći, ponos i predrasude,
tajne kad se prepletu istina sve pokvari,
ishitrene odluke posledica prinude,
onakve kakve jesu da se prihvate stvari.

Sudbonosni susreti, ljubav i očajanje,
anksiozna devojka kojoj treba pomoći,
celov kraj vodopada u ozvezdanoj noći.

Nestaju neki snovi, ostaje nam sećanje.
Dok traje putovanje ka poslednjoj obali,
gledamo „Sjaj u travi“, Vorena i Natali.

 

[Nina]

 

[Nina]

Ja ne pišem mastilom poput drugih – govorio je Berne.
Ja pišem krvlju svog srca i sokom svojih nerava.
Tako, i samo tako, dužan je da piše svaki pisac.
Ko drukčije piše taj treba da šije čizme i peče pecivo.

Pisarev

 

[Nina]

Ništa se neće promeniti ako žmurite.
Ništa neće nestati samo zato što vi ne vidite šta se zbiva.
Zapravo,biće još gore kada otvorite oči.

Haruki Murakami – Kafka na obali mora

 

[Nina]

 

[Nina]

„Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života.“

Žak Prever, „Staro vino“

 

[Nina]

 

[Nina]

„Čemu toliko žure (ljudi)? Zar se boje da neće stići do patnje i gorkih saznanja? Za dugih, samotničkih solilokvija u bolnici naučio sam da je svaka žurba uzaludna i svaki nemir jalov; svejedno se dočeka sve, svejedno se otkrije smisao ili besmisao svega. Svejedno čovek obiđe čitav svoj krug.
Pa našto onda tolika žurba?“

Vladan Desnica

 

[Neno]

 

[Tea]

SMELOST-Peti Hansen
„Dva semena leže jedno pored drugog u plodnom tlu u proleće.
Prvo seme kaže:
„Želim da rastem! Želim da pustim svoje korenje duboko u zemlju ispod mene, i da poguram svoje izdanke kroz zemljinu koru iznad sebe. Želim da razvijem svoje pupoljke da bi objavili dolazak proleća. Želim da na svom licu osetim toplotu sunčevih zraka i na peteljkama blagoslov jutarnje rose.“
I tako je raslo.
Drugo seme kaže:
„Plašim se. Ako pustim svoje korenje u zemlju ispod mene, ne znam na šta mogu da naiđem u tami. Ako se probijam kroz čvrsto tlo iznad sebe, mogu da oštetim tanane izdanke, šta ako otvorim svoje pupoljke, a puž pokuša da ih pojede? A šta ako počnem da cvetam, a dete me iščupa iz zemlje. Ne, mnogo je bolje da čekam dok sve ne bude bezbedno.“
I tako je čekalo.
Jedna koka koja je čeprkala po bašti, tražeci hranu, pronašla je seme koje čeka i odmah ga pojela.
Život guta one koji se boje.“

 

[Nina]

Noćas te tugujem, najdraže moje,
s nekim osećajem daljine
Jer nema nikoga ovde kraj mene,
i niko da mi skine
tu suzu sa obraza.

Noćas te tugujem.
A u istom smo gradu
i iste brojimo minute.
Samo što usne ne ljube i čute,
samo što oči prosipaju sjaj
U nekim drugim sobama,
nekim drugim ljudima.

Noćas te tugujem i skitam.
Ne ljubim i pitam

Šta je tamo iza jutra,
iza zagrebačke zime.
Postoji li tamo još tvoje ime,
kao što ti u meni postojiš
I ova noć što miriše,
po narančama s juga
govori mi što je tuga.

Nisi daleko.
A čini mi se kao sto godina
svetlosti i tame,
kao da se ljubav tamo topi,
na plamenu sveće.

I tugujem te noćas…
I tugujem…
I tugujem…

Željko Krznarić

 

[Nina]

 

[Plant]

,

,, ​

 

[Tea]

Jednom davno Sreća je šetala šumom. Odjednom je palo u jamu.
Sjedi i plače.
Prolazio je čovjek.
Sreća je čula čovjeka i viče iz rupe:
- Dobar čovjek! Vadi me odavde.
- Što tu ima za mene? – upita čovjek.
- Što biste željeli? – opet je upitala Sreća.
- Želim imati veliku i lijepu kuću s pogledom na more, najdraža.
I Sreća je čovjeku dala dom.
Čovjek je bio sretan, otrčao kući i zaboravio na Sreću.
Sreća sjedi u rupi i još jače plače.
Prošao je još jedan čovjek. Sreća je čula čovjeka i pozvala ga:
- Dobar čovjek! Vadi me odavde.
- Što tu ima za mene? – upita čovjek.
- Što biste željeli? – opet je upitala Sreća.
- Želim imati mnogo lijepih i skupih automobila.
Dao je čovjeku sreću ono što je tražio. Čovjek je bio sretan, potrčao i zaboravio na Sreću.
Sreća je potpuno izgubila nadu.
Odjednom čuje – dolazi treći čovjek. Sreća mu je viknula:
- Dobar čovjek! Vadi me odavde.
Čovjek je izvukao Sreću iz rupe i krenuo dalje.
Sreća je bila sretna, potrča za njim i upita:
- Čovječe! Što biste htjeli zauzvrat što ste mi pomogli?
“Ne treba mi ništa”, odgovorio je čovjek.
A Sreća je trčala za čovjekom, ne napuštajući ga ni za korak.

 

[Nina]

„Postoji teorija koja kaže da će, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha svemira i zašto on postoji,
ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već dogodilo.“

Daglas Adams

 

[Nina]

 

[Nina]

Lengston Hjuz(1902.-1967.)

Rođen je u Džoplinu u državi Mizuri. Dobitnik je više nagrada za poeziju,
između ostalih i nagrade Gugenhajm kao i nagrade koju dodeljuje Američka akademija umetnosti.

HARLEM

Šta se desi sa snom koji se ne ostvari?
Da li se osuši,
Kao zrno grožđa na suncu?

Ili se zagnoji kao rana
I onda gnoj iscuri?

Da li smrdi kao trulo meso?
Ili se stvrdne
Kao slatkiš sa šećernim sirupom?

Možda se samo savije i nisko spusti,
kao pod teškim tovarom.
Ili eksplodira?



MAMURNI BLUZ

Tako se upucah sinoć da bilo mi je zlo.
Tako se upih sinoć da bilo mi je zlo.
Napih se loše brlje,i to bi bilo to.

Imao sam noćnu moruaklena obala pusta.
Kad ujutro,šta to vidim?
Otvorena su ti usta.

Ajoj,ženo božja,ne hrči tako glasno.
Pored bataljona oklopnika ti se čuješ jasno.

 

[Nina]

„Ako me pustiš, znaš li to, možda se nikad više neću vratiti. Dosta mi je gradnje dvoraca u oblacima.Teško je na zemlji zadovoljiti se ruševinama.
Ako me pustiš,možda se izgubim na putu od ponosa do očaja ili zauvek zaglavim između tvoje slabosti i svog inata.
Ja sam najjača kada se naoružavam slabostima.Tvoje i samo moje.Ako pusti me.Prodaću ti samoću.Skupo.Preskupo.Kao što si ti šaka moje ljubavi
Znaš li šta me najviše plaši? Ako me pustiš Možda ću otići sa osmehom..."

N.a