Зилоти

[Sergian]

@Sergian
Brate Sergian ja se ne ljutim na tebe jer etiol je isparavao a i rakija je tekla u potocima te nisi mogao "bistro" da rasuđuješ! Šalim se naravno. Ipak, još jednom pokušaću da te "otreznim"!
Crno na belo si ispovedio hulu na ikonu svete Trojice ili su možda ovi veliki svetitelji jeretici: Sergije Radonješki, Josif Volocki, Aleksandar Svirski (ko se javio ovom velikom svetitelju koga je Bog proslavio potpuno ne truležnim moštima?!?) i mnogi drugi. Sveta Trojica je sveta Trojica i potpuno je licemerje da kažete da priznajete Rubljovsku ikonu, a ne priznajete njen originalni naziv, nego ga drsko menjate. Sveti Josif Volocki koga vi Grigorijevci često citarite je osudio slične jeretike (Židovstvujuće) koji su tvrdili da se Avramu nisu javila sveta Trojica, tj. da Rubljovska ikona nije ikona svete Trojice.
Otac Akakije poštuje vladiku Mateja Vrestenskog isto kao što ga poštuju zdravi matejevci koji su poslušali njegovo zaveštanje da se, kada se stvore uslovi ispravi nekanonsko jednolična hirotonija i da se pomire sa "Florincima". Vi bolesni matejevci iz vaše iskomplesiranosti samo sramotite vladiku Mateja i uopšte od Istinskog Pravoslavlja pravite neke svoje sektaške prćije, kako kome padne na pamet (Hrizostom, Grigorije, Kirik...). Oko pitanja "mirotočivosti" postoji veliki spor u Grčkoj. Mnogi matejevci, istinski matejevci koji veoma poštuju vladiku Mateja i nazivaju ga sveti otac ne priznaju naduvanu priču o "velikom mirotočcu", ta priča može samo da prođe daleko od Grčke i vi neupoznatost Srba vešto koristite. Ali na kraju krajeva svako ima pravo da priča šta hoće. I još jednom, pretpostavka o jednoličnoj hirotoniji svetog Save je najblaže rečeno smešna. Imam CD-ove sa Serafimovim-Grigorijevskim besedema, odvojiću deo filma o otkopavanju moštiju pa ću ga proslediti uz komentare na YouTube, da može svako da vidi šta vi sami govorite o vladiki Mateju.
Još nešto, javna debata se desila, po objavljivanju Serafimove knjige, u TrojiceSavinom manastiru na Avali gde su o. Akakije, o. Josif i brat Nedeljko održali predavanje na temu Matejevaca u Srbiji. Bili ste i vi pozvani ali se niste pojavili, zašto? Postoji video zapis tog predavanja na kome je bilo prisutno nekoliko desetina ljudi. Kompletno Serafimovo poglavlje u knjizi o "Florincima" je ovde detaljno pretreseno i objašnjeno, pokušaću da nabavim taj snimak, pa koga interesuje neka izvoli...Molim moderatore da nam daju malo prostora za forumašenje a ne da baš oni spamuju...Hvala

Брате, не љутим се ни ја на тебе. Што се тиче ракије, не печем је сваки дан па да будем опијен (мада, лепа је шала). Ово је наше исповедање увек било....
Међутим, твој проблем је што стално мењаш тезе, а ја ти упорно дајем просте одговоре. Нико од нас не сматра да се Авраму није јавила Света Тројица (цитираћу ти званичан став матејеваца о томе на крају), већ да Аврам није препознао Бога као Троипостасног, као што каже Предање. Бог је објавио људима Тројичност тек на Богојављање. Од тог момента, ми знамо да је Бог у три Лица. Опет ти понављам: то је Догмат!
Друго, уопште није спорно и да се та Рубљовска икона назива "Света Тројица", јер таквих назива има у историји Цркве. Али, тада нико није хулио на "новозаветну" икону Свете Тројице а ову Рубљовску називао да је она "једини образац Свете Тројице". Знало се да прва (тј.Рубљовска) припада Старом Завету а друга сапрестолна (са старцем, голубом и Христом) припада Новом Завету. И правила се разлика између Старог и Новог Завета. (коју ви, такође, не правите као андрејевци). Тако да ти Свети Оци које помињеш су то разликовали и обе иконе подједнако поштовали (иначе не би били Свети).
Затим, светом Александру Свирском се јавила Света Тројица (и постоји икона тог сусрета са три анђела) али не као "три анђела" јер је немогуће да се Христос представи као анђео у Новом Завету. То је јерес тврдити да се Христу даје бестелесност. Овде није проблем у Светом Оцу већ у иконографима који су временом изменили прототип те иконе. Такође, ми нисмо мењали назив већ смо само вратили онај предањски назив те Рубљовске иконе (провери то преко интернета). Тај назив "Гостољубље Аврамово" је од вајкада, предањски.
О жидоствујућим јеретицима сам већ одговорио, а ако треба, објаснићу касније њихове јереси..
У вези Моштију св. вл.Матеја сам исто објаснио, а ти се бавиш причама "рекла-казала", уместо да одеш тамо и лично се увериш у његову Светост. Ако је то о.Серафим причао о откопавању, сигурно није у негативном смислу, јер и он има један део Моштију код себе у келији (то сам целивао и дивно благоуха). Сви матејевци поштују Светост вл.Матеја, једино они који су отпали од Цркве (због гордости и слично)
А о Светом Сави и осталим једноличним хиротонијама из Житија Светих ћу цитирати данас поподне јер сада журим на посао.
Е, а ово је веома занимљиво: кажеш да сте одржали "предавање на тему матејеваца" пре неколико година. Добро си то рекао. Јесмо били позвани, али ми не желимо да присиствујемо вашим "предавањима" већ хоћемо јавну трибину (полемику, расправу), а не да слушамо ваше промашене приче. И још нешто: један од тих предавача је, у међувремену, тотално променио свој став о матејевцима и схватио је нашу исправност. Знам то, јер сам више пута разговарао са њим о овој теми. Само, још нема храбрости да вам то призна...
..........................................................................................................................

У следећем посту је комплетна Посланица Светог Синода из 1993.године. Тада је ово потписао и архиепископ Андреј али је после повукао потпис са још два епископа (Пахомије и Николај) и они су се после сврстали на страну новоиконобораца. Молим да се обрати пажња на тачку број 7.

 

[Sergian]

Црква ИПХ Грчке
Свештени Синод
Атина, 26-02-1993, №2660


ПАСТИРСКА ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА

Свештени Синод Истинo-Православне Цркве Грчке

Свој Христоименитој пуноћи Њеним, клирицима, монасима и мирјанима


Благодат и мир и милост Оца и Сина и Светога Духа, Светe и Једносуштнe и ЖивотворнeТројицe, Једног Божанства, да буде са свима вама. Амин.

Чеда наша у Господу љубљена и драга,

Света мајка и управитељка наша Црква имајући за основу началника и савршитеља сваког доброг дела, Господа нашег Исуса Христа и за руководитеља Духа Светог, има као Суштину и састав Црквене Јерархије самим Оцима предана слова, то јест истинито схватање и тачно знање божанствених Писама, сагласно богогласним Дионисију Ареопагиту и Другом правилу Светог Седмог Васељенског Сабора. Дужност наших епископа управо јесте одбрана свете и беспрекорне Вере и очување нашег Свештеног Предања од сваког противног коришћења, било одакле да произлази, очување повереног нам стада, купљеног часном крвљу Господа нашега Исуса Христа, от сваке злославне погибељи, кроз проповед Православног Исповедања и осуде сваког мишљења или учења које противречи свештеним установама Свете Саборне Цркве.
У нашој Пастирској Окружној Посланици под бројем 2566 од 23-1-1992, објављена је Отачки и Саборно заснована и предата нам Вера и Свештено предање Православне наше Цркве, поводом мишљења која су се, на жалост, у последње време појавила о појединим Свештеним Иконама које су у њој поменуте, а нарочито о Свештеној Икони Свете Тројице и Устајања Господњег из Гроба.

Чеда љубљена у Господу,

Од искони непријатељ људског рода и противник наш ђаво, сејач раздора, који је управљао током последњих година појединим лицима, који никаквог општења у тајнама са нама немају, који се називају православнима али нису такви, који су се показали као служитељи рационализма и погодно оруђе иконоборачке прелести, у оспоравању и одбацивању Свештене Иконе Свете Тројице, то јест Безначалног Оца као ''Старца Данима'', Сина како се јавио у телу и Светог Духа у виду Голуба и у писању злославних мишљења, које су формулисали писмено, у спису од 30.10.1976 солунске парохије Светог Јована Богослова штампаном током 1980 и 1990 година, објављеном и у нашој Православној Цркви, на саблазан и завођење, (овај ђаво) раширио је изнова замке обмане па је тако објављена у Солуну, током 1990г., књига извесног Георгија Гаврила из Америке, под називом ''Забрањене слике'', која је преиспуњена пустословљем и зловерјем и представља пројаву савременог иконоборства.

Али, авај. Неки од наших хришћана су се помрачили и устали против нашег Свештеног Предања, због опчињености или прелести или због подражавања поменутим новоиконоборачким публикацијама и сами су саставили нешто слично по сопственом мудровању, несагласно свештеним формулацијама светих Отаца, оспоравајући и поричући Свештене Иконе Свете Тројице, Устајања из Гроба - Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, Гостопримства Авраамовог и Силаска у ад.

Та пустословна дела су:

а) Спис под називом ''Иконографско представљање Бога Оца'' (Атина, 1990) и посланица од шеснаест страна, од 3.10.1991, јеромонаха Касијана Брауна.

б) Трактат од двадесет страна, од јуна 1991, јеромонаха Амфилохија Тамбураса и

в) Рад од шеснаест страна монаха Хрисафија и све што је написано у вези са тим списима.
Исто тако и посланице јеромонаха о.Јоаникија Мепдиатиса и монаха о.Анастасија из 1991, 1.8.91 и 11.5.92, под називом ''Одлучни протест'' и ''Анализа'', у којима су, у покушају да оповргну ставове горепоменутих, формулисали исто тако антиправославне ставове.

Све горе поменуто се отворено или прикривено одобрава упркос нашем Црквеном Предању, али њихова лаж и искажујуће изругивање су препознати и изобличени од стране Епископа, клирика, монаха и мирјана наше Цркве који исповедају догмате благочешћа.

Ми, пак, као Пастири Православне Цркве, дужни смо да осудимо и узроке и да одсечемо мачем Истине и корење и гране и цвет те злославне заблуде и празнословља која се тамо налазе.

Јер се кроз горепоменуте списе празнослови:

1. Да је, наводно, Свесветим Духом безгрешно и постојано вођена и Господом нашим Исусом Христом руковођена и Светим Оцима управљана, стуб и утврђење Истине, беспрекорна и чиста Христова Црква, примила или претрпела заблуде или грешке током векова, противно другој одредби Исповедања знаменитог Доситеја патријарха Јерусалимског који је рекао: ''Могуће је да неки човек, који говори по себи самом погреши и превари се, Саборна Црква, пак, као она која никад није говорила нити говори од себе саме, већ од Духа Божијег, не може никако погрешити или уопште обманути или се обманути, него исто као и Божанствено Писмо она је постојана и има вечни ауторитет''.

2. Да се, наводно, уводи идолопоклонство, будући да Православна Саборна Црква изображава, целива и клања се безначалном Оцу као ''Старцу Данима'', Сину у телу и Светоме Духу у виду голуба, на једној икони Свете Тројице, насупрот анатеми светог Седмог Васељенског Сабора, и не бојећи га се, (који објављује) ''онима који се усуђују да говоре, да је Саборна Црква икада прихватала идоле, као оне који тако сву Тајну руше и руже хришћанску Веру, анатема'' (Синодик Православља).

3. Да се, наводно, на икони у представи безначалног Оца описује неописива божанска природа, противно одлукама Светог Седмог Васељенског Сабора, који одређује да се божанска природа Свете Тројице, ''скривена и невидљива, не изображава'', док с друге стране анатемише оне који празнослове, говорећи: ''Онима који не примају пророчка виђења, и не допуштају њихово изображавање, о чуда! и пре оваплоћења Слова, него или празнослове да су пророци видели саму недоступну и неспознатљиву суштину, или мудрују, да су пророцима били откривени образи истине и символи и обрасци, али не допуштају да се изображава Слово и Његова страдања нас ради, анатема'' (Синодик Православља).

4. Да се, наводно, у богојављањима Старог Завета, јавио само Логос насупрот Светим Оцима нарочито Василију Великом који говори, у свом Петом слову против Евномија, да ''ни виђење ни пророковање Оца и Сина и Светога Духа не бивају одвојено''.

5. Да, наводно, име ''Старац Данима'' јесте само име Христа али не и Оца, нарочито у виђењу пророка Данила, што противречи сведочанствима Светих Апостола и великих јерараха, Атанасија Великог, светих Кирила Александријског, Јована Златоустог, Григорија Паламе, Симеона Солунског (ова сведочанства су благоверно навели светогорски Оци у православном трактату под називом ''Света Тројица у православној иконографији'', Света Гора, 1991) и поузданој химнологији Цркве, која поје ''У тајанственом виђењу једног трисветлог господства (божанства), Христа судију угледа Данило како Оцу иде, и Духа како објављује виђење'' (Тројични Канон, 5.глас).

6. Да је, наводно, икона Свете Тројице латинског порекла, док несумњива историјска сведочанства показују да је византијског.

7. Да је, наводно, једина икона Свете Тројице, икона Гостопримства Авраамовог, науштрб иконе Свете Тројице, иако је Православна Црква примила сваку од њих на свој начин.

8. Да се, наводно, ни на једној икони не изображава Свети Дух као Голуб, осим на икони Крштења, насупрот позитивном мишљењу Светог Седмог Васељенског Сабора који је прихватао чак и голубове-фигуре, који су се налазили изнад божанствених купељи и жртвеника'' (Акта Седмог Васељенског Сабора,320).
............................................................................................................................

 

[Sergian]

2.део Посланице:
.........................................................................................................................
9. Да је, наводно, икона Свете Тројице осуђена на московском Сабору 1666 г., чије правилне и неправилне одлуке описује историја, иако је 51. одлука тог Сабора '' да се од сада више не изображава икона Господа Саваота… '', донета због злоупотреба од стране ''људи сиромашних и необразованих, неупућених у питања иконописа и сујтних'' (тамо). Православно, пак, руско Предање, и пре и после 1666., држи свештене иконе Свете Тројице.

10. Да је, наводно, икона Свете Тројице осуђена антикољиварима на Константинопољском Сабору 1780., док је уствари осуђена друга икона која представља латинску новотарију (''Неразграбљени символички енколпиј'', Арсеније Котеас, стр.73).

11. Да, наводно, икона Свете Тројице подсећа на Аријеву јерес, и да три различита образа означавају три различита циља спасења, противно св.Теодору Студиту који говори: ''Један је Бог и Господ, иако у различитим образима то треба схватити'' (P.O. 99,337).

12. Да, наводно, не треба изображавати Устајање из гроба Господа нашег Исуса Христа, зато што нико није видео тај догађај, и да је недопустиво да се Христос представља наг изнад Гроба, насупрот Саборној Христовој Цркви, Која одувек говори ''Васкрсење Христово видевши'' и упркос Синодику Православља који говори ''онима који не прихватају да је устао (Господ) на иконама, и који их не поштују и не поклањају им се, анатема трипут'', јер Црква изображава телесно устајање Васкрслог Христа ''подобно последњем Васкрсењу на које се надамо'' (9. песма, седми глас).

13. Да су, наводно, сагласно тврдњи Г.Гаврила, сва створења видљива или невидљива (створена) из нечега , што противречи стварању из небића из Прве главе Постања, упркос анатеми Синодика Православља на оне који прихватају да је твар самобитна.''

Такве злославне тврдње и остало, што се супротставља учењу светих Отаца и несагласно је са Православним Предањем, а садржи се у горепоменутим списима и све што тврде њихови састављачи, мешајући богословље са божанским домостројем, Истинску Икону са искуственом, Природу са Образом (Ипостаси) и Божанску Суштину са снисходећим и символичким богојављањима, ми посебно осуђујемо као јеретичко и држимо за осуђено од стране Православне Цркве и сасвим одбачено, као оно које се разликује од нашег Православног Предања, као црно од белог и заблуда од Истине.

Позивамо заражене овим злослављем, да и они осуде и анатемишу, одбаце и осуде их као јеретичке, сагласно вековној пракси Цркве. На оне који су упорни и неисцељиво болесни налажемо одговарајуће епитимије, штитећи са тачношћу истину.

Исто тако осуђујемо све пашквиле које су распрострањене у виду анонимних или неанонимних посланица, у којима су формулисане разне недозвољиве и сасвим недопустиве хулне тврдње, нарочито против Јерараха Цркве. Будући да је овим анонимним и неанонимним посланицама изазвана смутња у благочестивој пуноћи Цркве, Свештени Синод је поступио строго према њима, и зато је он на свом заседању 22.10.1992, дејствујући као Синодски Суд, приступио одлучењу непокајаних, прикривених, анонимних или неанонимних хулитеља и клеветника високих црквених лица.

На исти начин осуђујемо и све посланице, брошуре и књиге или усмене изјаве које су распрострањене и објављене недобронамерно, већ у свесном незнању и отклоњењу од истине и које су истицале да не постоје никакви проблеми са иконама, или да је реч о простој расправи о неким Свештеним Иконама, и које су покушале да морално подрже и оправдају заблуделе, противно Василију Великом који је заповедио: ''Не ласкајте, браћо, онима који изазивају у вашим душама лукава учења, и не допуштајте да са вашим знањем народ Божији пренебрегне лажна учења и њима се упропаштава.'' (Посланица 207).

Још осуђујемо и покушаје да се окаљају и оклеветају заштитници предањских установа Цркве, који су чињени са спаљеном савешћу против здравомислећих поборника Вере, које смо дужни да достојно наградимо, сагласно Синодику Недеље Православља - ''након што су оправдане свете и часне иконе, свечано проглашени они који благочестиво и правилно верују, и осуђени нечастиви противници који не прихватају поштовање светих икона, и предани анатеми'', запевајмо Благодарствену песму доброчинитељу свих Богу, за објаву благочешћа и избављење од невоља. Заповедамо да се нико не усуђује да износи нова учења, самозвано узевши звање учитеља, по људским измишљањима и рационалистичким мудровањима, усуђујући се притом и на критику Свештеног Предања.

Ми, пак, као истинити пастири које је Дух Свети поставио за Епископе Цркве Христове, као они који будно епископствују, предузимамо мере сваки пут против саблазни које се појављују.
Зато и исповедамо и објављујемо још једном, да остајемо непоколебљиво при томе што је одлучио и одредио Свети Седми Васељенски Сабор, о светим и свештеним иконама, исповедајући заједно са Светим Оцима и осуђујући свако иконоборство у било ком виду, било да се пројављује као старије или као новије, као и одбацивање и оспоравање Свештених Икона Свете Тројице, Устајања Господа из Гроба, Гостопримства Авраамовог или било које друге православне иконе.

Следимо, пак, одлуци Светих Отаца - ''оне који додају или одузимају било шта из Саборне Цркве, анатемишемо'' и ''ако ли ко, било које црквено предање, писано или неписано, нарушава, анатема трипут''. Гнушамо се и сваке новотарије као прилога ђаволског'', као што је и Свеправославни Сабор Патријараха 1848 г. одлучио.

Високопреподобни јереји и ђакони, преподобни монаси и најблаговернији мирјани, истинита чеда Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве ''будите трезвени и бдите'' (1Петр. 5,8). Супарник ваш ђаво ''знајући да мало времена има'' (Откр. 12,12), тражи данас ако је могуће ''да превари и изабране'' (Мт.24,24). Наша, пак, мајка Црква жели да спасе свакога од нас. У послушању и смирењу, без колебања, чувајмо наше Свештено Предање истинитим и неизмењеним. И чувајмо га како од општих напада, тако и од злославних мишљења појединих опасних људи.

У закључку, истичемо за православне важну чињеницу, да Свештене Иконе нису просто средство информације као ''књиге за неписмене''. Тим пре оне нису уметнички предмет, слично савременим светским обичајима, већ представљају предмет целивања и поштовања и уважавања, које ''на првообраз прелази'', сагласно Апостолским Установама и Небогласном Василију Великом и отачкој објави Светог Седмог Васељенског Сабора - ''онима који знају и проповедају да као што се усне и уши освећују речју, тако се слично и часним иконама освећују очи оних који гледају, и кроз њих ум узводи к богопознању, вечни спомен трипут'' (Синодик).

Зато, чеда љубљена у Господу, стадо и пастири, имајући мир друг са другом, узнесимо у Тројици Богу нашем, славу част и поклоњење. Бог, пак, мира, Помоћник и Заштитник да нас сачува ''од свакога зла'' (Пс.120) ових злих дана, и ''да управи срца и помисли свих нас на свако добро дело''.



Усрдни ка Господу молитвеници

Свештеног Синода Цркве ИПХ

Предстојатељ

Атински и све Грчке АНДРЕЈ

Чланови

Месинијски ГРИГОРИЈЕ

Атички и Мегаридски МАТЕЈ

Пирејски НИКОЛАЈ

Арголидски ПАХОМИЈЕ

Фтиотидски ТЕОДОСИЈЕ

Сервијски и Козански ТИТ

Солунски ХРИЗОСТОМ

За Цркву ИПХ Кипра Китијски ЕПИФАНИЈЕ

Секретар Свештеног Синода архим. КИРИК КОНДОЈАНИС

 

[gost 4554]

2.део Посланице:
.........................................................................................................................
9. Да је, наводно, икона Свете Тројице осуђена на московском Сабору 1666 г., чије правилне и неправилне одлуке описује историја, иако је 51. одлука тог Сабора '' да се од сада више не изображава икона Господа Саваота… '', донета због злоупотреба од стране ''људи сиромашних и необразованих, неупућених у питања иконописа и сујтних'' (тамо). Православно, пак, руско Предање, и пре и после 1666., држи свештене иконе Свете Тројице.

10. Да је, наводно, икона Свете Тројице осуђена антикољиварима на Константинопољском Сабору 1780., док је уствари осуђена друга икона која представља латинску новотарију (''Неразграбљени символички енколпиј'', Арсеније Котеас, стр.73).

11. Да, наводно, икона Свете Тројице подсећа на Аријеву јерес, и да три различита образа означавају три различита циља спасења, противно св.Теодору Студиту који говори: ''Један је Бог и Господ, иако у различитим образима то треба схватити'' (P.O. 99,337).

12. Да, наводно, не треба изображавати Устајање из гроба Господа нашег Исуса Христа, зато што нико није видео тај догађај, и да је недопустиво да се Христос представља наг изнад Гроба, насупрот Саборној Христовој Цркви, Која одувек говори ''Васкрсење Христово видевши'' и упркос Синодику Православља који говори ''онима који не прихватају да је устао (Господ) на иконама, и који их не поштују и не поклањају им се, анатема трипут'', јер Црква изображава телесно устајање Васкрслог Христа ''подобно последњем Васкрсењу на које се надамо'' (9. песма, седми глас).

13. Да су, наводно, сагласно тврдњи Г.Гаврила, сва створења видљива или невидљива (створена) из нечега , што противречи стварању из небића из Прве главе Постања, упркос анатеми Синодика Православља на оне који прихватају да је твар самобитна.''

Такве злославне тврдње и остало, што се супротставља учењу светих Отаца и несагласно је са Православним Предањем, а садржи се у горепоменутим списима и све што тврде њихови састављачи, мешајући богословље са божанским домостројем, Истинску Икону са искуственом, Природу са Образом (Ипостаси) и Божанску Суштину са снисходећим и символичким богојављањима, ми посебно осуђујемо као јеретичко и држимо за осуђено од стране Православне Цркве и сасвим одбачено, као оно које се разликује од нашег Православног Предања, као црно од белог и заблуда од Истине.

Позивамо заражене овим злослављем, да и они осуде и анатемишу, одбаце и осуде их као јеретичке, сагласно вековној пракси Цркве. На оне који су упорни и неисцељиво болесни налажемо одговарајуће епитимије, штитећи са тачношћу истину.

Исто тако осуђујемо све пашквиле које су распрострањене у виду анонимних или неанонимних посланица, у којима су формулисане разне недозвољиве и сасвим недопустиве хулне тврдње, нарочито против Јерараха Цркве. Будући да је овим анонимним и неанонимним посланицама изазвана смутња у благочестивој пуноћи Цркве, Свештени Синод је поступио строго према њима, и зато је он на свом заседању 22.10.1992, дејствујући као Синодски Суд, приступио одлучењу непокајаних, прикривених, анонимних или неанонимних хулитеља и клеветника високих црквених лица.

На исти начин осуђујемо и све посланице, брошуре и књиге или усмене изјаве које су распрострањене и објављене недобронамерно, већ у свесном незнању и отклоњењу од истине и које су истицале да не постоје никакви проблеми са иконама, или да је реч о простој расправи о неким Свештеним Иконама, и које су покушале да морално подрже и оправдају заблуделе, противно Василију Великом који је заповедио: ''Не ласкајте, браћо, онима који изазивају у вашим душама лукава учења, и не допуштајте да са вашим знањем народ Божији пренебрегне лажна учења и њима се упропаштава.'' (Посланица 207).

Још осуђујемо и покушаје да се окаљају и оклеветају заштитници предањских установа Цркве, који су чињени са спаљеном савешћу против здравомислећих поборника Вере, које смо дужни да достојно наградимо, сагласно Синодику Недеље Православља - ''након што су оправдане свете и часне иконе, свечано проглашени они који благочестиво и правилно верују, и осуђени нечастиви противници који не прихватају поштовање светих икона, и предани анатеми'', запевајмо Благодарствену песму доброчинитељу свих Богу, за објаву благочешћа и избављење од невоља. Заповедамо да се нико не усуђује да износи нова учења, самозвано узевши звање учитеља, по људским измишљањима и рационалистичким мудровањима, усуђујући се притом и на критику Свештеног Предања.

Ми, пак, као истинити пастири које је Дух Свети поставио за Епископе Цркве Христове, као они који будно епископствују, предузимамо мере сваки пут против саблазни које се појављују.
Зато и исповедамо и објављујемо још једном, да остајемо непоколебљиво при томе што је одлучио и одредио Свети Седми Васељенски Сабор, о светим и свештеним иконама, исповедајући заједно са Светим Оцима и осуђујући свако иконоборство у било ком виду, било да се пројављује као старије или као новије, као и одбацивање и оспоравање Свештених Икона Свете Тројице, Устајања Господа из Гроба, Гостопримства Авраамовог или било које друге православне иконе.

Следимо, пак, одлуци Светих Отаца - ''оне који додају или одузимају било шта из Саборне Цркве, анатемишемо'' и ''ако ли ко, било које црквено предање, писано или неписано, нарушава, анатема трипут''. Гнушамо се и сваке новотарије као прилога ђаволског'', као што је и Свеправославни Сабор Патријараха 1848 г. одлучио.

Високопреподобни јереји и ђакони, преподобни монаси и најблаговернији мирјани, истинита чеда Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве ''будите трезвени и бдите'' (1Петр. 5,8). Супарник ваш ђаво ''знајући да мало времена има'' (Откр. 12,12), тражи данас ако је могуће ''да превари и изабране'' (Мт.24,24). Наша, пак, мајка Црква жели да спасе свакога од нас. У послушању и смирењу, без колебања, чувајмо наше Свештено Предање истинитим и неизмењеним. И чувајмо га како од општих напада, тако и од злославних мишљења појединих опасних људи.

У закључку, истичемо за православне важну чињеницу, да Свештене Иконе нису просто средство информације као ''књиге за неписмене''. Тим пре оне нису уметнички предмет, слично савременим светским обичајима, већ представљају предмет целивања и поштовања и уважавања, које ''на првообраз прелази'', сагласно Апостолским Установама и Небогласном Василију Великом и отачкој објави Светог Седмог Васељенског Сабора - ''онима који знају и проповедају да као што се усне и уши освећују речју, тако се слично и часним иконама освећују очи оних који гледају, и кроз њих ум узводи к богопознању, вечни спомен трипут'' (Синодик).

Зато, чеда љубљена у Господу, стадо и пастири, имајући мир друг са другом, узнесимо у Тројици Богу нашем, славу част и поклоњење. Бог, пак, мира, Помоћник и Заштитник да нас сачува ''од свакога зла'' (Пс.120) ових злих дана, и ''да управи срца и помисли свих нас на свако добро дело''.



Усрдни ка Господу молитвеници

Свештеног Синода Цркве ИПХ

Предстојатељ

Атински и све Грчке АНДРЕЈ

Чланови

Месинијски ГРИГОРИЈЕ

Атички и Мегаридски МАТЕЈ

Пирејски НИКОЛАЈ

Арголидски ПАХОМИЈЕ

Фтиотидски ТЕОДОСИЈЕ

Сервијски и Козански ТИТ

Солунски ХРИЗОСТОМ

За Цркву ИПХ Кипра Китијски ЕПИФАНИЈЕ

Секретар Свештеног Синода архим. КИРИК КОНДОЈАНИС

U ovoj Crkvi više velikodostojnika nego vernika...

 

[Sergian]

U ovoj Crkvi više velikodostojnika nego vernika...

Не лупај глупости. Тада је било око 7000 верника, а данас је тај број око 4500 чланова Цркве (јер су новоиконоборци одвојили са собом око 2500 људи).

 

[Sergian]

С обзиром да сам обећао да ћу показати примере из Житија Светог Саве и осталих Светих да су постојали многи примери једноличне хиротоније у Цркви, ево то сада испуњавам.
Пошто сам раније цитирао каноне из Пидалиона и Апостолских Установа у којима се јасно показује да, у случају икономије, се може извршити једнолична хиротонија, сада ћу показати практичним примерима.
Да не би губио време тражећи још примера (из Житија Светих, а ови су сасвим довољни), узео их из књиге о.Серафима Светогорца "Апологија зилота матејевца".
То све се може проверити из тих извора. Болдовао сам најбитније речи, и нисам цело Житије цитирао.
..................................................................................................................................
О освеђењу епископа Преосвећенога кир Саве:

"И ту изабра од ученика својих богоразумне и богобојажљиве и часне мужеве који могу управљати људе по божанственом закону и по предању Светих Апостола, и да чувају указање Светих и богоносних Отаца. И осветивши их, сатвори их епископима и предавши им крајеве отачаства свога, посла свакога од њих у своју енорију...'' извор: "Житије Светог Саве'' Дометијан, издање 2001, стр. 223 - 224

Овде се јасно види да је Свети Сава извршио једноличну хиротонију, јер се глаголи "изабрати" и "сатворити" помињу у трећем лицу једнине.
Тачно је да је он добио благослов од Цариградске Патријаршије, али очигледно да од другог епископа није било трага. Иначе, Савини биографи Дометијан и Теодосије би то написали.
..........................................................................................................................
ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ЕВСЕВИЈА САМОСАТСКОГ

"... За време царовања Јулијана Одступника (361-363), Црква Христова трпела је још веће зло неголи за време царовања Констанција. Уз аријанску јерес која је смућивала све правоверне у васељени, присајединило се и гоњење од незнабожаца... У такво љуто време Св. Евсевије, сакривши свој епископски чин, обукао се у војничку одећу и у њој је почео да обилази Сирију, Финикију и Палестину, утврђујући хришћане у православној вери. Где је налазио Цркве без свештенослужитеља, тамо је постављао јереје (свештенике) и ђаконе као и друге клирике а за епископе је постављао само оне који су одбацивали аријеву јерес и исповедали Православље., извор: Житија Светих у преводу Димитрија Ростовског, за 22.јун
................................................................................................................................
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЕПИСКОПА ДИСАНА ПРЕЗВИТЕРА МАРИЈАВА, АВДИЕСА И ОСТАЛИХ СТРАДАЛИХ У ПЕРСИЈИ

Када персијски цар Сапор (325-379 год.) удари на грчко царство, заузе место Византин, и војнике које нађе тамо поби, а старце, жене и децу, као и епископа Илиодора, презвитера Дисана и Маријава и остале клирике остави у животу. Пред своју смрт епископ Илиодор посвети за епископа презвитера Дисана... (Житија Светих, Јустина Поповића за 9. април)
............................................................................................................................
СПОМЕН ОЦА НАШЕГ КАСТИНА, ЕПИСКОПА ВИЗАНТСКОГ
(25.јануар)
''Вазда благородног и праведног Кастина,
учини Христос, од неверника, жртвоприноситељем.''

»Овај, међу Светима, отац наш Кастин, који је водио порекло из Старог Рима, раније је по вероисповести био идолопоклоник, а по звању председавајући царског Сената и веома богат човек. Пошто је, код апостола записано да ''које унапред позна, Бог оне и одреди'' (Рим. 8, 29), Бог је судбину и овога Светитеља устројио човекољубиво и спасоносно. Све оно што Бог допушта да нам се догоди, премда наизглед неповољно по нашем мишљењу, ипак је усмерено ка ономе што је корисно за нашу душу, као што је и коринтског мученика, заштитнички, Павле предао Сатани да би му, како каже, душа била спасена. Тако је и овог Светитеља демон много година мучио, по допуштењу Божијем, како би се тиме устројило његово спасење и то његовим одвраћањем од заблуде идола. Пошто је Светитељ употребио свакаква лукавства и покушао да се на сваки начин излечи од демонског мучења, а у томе није успео, због тога се налазио у недоумици и очајању у вези са својим исцељењем. Тада је, наиме, Кирилијан, епископ аргирупољски, вршио чуда по местима око Константинопоља; стога је Кастину јављено у Рим да постоји такав човек чудотворац, који може да га ослободи демона. Сместа, дакле, пошавши из Рима, пошао је ка Византу и сусрео Светог Кирилијана. Павши му пред ноге, стаде га молити да га излечи. Био је излечен, а после тога се одмах и крстио. Тада, поделивши сиромасима сву своју имовину, остао је уз чудотворца Кирилијана, помажући му као да је неки роб или бедник. А блажени Кирилијан, имајући дар прорицања, предвидео је да ће и благополучни Кастин постати способан да сакупља народ. Стога га је упознао са целим црквеним учењем. А када је овај био на самрти, рукоположио је Кастина за архиепископа аргирупољског и византског, наложивши му следеће: ''Ето дете, постао си епископ благодаћу Божијом, помоћу моје руке. Стога се старај да Цркву аргирупољску преместиш на тло преко пута Византа, јер то ми се од Бога приказало пре много времена''. Пошто је Кирилијан умро, блажени Кастин се постарао, пре свега другога, да оснује цркву у северном делу Византа, по имену Свете Јефимије, која је, мало пре тога, пострадала у Халкидону. Затим је преместио епископат аргирупољски у ту цркву. Тако је овај Кастин осамнаести епископ аргирупољски, а први, то јест после апостола Стахиса, епископ византски. Пошто је апостолски и богоугодно напасао стадо Христово током седам година, и пошто је за свог наследника у Византу рукоположио веома побожног Тита, преставио се у Господу 241. године.« (грчки ''Синаксар'',стр.645 – 646)

У ЖИТИЈУ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ У ТОМ ИСТОМ ''СИНАКСАРУ'' ЗА 13. НОВЕМБАР НА СТР. 386 – 387, ОПИСУЈЕ СЕ СЛЕДЕЋИ СЛУЧАЈ:

»Пошто су цареви војници одвели Светог на Исток, поступајући према њему као према животињи, довели су га у неко село у Јерменији, по имену Кукус. А зла и искушења која су му војници нанели на путу, по наређењу царице и крволокâ, које речи могу да опишу? Знајући да Свети није јео ништа друго осим овсене каше, нису хтели да му дају да једе чак ни чист хлеб, већ су му давали сув и устајао. За пиће су му давали врућу воду, и то у време сунчеве жеге. Изоставићу остале муке. Када је стигао у Кукус, Свети је учинио чудо, па су мештани поверовали у Христа, иако су раније били незнабошци.
У Кукусу је живео један човек, по вероисповести идолопоклонок, који је био одузет осам година, током којих уопште није могао да хода. Људи из Кукуса, чувши да је Светитељ вршио чуда у Константинопољу, одвели су га до њега. Тада упита Свети болесника: ''Кога Бога поштујеш?''. Овај рече: ''Сунце''. Каже му Свети: ''А како те не излечи твој Бог?''. Болесник одговори: ''Не може, јер има и другог Бога над собом''. Свети му каже: ''А зашто не верујеш у тог Бога, који је већи од сунца?''. Болесник одговори: ''Не усуђујемо се да њега назовемо Богом, јер ко год је грешник, а њега назове Богом, бива спржен''. То чувши, и знајући да говори заблудело, Свети му рече: ''Ако поверујеш у Бога којега ја проповедам, нећеш бити спржен, него ћеш бити просветљен и бићеш излечен духовно и телесно''. Онај рече одговоривши му: ''Верујем у твог Бога свом својом душом''. Тада га Свети, упутивши молитву Богу, излечи од његове болести. Видевши то тамошњи људи, као и они који су живели у околним местима, повероваше у Христа, са женама и децом, и беху крштени од Светога. Тамо је Свети рукоположио епископе и свештенике, ради освећења народа, а рукополагао је људе који су познавали и грчки и јерменски језик, јер су у Кукусу говорили јерменски. Потом су они превели Стари и Нови Завет, као и правило Свете Литургије и псалама.«
..............................................................................................................................

ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВ. СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА АВТОНОМА

»Св. Автоном био је епископ у Италији за време царовања Диоклецијана. Када је настало жестоко гоњење на хришћане, Автоном, сетивши се речи Господњих из Светог Јеванђеља: "А када вас потерају у једном граду, бежите у други." (Мт. 10,23),оставио је Италију и преселио се у Витинију, где се по Божијем промислу зауставио у једном насељу које се звало Сореос. Овде је Св. Автонома примио неки гостољубиви Корнилије. Пошто је код њега проживео довољно дуго времена и проповедајући Христа обратио многе Јелине ка хришћанској вери Св. Автоном је на том месту саградио хришћанима цркву у име војводе небеских сила, Светог Архистратига Михаила, уручујући њему заштиту свих новопросвећених, а сам, пак, посветивши Корнилија у ђакона отишао је у Ликаонију и Исаврију желећи да и тамо проповеда благочешће.........
........Увидевши да се број верујућих тамо још више умножио, Свети је поставио (рукоположио) Корнилија за епископа, а сам је отишао у Малу Азију, где је почео да искорењује и истребљује трње безбожја, те да распрострањује свету Веру у Јединог Бога...« (Житија Светих у преводу Св. Димитрија Ростовског за 12. септембар)
........................................................................................................................
И тако даље, и тако даље...има још много примера једноличних хиротонија.

Нисам поменуо руске катакомбнике: код њих има око 40 примера једноличних хиротонија!

Зато, драга заблудела браћо флоринци, смирите се и будите послушни предању Цркве!

 

[Стефан ИПХ]

Sergian;7593177]Брате, не љутим се ни ја на тебе. Што се тиче ракије, не печем је сваки дан па да будем опијен (мада, лепа је шала). Ово је наше исповедање увек било....
Међутим, твој проблем је што стално мењаш тезе, а ја ти упорно дајем просте одговоре. Нико од нас не сматра да се Авраму није јавила Света Тројица (цитираћу ти званичан став матејеваца о томе на крају), већ да Аврам није препознао Бога као Троипостасног, као што каже Предање. Бог је објавио људима Тројичност тек на Богојављање. Од тог момента, ми знамо да је Бог у три Лица. Опет ти понављам: то је Догмат!

Нико ни не спомиње ко је кога како препознао , већ то да ви мењате назив иконе, то је ИКОНОБОРСТВО!

Друго, уопште није спорно и да се та Рубљовска икона назива "Света Тројица", јер таквих назива има у историји Цркве. Али, тада нико није хулио на "новозаветну" икону Свете Тројице а ову Рубљовску називао да је она "једини образац Свете Тројице". Знало се да прва (тј.Рубљовска) припада Старом Завету а друга сапрестолна (са старцем, голубом и Христом) припада Новом Завету. И правила се разлика између Старог и Новог Завета. (коју ви, такође, не правите као андрејевци). Тако да ти Свети Оци које помињеш су то разликовали и обе иконе подједнако поштовали (иначе не би били Свети).

Та наводна новозаветна Тројица је латинска инсталација која у неким случајевима пројављује и јерес Filioqe (то је он где Син и голуб седе у крилу Оцу). Потпуно непозната у предањском иконопису. Древна верзија те иконе може да се наброји на прсте, а масован уплив те верзије иконе долази на исток, тј. у православље од латина јеретика обично у класичном стилу, осим итало-критских икона (који су под утицајем паписта такође сликали ту икону само у византијском стилу).

Затим, светом Александру Свирском се јавила Света Тројица (и постоји икона тог сусрета са три анђела) али не као "три анђела" јер је немогуће да се Христос представи као анђео у Новом Завету. То је јерес тврдити да се Христу даје бестелесност. Овде није проблем у Светом Оцу већ у иконографима који су временом изменили прототип те иконе.

Значи од сада Григорије и Сергијан одређују Богу на који начин ће се јавити! О, безумља! Св. Александру Свирском су се како у житију пише јавила три анђела. У његовој служби се на неколико места помиње јављање свете Тројице у виду три анђела.и он се назива због тога у предању НОВОЗАВЕТНИ АВРААМ!

Такође, ми нисмо мењали назив већ смо само вратили онај предањски назив те Рубљовске иконе (провери то преко интернета). Тај назив "Гостољубље Аврамово" је од вајкада, предањски.

На Рубљовској икони пише јасно СВЈАТАЈА ТРОЈИЦА! И како се усуђујете да ви мењате тај назив на којем је комплетна Руска духовност заснована. Та прича веома личи на ону Јефтићеву да они литургији само враћају древност-"древну праксу"!

О жидоствујућим јеретицима сам већ одговорио, а ако треба, објаснићу касније њихове јереси..
У вези Моштију св. вл.Матеја сам исто објаснио, а ти се бавиш причама "рекла-казала", уместо да одеш тамо и лично се увериш у његову Светост. Ако је то о.Серафим причао о откопавању, сигурно није у негативном смислу, јер и он има један део Моштију код себе у келији (то сам целивао и дивно благоуха). Сви матејевци поштују Светост вл.Матеја, једино они који су отпали од Цркве (због гордости и слично)

Уверио сам се у благоуханост главе Хризостома Флоринског, поклонио сам се његовој глави која је благоухала и то само некоме (у исто време, што значи да није напарфемисана). Нико не каже да Серафим то прича у негативном смислу, него једноставно не може да оповргне веома саблажњиве ФАКТЕ оба ископавања.

А о Светом Сави и осталим једноличним хиротонијама из Житија Светих ћу цитирати данас поподне јер сада журим на посао.

Цитирај!

Е, а ово је веома занимљиво: кажеш да сте одржали "предавање на тему матејеваца" пре неколико година. Добро си то рекао. Јесмо били позвани, али ми не желимо да присиствујемо вашим "предавањима" већ хоћемо јавну трибину (полемику, расправу), а не да слушамо ваше промашене приче. И још нешто: један од тих предавача је, у међувремену, тотално променио свој став о матејевцима и схватио је нашу исправност. Знам то, јер сам више пута разговарао са њим о овој теми. Само, још нема храбрости да вам то призна..

. То је ваш проблем што нисте дошли. А о којем члану говориш не знам: о оцу Акакију, оцу Јосифу или брату Недељку?
..........................................................................................................................

У следећем посту је комплетна Посланица Светог Синода из 1993.године. Тада је ово потписао и архиепископ Андреј али је после повукао потпис са још два епископа (Пахомије и Николај) и они су се после сврстали на страну новоиконобораца. Молим да се обрати пажња на тачку број 7.

.............

 

[gost 4554]

Не лупај глупости. Тада је било око 7000 верника, а данас је тај број око 4500 чланова Цркве (јер су новоиконоборци одвојили са собом око 2500 људи).[/QUOTE]


Ala ste brojni...
Vas i Akakijevaca deset hiljada u celom svetu...

 

[Стефан ИПХ]

Сергијан брате, свим тим примерима које си навео о једноличној хиротонији ниси открио топлу воду. Нико, нико не спори да је једнолична хиротонија увек по нужди обављана у историји Цркве, АЛИ...! Али, таква хиротонија је, као што сам ти већ навео, потребовала потврду сабора епископа, када време прогона прође, у супротном је НЕДЕЈСТВЕНА! То и ти знаш, али упорно сам себи испираш мозак, а нажалост можда и још по неком, ко твоје постове узме за озбиљно (Не дај Боже!).

Што се тиче бесмислене, смешне хипотезе о светом Сави, прочитај неколико речи од сасвим компетентног човека да прокоментарише тај одељак житија светога Саве, а то је проф. Миодраг Петровић, преводилац Законоправила светог Саве, који без мало цео живот посветио изучавању светог Саве.
Читај и памти: Коментаришући крупне пропусте и грешке које су писци житија св. Саве, Доментијан и Теодосије, допустили у својим списима, између осталог нетачно објашњавајући да је Саву за архиепископа хиротонисао Патријарх Герман Други (1223-1240), а не како је то у стварности било, васељенски Патријарх Михаил Авторијан, професор Петровић наставља: "Од крупних њихових пропуста просто смета то што нам ништа не кажу, на пример, ко је још уз Саву хиротонисан за епископа од цариградског Патријарха у Никеји. Извесно је да није само он. Морао је да има бар још један епископ да хиротонише друге, сагласно 1. апостолском правилу: Епископа нека постављају два или три епископа, затим, смета и то што се не наводе сва Савина путовања у Цариград и Студеницу, свакако их је било више од оних које помињу". Види: Проф. Миодраг Петровић, "Прерастање студеничке архимандрије у жичку архиепископију", Св. Кнез Лазар, 1995. бр.2 и 3 стр. 44. Ја знам да си брате Сергиане,са искром оку спреман да самном се ћераш дан и ноћ ја овде привремено стајем и нећу коментарисати твоје конструкције или твог тзв.синода ,да би и други људи могли нешто рећи о православљу које, кад смо утврдили где је Црква а где није, треба у овој теми да се престави људима у својој јеванђељсој науци љубави а не у томе да ти доказујеш неку нову Грегоријанску ренесансу

 

[Стефан ИПХ]

analiticar
je istinoljubiv:headbang:

 

[Влада из Београда]

Стефане, Сергиан је навео бројне примере из Житија о једноличној хиротонији а не само из Житија Светог Саве који ти оспораваш. Како ћеш да оспориш остале примере из Житија?

 

[gost 4554]

Стефане, Сергиан је навео бројне примере из Житија о једноличној хиротонији а не само из Житија Светог Саве који ти оспораваш. Како ћеш да оспориш остале примере из Житија?

Vlado, ajd malo u kafanče...

 

[Стефан ИПХ]

Стефане, Сергиан је навео бројне примере из Житија о једноличној хиротонији а не само из Житија Светог Саве који ти оспораваш. Како ћеш да оспориш остале примере из Житија?

Сергијан брате, свим тим примерима које си навео о једноличној хиротонији ниси открио топлу воду. Нико, нико не спори да је једнолична хиротонија увек по нужди обављана у историји Цркве, АЛИ...! Али, таква хиротонија је, као што сам ти већ навео, потребовала потврду сабора епископа, када време прогона прође, у супротном је НЕДЕЈСТВЕНА! То и ти знаш, али упорно сам себи испираш мозак, а нажалост можда и још по неком, ко твоје постове узме за озбиљно (Не дај Боже!)

 

[Стефан ИПХ]

Brate Vlado, svi ti Serafimovi citati i dokazivanja su pod velikim znakom pitanja! Pa, on je ocrnio, dokazima i citatima Andrejevce-Nikolajevce, a Gregorijane-renesansu dokazima i citatima digao do neba, A SADA??? Gde je autentičnost tih dokaza i citata koje neprestano izvlačite iz te Serafimove knjige, kao iz naftalina? Pa, on je sve te silne citate i dokaze kasnije preokrenuo (salto-mortale): CRNO JE POSTALO BELO, A BELO CRNO! Zar vi nemate ništa osim te Serafimove knjige. Pa za Serafima Sergijan tvrdi da je notorni lažov (kada je reč o napadu na Gregorijan-Renesansu).

 

[Sergian]

Брате Стефане, мени је заиста жао тебе што не можеш да схватиш просте ствари (а треба да постанеш неки поп). Али, одговорићу опет на твоје небулозе:

Нико ни не спомиње ко је кога како препознао , већ то да ви мењате назив иконе, то је ИКОНОБОРСТВО!

Није промењен назив, већ је враћен стари предањски назив који је прецизнији: "Гостољубље Аврамово-старозаветна Света Тројица" (провери то на интернету, сто пута ти ово кажем).

Та наводна новозаветна Тројица је латинска инсталација која у неким случајевима пројављује и јерес Filioqe (то је он где Син и голуб седе у крилу Оцу). Потпуно непозната у предањском иконопису. Древна верзија те иконе може да се наброји на прсте, а масован уплив те верзије иконе долази на исток, тј. у православље од латина јеретика обично у класичном стилу, осим итало-критских икона (који су под утицајем паписта такође сликали ту икону само у византијском стилу).

Лупаш глупости и хулиш (што је још горе)! То није "латинска инсталација" већ древна икона у Цркви. Потпуно је позната у иконопису (као композиција). Поставићу је овде да је сви виде. А та икона коју помињеш (која подсећа на Филиокве) је давно избачена из употребе.

Значи од сада Григорије и Сергијан одређују Богу на који начин ће се јавити! О, безумља! Св. Александру Свирском су се како у житију пише јавила три анђела. У његовој служби се на неколико места помиње јављање свете Тројице у виду три анђела.и он се назива због тога у предању НОВОЗАВЕТНИ АВРААМ!

Један писац Житија и један иконограф против саборног учења Цркве. Ко је јачи? Па наравно: учење Цркве. А оно каже да се Христос може приказати само онако како је виђен: у телу. Бог Отац и Дух Свети се могу симболично тако приказати, али Богочовек Христос никако не може, јер је јерес тврдити тако нешто.
Службу светом Александру Свирском није правио Васељенски Сабор већ неки руски богослови, а они могу и да погреше, а Сабор не греши никако (јер је у Духу Светом).

На Рубљовској икони пише јасно СВЈАТАЈА ТРОЈИЦА! И како се усуђујете да ви мењате тај назив на којем је комплетна Руска духовност заснована. Та прича веома личи на ону Јефтићеву да они литургији само враћају древност-"древну праксу"!

Човече, јел си ти ћорав?!! Сто пута сам написао: није спорно да се та икона назива и као "Света Тројица" али под условом да се прави разлика између Старог и Новог Завета.
Света Тројица је тада била бестелесна, у сва три Лица, а у Новом Завету: једно лице добија телесност (Христос). Јел разумеш разлику? Андрејевци (а сада и ви) су инсистирали да је само та Рубљовска икона "једини образац Свете Тројице". А то је јерес да се тврди тако нешто. Зато су иконама враћени прави и прецизни називи, у складу са светим Предањем.
То што су Руси радили је само историјска а не догматска грешка, јер се тада подразумевало да та икона припада Старом Завету а поштовала се подједнако и новозаветна-сапрестолна икона Свете Тројице. Само је Руски Сабор из 1666.-1667. године био донео једну погрешну одлуку о иконама да би касније то било неприхваћено у Цркви.

Уверио сам се у благоуханост главе Хризостома Флоринског, поклонио сам се његовој глави која је благоухала и то само некоме (у исто време, што значи да није напарфемисана). Нико не каже да Серафим то прича у негативном смислу, него једноставно не може да оповргне веома саблажњиве ФАКТЕ оба ископавања.

Не причај свашта. Његови посмртни остаци нису откривени, видео си их преко стакла. А Мошти св.владике Матеја су јавно откривене као и мноштво других Моштију наших блаженопочивших епископа, монаха, лаика, итд.

Цитирај!

Као што видиш: цитирао сам.

. То је ваш проблем што нисте дошли. А о којем члану говориш не знам: о оцу Акакију, оцу Јосифу или брату Недељку?

Организовали смо и ми неколико предавања али нисте дошли тамо. Нисмо се због тога наљутили. Али, тражимо већ годинама, да се јавно суочимо са вама на трибини (полемици, расправи) где би сви учесници имали равноправан третман (а не да слушамо три сата нечије промашене приче).
А од тројице ваших "предавача", двојица су драстично променили став о матејевцима и о вама. Један је скоро уз нас, све је схватио, али има проблем да то јавно каже. Тако ми се чини из наших разговора.... А други: отишао је од вас и живи усамљен у једној келији изнад Равне Горе, и није са о.Акакијем у заједници. Разочарао се у вас, мада иде у Смедерево код попа Атанасија...

Сергијан брате, свим тим примерима које си навео о једноличној хиротонији ниси открио топлу воду. Нико, нико не спори да је једнолична хиротонија увек по нужди обављана у историји Цркве, АЛИ...! Али, таква хиротонија је, као што сам ти већ навео, потребовала потврду сабора епископа, када време прогона прође, у супротном је НЕДЕЈСТВЕНА! То и ти знаш, али упорно сам себи испираш мозак, а нажалост можда и још по неком, ко твоје постове узме за озбиљно (Не дај Боже!).

Брате, опрости ми што ти сада ово кажем, ти знаш да сам по природи такав али нисам злобан и лукав: брате мој, не буди тако глуп!.
Не може неки Сабор ретроактивно да поништи благодат која је сишла приликом једноличне хиротоније. Сабор може само да констатује да ли је хиротонија урађена канонски (по нужди) или неканонски.
А благодат: или је сишла или није сишла на чин хиротоније! А у нашем случају, благодат је сишла јер је хиротонија направљена по црквеној икономији, и у складу са Пидалионом.

Што се тиче бесмислене, смешне хипотезе о светом Сави, прочитај неколико речи од сасвим компетентног човека да прокоментарише тај одељак житија светога Саве, а то је проф. Миодраг Петровић, преводилац Законоправила светог Саве, који без мало цео живот посветио изучавању светог Саве.
Читај и памти: Коментаришући крупне пропусте и грешке које су писци житија св. Саве, Доментијан и Теодосије, допустили у својим списима, између осталог нетачно објашњавајући да је Саву за архиепископа хиротонисао Патријарх Герман Други (1223-1240), а не како је то у стварности било, васељенски Патријарх Михаил Авторијан, професор Петровић наставља: "Од крупних њихових пропуста просто смета то што нам ништа не кажу, на пример, ко је још уз Саву хиротонисан за епископа од цариградског Патријарха у Никеји. Извесно је да није само он. Морао је да има бар још један епископ да хиротонише друге, сагласно 1. апостолском правилу: Епископа нека постављају два или три епископа, затим, смета и то што се не наводе сва Савина путовања у Цариград и Студеницу, свакако их је било више од оних које помињу". Види: Проф. Миодраг Петровић, "Прерастање студеничке архимандрије у жичку архиепископију", Св. Кнез Лазар, 1995. бр.2 и 3 стр. 44. Ја знам да си брате Сергиане,са искром оку спреман да самном се ћераш дан и ноћ ја овде привремено стајем и нећу коментарисати твоје конструкције или твог тзв.синода ,да би и други људи могли нешто рећи о православљу које, кад смо утврдили где је Црква а где није, треба у овој теми да се престави људима у својој јеванђељсој науци љубави а не у томе да ти доказујеш неку нову Грегоријанску ренесансу

Што се тиче ове "Грегоријанске ренесансе", једног дана ћеш схватити да си хулио на предањске иконе. Не ћерам се са тобом, сам себе ћераш да ти одговарам...

А у вези професора Петровића и његовог тумачења: тог човека поштујем иако је и даље екумениста (у општењу са СПЦ). То што он каже је његов лични став. Очигледно да није чуо за црквену икономију из Пидалиона и Апостолских Установа, па сам изводи неке закључке. А у ствари, он овде, индиректно, исмева Савине биографе (Дометијана и Теодосија) правећи их да су неки слепци или незналци. Добро су знали и Дометијан и Теодосије шта пишу.

И нисам оцрнио о.Серафима да је ноторни лажов, већ да је нешто слагао у вези митрополита Григорија. Једноставно, човек се прелестио. А о.Акакије је тек слагао на невиђено!

 

[Sergian]

Аналитичару, није наша малобројност знак да смо у заблуди. То није мерило, никад било....Иначе, Акакијевих флоринаца има много више, око 50.000-60.000 у Грчкој.

А за Стефана и остале: поставио сам у свом албуму неке иконе Свете Тројице. Једну старозаветну (Гостољубље Аврамово) и четири новозаветне (са Синаксаром, са Пресветом Богородицом, класична икона Свете Тројице и Света Тројица, икона из 16.века-Крит).
Брате Стефане, поштуј свето Предање!

 

[Стефан ИПХ]

Невероватно!
Да ли је могуће да Грегоријан(Сергијан)-Ренесанса неодустаје од својих заблуда.
Ко има снаге да ћера са тобом нека ћера!
"Није промењен назив, већ је враћен стари!" Па, на Рубљовљевој икони пише СВЈАТАЈА ТРОЈИЦА, Грегоријан-Ренесанса гули или обија чекићем тај оригинални назив и калеми неки "древна пракса" (ала Јефтић) назив. Но Цомент!
Претстава икона свете Тројице са Богом Оцем као старцем из древних времена има две или три у целој двехиљадегодишњој историји хришћанства, остале под утицајем латинске јереси урађене у ренесансном-класичном стилу.
Иначе, и ја и цела СИПЦ признајемо ту икону, као и све ренесансне-класичне иконе, наравно ако нису претерано реалистичне, тј када престану да буду иконе и постану религиозне слике.
Што се тиче светог Александра Свирског, е тз си брате претерао!
Животописци су увек људи који су за живота били блиски сведоци живота и подвига неког светог или свете и ако су се светом Александру јавила три анђела и он је по томе веома познат, и Та иста света Трјица су га прославила потпуно нетрулежним моштима, да ли је могуће да Грегоријан-Ренесанса нема толико страха Божијег да хули на таквог великог светитеља и да га на крају прогласи можда и за прелешћеног?!? Далеко си отишао!
Што се тиче благословених остатака Хризостома Флоринског, није било никаквог стакла, монахиње су дале о. Акакију да главу извади из позлаћеног ковчега и док је главу о. Акакије држао у рукама ми смо је целивали.
Што се тиче брата Недељка у последње време сам га неколико пута посетио у његовој тешкој телесној болести и ни једним гестом није наговестио да га матејевци нешто посебно привлаче, а нарочито не Грегоријан-Ренесанса, али питаћу га да ли су твоје трвдње основане. Отац Јосиф је напустио по слабости манастир и живи свој неки живот. Господ да му да свако добро и спасење, али колико ја знам он ненагиње матејевцима, духовник му је митрополит Калиник и он је остао верни син СИПЦ. Али твоје жеље и умишљања су толико јаки (МЊЕЊЕ) да ти једноставно материјализујеш виртуалне стигмате како наводно сви нагињу Грегоријан-Ренесанси!
Апсолутно, да сабор епископа може да призна или не призна једноличну хиротонију. Ако ово поричеш, достојан си сваког сажаљења.
Серафим је "нешто слагао" у вези Грегоријан-Ренесансе, шта то значи појасни ми. Ако он каже да је Грегоријан-Ренесанса јеретик, лажов, хохштаплер и томе слично, шта је од тога истина, а шта не?
И на крају проф. Петровић не исмева животописце светог Саве, него иправља њихове очигледне историјске недоследности, а ти и твоја Грегоријан-Ренесанса богохулно исмевате житије светог Александра Свирског и свету Тројицу Која су му се у слави божанствено јавили. И штоо се тиче самог гдина Петровића и ту се твоје мишљење поклапа са мишљењем Јефтића....Све сте ближи у духу....

 

[eremita]

Што се тиче православног иконописа које признаје и прихвата СПЦ када је у питању изображавање Св.Тројице - прихваћена је икона тј.слика на којој се налазе три анђела који символишу Св.Тројицу, зове се још и "Гостољубље Аврамово"... највише цењена икона Св.Тројице је она коју је насликао Андреј Рубљов:

Међутим, што из теолошког а што из иконописачког незнања има слика на којима је насликан Бог Отац. Према учењу Светих Отаца представљање богочовека заснива се управо на описивој људској природи Његове Мајке. Али не може се сликати неописив Отац. Тако је одлучено и на 7.Васељенском сабору где је прихваћено следеће: "Зашто не описујемо и не сликамо Оца господа нашега Исуса Христа? Зато што не знамо оно што Он јесте... А да смо Га видели и да смо Га упознали, као што смо видели и упознали Његовог Сина, онда бисмо могли покушати да Га опишемо и да га уметнички представимо.
Али човекова мисао није увек била на висини праве теологије, као што ни уметничко стварање није увек било на висини аутентичне иконографије. Тако међу осталим заблудама наилазимо често и на слику(икону) Бога Оца, нарочито присутну у православној цркви од чочетка 17.века. Треба истаћи да је Велики сабор у Москви (1666-1667) изричито забранио сликање Бога Оца.

 

[Sergian]

Невероватно!
Да ли је могуће да Грегоријан(Сергијан)-Ренесанса неодустаје од својих заблуда.
Ко има снаге да ћера са тобом нека ћера!
"Није промењен назив, већ је враћен стари!" Па, на Рубљовљевој икони пише СВЈАТАЈА ТРОЈИЦА, Грегоријан-Ренесанса гули или обија чекићем тај оригинални назив и калеми неки "древна пракса" (ала Јефтић) назив. Но Цомент!

Па тај назив "Свјатаја Тројица" на Рубљовској икони је само постојао у Русији (и још на понеким фрескама у Грчкој), али није ни то проблем пошто се подразумевала да је старозаветна. Стари предањски назив, најчешће коришћен, је "Гостољубље Аврамово-старозаветна Света Тројица" .
Брате, много си тврдоглав....Нећеш да прихватиш једну веома просту чињеницу, а то је: постојање древне праксе. Исмеваш се учењу Цркве.... Заиста, немаш страха Божијег!
Опет ти понављам: кликни на интернету тај назив па ћеш видети шта све има.

Претстава икона свете Тројице са Богом Оцем као старцем из древних времена има две или три у целој двехиљадегодишњој историји хришћанства, остале под утицајем латинске јереси урађене у ренесансном-класичном стилу.
Иначе, и ја и цела СИПЦ признајемо ту икону, као и све ренесансне-класичне иконе, наравно ако нису претерано реалистичне, тј када престану да буду иконе и постану религиозне слике

Немаш појма. Таквих икона има на хиљаде, и оне су предањске. Вековима су их Свети Оци поштовали и клањали им се. Не мешај то са ренесансом и бароком. Барок и ренесанса немају везе са класичним-реалистичним стилом. И не хули на иконе да "постају религиозне слике". Не знаш ни шта је класични стил (који је старији од византијског најмање 6-7 векова, јер се византијски стил много касније развио). То је гордост да ти одређујеш кад је то икона а кад "религиозна слика".
То су нам Свети Оци, Духом Светим, давно одредили и тако треба и ми да се понашамо. Ставио сам у албум један пример класичне иконе Свете Тројице, а има мноштво других примера. Постајеш, полако али сигурно, иконоборац...

Што се тиче светог Александра Свирског, е тз си брате претерао!
Животописци су увек људи који су за живота били блиски сведоци живота и подвига неког светог или свете и ако су се светом Александру јавила три анђела и он је по томе веома познат, и Та иста света Трјица су га прославила потпуно нетрулежним моштима, да ли је могуће да Грегоријан-Ренесанса нема толико страха Божијег да хули на таквог великог светитеља и да га на крају прогласи можда и за прелешћеног?!? Далеко си отишао!

.
Опет мењаш тезе. Нисам осудио овог Светитеља да је био "прелешћен" већ да су животописци и иконографи направили грешку. А учење Цркве стоји наспрам њих.

Што се тиче благословених остатака Хризостома Флоринског, није било никаквог стакла, монахиње су дале о. Акакију да главу извади из позлаћеног ковчега и док је главу о. Акакије држао у рукама ми смо је целивали.

Благоухао сигурно није, јер је отпао од Цркве (чак је и дао оставку на епископство). Ипак, иди у Кератеу и упореди са Матејевим Моштима, па ћеш видети огромну разлику. Матејеве благоухају изузетно.

Што се тиче брата Недељка у последње време сам га неколико пута посетио у његовој тешкој телесној болести и ни једним гестом није наговестио да га матејевци нешто посебно привлаче, а нарочито не Грегоријан-Ренесанса, али питаћу га да ли су твоје трвдње основане. Отац Јосиф је напустио по слабости манастир и живи свој неки живот. Господ да му да свако добро и спасење, али колико ја знам он ненагиње матејевцима, духовник му је митрополит Калиник и он је остао верни син СИПЦ. Али твоје жеље и умишљања су толико јаки (МЊЕЊЕ) да ти једноставно материјализујеш виртуалне стигмате како наводно сви нагињу Грегоријан-Ренесанси!

Нисам тврдио да обојица нагињу нама, већ само Недељко. Изузетно је ревидирао свој став од времена када је држао "предавање" о нама. То поуздано знам, и спреман сам да се сви заједно суочимо лицем у лице. Што се тиче о.Јосифа, дефинитивно је тачно да се човек разочарао у вас и отишао од заједнице са о.Акакијем (који му је био духовник). Он јесте веран вашем исповедању, али не трпи више о.Акакија. Није то случајно...

Апсолутно, да сабор епископа може да призна или не призна једноличну хиротонију. Ако ово поричеш, достојан си сваког сажаљења.

Наравно, али не може да поништи ретроактивно благодат ако је она већ сишла приликом хиротоније. У нашем случају, а то је предмет расправе, је све учињено по канонима што је и РПЗЦ признала (мада, и без њиховог признања је то валидно јер је свака помесна Црква аутокефална и самостална у својим одлукама ако су те одлуке по Правилима Цркве).

Серафим је "нешто слагао" у вези Грегоријан-Ренесансе, шта то значи појасни ми. Ако он каже да је Грегоријан-Ренесанса јеретик, лажов, хохштаплер и томе слично, шта је од тога истина, а шта не?

Човек се помрачио па сада тако прича. Није био послушан Цркви, терао је своје....Па и ваши, о.Данило и о.Давид, причају свашта за о.Акакија (а да не помињем смедеревце који га не подносе органски), па шта сада? Да верујем разним причама "рекла-казала"? Да верујем оним 5 сведока који су видели догађај у женском манастиру? Нећу да верујем томе нити ме то интересује. Само ме интересује које исповедање имају флоринци а које матејевци. И ко је исправан у апостолском прејемству. Само то је важно.

И на крају проф. Петровић не исмева животописце светог Саве, него иправља њихове очигледне историјске недоследности, а ти и твоја Грегоријан-Ренесанса богохулно исмевате житије светог Александра Свирског и свету Тројицу Која су му се у слави божанствено јавили. И штоо се тиче самог гдина Петровића и ту се твоје мишљење поклапа са мишљењем Јефтића....Све сте ближи у духу....

Професор Петровић није већи од Правила Цркве која су писали Свети Оци. То је само његов лични став, који никога не обавезује. А већ рекох да не исмевамо Светитеља (не дао Бог!) већ да исправљамо грешке животописаца и иконографа, јер нису у складу са учењем Цркве.

 

[Стефан ИПХ]

СЕРГИЈАНУ СЛИКА БЛАГОУХАЈУЋЕ ГЛАВЕ ХРИЗОСТОМА ФЛОРИНСКОГ У РУКАМА ЈЕРОМОНАХА АКАКИЈА. Глава се налази у великом женском манастиру Парнита, Успење Пресвете Богородице, близу Атине.
Једна од сестара која је целивала главу није осетила апсолутно никакав мирис, док смо нас троје осетили веома јако благоухање, које дуго времена није могло да "испари" из ноздрва. То доказује да глава није премазивана парфемима. Диван је Господ међу праведницима својим!
Ајде се ти нама лепо врати,лепи наш Сергиане...

 

[Sergian]

Међутим, што из теолошког а што из иконописачког незнања има слика на којима је насликан Бог Отац. Према учењу Светих Отаца представљање богочовека заснива се управо на описивој људској природи Његове Мајке. Али не може се сликати неописив Отац. Тако је одлучено и на 7.Васељенском сабору где је прихваћено следеће: "Зашто не описујемо и не сликамо Оца господа нашега Исуса Христа? Зато што не знамо оно што Он јесте... А да смо Га видели и да смо Га упознали, као што смо видели и упознали Његовог Сина, онда бисмо могли покушати да Га опишемо и да га уметнички представимо.
Али човекова мисао није увек била на висини праве теологије, као што ни уметничко стварање није увек било на висини аутентичне иконографије. Тако међу осталим заблудама наилазимо често и на слику(икону) Бога Оца, нарочито присутну у православној цркви од чочетка 17.века. Треба истаћи да је Велики сабор у Москви (1666-1667) изричито забранио сликање Бога Оца.

Руски Сабор из 1666.-1667. године да поништи вековно предање Цркве?! Тај Сабор је био, по много чему, разбојнички. И није имао васељенски значај, а убрзо су и те одлуке о "укидању новозаветне иконе Свете тројице" биле поништене.
И ти брате, не схваташ ово: тачно је да Бога Оца (и Духа Светог) нико није видео и да је Он неописив, и да Га не можемо таквог изображавати. Али, изображавају се симболично Ипостаси ова два Лица Свете Тројице, на основу пророчких виђења. Дакле, Свети Оци су ту говорили да се не може описивати Божанство али да се симболично приказује Ипостас онако како се Бог јављао људима у снисхођењу (Дух Свети као голуб, а Бог Отац као старац Данима).
Тако да је твоја заблуда то што мислиш да је ово сликање нека "заблуда".
По томе, испада да су сви Свети Оци до 17.века били у прелести (кад се Руски Сабор састао)! Размисли, да ли је то реално могуће?

 

[Sergian]

СЕРГИЈАНУ СЛИКА БЛАГОУХАЈУЋЕ ГЛАВЕ ХРИЗОСТОМА ФЛОРИНСКОГ У РУКАМА ЈЕРОМОНАХА АКАКИЈА. Глава се налази у великом женском манастиру Парнита, Успење Пресвете Богородице, близу Атине.
Једна од сестара која је целивала главу није осетила апсолутно никакав мирис, док смо нас троје осетили веома јако благоухање, које дуго времена није могло да "испари" из ноздрва. То доказује да глава није премазивана парфемима. Диван је Господ међу праведницима својим!
Ајде се ти нама лепо врати,лепи наш Сергиане...

А код нас нема иједног да није осетио благоухање од Матејевих Моштију. А теби никако да испари иконоборство сада....
Међутим, право питање за вас је: зашто дволичите? Кад вам докажемо да је еп.Хризостом Флорински направио раскол (јер је увео ново учење) онда ви, немајући куда, кажете: " Али, ми немамо везе са њим! Ми смо филаретовци!" А сада се позивате на његове "благоухане" (али не свима) "мошти".Лицемерно је то!

Показаћу вам у следећим постовима или у мом албуму слике наших Моштију.

 

[illija]

Браћо моја шта се ја то од вас начитах.? Који сте бре ви Греговцо-Ренесансни, па неки Какије, па мој стари "пријатељ" Стефан,шта је бре ово? А овај Сергијан одакле је он испао, потпуна надри богослов, види се даје дечко искомплексиран, те се гања по форумима.Ама ко сте ви??? Свемирци...Пробудили се па тумачите истумачено??? tkacio: Јел вам овај Сергијан са RAINBOWA?.... TUMAČITE LI U PASULJ,TAROT ILI SAMO KANONE???

 

[zvezdana zvezda 1]

Браћо моја шта се ја то од вас начитах.? Који сте бре ви Греговцо-Ренесансни, па неки Какије, па мој стари "пријатељ" Стефан,шта је бре ово? А овај Сергијан одакле је он испао, потпуна надри богослов, види се даје дечко искомплексиран, те се гања по форумима.Ама ко сте ви??? Свемирци...Пробудили се па тумачите истумачено??? tkacio: Јел вам овај Сергијан са RAINBOWA?.... TUMAČITE LI U PASULJ,TAROT ILI SAMO KANONE???

I ja se svo vreme pitam ...Ko su ovi likovi,i sta oni predstavljaju?
Jesu li clanovi SPC?
Ako nisu koje crkve su clanovi?
Konkretno mislim na Vladu Mirotocivog,Stefana,i ovog Sergiana..

 

[Стефан ИПХ]

Brate moj Sergijane, grupa koja je bila da se pokloni Hrizostomu florinskom je došla zajedno i u roku od par minuta se desilo da glava blagouha i da neblagouha što je veoma snažna potvrda toga da je blagouhanje autentično, a ti govoriš kako Matejeva glava stalno, bez prekida blagouha, što je veoma sumnjivo jer je velika verovatnoća da je premazana parfemom, kako se to često radi po Grčkoj, navodno peru od celivanja ikone i mošti kolonjskom vodom, pa onda mirišu.
Hrizostom Florinski nije napravio nikakav raskol nego se sticajem okolnosti našao među gomilom ekstrema te jednostavno nije umeo sa njima da izađe na kraj. SIPC ga poštuje isto kao što poštuje i ostale borce i ispovednike za Istinsko Pravoslavlje mitropolita Filareta Vaznesenskog, Josifa Petrogradskog, Patrijarha Tihona, Glikerija Slatiorskog pa i Mateja Brestenskog.
A to da po apostolskom prejemstvu nemamo direktnog kontakta sa Hrizostomom Florinskim, opovrgni.