Што се тиче хилијазма и сам кажеш да је на Другом Васељенском Сабору осуђен јудејски хилијазам, а онда из тога лукаво извлачиш закључак да то значи да "отпада прича о 1000 година". Наравно да то не значи, јер једно је осудити учење да ће људи уживати у некаквом "земаљском рају" који ће им обезбедити неки лажни месија (нпр. Антихрист), а потпуно је друго веровати у тријумфовање Христа и васкрслих праведника на земљи обновљеној,преображеној и припремљеној за успостављање Новог Неба и Нове Земље након 1000 година како се каже у Светом Писму и у тумачењу светог Иполита Римског и осталих раније поменутих светих отаца. Једно је дакле веровати у Христа, а нешто сасвим друго у Антихриста. На Другом Васељенском Сабору је осуђен Керинт који је проповедао нека телесна сладострашћа и сл.,и зато се на основу тога претпоставља да је осуђен јудејски хилијазам који и заступа такво гледиште, а ни речју није поменут ни свети Иполит Римски, ни Иринеј Лионски ни остали оци које смо поменули, а који исповедају светоотачки хилијазам и не исповедају као Керинт никаква телесна задовољства подобна палим људима, већ проповедају обнављање човека и читаве природе силом Христовом. И из овог Мосовог текста јасно је да није осуђен светоотачки хилијазам. Такође, то што неки свети оци касније 1000 година тумаче алегоријски(нпр. свети Андреј Кесаријски) не значи да је укинуто буквално тумачење периода од 1000 година и да је алегоријско тумачење тачно, јер нигде није саборно осуђено ово буквално тумачење блаженог Лактанција, светог Јустина Философа и осталих отаца који исповедају светоотачки хилијазам,а које и ми прихватамо као потпуно сагласно Светом Писму, нити је икад саборно прихваћено алегоријско тумачење. Дакле, у Цркви постоје оба ова тумачења до саборне одлуке о томе. Према томе, наведи тај цитат који говори о осуди светоотачког хилијазма. Поменуо си Трулски Сабор, па онда цитирај те "дефинитивне запечаћене одлуке" са тог Сабора за које тврдиш да су донете! Наравно, да тако нешто нећеш никад цитирати,као што ниси ни до сад ниједном цитирао, јер немогуће је цитирати оно што не постоји, али свако може да види у какво време живимо, колико се данас људи маскирају иза истине и колико је само духовних превараната и шарлатана преплавило данашњи свет о чему Господ пророчки упозорава у Јеванђељу!
Што се тиче исповедања о Христу,и бестелесни Логос је Христос! Свети оци исповедају да је Христос двоприродан, али и једноличан, дакле исповедају да Христос има две природе тек после Оваплоћења, а да је та једна,иста личност пре Оваплоћења била једноприродна, јер је имала само једну - божанску природу. Дакле, пре Оваплоћења Христос је био једноприродан. Већ сам навео речи светог Јована Дамаскина који јасно каже да после сједињења (Оваплоћења) Христос има две природе, а "да је пре сједињења Христос имао једну природу, то је свима познато" (Тачно изложење православне вере – О двема природама;против монофизита,стр.240). Дакле, Христос је Богочовек тек од Оваплоћења, а пре Оваплоћења није био Богочовек већ само Бог. Пре Оваплоћења Христос је био бестелесан, а тек од Оваплоћења,из новозаветне переспективе у којој и свети оци и сви ми живимо, Га исповедамо и као телесног.Пре Оваплоћења Христос је био само нестрадалан, предвечан, нестворен итд., а након Оваплоћења је и страдалан, временски, створен. При том, Црква учи да је Он страдалан телом, јер је само тело страдално, временско, створено, а не Христова божанска природа и божанска личност. Кад кажемо да личност Христова спава,једе,пије,страда на крсту, итд., све се то односи на тело, дакле једење,спавање,страдање итд., све је то воља људске природе, а не воља божанске природе нити божанске личности. Дакле, кад кажемо да је Бог страдао на крсту не мислимо да је страдала Његова Личност сама по себи, јер је она божанска тј. нестрадална, већ да је страдало тело, јер је само тело страдално, а не Божанство, а Божанство тј. Бог је и божанска природа и божанска личност Христова. Дакле, кажемо да је Бог страдао телом. Одређена конкретна личност - личност Господа Исуса Христа, Сина и Логоса Божијег умара се,гладни и жедни, али све то је природно својство тела које је Христос примио, а не Његово лично својство, јер је божанска личност (као и божанска природа) нестрадална и зато се сама по себи не умара, не гладни, не жедни итд. Дакле, тело се умара, а не личност сама по себи. Такође, када се Христос из смирења (јер први је долазак Његов у смирењу, а други ће бити у слави и у страшном праведном гневу) бави столарским занатом, то се онај исти Христос од Оца рођен пре свих векова бави столарским занатом. Нико други, никаква друга личност, неки нови Логос, неки нови Христос, већ исти Онај који је свет створио. Исти тај Творац смешта се у утробу Пресвете Богородице која је тако у себе сместила Несместивог како и појемо у црквеној химнологији,као беба лежи у јаслама у витлејемској пећини, ходи земљом, беседи са апостолима и осталим људима,плови лађом итд. Ето чуда Оваплоћења! Тако кажемо и да је Логос (јер је Он једна,иста личност као Христос) пре Оваплоћења био само Бог, а после Оваплоћења је Богочовек тј. има и човечанску природу поред божанске природе коју је одувек имао, тј. постао је човек, а остао Бог,јер је непроменљив. Исто то кажемо користећи име Син Божији, јер је Син Божији једна иста личност као Христос и Логос (то су различита имена једне исте ипостаси;и као што се у Светом Писму каже "Надјени му име Исус" тј. назови то дете које се роди именом које као предвечни Бог одувек тј. предвечно има,исто се у Писму каже и "то што ће се родити, назваће се Син Божији", тј. назваће се именом које Он одувек као предвечни Бог има). Дакле, Син Божији је пре Оваплоћења био само Бог, а сада након Оваплоћења је Богочовек тј. постао човек, а остао Бог.Пошто је Христос од Оца рођен пре свих векова како у Символу вере исповедамо, то значи да је Христос предвечна божанска личност и да је тада имао само једну - божанску природу. То такође значи да је Христос постојао не само пре Оваплоћења него и пре стварања света, тј. Христос је,као и Отац и Дух Свети,савршени Творац који је цео свет извео из небића у биће. Христос није дакле чекао друго рођење да би могао да постоји како то произилази из сумашедше несторијанске јереси, већ Он постоји пре времена,пре сваке твари. Кад се други пут родио од Пресвете Богородице, тада је само добио тело које је Сам Себи створио, а све што је дотада имао (божанску личност и божанску природу) остало је потпуно исто како је било и пре примања тела, јер је Христос, као и Отац и Дух Свети апсолутно,потпуно,савршено неизмењив. Дакле, од Пресвете Деве Марије није се родио никакав други Христос у односу на Христа који постоји још од пре стварања света већ се родио исти тај Христос који се од Оца превечно и беспочетно рађа. Дакле, потпуно иста Личност се родила и други пут - Друго Лице Свете Тројице. Тада је само усвојена нова природа - човечанска која није нимало изменила ни божанску личност ни божанску природу.
Отац,Христос и Дух Свети разликују се у следећем: Отац је беспочетни узрок који беспочетно рађа Христа и од Кога беспочетно исходи Дух Свети, Христос се беспочетно рађа од Оца, а Дух Свети беспочетно исходи од Оца.Такође, Христос се оваплотио,а Отац се није оваплотио и Дух Свети се није оваплотио иако су и Отац и Дух Свети учествовали у Домостроју Оваплоћења Сина као што и у свему другом заједно делају,јер оно што им је заједничко је божанска природа и зато и исповедамо Свету Тројицу нераздељивом (због заједничке божанске природе) и несливеном (због разликовања божанских ипостаси). Христос је, дакле, Један од Свете Тројице, раније није имао човечанску природу већ само божанску коју заједничари са Оцем и Духом Светим, а након Оваплоћења прима и људску природу коју је узнео на Небеса и сео с десне стране Оца од Којег се никад није ни одвојио, јер је једно са Оцем и Духом Светим и пре стварања света и од стварања света до Оваплоћења и током Свог земаљског живота и после Вазнесења и у векове векова!
Толико од мене! Одговорио сам на клеветничке тврдње о хилијазму и имеслављу и појаснио православно учење о једноприродности Христовој пре Оваплоћења и двоприродности након Оваплоћења,а Сергиан и остали несторијанци нека и даље негирају Тачно изложење православне вере и Символ вере и све свете оце, а ми ћемо Христа исповедати онако како Црква заповеда. Заиста се гнушамо ове богохулне несторијанске јереси и заједно са Црквом Светом одлучно одбацујемо и проклињемо такву јерес и све непокајане јеретике. Амин!