Život pisan srcem

[Nina]

 

[meseceva rosa]

Нестала си,
нестало је твојих писама,
Твојих речи љубави,
Нестало је, све је нестало у трену,
Трену слутње и бола,
Нестало је смеха на мојим уснама,
Остале су пусте ливаде сећања,
Нестало је и сунце,
Сунце твојих очију и жеља,
Нестало је, нестало све,
Нестало да би се могла вратити, мени..

(Zoran Matic​

 

[meseceva rosa]

Posle neba plavog i skerletnih snova, posle pojlubaca, posle ljubavi, mrznje i gordosti i zivo obojenih dana... Posle cvrkuta ptica i nezne dlake pasa lutalica koje sam milovala, posle svih poraza, svih pobeda i svih rana...
u ruci je ostao jos samo beli papir, tezak kao kamen i ja sama....

(V. Pajović


Posle ovoga ljudi na ulici gledaće se drugačije, nosiće sa sobom, na vrhovima prstiju, tvoje stihove. U svakom delu nežnosti, tebe deo. Posle ovoga, suvišne su reči, ništa tišinu ne načinje, tebe opisuju tišine njihove. Posle ovoga si andjeo. Posle ovoga, sve se moje ponosi. Kamenčić sam beznačajni negde duž tvojih puteva. A opet, možda sam svojom gladju i tebe do trpeze zaveo. Tvoje su reči ključevi za vrata od nekazanih tajni, neutješnima utjeha. Posle ovoga si andjeo.

(I.Uskokovic​

​

 

[meseceva rosa]

Ne znam jos uvek
da li ti to pricas sa mnom
ili se koprena poigrava
mojim zabludelim snovima.
Jos uvek ne znam
da li ti to zaista stojis
ili i dalje te to moja zelja sanja
moje srce,u snu budno.
Jos ne znam,
da li si dosao da mi oprostis
ili je to moj neuspeli beg
od sopstvene savesti...


(I.Uskokovic

​

 

[meseceva rosa]

Posle neba plavog
i skerletnih snova,
posle pojlubaca,
posle ljubavi,
mrznje i gordosti
i zivo obojenih dana...
Posle cvrkuta ptica
i nezne dlake
pasa lutalica
koje sam milovala,
posle svih poraza,
svih pobeda
i svih rana...
u ruci je ostao
jos samo beli papir,
tezak kao kamen
i ja sama....


(I.Uskokovic



Posle ovoga ljudi na ulici
gledaće se drugačije,
nosiće sa sobom,
na vrhovima prstiju,
tvoje stihove.
U svakom delu nežnosti,
tebe deo.
Posle ovoga,
suvišne su reči,
ništa tišinu ne načinje,
tebe opisuju tišine njihove.
Posle ovoga si andjeo.

Posle ovoga, sve se moje
ponosi. Kamenčić sam beznačajni
negde duž tvojih puteva.
A opet, možda sam svojom gladju
i tebe do trpeze zaveo.
Tvoje su reči ključevi
za vrata od nekazanih tajni,
neutješnima utjeha.
Posle ovoga si andjeo.

(V. Pajović​

 

[meseceva rosa]

Ptico bela,
kuda si pruzila svoja slomljena krila?
Zar ne vidis da prostora nema
da se ponovo vines u visine,
i da negde,u beskraju plavom,
poneses ime slobode i siline.

I uzalud glas tvoj tuzni pustas
i oci dizes beskrajnome svodu,
i zaludno sanjas tvoje sume meke,
svetlu i daleku,zeljenu slobodu.

I sve se gasi i rusi neprimetno,
svi letovi davni tvoga gipkog tela,
jer ti si k'o i ja zarobljenik ljudi,
u kavezu zivota,moja ptico bela...

I.Uskokovic

​

 

[meseceva rosa]

Ja živim u bezbrojnim slikama godišnjeg doba
I godina
Živim u bezbrojnim slikama života
U čipci
Oblika boja pokreta reči
U lepoti nenadanoj
U opštoj gnusobi
U svežoj jasnosti u mislima toplim u željama
Živim u bedi i tuzi i opstajem
Živim uprkos smrti.

Živim u reci tihoj blistavoj
Mutnoj i bistroj
Reci očiju i trepavica
U šumi bez vazduha na livadi blaženoj
Prema moru u daljini spojenom sa nebom izgubljenim
Živim u pustinji jednog okamenjenog naroda
U naježenoj koži usamljenog čoveka
I u ponovo pronađenoj braći
Istovremeno živim u nerodnici i izobilju
U rasulu dnevnom i noćnom redu.

Ja jamčim za život ja jamčim za danas
I sutra
Na međi i beskraju
U vatri i dimu
Pri svesti i u ludilu
Uprkos smrti uprkos zemlji manje stvarnoj
Od bezbrojnih smrtnih prizora
Ja sam na zemlji i sve je na zemlji samnom
Zvezde su u mojim očima ja rađam tajne
Po meri ove naše zemlje dovoljne.

Sećanje i nadanje nisu da ograniče tajne
Već da zasnuju život sutrašnji i današnji...

(Pol Elijar


​

 

[Nina]

Postoje samo četiri pitanja od istinske životne važnosti
Šta je sveto?
Od čega je duh sačinjen?
Zbog čega vredi živeti?
Zbog čega vredi umreti?
Odgovor na svako od ovih pitanja je isti.. LJUBAV.

 

[Nina]

 

[mari47]

"Postoji nekakav spoljašnji izgled žene, koji takozvani ukus malog grada pogrešno tumači kao lepotu. A zatim, postoji stvarna erotska lepota žene. Naravno, nije mala stvar prepoznati takvu lepotu na prvi pogled. To je - umetnost!"

"U životu, dragi moj prijatelju, nije reč o tome da osvojite što je moguće veći broj žena, jer je to samo spoljašnji uspeh. Reč je, pre svega, o tome da negujete sopstvene visoke zahteve, jer se u njima ogleda mera vaše lične vrednosti. Zapamtite, dragi prijatelju, da pravi ribar vraća sitne ribice u vodu!"

"Smešne ljubavi " - Milan Kundera

 

[Arhimedes]

Zadovoljan sam što sam proživeo vek, a nisam nikome naškodio.Ono što je meni štete naneseno,
davno sam zaboravio, gubitak je lakše podneti nego kajanje. - Meša Selimović

 

[Arhimedes]

Kada volite, vaša je ljubav poput talasa na moru. Deo je celine i zato je opšta i obuhvata sve. U svakoj ljubavi nalaze se sve ljubavi koje su proživljene pre nje. Kad volite, u vašoj ljubavi je ona oku nevidljiva (a opet svima vidljiva!) iskra privlačnosti koja plamti između zaljubljenih. Ljubav je tako snažna, a opet tako neuhvatljiva. To je zato jer svaka ljudska ljubav odražava onu božansku. Sve što razumem, razumem zato što volim. - Lav Tolstoj

 

[gost 254762]

Nesto razmisljam i cudim se sama sebi,jer sam mislila da nikad,ama bas nikad necu postaviti sebi ovo pitanje....da li postoje prava ljubav..ili ovo sto dozivljavamo samo imitacija nasih iluzija.Ne znam..vise nista ne znam,a mislila sam da znam.Sta znaci kad nekoga volis svim srcem i dusom i telom...dajes mu sebe celu,bezrezervno..sanjas zajednicke snove...zelje i htjenja su ista...sta se desava kad se sve odjednom rasprsi kao mehur od sapunice..gde sve te kapljice nestaju...vera u buducnost ,u ljubav zivota.u zivot...gde nestade...zasto ljudi moraju da ruse i ono malo sto vredi u ovom zivotu,a kao najredji dragullj,tesko se ili nikako ne nalazi...zasto unistavaju sansu da budu voljeni ,da budu srecni...ne razumem...nikad mi nece biti jasno....a nema zivota bez ljubavi,...mozes imati sve,ama bas sve sto ti srce i dusa pozeli...mozes kupiti sve..ali ljubav nikad....nju moras zasluziti da bi bio blagosloven ,jer ljubav nije svima podeljena..samo zasluznima...cak i kad se to desi..kad mislis da je to ono pravo...onda se probudis iz sna

 

[gost 254762]

u meni jos ima ljubavi i nikad nece nestati...i dalje volim srcem i dusom ....

 

[Nina]

Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su medju nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.

Njihovo je biće Voda. Voda je njihov Element. U vodi njihova priroda i sudbina.

Pekic

 

[Nina]

Svejedno je jesi li blizak ili dalek,
jesi li prijatelj ili nisi.
Svejedno je kakav si i ko si.
Jer ja te volim zato što više nije svejedno kakva sam ja,
kakve je boje lanjsko lišće.

Ne volim te zbog boli koju mi zadaješ.
Niti zbog radosti.
Već te volim zato što je napukao obruč samoće oko moga srca,
i što se moja krv izmešala
s krvlju velikoga sveta.

Ne volim te zbog devojačkog sna o ljubavi.
Niti zbog mosta izmedju dva plača.
Ali te volim jer si ti pukotina
kuda u mlazu izbija živa voda mog bića
i otiče, sretnica, daleko od sebe.

Vesna Krmpotić

 

[Nina]

Poznate i bliske stvari muce coveka u samoci.
Iz njih izvire dugogodisnje secanje..a u secanju je
uvek puno bola i kajanja. Naprotiv..udaljene i retko
vidjene stvari ostavljaju ceznju i slatku setu za onim
sto se samo zeljama miluje i samo uzdasima pozdravlja

 

[Arhimedes]

Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao
poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i povracima kući u suton
bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
*
Kada prah bude prekrio
strune mog instrumenta,
i gušteri se
po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
*
Muzika neće ćutati
u flauti života,
a sati će teći
neprekidno brujeći.
Skele će biti pune,
kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti,
govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.
*
Ali ko kaže
da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati
u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
I druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta onda ako me se ne setiš,
ako me nikad ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama?
*
Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu.

Rabindranat Tagore

 

[Nina]

Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti.
Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo,
budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna.
Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost.
Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo
juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a
najmanje ovo što danas radimo.

Pekic

 

[meseceva rosa]

Ti znaš...
ti ne gledajući vidiš
sve moje kotline,
sve praznine, sve ponore,
sve moje visove,
ti znaš.
Kao kad prebiraš
po otvorenoj knjizi,
kad prstom pokažeš
na sve sto počinje,
ti dlanom ukloniš
mrak, strah i bolove.
Ti toplo domiš
sve moje progone.
U tebi mirno je....

(V.Pajovic​

 

[meseceva rosa]

Guta me crni krug.
Parce plavog beskraja
u meni.
Kao okean pa k'o reka
sve manje je
bezi od crnog kruga
a polako
u njemu nestaje.
I lomi se
u vazduhu
poslednja izrecena zelja
u domu napustenom
rasute knjige
i nepospremljena
postelja.
Sve manje je plavog beskraja u meni...

(I.Uskokovic​

 

[meseceva rosa]

Trazio sam te po celom kosmosu
medju zvezdama...
Trazio sam te i na Zemlji,
po mnogim gradovima,
ispod kamenja
i ronio u dubine mora
sa nadom da te mozda tamo nadjem...
Trazio sam te u bajkama
i u mastanjima,
ali ne mogah da te nadjem.
A onda sasvim slucajno
pogledah u devojku,
malu, garavu, crnih ociju
sto me citav moj zivot gledala,
i gledao sam i ja nju
citav njen zivot,
i u njoj te pronadjoh.


(Goran Lazetic​

 

[gost 254762]

Svaki danasnji covek ispunjen je dubokim osecanjem svoje nepotpunosti, i zato tako strasno zudi za jednim, jedinim srodnim bicem koje bi ga dopunilo, za svojom drugom polovinom koja mu pripada i kojoj on sam pripada.

 

[gost 254762]

Ne cekaj ljubazan osmeh
Da bi osmehom uzvratio.

Ne cekaj da te vole
Da bi voleo.

Ne cekaj samilost
Da bi prepoznao prijatelja.

Ne cekaj bolji posao
Da pocnes da radis.

Ne cekaj da imas mnogo
Da podelis malo.

Ne cekaj pad
Da bi se setio saveta.

Ne cekaj patnju
Da bi verovao u molitvu.

Na cekaj vreme
Da ucinis neko dobro.

Ne cekaj patnju
Da trazis saosecanje.

Niti odvajanje
Da se ponovo zblizis.

Ne cekaj zato sto ne znas
Koliko ce to dugo trajati.

 

[meseceva rosa]