Приметили смо да је у једном посту овде на форуму Сергиан изнео неке тврдње на које смо дужни да одговоримо. Нека у овој Светлој Седмици,с помоћи Божијом, ово буде још један наш мали прилог у одбрани и расветљењу истинског православног учења.Одговор је дужи,читаоци којима је то тешко да читају нека не замере,а и намењен је свакако само онима који заиста желе себи спасење и којима то зато неће бити тешко да прочитају.
Сергиан,наиме,каже следеће (парафраза): „Иначе хилијазам,имјабоштво и учење о једној природи Христа није ни разматрано 1971. године кад се тражила Омологија од РЦЗ. То су само ови сад измислили. То никад матејевци нису исповедали.“
Прво да одговоримо на тврдњу о исповедању једне природе Христове. Ми исповедамо две природе Христове – божанску и човечанску и једну ипостас Христову – божанску док Сергиан и остали несторијанци исповедају две природе Христове – божанску и човечанску и једну ипостас Христову – али не божанску, нестворену, предвечну ипостас као што свети оци уче него „богочовечанску“ (саму по себи) тј. неку нову створену ипостас. Дакле,ми учимо да је Христос Богочовек по природама и Бог по ипостаси (што је православно тумачење термина "богочовечанска личност"), а Сергиан учи да је Христос Богочовек и по природама и по ипостаси (што је јеретичко тумачење термина "богочовечанска личност").
Сергиан је више пута негирао Символ вере говорећи да у исповедању: „И у Једнога Господа Исуса Христа,Сина Божијег Јединородног,од Оца рођеног пре свих векова“,ово „од Оца рођеног пре свих векова“ се односи на „Сина Божијег Јединородног“, а не на „Једнога Господа Исуса Христа“ те је тако „доказивао“ да је превечност (рођење „пре свих векова“) својствено Сину, а не Христу тиме само показујући да он разликује личност Сина Божијег од личности Христа,иако је то једна иста непроменљива личност.
А такво његово закључивање,а заправо свесно искривљивање значења Символа вере ради обмане и завођења од пута спасења може се упоредити са следећим примером.
Кад кажемо: „Свети Сава,син светог Симеона Мироточивог,је наш први српски архиепископ и просветитељ“ по Сергиановом тумачењу ово „је наш први српски архиепископ и просветитељ“ се односи само на сина светог Симеона Мироточивог, а не на Светог Саву,тј. да је син светог Симеона Мироточивог наш први српски архиепископ и просветитељ,а не Свети Сава, као да Свети Сава није син светог Симеона Мироточивог.Исто тако,по њему ово „од Оца рођеног пре свих векова“ се односи на „Сина Божијег Јединородног“, а не на „Једнога Господа Исуса Христа“, као да Господ Исус Христос није Син Божији. Зато,насупрот Сергиановом небулозном тумачењу, ове горе реченице имају исто значење и када заменимо ред речи:
„Син светог Симеона Мироточивог, Свети Сава, је наш први српски архиепископ и просветитељ“.
„И у Једнога Сина Божијег Јединородног,Господа Исуса Христа, од Оца рођеног пре свих векова“
Зато и свети Јован Дамаскин на једном месту мења ред речи,јер се рођеност пре свих векова тј. превечност односи и на израз „Сина Божијег Јединородног“ и на израз „Једног Господа Исуса Христа“,јер се ради о једној истој личности.
„...И у једнога Сина Божијега јединороднога,Господа нашега Исуса Христа,од Оца рођеног пре свих векова...“ (Тачно изложење православне вере – О Светој Тројици,стр.155.)
Дакле, видимо да Црква исповеда да је Христос од Оца рођен пре свих векова тј. да је превечан.Дакле, као и Отац и Дух Свети има превечну личност и са Њима заједничари превечну (божанску) природу. А пошто „пре свих векова“,тј. пре стварања света, а такође и када је свет створен,али пре Оваплоћења, Христос није имао тело и душу тј. људску природу, већ само превечну божанску природу јасно је да је пре Оваплоћења Христос имао само једну природу (божанску). Тек после Оваплоћења Христос има две природе, јер поред божанске коју је одувек имао добија и човечанску коју раније није имао. Зато свети оци не уче како то Сергиан искривљује да је Христос двоприродан у смислу да Он одувек има две природе. Ако Он одувек има две природе (а знамо да је то тек од Оваплоћења) онда из тога управо и произилази ктенасовска несторијанска јерес да Христос постоји тек од Оваплоћења, јер тек од тада Он има две природе. Међутим, Сергиан и остали ктенасовци као што смо то и раније говорили увек изостављају трећи елеменат, а то је ипостас Христова. Наиме, свети оци уче да Христос има две природе тј. да је двоприродан, али зато увек кажу и то да је Он један,исти предвечни Логос и Син Божији. Дакле, пошто је Христос предвечан, то значи да је раније пре Оваплоћења имао само једну природу, а тек сад после Оваплоћења има две природе. То је оно што свети оци уче: Христос је двоприродан, али након Оваплоћења, јер речима да је Он један,исти Син и Логос Божији уче да је Он једноприродан пре Оваплоћења. Дакле,Црква не учи да је Христос само двоприродан, како то ктенасовци искривљују него и једноличан, а ово једноличан указује на то да се двоприродност Христова односи на време после Оваплоћења, а не пре Оваплоћења. Пре Оваплоћења то једно исто Лице (отуда термин једноличност) имало је само једну природу, тј. пре Оваплоћења Христос је једноприродан. Зато Христа по природама познајемо као створеног и нествореног, временског и превечног, описивог и неописивог, страдалног и нестрадалног,Бога и човека тек након Оваплоћења, а пре Оваплоћења Христос се по природи познаје само као нестворен, превечан, неописив, нестрадалан, као Бог. А по личности Христос се и пре и после Оваплоћења познаје само као Бог.
Зато,на једном месту кад разобличује монофизите који су учили да након Оваплоћења Христос има само једну – божанску природу, свети Јован Дамаскин каже да Христос има две природе након Оваплоћења (тј. након сједињења са телом),али исто тако јасно каже да је Христос пре Оваплоћења имао само једну природу:
„...А ако јеретици,опет,говорећи да је Христос једне природе, кажу да је она проста (несложена),тада ће они исповедати или да је Он сам (само-нап.) Бог,и приписаће му машту,а не очовечење, или да је,према Несторију, само човек. А где је онда Његово савршенство у божанству и савршенство у човечанству? И како ће рећи да Христос има две природе,када говоре да Он после сједињења има само једну природу?Јер да је пре сједињења Христос имао једну природу,свакоме је познато...“
(Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере – О двема природама;против монофизита,стр.240.)
Управо зато што је пре Оваплоћења Христос имао само једну - божанску природу, допуштено је Христа ("Анђела Великог Савета") изображавати и као бестелесног анђела што никад није оспоравао ни епископ Хризостом Солунски нити је то икад поменуто ни у матејевским посланицама из 1992. и 1993. године, ни у анатематизмима из 1997. године,како то тврди Сергиан у својим ранијим постовима. Црква само даје предност представљању Христа у човечијем телу, али не одбацује представу у облику анђела или јагњета.
Касније ћемо одговорити и на остале Сергианове тврдње.
...Уопште није филм скраћен,извучен из контекста или шта си већ навео...рекао сам већ овде да 
