Otkrivenje je za istočni deo hrišćanstva bilo neprihvatljivo da uđe u kanon ali kompromisom sa zapadnim delom je ušlo. Dan danas pravoslavni se ne bave tom knjigom ali pod uticajem vatikana ili zanesenosti neki monasi i sveštenici ga provlače. Kao što znaš nema ga u liturgiji (službi)
Стоји, то је било више опрезност због хилијазма. Али то да је Откривење доста различито од класичне апокалиптичне литературе, јесте.
Није у питању ствар компромиса, на пример, разлике између догматских ставова истока и запада се појављују пре 1054, тако да се неке разлике не могу избећи, ма како неко то желео. Посланица Јеврејима је одбацивана (на западу) због проблема оних који су поклекли у вери, да ли их враћати у заједницу или не, дакле озбиљан проблем који је тада постојао. За неке је чак ни то није био проблем, већ је била саблазан да уврсте посланицу коју није писао апостол Павле. И неки су је само због тога одбацили
Православни се баве Октривењем , пишу се магистарски радови и слично. Дакле књига није заборављена, постоји.
Канон је генерално комплексан појам.
Познати Синајски и Александријски кодекс, имају неке књиге које данас не постоје у Новом Завету. Постојали су мање познате канонске збирке, као једна из Африке који су избацивали неколико посланица које данас постоје у Новом Завету.
Али Атанасије Велики без обзира на све то ипак наводи Откривење као део канона. Он први користи израз "канон", тј. не дели књиге на признате, оспораване, кривотворене и јеретичке као Јевсевије у "Црквеној историји".
Тако да је и на запад и на исток веома утисало писмо Атанасија Великог, и на крају је то усвојено као оно што имамо данас.
Свакако знамо да и после писма Атанасија Великог, на истоку остаје уздржаност везана за Откривење. Пето-шести васељенски сабор је донео одлуку да постоје два канона, један са и један без Откривења.
После X века није било неких сумњи и можемо рећи да се Откривење дефинитивно прихвата као део канона.