Život pisan srcem

[Mala sanjalica]

Nikad nema onih koje trazis.
Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je , da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, ni cistog zivota. Dave se i osporavaju, neprestano.
Gde ce se zatvoriti taj krug u kom se strast hrani a ne trosi?
‘Oborio sam pogled, nikad covjek ne smije misliti da je siguran ni da je umrlo ono sto je proslo. Ali zasto se budi kad mu je najmanje potrebno.
Covjek treba da se odrice svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbjezni. Moramo se odreci ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo unistiti svoju ljubav, da je ne uniste drugi. Moramo se odreci svakog vezivanja, zbog moguceg zaljenja. Misao je surovo beznadna. Ne mozemo unistiti sve sto volimo, uvijek ce ostati mogucnost da nam to uniste drugi.
Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi?

Derviš i smrt

 

[Nina]

I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.

M.A

 

[Nina]

Postoji tišina koju razbijem rečima.
Postoji tišina koju probijem pogledom.
Postoji tišina koju ućutkam mislima.
Postoji tišina koju ugrejem dlanovima.
Postoji tišina koju slušam,
koju privijem na nedra
i ona kojoj se predam...

 

[mari47]

Bojim se ljubavi s tobom.
Bojim se reči koje izgovoriš
i pitam se
da li se poput mene
u magnovenju budiš
i sebe pitaš
da li dovoljno za ljubav nudiš.
Pitam se da li nežnost
izgovaraš iz učtivosti
i da li ćeš posle prvog bola
u beznadje pasti.
Bojim se ljubavi s tobom.
Ne umem da poput
nedovršene simfonije trajem,
ja kad dajem bez ostatka dajem,
poput biljke povijuše
zahvalna se kišama klanjam,
poput sužnja što slobodu čeka
ja o pravoj ljubavi sanjam.

 

[oneiginrusija]

 

[Nina]

- Zažmuri - kaže, i ja žmurim.
- Broj do sto - brojim.
- Nadji me - viče.


Otvaram oči, polako se privikavam na svetlost. Boli me. Trljam oči nadlanicom i polazim. Tražim je.

- Gde si se sakrila? -pitam. Nema odgovora.

Gledam u šifonjer, iza baršunastih draperija, zavlačim se pod krevet, virim u svaki ugao. Nema je.

Lutam, iz sekunde u sekundu moj nemir raste. Dozivam je, tišina udara svojim odjekom. Tišina je, ponekad tako teška. Spustila se na moja pleća, koračam polusvesna. Moram da je nadjem, moram. Umreću bez nje. Umreću, ako je nestala.
- Gde si? Javi se! - sada već vičem, usplahirena. Srce mi tuče u ritmu straha.
- Gde si? Kako si mogla tako dobro da se sakriješ? Kako si mogla...

Lutam ulicama, vrtim se po parkovima, osvrćem se...
Dobro se sakrila i znam...
Neću je naći, nikada.

n.a

 

[Nina]

 

[DUNJA W]

Sve što sam o životu naučio može se svesti na 3 reči: ŽIVOT IDE DALJE. Robert Frost

 

[Beskraj]

Vreme koje mi je pritislo pleca,sva ona strepnja i sve one slutnje su me prosto stavile na jednoj strani koju nikada nisam volela, a pocela sam da je osecam u sebi.U meni vise ne postoje one tople boje koje sam znala negovati u sebi,prosto me je zivot ubacio u trenuku u samo jednom trenu u nesto nepoznato gde jos uvek iz njega neki izlaz trazim.Posustajem...ne posustala sam da vise trazim bilo kakva utocista jer moj brod vec odavno plovi u nepoznato,kormilara na njemu vec dugo nema.U mojim ocima su vec odavno mracne odaje,i zivim izvan ovoga sveta.Sapat je jedino moje disanje.Vise nista ne pokusavam zelim...zelim samo da me milost i bol podjednako iscrpljuju.
Beskraj

 

[meseceva rosa]

 

[gost 254762]

 

[Kalamiti Dzejn]

Balada o dvoje

Upoznali se dvoje sasvim slučajno,
nekako im sve bilo do juče obično.
Ali kako je vreme odmicalo više,
počela njihova duša ko jedna da diše.

Bilo je leto kada se sete uspomena,
da se zavole tada nije bilo ni pomena.
Onda malo po malo kroz igru i šalu,
prevariše oni sudbinu unapred im datu.

Sad je jesen i sa kestena list pada,
ali njihova ljubav neće proći nikada.
Svakoga dana vole se sve više,
prelepu baladu njihova ljubav piše.

Enigma

 

[Tea]

Могла бих да те заборавим, да те заборавим и да твоје име више никада не споменем, стварно бих могла и ту би једна прича била завршена. Али тамо у једном лудом сну, ја сам срела једне очи, чији ме сјај прогони и не да ми мира. Било је и додира и пољубац један топао и мек, још увек га осећам, као трајни печат који ће заувек остати утиснут ту на мојим уснама, којег никад заборавити нећу. Можда бих могла писати и о нечему више, чега се сећам, на пример твоје руке али то би пробудило толику жарку жељу у мени да не бих могла издржати. И зато нећу више ништа писати само ћу ти рећи да ћеш ми још дуго, дуго недостајати.Tea

 

[CrniĐavo]

Sa Tobom se osećam sigurno i spokojno,
I svaka tama ima iskru i šum,
I pre nego pitaš da Ti kažem ko sam,
Pogledaj u sebe, i reci šta vidiš?
Umeš li da razdvojiš istinu od laži,
Formu od suštine,
Umeš li da služiš istini, i gospodariš lažima...
Tek da ne budem običan,
Moj odgovor je uvek da, i kada je laž,
Jer ispod svake laži nalazi se jedno istinito da,
Koje gorko pretvara u slatko, i slatko u gorko,
A Ja sam, eto, sve to...

 

[Arhimedes]

 

[DUNJA W]

Svaka greška, svaki greh, kad ih prvi put učiniš, vezuju te. No, kad ih prvi put učiniš, vezuju te samo kao paučina. Ako ponoviš isti greh, paučina postaje končić, zatim konopac. Ako stalno ponavljaš isti greh, on te steže kao uže, a onda i kao lanac.
Greh je spočetka u tvojoj duši tuđin, zatim gost, a kad se navikneš na greh, on je u tvojoj duši onda već kao domaćin u domu.
~ Lav Tolstoj

 

[STARDUST]

 

[mari47]

Sve mi je jasnije da si se zadesio u mom životu, ne slučajno.
Ne može da bude slučajno da me posle svega, još boli tvoj zavičaj, bar onaj
deo koji nisi poneo sa sobom, kamenje koje ne možeš da proglasiš nepostojećim jer su u njima ostali otisci tvojih stopala ...tamo....Pokušavam da se setim reči koje si izgovarao u onim našim trenucima, kada si hteo da ti neprestano ponavljam kako me ti voliš najlepše od svih koji su me ljubili do sada.
Možeš sada da uradiš sve; da sve ono naše podvedeš pod strast, ali me nećeš nikada uveriti da se sve izmedju nas desilo naprasno i bez razloga. Znala sam da će, kad tad, doći vreme plakanja. Da, plakanja. Kajanja nikako; zar bih ja želela ponovo na mesta gde smo postojali i gde je naša čežnja bila tako stvarna.

Eliza B.

 

[DUNJA W]

- Зашто се није вратио ? - питала је.
- Таква је бајка. - рекао је.
- Али могао је.
- Јесте, али за њега повратка није било, јер да је ушао у њен свет завладала би тама. Она исконска, вечна, а он то, није желео њој.
- И шта је по тој бајци он урадио, на крају ?
- Пронашао је тебе, у некој ноћи, лудој, без вина, крај пута којим је ходио.

 

[RebusX1]

 

[karpos]

 

[DUNJA W]

SVETLARNIK - prostor izmedju zidova,sa komadićem neba,sa otvorima u zidovima iz kojih izlazi intima zivotnih mirisa žitelja: gulaša,paprikaša,sataraša,pasulja,punjenih paprika,škembića,šnicli - dinstanih i prženih,kuvanih rakija i čajeva,supa sa i bez mesa;mirisi iz kupatila:Koko Šanel,Madam Roš,Vožd,Brion...i iz klozeta...ulazi u njega i pesma,i zviždukanje,i stenjanje,i razgovori,i svadje,i odjeci poljubaca.
Svetlarnik je pun života.Otvoren je jedino prema nebu,kiši i suncu,izvorima života.
Zar ne živimo u njemu?
Pogotovo mi...
Nesrećnici.

Milan Nikitović,"Život u svetlarniku"

 

[mari47]

Johan Volfgang Gete – Šarloti Fon Štajn Vajmar

Evo, ipak se približava vreme, draga Lota, kad ću opet biti kraj tebe, jer moje biće ne može više izdržati, jasno osećam da bez tebe ne mogu postojati. Odluka o završetku zasedanja odbora je potpisana, sad više ne može dugo trajati, po mom računu još jednu nedelju, i tada sam slobodan. Vreme je odvratno, nosa ne možeš pomoliti, a ono malo lepog i prijatnog što se može doživeti među zidovima za mene ima samo trenutnu draž, a nek moli za tako bolan nedostatk koji ja osećam od jutra do večeri.

Da, draga Lota, sad mi je tek jasno da ti jesi i ostaješ deo mene. Ja nisam zasebno, samostalno biće. Sve svoje slabosti na tebe sam naslonio, svoje slabe strane tobom zaštitio, svoje praznine tobom ispunio. Kad sam ovako od tebe odvojen, stanje moga duha je veoma čudno. Na jednoj strani sam naoružan i očeličen, a na drugoj sam kao rovito jaje, jer sam ostao nezaštićen tamo gde si mi ti štit i zaklon. Koliko se radujem što ti potpuno pripadam. I što ću te uskoro opet videti. Sve na tebi volim i sve to čini da si mi još draža. Revnost s kojom ti svoje domačinstvo u Kohbergu vodiš, o čemu mi Štajn sa zadovoljstvom priča, pojačava moju naklonost ka tebi, daje mi mogućnost da vidim tvoj živi delatni duh, tvoju divnu dušu. Ostani moja, Lota, i ma koliko te nešto drugo privlačilo, voli me iznad svega…

Gete.

 

[Nina]

Pisano

Mozes pisati srcem ili razumom ali to je sve zivot..u najvecem su to nase price ili necije u kojima se prepoznamo..osetimo istu nit vodilju ..istu misao..pa je napisemo.Onaj ko pise srcem njemu nije potreban avatar niti da se krije iza njega,ni ovde ni u rl...Srcem pises ili ne.. bar ja ne umem drugacije..pisem ono sto jesam..ono sto mislim i osecam bez obzira da li neko moze ovo moje srce koje na momente kuca kao da ce iz grudi da iskoci i povredi..Srca valjda za to i sluze..da budu povredjena...
Za jednog pesnika su mu na sahrani rekli..Pisao je srcem a takva olovka se ne kupuje u trafici.Ona je najredja i najskuplja olovka..nalazi se u nama i nema cenu.ima samo srce..
Koliko puta nisam mogla nista da napisem.. jer je sve sto bih rekla bilo je u meni nesredjeno..stisnuto..uplaseno..i onda cutim..cutim sve dok jednog trenutka ne sednem i krenem sa pisanjem....a to je slicno i u zivotu..kada se nadjete u prilici da neko prica sa vama a vi nema te sta da kazete..pa nastane nervozno naslanjanje na jednu pa na drugu nogu,namestanje kose,ceskanje uva,smrkanje u maramicu..srkanje kafe ..paljenje cigarete..razmisljanje sta da kazete..molite da vam zazvoni telefon...naidje neko poznat..bilo sta samo da prestane..ili pak obrnuto..kada imate zelju i sta da kazete..pa jos osobi koja zna da vas slusa..tada vam se pojavi onaj sjaj u ocima..blago zarumene obrazi..i pricate ..iskreno..puno..brbljate..pucite usne..smejete se pricajuci iz srca.. i to je zivot pisam srcem

 

[Nina]