Život pisan srcem

Otkad sam te upoznao, sve se promjenilo.. i osmjeh i suze koje su bile nezamislive da poteknu. Minuti, sati, dani..godine, sa tobom su bile dosanjani san..
Odjednom se nešto promjenilo u našim glavama. Postali smo drugačiji.. stranci jedno drugom? Toliko bliski, postali smo kilometrima udaljeni jedno od druggog.
Dozvolili smo što nismo smjeli..
I tako satima, danima.. sjedim, čitam naše poruke, gledam tvoje slike koje smo jedno drugom slali.. u meni sve gori, vrišti a, neka čudna teška tišina.. čujem otkucaje svog srcca, bol u grudima. I opet osjetim izdajničku suzu, vrelu i gorku kako klizi.. kako, zašto.. zašto je pala naša ljubav. Bila si mi sve.. i život i nada.. dok sam ja u tvom srcu već iskopnio.. tiho si se uvukla u moj život a otišla si sa glasnim, neizrečenim kricima, ostavljajući iza sebe samo sjećanja.. sjećanja, prelijepa nezaboravna za čitaav život.. bez pozdrava, napustila si sve što smo imali i htjeli imati.
Dobro znaš, da tamo negdje postoji neko ko se brine.. ko te voli i ko misli na tebe. Znam, vidjećeš ti ovo.. jednom.. možda.. možda kroz glavu će ti proći hiljadu misli.. nije lako.. ipak je billo prelijepo. prelijepo je bilo biti tvoj neko.. i dio tvog života.. Hvala ti.. Čuvaj se.:heart:
 
Ljudi su nerazumni, nelogični i egocentrični.
Ipak ih voli.

Ako činiš dobro, ljudi će te optužiti da imaš sebične, skrivene motive.
Ipak čini dobro.

Ako si uspešan steći ćeš lažne prijatelje i prave neprijatelje.
Ipak treba uspeti.

Dobro koje činiš, sutra ce biti zaboravljeno.
Ipak čini dobro.

Poštenje i iskrenost učiniće te ranjivim.
Budi ipak pošten i iskren.

Ono što godinama stvaraš, može preko noći biti uništeno.
Ipak stvaraj.

Ljudima je stvarno potrebna pomoć, ali bi te mogli napasti ako im pomogneš.
Ipak pomaži ljudima.

Ako daš svetu najbolje od sebe, zauzvrat ćeš možda dobiti samo udarce.
Ipak daj svetu najbolje od sebe.

Majka Tereza
 
Clipcvvv.jpg
 
  • Voli
Reactions: Tea
Nista ne treba da naucis,osim da udjes u voz i da putujes do zvezda,sa prtljagom od snova,od radosti, od zelja,od nestvarnbosti ,od tihog bola.
Nista ne treba da naucis,osim da mases dok putujes,stablima koja razocarano promicu i ostaju,komadima usecerenog neba,nesrecnim osmesima nacrtanim kao radost..
Nista ne moras da znas,osim da se spakujes i odes:svuda,nikuda,u jednom pravcu,bez pravca,sa koferom od zapaljenog oblaka,sa maramom od snova..
I nista ne moras da znas osim da mases rukama punim zelja i da se ljubis,usnama rasecenim,raspuklim,zanetim...
 

DVOČAS​










Prvi je počeo, a ja mu nekako vratio.
Pokušao je da me šutne, uhvatio
sam mu nogu,
podigao sam ga.

Trebalo ga je baciti na pločice i dokrajčiti, onesposobiti
ali imali smo trinaest
i nisam bio toliko krvožedan
nisam imao petlje.

Stajali smo kao budale u klinču
a u svlačionicu je uletela
razredna.

Držeća žena starog kova,
nastavnica fizičkog pred penzijom.
Histerisala je:

– Šta to radite?!! Šta to radite?!!! Degenerici jedni !!!

Svi smo stali mirno.
Pred njom smo još uvek stajali mirno.

Onda se začulo.
Iz susedne, ženske svlačionice.
Urlanje.
Lepo se čulo – urlanje, cika
i vrištanje.

Razredna je otrčala tamo.

Potom nam je saopštila da nećemo imati fizičko.
I nismo. Imali smo dvočas
razredne nastave.

Razredna nam je govorila o moralu
teškom životu i nepravedno
nametnutim sankcijama.

Zatim je prešla na Jasenovac.
Puštali su joj filmove na fakultetu.
Crno-bele filmove, kako zadrigle ustaše
muče decu.

Jedan je neuhranjeno dete zgrabio za nogu
i tresnuo ga o zid, ostala je fleka,
govorila nam je.

Držala je monolog, sat i po

i duže.

Njen jedini način da nas zauzda
tog decembarskog dana
1993.





nasilje



Marko Antić
 
Sruši taštinu svoju, nije čovek
Stvorio hrabrost, stvorio red, stvorio milost,
Sruši taštinu svoju, sruši je, velim.
Od zelenog sveta nauči gde bi ti bilo mesto
U smišljenom traženju ili pravoj veštini,
Sruši taštinu svoju,
Paken, sruši je!

Ezra Paund, iz pesme „Canto LXXXI“
 
  • Voli
Reactions: Tea
Nocas sam posla za tisinom tvojih koraka,
dok je mesec dobijo odraz tvoga lica
i kao strela sa prstenom od ruzinog drveta..

Pravo u srce.

Ako mi nocas mesece dotaknes lice zavijacu poput vucice.
Zelecu tvoje zivo lice,tvoje udove,tvoje usne.

Tvoju utrobu..

Zaustavicu vreme, navuci cu zavese,oteracu mesecinu
iz moje postelje u kojoj vise nema ceznje

Uzeo si je.

I odneo je negde sa sobom kao pehar da iz njega
pijes sve ono sto sam ja..a nisi me poveo..
Ostavio si samo lutanja i trazenje tvojih dodira na mom licu..

Shvatio nisi da je sat u kuci samo nemi ukras
a da u srcu kuca ono vreme beskonacnosti za tobom.
Ostala sam sama na obali mesecevog jezera
u nasoj kucici iz snova..stranac u vlastitoj kuci i vlastitim predmetima.

I oni me se odricu samim tim sto ih u mraku ne prepoznajem..
 

BALADA PRAZNIH DŽEPOVA​



Umetnik nije titula, to je stanje uma. Ne dobija se, ne zaslužuje se, to prosto jesi ili nisi. Kao što imaš plavu kosu ili nemaš. Možeš da se ofarbaš ali kosa će ti rasti u prirodnoj boji.
Kada zatvorim oči i čujem nečiji kašalj vidim oštrice. Kada jedem nešto uvek se trudim da osetim oblik toga što mi je u ustima.
Sanjao sam ribu sa ljudskim okom na repu kako pliva kroz plavetnilo. U početku bila je sama, izazivala blagu nelagodu koja je brzo prošla. Onda ih je bilo stotinu. Osetio sam strah.
Život treba živeti u skladu sa time ko si. Mogu ja da vodim banalne razgovore ili okopavam repu, što sam činio i činiću, ali uvek ću u tome videti više od kurtoazije ili obaveze.
Dugo sam sebe obmanjivao time da je život prost. Meni nije, niti je ikada bio. Najprostije stvari su mi uvek bile naporne jer ništa nije jednostavno. Retko ko vidi koliko svaki pokret, zvuk, slika imaju slojeva. Svestan sam da ću zbog toga retko nailaziti na razumevanje kod ljudi. Dimenzije koje postoje van opipljivog a opet vibriraju unutar njega.
Kandinski, Kafka, Mocart, Karver, Van Gog, Bah.
Nema bogova ali ja sam svejedno religiozan.
Moja ideologija je sloboda i sve što se iz nje rađa. Ljubav, smrt, strah, bes.
Ne volim glasne zvukove i suvišne pokrete. Nemam neprijatelje.
Eto, pitaše me skoro zašto više volim da se nekoga sećam nego da ka nekome bežim, pa rekoh da odgovorim.
Zato što dobro pamtim mirise.

balada-praznih-dzepova-blacksheep.rs_.jpg

Damjan Unčević
 
U životu se neće ostvariti sve što želite.
Ponekad ćete izgubiti povjerenje
u ljude kojima najviše vjerujete.
Ponekad neće svi dobri ljudi
ostati u vašem životu.
Ponekad će vas povrijediti ljudi
koje volite ili ćete vi povrijediti njih.
Ponekad nećete pobijediti u svim ratovima,
posebno u ratovima koje vodite iznutra.
Ponekad to je život.
Ali život ima i svojih prednosti.
Upoznat ćete ljude
koji će vam izmamiti osmijeh na lice.
Dobit ćete poklone
koji će vrijediti više od dijamanata.
Pronaći ćete prijateljstva
koja će biti jača od svih vaših veza.
Vidjet ćete mjesta na zemlji
o kojima niste ni sanjali,
a na koja pogledi oduzimaju dah.
Otkrit ćete bogatstva
koja se ne mogu vidjeti golim okom,
ali osjetit ćete ljubav kakva jeste.
Doživjet ćete radosti koje će oduševiti vaše srce
i s oduševljenjem ćete ih se sjećati do cijeli svoj život.
Stoga uživajte u svakoj maloj sreći koju vidite
i budite zahvalni za svaku osobu koju sretnete
na svom životnom putu.
(Nepoznat autor)
 
Nije sad da sam ja najemotivnija osoba na svetu, ali ti cinis da drhtim. Delom jer si skup skoro svega zanimljivog sto muskarac moze da bude. Delom jer si stvaran,jer si osoba, a ne nesto iz moje fantazije. I svaki put kad mi kazes 'volim te', ja pretrnem i zelim da ti zapusim usta poljupcem jer se bojim da ne zasluzujem da cujem takve reci.. Te reci me doticu jako, jako duboko. I plasim se da ti odgovorim jer ne mogu da se izborim sa tim da ne moguda ti dam sve ono sto zelim da ti dam..
 
  • Voli
Reactions: Tea
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
426
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top