Život pisan srcem

Stala sam u red koji je tog dana bio toliko dugacak da sam se i sama iznenadila.Svi su cekali kartu toga jutra za jug,a ja sam cekala kartu koja nije povratka imala to je bila ona karta koja je vodila samo u jedan pravac.Nije mi uopste bio bitan pravac,jer kada znate da nemozete neke stvari vise vratiti tako vam je sve jedno i kuda idete.Nekako sam se docepala te jedinstvene karte.Pitate me,da li me je bio strah kada sam krenula?Ne,taman posla prosto sam osetila neko olaksanje,koje je bilo neopisivo.To je bio put koji me je napokon spustio u moje utociste.Koje je smirilo moju cud i zauvek mi izbrisao sva secanja.Zelja cak za povratkom nije ni postojala.Cak se nisam ni osecala da sam zalutala.U takvoj promeni sam pronasla smisao.
Beskraj

162789_180660915281820_164709013543677_690686_36461_n.jpg
 
".. Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepshe nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuche se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najoshtriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepshu od pesme slavuja ili sheve. Cena te predivne pesme je zivot, ali chitav svet zastaje da slusha, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje shto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."

Ptice umiru pevajuci, Kolin Mekalou
 
Pustam da voda klizi , da spere sve te gusece osecaje sto me pritiskaju, svaki put, svaki dan. Telo je samo ljuska, omotac duse, od tela najlakse mogao bi se oprostiti. Tvog ili svog. Emocije. Gusto utisnute u mene. Nema koju ne poznajem. Sve ih znam. Oduvek,cini mi se. Emocijama ne baratam, ni ne kontrolisem ih. One oduvek vladaju samnom. Ponosan sam bio na njih. Pitao se uvek zasto su mene izabrale, sve te emocije sto oznacavaju slabost? One druge, odredjene su za druge, jace. Hrabar ili kukavica? Uvek sam bio u nedoumici. Trazis da ih se odreknem, da vladam sa njima. Nisam po ukusu danasnjice. Po tvom ukusu. Nisam ni po svom. Mada sebe ipak volim. Ne mogu biti drugaciji. Ako se zbog tebe moram odreci emocija, ne mogu, zaista. Radije se odricem tvoga tela. I svoga. Odricem se svih neobecanih noci i dana. Odricem se takve ljubavi, kada drugacije nemas.
Nemoj misliti da ne zalim. Ni da previse zalim. Nemoj uopste misliti o meni. Sada ni ubuduce. A znam da hoces, verujem da hoces. Svaki put, svaki dan. I kad prodjem pored tebe, i kada te gledam, i kada se smejem, i kada se pitam - sta ti ustvari mislis, i kada te dodirujem samo pogledom, a ruke drzim u dzepu, znam da mislis na mene. I znas da ja mislim na tebe. Sada i ubuduce.
I ako ti obecam, sto puta u svakom danu, ti tako dobro znas da ja necu odrzati svoje obecanje. A znas da ga ni ne dajem da bih ga odrzao. Ti me pustas da obecam, a ja obecam da bi me putila da ga prekrsim. Kada ti kazem da te volim, kazes mi da ne smem! Ma ko mi zabraniti to moze? Voleti se moze na hiljadu i jedan nacin!
Odrekao sam se mnogo cega, onoga sto sam smatrao manje vaznim, ali osecanja ne mogu! Mozda i kod tebe izmedju tih hiljadu i jedan, postoji neki samo za mene? Kad kazem mozda, znam da postoji. Pitas me zasto bas Ti? Ispricacu ti jednom…
 
"...Ne želim da budem tvoja zabava, niti ti moja. Ne želim da te udaram iz pukog zadovoljstva, mrseći jasnu nit koja nas povezuje, da te prisiljavam da budeš na kolenima, a potom te ponovo vučem da se uspraviš.
Želim obruč oko naših srca koji bi nas usmeravao, a ne zlostavljao. Ne želim da te privučem bliže nego što to možeš da izdržiš. Niti želim olabavljene niti, vlakna koja se sa strane odmota...vaju stavljajući nam dovoljno užeta da se obesimo.
Govor prstiju, jezik gluvonemih, ostavlja na telu tragove telesne žudnje. Ko te je učio da krvlju pišeš po mojim leđima? Urezuješ svoje ime u moja ramena, obeležavaš me svojim znakom.
Zapisi na telu su trajni kod, vidljiv samo pod izvesnim svetlom, tu se odvija nabiranje života. Volim da moje telo bude zamotano daleko od radoznalih pogleda. Da kazuje sve, iako nikada previše otkriveno.
Niko ne zna šta to jedno biće vuče drugom. Postoji mnogo teorija: astrološka predodređenost, hemija, uzajamna potreba, biološki nagon. Časopisi i priručnici širom sveta uče vas kako da izaberete pravog partnera. Zašto da se prepustite slučaju kada možete živoj nauci.
Ja i ti smo se prepustili slučaju, zar ne? Uskoro će pristup zabavljanja kojim se bave samozvani stručnjaci svojim podacima omogućiti istinski eksperiment čiji će rezultati, bez obzira na to koliko su neobični, ostati u granicama koje je moguće kontrolisati. Ili bar tako kažu. Nema veze, virtualna stvarnost je tu."

Dženet Vinterson - "Zapisi na telu"


 
PESMA ODLAZEĆEM DANU

Kako mi je teško
da te pustim da odeš, dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.

U predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra

F.G. Lorka
 
Draga Andjelijo

Eve ti pišem poslednji put pošto si ispala tolko brezobrazna da ne odgovoriš ni na jedno moje pismo koje sam ti pratio po poštu. Ko velim, dobro Andjo, neka bidne što će da bidne. Neka su ti srećni putevi, ja ću se za sebe već pobrinem. Pa nesi ti jedina devojka u selo i ovaj svet. Će se nadje nešto i za mene.
Reko sam da ću te obaveštavam o svem što se u selo i čaršiju dešava, pa ću tako i da uradim ovaj put. Čisto da vidiš kakav je čovek ovaj tvoj Stanimir. Ja do svoju reč držim i ništa ne mož da me poremeti.
U selo se svašta izdešavalo. Na baba Milunku su nestale paprike, silni neki venci. Tražili ga ceo bogovetni dan i nadjoše gi kod komšiju Jordana. Čitava strka nastala. Jordan šćaše sve da gi pobije sas vile, al onda izleteo Milojko sas pušku, pa se očas red napravijo i paprika se vrati na baba Milunku. Sag kada se zna da ludi Milojko ima sačmaru niko se neće usudi da pravi abrovi po selo, a kamoli belaj po sirote udovice.
Komšija Danilo oženio onog svog blentaća sina jedinca. Svadba trajala 3 dana i 3 noći. To se pevalo i lumpovalo po vasceli dan. Na drugi dan nestao gi kum Stojan, tražili ga po sve kuće da se, nije uvukao kod neki ženskinja. Našli ga u obor kod svinje. Budaletina se zapila, pa se izvrnua preko ogradu i spije sas svinje. Kad su ga izvadili iz onaj obor, svi pocrkaše od smrad. Morali su da ga otprate na kuću.
Matori Ilija se vratio kući ranije sa njivu i zateko onu svoju sas Mileta poštara, sve na gomili. Ripnuo on na Mileta, Mile ripnuo na njega i puče bruka po selo. Tako mu i treba kad se oženio sas mladju. Sag bi Ilija da se raspušti, ali ona traži pola kuće i pola imanja sa sve traktor i automobili, pa se opet premišlja. Izgleda da ništa od razvod neće da bude.
Milosavljevići su dobili vize za Kanade, pa će si otputuju sledeći mesec. Tatko se odlučio da pokupuje svu zemlju od njih, pa će sledeće godine da bidnemo najači u selo. Majka ga ubedjiva da prodamo 2 ili 3 krave i onu šklopociju od bemve, pa da kupimo jedan džip. Tako da znaš Andjo moja, ja ću ti imam prvi džip u selo.
Čuo sam ja Andjo da se ti po Beograd vozaš sa džipovi, eto sag ću i ja Bože zdravlja da imam jedan. A kada se poso sas duvan i papriku u staklenici bolje razradi ću kupim i jedno stanče na Dedinje, samo da znaš. Eto tako, ti sag malo bolje razmisli šta ti je da činiš. Nisam ni ja na jedno oko ćorav. A nesam ni blesav kolko ti misliš Andjo moja.

Mnogo te pozdravlja, voli i ljubi tvoj Stanimir. Stamen ko kamen i jak ko zemljica i čekam te da se opametiš! Šaljem ti 1000 poljubaca Andjo moja i čuvaj mi se.


:lol::lol::lol:
 
Bezimeni besmrtnik je u prepisci Abelara i Helioze opisao kako ljubav dva bića, muškarca Abelara i žene Helioze skida sa sebe seks, kao Grkinja prirodu, i kako se sjedinjuju u misteriji braka duše. To je jedini ostvareni i srećni brak u istoriji sveta. To je odvažna i neostvariva i nemoguća ljubav, ali ona traži i zapoveda i jedina je prava ljubav. Ono što ona govori nije primer, nije učenje, nije teorija: kao što ne želi novac, slavu, ne propisuje ni pravila, i ne poziva da je slede. Tako se dogovorila sa sobom i s Bogom. I tako i jeste.
 
Ova misao me ponese cesto,a onda shvatim jednog momenta da koliko god mi putujemo kroz neko vreme,vreme nas sve brze i brze gazi.Pokusavam da ga stignem,ali vise ne mogu.Jer trka nije jednaka.u toj trci vidim svakog jutra jednu novu boru,mozda po neku sedu...i pustam ga da ide prosto ispred mene.Ne da se predajem,prosto sam pokosena u geografiji citavog ovog nemira.Raskrsnice stalno stoje u dusi.Ali koliko god da lutas,svako od nas pronalazi svoj neki put.Mozda je taj put i kriv,ali na tom putu ti je sve.I jutro koje svice,i ona tama i mrtvilo koje povremeno naidje,i krik i urlik sve je tu.Da li je to ipak sudbina,i da li smo mi ti koji svoje izbore nosimo u rukama.Slucajno sam shvatila da ova teorija ne pije uvek vodu.Zbog te nazovi sudbine skupljala sam mnogo puta u zivotu zrnevlje.gorela usnama i zaobilazila srce.Onda kada sam oplakala mnoge grobove,kada sam dotakla samo dno.Rekla sam sada samo mogu sebe da vucem za kosu...za ruke i da krvarim jer sam dusu okupala srcem.
Beskraj

154682_181599738521271_164709013543677_697754_5984003_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top