Život pisan srcem

[Afroo]

Zvijezda nad Balkanom
Album: Male priče o velikoj ljubavi (1989)

Ovdje su nekada, mala, stajali
Stari vitezi i u isto ovo nebo gledali,
Proročanstvo čekali
Kose im postaše sijede, a mačevi rđavi

Uhode su bili svuda poslali,
Veliku, sjajnu gozbu spremili
Pjevače i lijepe gospe doveli,
Al' strepnja iz srca ne odlazi

Konji su bili nemirni.
Ratnici čvrsto stezali koplja, ćutali i čekali
Kad će jedna zvijezda
Na nebu nad Balkanom jače zasjati

A noćas su ljudi izašli na trg,
Izašli na trg i počeli govoriti,
Dok u noći svijetle šljemovi,
Šljemovi i pendreci
Na betonu razbacane stvari,
Cipele, tašne i barjaci
Kunem ti se mala jedna zvijezda nad Balkanom
Poče jače sijati

Sinoć, mala, čudan san sam usnio,
Oružje skriveno u sijenu i zamak što je gorio
Vatre u šumi, čuli su se bubnjevi, a
Jedna zvijezda nad Balkanom poče jače sijati

Kuća druga Radivoja svijetli na brijegu,
On ima poneku sijedu i trbuh veliki
On jede bombone i čisti pištolje na terasi
Jedne ljetnje večeri
Ograda visoka i psi su pušteni
Popio je tonu tableta ali san neće na oči
Doveli su mu klinku iz grada ali on je neće dotaći

Sinoć, mala, čudan san sam usnio,
Oružje skriveno u sijenu i zamak što je gorio
Vatre u šumi, čuli su se bubnjevi, a
Jedna zvijezda na nebu nad Balkanom poče jače sijati

 

[AQUARlUS]

"U trenutcima... U ovakvim trenutcima si ti jedini razlog zasto se ne predajem. Jedini. Jer znam da si tu, iako te nema da ti pricam sta se desava. Kao zvezda, ne vidim te, ali znam da si tu. Znam. Jer ti si takav, ti me neces napustiti kad mi krene najgore, jel tako? Jer ti si jedino sto me jos drzi da ne padnem...Mislim da si ti jedino sto ce moci da me spase... Da me izvuce iz ove tame koja me zagrlila da jedva disem... Tama koja mi ne da mira i koja me sve jace vuce dnu... I nemoj da me das... Onim azdajama, onim crnim pticama i mraku. Ne dozvoli da tonem, jer ako tonem, ne mogu da ti garantujem da cu uspeti da prezivim. Ne daj me zlim ljudima i laznim prijateljima. Ne daj me, jer jedino ti umes da me spases. Zelis li?Ne dozvoli da drugi razmute bistrinu mojih ociju. Nemoj dopustiti da se mesaju u moj zivot i da mi kvare snove. Ne daj da mi kradu zelje. Da izvlace zelju za zivotom iz mene. Ne dozvoli, jer znas da je svaki moj dah za tebe izdisan, udisan. Svaki.... Ne daj da mi se nad zivot spuste oblaci kise, kupi mi zuti kisobran da mi zameni sunce. Ne dopustaj da me spustaju na dno, da me pritiskaju sa svih strana, vec stani ispred mene, zastiti me recima, pesnicama, zubima.Zastiti moju dusu, zagrli dete u meni. Ne dozvoli da me uniste. Stani ispred mene, lupi pesnicom o stol i reci da ne moze, jer imas zadatak da me cuvas i pazis!Ne okreci im ledja! Vec stani hrabro pred njih i reci da me volis i da nista u zivotu nece uspeti da nas unisti. Vrisni snazno da sam smisao tvog zivota i da jedino ja umem da te shvatim kao celinu. Reci glasno i jasno da sam ti potrebna i da nemaju nikakvo pravo da me otmu tebi. Reci im slobodno da sam tvoja, da ti pripadam dusom i telom i da me nista drugo ne zanima....Reci im da me jedino ti cinis srecnom....Reci im, i ne daj nas...."

 

[AQUARlUS]

Zasto uvek sretnemo prave ljude u pogresno vreme?
Zato sto su pravi ljudi uvek na pravom mestu kada treba, ali mi budemo na pogresnom...
I tako u krug...
Pa se povremeno nadju dvoje pravih, u pravo vreme, na pravom mestu...
I onda krene bajka...

 

[Butterflies & Hurricane]

Masta

Jednom je Cale pokušao da mi objasni šta je mašta...
Sedeli smo u camcu, nasred Dunavca, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne, i ja sam, dosadujuci se, postavljao milion najgorih mogucih pitanja.
Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara i sasvim jednostavno, ali za mog starog se stvarno može reci svašta, samo ne i to da je bio jednostavan...
Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i necu, ali pricu o jednom narocitom Cupu zapamtio sam zauvek.
Ili sam je se, možda, tek sad setio? Nema veze...
Cale mi je, uglavnom, ispricao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se prica, a laž su snovi...
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se secam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male letece, najlepše laži. Snovi su andeli laži...
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga srece nema. Dve osnovne životne kemikalije zato se uvek mešaju, ali to je vec crna magija, i kap jednog u drugom cesto je premalo, a dve kapi cesto su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije.
A posebni, carobni i nevidljivi cup u kom se muckaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Cupu je štos...

***
Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže “Vi”? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozacki, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tacno...
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Cupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajuci da ga koristiš, sam razbiješ..

 

[AQUARlUS]

RASTANAK

Jednom ziveli dvoje zaljubljenih...posle 10 meseci veze posvađaju se...posle par dana devojka priznaje decku kako ima problema sa srcem i da mora na operaciju... decak je zagrli i zaplace zajedno s njom.. devojcica ode u London na operaciju gde je operacija uspesno obavljena...dolazi kuci sva srecna i pita majku... mama gde je moj decko ? a mama kaze sta mislis ko ti je poklonio srce i devojcica ostane zaprepascena ,a nije mu ni oprostila sto su se posvađali radi njega ,a nije se ni pozdravila sa njim... tuzna prica sa jos tuznijim krajem...

Da li bi vi poklonili srce voljenoj osobi?

 

[Nemir]

Svadja

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne. Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.


Kineska mudrost

Para vrti - Sreća moze vise.
Parama možeš da kupis kucu, ali ne i DOM.
Možeš da kupis postelju, ali ne i SAN.
Možeš da kupis sat, ali ne i VREME.
Možeš da kupis knjigu, ali ne i ZNANJE.
Možeš da kupis polozaj, ali ne i POSTOVANJE.
Možeš da kupis da platis lekara, ali ne i ZDRAVLJE.
Možeš da kupis zivot, ali ne i DUSU.
Možeš da kupis seks, ali ne i LJUBAV.

 

[AQUARlUS]

Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena opazi komšinicu kako širi ves.
-Kako joj je prljav veš-rekla je
-Možda joj je potreban drugi prašak, a možda uopšte i ne zna prati...
Muž je ćutke posmatrao i nije ništa komentarisao.
Svaki put kada je komšinica širila veš, padali bi isti komentari.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kada je videla da je komšinicin veš čist kao sneg.
-Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je naučio? rekla je mužu.
Muž joj odgovori:
Niko draga, ja sam oprao naše prozore...

 

[AQUARlUS]

Andrea de Karlo - Pravi zivot

Svako od nas ocekuje neverovatna iznenadjenja koja donosi zivot. Cak i onaj koji to nikada ne prepozna. Skrivena ispod njegovih misli, jeste ideja koja ce mu u jednom trenutku doneti, odnekud, najneverovatniji poklon, koji ce sve promeniti i uciniti njegov zivot uzbudljivim i zabavnim kakav nikada nije bio.

I kada se nadjemo pred osobom koju smo, kako nam se cini, prepoznali, mislimo da je on ili ona to cudesno iznenadjenje koje smo ocekivali.

- A nije?

- Tacno. Ponekad uvidimo da smo napravili pogresnu identifikaciju. Ali ako se to ne dogodi, posle nekog vremena pocinjemo da mislimo kako osoba koju smo prepoznali nije sama po sebi cudesno iznenadjenje, nego je posrednik.

- Sta hoces da kazes?

- Da ima moc da nam otvori skrivena vrata, da oslobodi put duz hodnika i kroz sobe i baste, do kojih nikada ne bismo stigli sami, iako smo ih zamisljali.

- A nije tako?

- Ponekad jeste. Na pocetku, barem. Ulazimo, zaista, u ocaravajuce sobe i baste.

- A zatim?

- Dogadja se, skoro uvek, da jedno od njih ili oboje pocnu da stavljaju namestaj u sobe i cajne stocice i stolice u baste i veoma brzo, njihova energija biva potrosena na ove aktivnosti prisvajanja i organizovanja prostora. Umesto da nastave dalje prema drugim sobama i bastama, zaustavljaju se u prvima koje su otkrili i opremaju ih.

- I onda?

- Onda pocnu da se ponavljaju postupci, pa i prizori, sve dok jedno od njih ili oboje ne izgube entuzijazam i zadovoljstvo i paznju. Zaboravljaju zadovoljstvo koje su imali kada su stigli do one prve sobe ili prve baste. Zaboravljaju kako je bilo cudesno kad su ih nasli.

- I sta se dogadja?

- Ostaju tu, kao da se nalaze na jedinom mestu na svetu gde bi mogli biti. Cak i da je udobno i lepo, ali samo to. I posle nekog vremena, jedno od dvoje, pocinje da se oseca zatvorenim i pocinje da trazi vrata da izadje. Na pocetku ih samo otvori. Zatim izadje malo napolje. A onda, iznenada, nestaje. Onaj drugi ili ona druga, ostaje tu sa svojim namestajem i ne shvata bas najbolje sta se zaista dogodilo.

- Kakva tuga.

- Da.

- Ali nije neizbezno, zar ne?

- Ne. Zavisi od prepoznavanja. Da li je bilo autenticno ili ne.

 

[AQUARlUS]

Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita.
Veoma je verovatno da ume i da razmišlja...

 

[Romanticus]

Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita.
Veoma je verovatno da ume i da razmišlja...

Vrlo lepo.Ziva Istina prijatelju.

 

[Romanticus]

Mudrost zenama
Žene naviknute da misle su žene na koje se obično ne misli.

Dz.B.So

 

[Romanticus]

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"

 

[AQUARlUS]

"Možda pakao ne postoji, ali oni koji sude mogu ga stvoriti. Mislim da ljudi precenjuju. Oni precenjuju sve. Moraš da razumeš šta ti se dogodilo da bi znao kako da reaguješ. Moraću da upotrebim čudan termin... ,,dobrota”. Ne znam odakle dolazi, ali verujem da postoji iskra dobrote u svakome od nas. Ja ne verujem u Boga, ali verujem da je ta ,,dobrota” neka vrsta unutrašnjeg svetla koja sija kroz nas. Ona može da se gaji. A uvek se ispoljava kao magija; kao kad se nađete na zakrčenom autoputu, a stranac se pomeri u stranu da bi vas propustio u njegovu traku... to daje nadu..."

 

[Nemir]

KUTIJA POLJUBACA
Početak priče ide daleko u prošlost kada je otac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu
jer je
izgubila neku vrlo dragocjenu stvar. Novca je u tom vremenu bilo vrlo malo. Bilo je
božićno
vrijeme. Slijedećeg jutra je djevojčica donijela mali poklon i rekla: "Tata, to
je za tebe."
Tati je bilo vrlo neugodno, ali kada je otvorio kutiju i vidio, da unutra nema
ničega, jako se
naljutio. Kćerkicu je prekorio: "Zar ne znaš ako nešto pokloniš, očekuje se da se
u kutiji
nešto i nađe?" Djevojčica ga je žalosno pogledala i suznim očima rekla:
"Tata, ali nije
prazna.
Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe." Tata je bio ganut.
Kleknuo je pred
kćerkicu, jako je zagrlio i zamolio za oprost. Do kraja života čuvao je tu kutiju
pored
kreveta i uvijek, kada se osjećao izgubljeno i očajno, otvorio ju je i iz nje uzeo
jedan
nevidjivi poljubac i sjetio se ljubavi koju je kćerka spremila unutra.

 

[Romanticus]

"Možda pakao ne postoji, ali oni koji sude mogu ga stvoriti. Mislim da ljudi precenjuju. Oni precenjuju sve. Moraš da razumeš šta ti se dogodilo da bi znao kako da reaguješ. Moraću da upotrebim čudan termin... ,,dobrota”. Ne znam odakle dolazi, ali verujem da postoji iskra dobrote u svakome od nas. Ja ne verujem u Boga, ali verujem da je ta ,,dobrota” neka vrsta unutrašnjeg svetla koja sija kroz nas. Ona može da se gaji. A uvek se ispoljava kao magija; kao kad se nađete na zakrčenom autoputu, a stranac se pomeri u stranu da bi vas propustio u njegovu traku... to daje nadu..."

Slazem se sa tobom.U svakome od nas postoji svetlo,ali tereba paziti da ga mrznja,sebicluk,negativa drugih neugasi.

 

[Nina]

S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primjećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići...

Đ.Balašević)

 

[AQUARlUS]

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen koji je bacen;
- Rec koja je izrecena;
- Mogucnost koja je propustena;
- Vreme koje je prohujalo;
- Ljubav za koju se NE BORI...

 

[Nina]

RASTANAK

Jednom ziveli dvoje zaljubljenih...posle 10 meseci veze posvađaju se...posle par dana devojka priznaje decku kako ima problema sa srcem i da mora na operaciju... decak je zagrli i zaplace zajedno s njom.. devojcica ode u London na operaciju gde je operacija uspesno obavljena...dolazi kuci sva srecna i pita majku... mama gde je moj decko ? a mama kaze sta mislis ko ti je poklonio srce i devojcica ostane zaprepascena ,a nije mu ni oprostila sto su se posvađali radi njega ,a nije se ni pozdravila sa njim... tuzna prica sa jos tuznijim krajem...

Da li bi vi poklonili srce voljenoj osobi?

Od trenutka kada On postane Ja a Ja postanem On..nemam vise sta da mu poklanjam..jer mu pripadam..samom sobom...niti mogu da mu dajem deo po deo sebe.kada sam mu dala sebe celu..

 

[AQUARlUS]

Ulica je bila pusta, i duga, i mesec je obasjavao, i lavez pasa u daljini...kisa je upravo prestala da pada...

Tada sam je ugledao kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belom maramom od svile
ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka,
i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine...
Hodala je u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva
jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala asfalt. Jednom rukom pridrzavala je maramu , a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka,
istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama...

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze slivale niz lice,
poput najfinijeg nakita?

Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu
obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisam
osetio. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava... Imala je ogromne oci boje lesnika...

Postavio sam sebi pitanje...odakle ide...sredjena je...mora da je napustila neko slavlje ili veceru... Da li je neko ko je te noci bio s njom toliko razocarao ili odbio da je otprati do kuce? Da li se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Ljubav... Jesam li mozda jedan
od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?

Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?

Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da
je ona mozda procita i javi mi se nekako...porukom...telefonom?

Vec dugo... dugo razmisljam o tome zasto je plakala
one noci...

 

[AQUARlUS]

Uživati život znači živeti život,koristiti život,uživati u sebi
(ne uživati zatvoren u sebe),radovati se kada pronadješ ljubav i prepustiti se...
Ljubav je davanje života.Umreti sutra isto je tako dobro kao i umreti bilo kog drugog dana.
Svaki je dan dat da živimo ili da napustimo ovaj svet......

 

[DUNJA W]

Neumoljivo priblizavanje smrti ogromnom snagom pritiska svaki moj dan,toliko da sam,umesto da uzivam u onome sto mi je preostalo od zivota,jednostavno potpuno sputan,nesposoban da izdrzim toliki teret na plecima.Ne samo da vidim pesak koji klizi kroz pescani sat,ja ga cujem,stalni sustavi zvuk proticanja koji postaje sve glasniji i glasniji svakim satom koji prolazi.
Zbog toga nista nije toliko vazno starim ljudima kao da ubede sebe da nisu procerdali najveci deo svojih zivota,sto je,naravno,vecina nas uradila rasipajuci dane kao novcice,zbog cega kiptimo od ozlojedjenosti i zaljenja koji prete da nas uguse i survaju u ambis,dok svaka misao pocinje sa "da sam samo...',ili"uvek sam zeleo da....."U starosti zivotni kukavicluk nas konacno sustigne i mi ustuknemo pri pomisli da smo sve uludo stracili.
Zbog toga sve price,ti beskonacni monolozi kojima stari ljudi i stare zene obasipaju svakoga ko zeli da ih slusa.Nasi zivoti se cine ispunjenijim kada mozemo da ih pretvorimo u price,cak i kada sve te price nisu istinite i cak i kada pricamo tek da bismo pricali,a sve to nadajuci se da nas broj nece biti izvucen sve dok nastavljamo da govorimo.
Vreme je podli kurvin sin,nema sumnje.Mislim da mi nikada ne zivimo zaista u sadasnjosti,umesto toga mi smo ili u proslosti ili u buducnosti,uplaseno lebdeci izmedju ocekivanja i secanja.Tu sam ja proziveo svoj zivot,uvek zeleci,ceznuci,nadajuci se.I tako nekako dani su prohujali,sve dok jednog dana nisam shvatio da se vise nikada necu ponovo zaljubiti,nikada vise ponovo ozeniti i ziveti u kuci sa drugim glasovima i otkucajima srca.Nekoliko pogresnih proracuna rano u zivotu i ubrzo sam otplovio u susednu galaksiju iz koje nije bilo povratka.Od samog razmisljanja o svemu ovome obuzima me panican strah,kao da me neko drzi i gusi pod vodom.
E, pa, *******.Svako ko je ovde izgubio je kurs i sada je nekoliko svetlosnih godina udaljen od najblize naseljene planete.Nije ni cudo sto je toliki deo starenja posvecen ucenju kako da smanjimo svoja ocekivanja,samo sto to nazivamo zreloscu i mudroscu da ne bismo priznali da smo se ustvari predali.
KADA SI MLAD TRAZIS EKSTAZU,KADA SI STAR ZADOVOLJIS SE BILO CIM STO NIJE AGONIJA.
Bilo cim.

 

[AQUARlUS]

Od trenutka kada On postane Ja a Ja postanem On..nemam vise sta da mu poklanjam..jer mu pripadam..samom sobom...niti mogu da mu dajem deo po deo sebe.kada sam mu dala sebe celu..

On je njoj dao srce da bi ona nastavila da živi...svesno je ugasio svoj život...dati sebe nekome...je blazen osećaj...samo je potrebno da taj drugi prihvati...a onda se probudi i shvati da njega nema a u njoj kuca njegovo srce...

 

[Nina]

On je njoj dao srce da bi ona nastavila da živi...svesno je ugasio svoj život...dati sebe nekome...je blazen osećaj...samo je potrebno da taj drugi prihvati...a onda se probudi i shvati da njega nema a u njoj kuca njegovo srce...

Rastuzujes me

MENI JE DOSTA

Da me utopis u svoju dusu
da postanem sklad
satkan od nemira,
senki i svetlosti,
uzdaha i jecaja,
buke i tisine.

Dosta mi je
da me uselis u svoje srce,
da s tobom letim,
do zvezda me donesi,
nebom me pronesi
i meni dosta je.

 

[DUNJA W]

Zasto ceznja za ljubavlju mora da bude tako jaka,nalik ocajnickoj zedji?Da li je to zato sto ljubav znaci zeleti da budes spasen,a mi nikada ne mozemo da budemo uistinu spaseni?Mozda se ljubav zapravo radja iz nasih strahova.Ljubav je zelja srca za tabletom za umirenje bolova,preklinjanje sa suzama u ocima da nam se da velika doza anestetika direktno u kicmu.Da to je to:ljubav je jedina anestezija koja stvarno deluje.Tako da su ljudi cije je srce slomljeno zbog ljubavi,u stvari tek probudjeni iz anestezije i ako ste ikada videli nekoga kako dolazi svesti posle totalne narkoze,znate da je to prilicno slicno pocecima slomljenog srca.
Ali pronaci je i dodirnuti je i drzati je!Kakvo olaksanje,iako zakratko,dok se ljubav ne izlize i pocne da nam klizi kroz prste.Cudno je kako ljubav ,to najnestalnije od svih osecanja,stvara od pocetka iluziju da ce trajati,kao sto lepota,tako prolazna i promenljiva i neuhvatljiva,moze da se cini bezvremenskom i beskonacnom.
AKO LJUBAV NE POBEDJUJE,TREBALO BI.JER LJUBAV JE JEDINO STO IMAMO MOCNIJE CAK I OD SMRTI,JEDINA MOGUCNOST DA PREDAHNEMO U BEDNOJ BESMISLENOSTI ZIVOTA..MAGIJA LJUBAVI NE SASTOJI SE U TOME STO ONA SADRZI SVE ODGOVORE,ONA JE U TOME STO LJUBAV ODSTRANJUJE POTREBU ZA POSTAVLJANJEM PITANJA.JER LJUBAV CINI DA SE OSECAMO KAO BOGOVI,A TO JE ONO STO SVI MI UISTINU ZELIMO,ZAR NE?

 

[Nemir]

Mjesto gdje stanuje ljubav

Jedan je djecacic upitao svoju majku: "Zasto places?"
"Zato sto sam zena" - odgovorila mu je.
"Ne razumijem" - rekao je djecak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada i neces.
Kasnije je upitao oca: "Zasto mi se cini da mama place bez ikakvog
razloga?"
"Sve zene placu bez ikakvog razloga" - bilo je jedino sto je tata znao
reci. Djecacic je odrastao i postao muskarac, i jos uvijek se pitao zasto
zene placu. Naposljetku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:
"Boze, zasto se zene tako lako rasplacu?"
Bog odgovori:
"Kad sam stvarao zenu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nose svu tezinu ovoga svijeta,
a opet dovoljno njezna da mogu pruzati utjehu.
Dao sam joj unutrasnju snagu da podnese porod i odbijanje
koje joj toliko puta stize od njezine djece.
Dao sam joj cvrstinu koja joj omogucuje da ide dalje kad svi drugi
odustanu,
i da se brine za svoju obitelj u doba bolesti i nevolje bez prigovora.
Dao sam joj osjecajnost da voli svoju djecu bez obzira na sve,
cak i ako ju je njezino dijete veoma povrijedilo.
Dao sam joj snagu da nosi svoga muza kroz njegove pogreske i nacinio je
od njegovog rebra da bi stitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrosti da zna da dobar muz nikada ne bi povrijedio
svoju zenu, ali povremeno testira njezinu snagu i odlucnost da postojano
bude uz njega.
I napokon, dao joj je suzu da je isplace. To je samo njezino
na koristenje kad god joj zatreba.
Vidis, sine moj, ljepota zene nije u odjeci koju nosi, u njezinoj figuri,
ili u nacinu na koji se ceslja. Ljepota zene mora se vidjeti u njezinim
ocima,
jer to je ulaz u njezino srce - mjesto gdje stanuje ljubav."