Život pisan srcem

"Možda pakao ne postoji, ali oni koji sude mogu ga stvoriti. Mislim da ljudi precenjuju. Oni precenjuju sve. Moraš da razumeš šta ti se dogodilo da bi znao kako da reaguješ. Moraću da upotrebim čudan termin... ,,dobrota”. Ne znam odakle dolazi, ali verujem da postoji iskra dobrote u svakome od nas. Ja ne verujem u Boga, ali verujem da je ta ,,dobrota” neka vrsta unutrašnjeg svetla koja sija kroz nas. Ona može da se gaji. A uvek se ispoljava kao magija; kao kad se nađete na zakrčenom autoputu, a stranac se pomeri u stranu da bi vas propustio u njegovu traku... to daje nadu..."
 
"U trenutcima... U ovakvim trenutcima si ti jedini razlog zasto se ne predajem. Jedini. Jer znam da si tu, iako te nema da ti pricam sta se desava. Kao zvezda, ne vidim te, ali znam da si tu. Znam. Jer ti si takav, ti me neces napustiti kad mi krene najgore, jel tako? Jer ti si jedino sto me jos drzi da ne padnem...Mislim da si ti jedino sto ce moci da me spase... Da me izvuce iz ove tame koja me zagrlila da jedva disem... Tama koja mi ne da mira i koja me sve jace vuce dnu... I nemoj da me das... Onim azdajama, onim crnim pticama i mraku. Ne dozvoli da tonem, jer ako tonem, ne mogu da ti garantujem da cu uspeti da prezivim. Ne daj me zlim ljudima i laznim prijateljima. Ne daj me, jer jedino ti umes da me spases. Zelis li?Ne dozvoli da drugi razmute bistrinu mojih ociju. Nemoj dopustiti da se mesaju u moj zivot i da mi kvare snove. Ne daj da mi kradu zelje. Da izvlace zelju za zivotom iz mene. Ne dozvoli, jer znas da je svaki moj dah za tebe izdisan, udisan. Svaki.... Ne daj da mi se nad zivot spuste oblaci kise, kupi mi zuti kisobran da mi zameni sunce. Ne dopustaj da me spustaju na dno, da me pritiskaju sa svih strana, vec stani ispred mene, zastiti me recima, pesnicama, zubima.Zastiti moju dusu, zagrli dete u meni. Ne dozvoli da me uniste. Stani ispred mene, lupi pesnicom o stol i reci da ne moze, jer imas zadatak da me cuvas i pazis!Ne okreci im ledja! Vec stani hrabro pred njih i reci da me volis i da nista u zivotu nece uspeti da nas unisti. Vrisni snazno da sam smisao tvog zivota i da jedino ja umem da te shvatim kao celinu. Reci glasno i jasno da sam ti potrebna i da nemaju nikakvo pravo da me otmu tebi. Reci im slobodno da sam tvoja, da ti pripadam dusom i telom i da me nista drugo ne zanima....Reci im da me jedino ti cinis srecnom....Reci im, i ne daj nas...."
 
Nina:
Ovo je noć u kojoj ću nabrati pregršt zvezda …
Noć u kojoj korpu napravljenu od snova,
nosim u levoj ruci, dok se penjem nebeskim merdevinama…
One imaju samo tri stepenice, jer su sada zvezde sasvim nisko
Skoro ih sa zemlje
mogu dohvatiti ako se popnem na prste..

Prva stepenica je od krila bele ptice
što u kljunu nosi svetlost da obasja tamu,
druga je od trepavica oblaka lutalice
što prave senke u kojima se odmaraju tužne duše
i treća je od osmeha Andjela,
što prašta svaku našu lošu misao….
Kada napunim korpu,
sešću u meko krilo Meseca ,
i ostaviti otisak misli na njegovoj
beloj kragni,
dok se iz bokala sreće prosipa srebrni nektar
iskričave svetlosti…

Ako izadjete napolje i podignete glavu,
nakupićete u svoje zenice
dovoljno srećnog praha za celo postojanje…
Zapahnuće vas miris sveže ubranih zvezda…
Cimet i gorki badem…
Tako mirišu u ovakvim noćima…
Osmeh je obavezan,
zato dozvolite svojim dušama
da se razliju kroz usne i celo biće…
Ogrnite samo plašt od snova,
kojim ćete poleteti u svet čarolije…
Čekam vas …


n.a
Kliknite za proširenje...


Draga tvoj izbor je lep , napredujes sve vise - mozes i bajke za odrasle da pises :znamiguje:
Takodje pohvale za nick Aqvarijus - tacno uvek precizno izabrano
lepo povezano sa ciljem u centar ociju ...
Bice klikova napredovace Krsta pored ovakvih ucesnika Svako dobro :znamiguje:
 
Dosla je jos jedna noc, koja se besumno spusta, na gradove, kuce, ljude i duse. Nocu sve izgleda drugacije, nocu tisina govori vise od hiljadu reci...Nocu senke imaju svoje price. Mozda ce i ova noc proci bez cuda, a mozda se cudo desava bas sada negde ... A ja hocu svoje cudo, hocu da ga osetim, da ga nekako neopipljivo ipak opipam...Hocu da dobije sliku i ton, hocu da vetar to cudo donese, onako umotano u crveni ukrasni papir i da ga spusti ispred mene. Nije bitno sta i kako, bitno da je tu...Cuda se ipak radjaju za nas.


Mozda je dovoljan pogled u prvu zvezdu i cudo ce potraziti sutra. Mozda ce se ipak u snu to cudo pojaviti na krilima kovrdzavog Andjela i spustiti se lagano na usnule trepavice. Sasvim lagano da ne probudi nikoga uvuci se u snove i doneti dugine boje. Cuda se desavaju, cak cesce nego sto mi i mozemo da zamislimo, ali treba ga prepoznati i uhvatiti.
Cuda se desavju. To znam pouzdano. Medjutim, kao po nekom pravilu, ona se desavaju nekako kada ih najmanje ocekujemo. To je i jedan od sustinskih atributa cuda. Premijernost i nenadanost. To ne znaci da se ne treba nadati nasem cudu. Naprotiv. Treba ga ocekivati i zeleti. Ono ce se vec postarati da bas pred njegovo pojavljivanje nama opadne paznja i smetnemo ga sa uma. Ali, cuda se i zasluzuju. Ona nisu tek puka posledica ravnomerne distribucije, vec su uzrokovana plemenitoscu duse one osobe koja ih zeli


U cuda treba verovati i prizivati ih, ponekad i caroliju, ponekad snove.
 
Sopstveni me ponori vuku, krv mi se u zilama u vatru pretvara, a napolju je led.
Koza zamrznuta puca...nosim je kao zastavu u borbi za zivot.
Izneti su zakljucci.
Pitam se, da li kao istina...ili kao povreda?
Mozda i jedno i drugo.
Ja sam Abraksas, u nekad voljenim ocima, ja sam bice tame.
Ko me gleda iza tih ociju? Koga ja gledam svojim ocima?
Na koji se nacin ljudi posmatraju?
Tragovi su posvuda...
Svezi. Bole. Rastrzu na komade.
Svesnost o istini - moze li da je podnese?
Tvrdi mi da bezim...
Gde pobeci od istine? Kako pobeci od sebe samog?
Imam jedan jedini izbor...
Da se samoj sebi vratim.
Mozda je ovo bio jedini put koji je mogao da me do toga dovede...

Art Ista

Divna tema...:)
 
Poslednja izmena:
"Možda...najmudriji odgovor na konačna pitanja.

Reč koja ukazuje na otvorena vrata i široke horizonte. Ne verujem u to da je značenje života zagonetka koju treba razrešiti.
Život jeste. Ja jesam. Svašta može da se desi.
A ja verujem da svom životu mogu dati novo značenje.
Neizvesnost je sreća u formi nesreće.
Da sam apsolutno siguran u sve, proveo bih život u patnji, bojeći se smrti. Ali, pošto je uvek sve moguće, čuda su uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događaju.
Verujem da čovjekova sloboda može da se definiše jednom jedinom rečju koja, poput sićušnog podupirača, omogućava vratima postojanja da ostanu otvorena.
Ta reč je: m o ž d a."


Robert Fulgam - Možda da, možda ne
 
Ničega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvog lica.
Ničega drugog nema ovde - sem tvojih žednih, kao
noć sivih očiju.

Kej se u jezero pružio pravo kao puščana cev
Stojim na keju i pevam o tebi kakvu te znam
ujutru.
Ne mislim na tvoje oči, tvoje lice.
Niti na tvoje razigrane noge, noge trkačkih konja.
Zbog nečeg drugog mislim na tebe ujutru na keju.
Tvoje su ruke sladje no hleb orahove boje kad me
dotakneš.
Tvoje se rame očešalo o moju ruku - jugozapadni
vetar krstari kejom.
Zaboravljam tvoje ruke i tvoje rame i opet kažem:

Ničega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvoga lica.
Ničega drugog nema ovde - sem tvojih žednih,
kao noć sivih očiju.


Karl Sandberg - Paula
 
0_5e02c_5c80a822_orig-1.gif
 
575747-1.jpg


Nije ipak sve tako, moj prijatelju vjetre, rekoh
kad smo se obazreli u noci, ja i on, za onim strnishtima.
I vidjeh nesto kao humak pjescani, ponjavu gdje zima
rise za svoje vrapce sjen pejzaza. Potekoh

za odbjeglim vjetrom samoce i ruke pruzah za njim,
za tom primamljivo blagom prazninom, sto odasvud
ponesto dobro i ponesto spasonosno u vecernjim
krhkim satima sluti, na zici obzorja, gdje sprud

sazdan od preboljelih tonova daljina i jata jos moze
dozvan da nam odsvira sto nismo htjeli cuti
ili se nismo smjeli za zvukom tim osvrnuti.

I eto nas vec na sjeveru gdje se ognjevi loze
usred ravnice, uokrug. A iz poznatog skrovista
izlaze tuge, jedna po jedna, ne govorec' nista.


(Vesna Parun)
 
571392-1.jpg


Ne pitaj vishe zashto te ljubim.
Pitaj zashto raste trava i zashto je nemirno more.
Pitaj otkud stizhe vjetar proljetni
I bijelom ladjom snova tko krmi
kad noc nad svijetom hladne prostre sjene.
Ne pitaj zashto te voli moje chudno srce.
Znash li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi prichaju o zaspaloj ljepoti,
ali ti zhivis daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pecina -
o koju se uzalud razbija moj zhivot.
Ne pitaj zashto te ljubim.
Pristupi k meni! Tuzhno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
Na visokoj planini zaborava....

(Vesna Parun
 
Lezacemo jedno pored drugog u nekom polumraku i pricati.
Jako tiho i blisko.
Dodirivacu te dok budes govorila.
Nezno.
Samo jagodicama prstiju.
Ispitivacu njima tvoje lice.
Usne.
Ocne kapke.
Vrhove usiju i onaj deo tacno iza njih.

Na svakom delu tvog lica zadrzacu se citavu vecnost da bih kasnije kad
ne budes pored mene i kad zatvorim oci
mogao tacno da te docaram.

Vrat.

Ramena.

Prelazicu rukama preko celog tvog tela.

Blago.
Polako.
Nevino.
Decije.
Ispitivacemo i otkrivati jedno drugo.
Ljubicemo se samo vrhovima usana.

Dacu ti svu neznost ovog sveta.

Dacu ti svu nevinost koju imam.

I kad budem spustio ruku na tvoje grudi i kad ona klizne izmedju tvojih
nogu, opet ce sve biti potpuno nevino.
Otvaracu te kao najnezniji cvetic koji postoji.

Ti i jesi cvet.

Vreme ce stajati.
Postojace samo neznost.
Bliskost.
Toplina.
Ispunjenost.

Zatvoricu oci i tako zatvorenih ociju videcu te isto onako jasno
kao da te
gledam.

Samo vrhovima prstiju.

I pricaces mi sta zelis.
Sta volis.
Ko si.
Gde si.
Zasto si.
Govorices recima, pokretima, mirisima, slutnjama.

Otkricu tada na tebi neki deo tvog tela koji ce zauvek ostati moj.
Bez obzira na sve, nosicu ga u sebi i kad secanje na nas bude samo
slatka
izmaglica.
Mozda ce to biti tvoj bok, mozda deo ledja, mozda deo butine.
Ili sake, stopala.
Ali taj deo ce uvek biti samo moj ma sa koliko muskaraca budes bila.

I kad budes resila da odes iz mog zivota...

Hrabrija,
Jaca,
Samouverenija,
Neranjiva,
Pomirena,
Svoja,
Slobodna,

... bicu srecan.

Tebe vise niko nikad nece imati.

Ja ne zelim da te imam.
Ja hocu da ti se dam.

I tada ces znati sta je ljubav.
Shvatices da mogu da se vole samo oni koji su slobodni.
Shvatit ces da nema ljubavi tamo gde postoji zavisnost.

I kad nekom budes rekla da ga volis, govorices mu to puna i jaka

n.a.
 
Cekaj me

Osecam tvoj miris
iako ga ne poznajem.
Osecam tvoj dodir
iako ti ruke ne znam.

Cekas me
da te prepoznam
u ovom moru otudjenih
sto su sami sebe zaboravili.

Cekam te
da te prepoznam
gde god da si
i ma koliko daleko bio
naci cu te...

Cekaj me.


Art Ista
 
Ako hoćete nešto da uradite - idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rodjake, poslove, i moguće je - glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana... Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju... Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti... vaše želje da to - stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate - zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!
 
Ustvari nisam nikada razumeo zašto se seksualne potrebe muškaraca i žena toliko razlikuju.
I nikada nisam razumeo sva ostala sranja vezana za Veneru i Mars.
Takođe, nisam nikada razumeo zašto muškarci razmišljaju glavom, a žene srcem.

Na primer: Lepe večeri, prošle nedelje, bio sam sa ženom uveče u krevetu.
Strast je počela da se rasplamsava... kad je ona odjednom rekla: 'Ne mogu danas, nisam raspoložena... želela bih da me samo malo držiš u naručju.' Zabezeknuo sam se i rekao:
'Šta?!?.... Šta je sad to?' I posle toga je rekla reči, kojih se boji svaki normalan muškarac na planeti: 'Ti jednostavno ne razumeš, moje osećajne potrebe, koje imam kao ženska, da bi zadovoljila tvoje fizičke potrebe koje imaš kao muškarac.'

Na moj pogled je odgovorila: 'Zar me ne možeš voleti takvu kakva sam, a ne zbog toga šta radimo u krevetu?'
Gledajući na to, da sam ustanovio, da te večeri neće biti ničega, okrenuo sam se na stranu i zaspao.

Sledeći dan sam zvao na posao i poručio da imam odmor i da ću vreme provesti sa svojom ženom. Prvo sam je odveo na ručak, a posle toga u veliki tržni centar sa velikim odeljenjem za žensku garderobu.
Isprobala je nekoliko veoma skupih kompleta ali pošto nije mogla da se odluči koji bi uzela, rekao sam joj da ću joj kupiti sva tri. Htela je i cipele, koji bi joj se uskladili sa kompletima i rekao sam joj da ću joj uzeti za svaki komplet po jedan par. Posle toga smo otišli na odeljenje sa nakitom, gde sam joj kupio dijamantske minđuše. Ne mogu da vam objasnim koliko je bila uzbuđena. Verovatno je pomislila da sam na ivici bankrotstva.
Pomislio sam da me malo testira, kada je poželela znojnice za tenis, iako nikada u životu nije držala reket u rukama. Verovatno je pomislila da je malo zezam kada sam joj rekao:
'Naravno draga.' Od silnog uzbuđenja bila je na ivici da doživi orgazam..

Nasmejana je na kraju rekla: 'Mislim da bi to bilo sve. Idemo na blagajnu.'
Jedva sam se suzdržao da nisam pukao od smeha, kada sam joj rekao: 'Ne mogu danas, nisam raspoložen.'
Lice joj je pobledelo, donja vilica joj se spustila do kolena: 'ŠTA?!?'
Na to sam joj rekao:
'Samo sam hteo da DRŽIŠ sve te stavri u naručju neko vreme... Ti jednostavno ne razumeš moje finansijske probleme koje imam kao muškarac, da bi zadovoljio potrebe kupovanja, koje ti imaš kao ženska.'
I baš kada je bila na tome da me ubije pogledom, rekao sam joj: 'Zar me ne možeš voleti takvog kakav sam, a ne samo zbog stvari koje ti kupujem?'

Očigledno ni večeras neće biti ničega...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top