Žig zveri

Da li je subota data Adamu u raju i svetkovana pre Sinaja?
Jedan od omiljenih subotarskih argumenata glasi ovako: Subota (četvrta zapovest Dekaloga) nije data samo Izrailjcima, već je data Adamu u Edenu posle stvaranja. Samim tim, subota važi za sve ljude, jer smo svi Adamovi potomci, i nije tačno da je subota data samo Izrailjcima tek posle izlaska iz egipatskog ropstva. Da bi dokazali da je subota zapoveđena Adamu još u Edenu, subotari koriste sledeći stih:
"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:2.3)
U nastavku teksta ćemo se detalno pozabaviti ovim stihom iz Postanka, a sad ćemo napraviti malu digresiju. Da bi dokazali da se subota svetkovala pre Sinaja, adventisti citiraju još tri stiha, odnosno koriste još tri argumenta:
1.Bog je na Sinaju rekao "Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ", što znači (po adventistima) da su Izrailjci zaboravili subotu tokom 400 godina ropstva u Egiptu, i da treba da se sete onoga što su zaboravili, a to je subota koja je (navodno) data još Adamu u Edenu. Ovaj argument je jako lako oboriti, jer Biblija nije pisana na engleskom jeziku (kojim je govorila adventistička "proročica" Elen Vajt), već na jevrejskom. U jevrejskom tekstu ovo "Sećaj se" se odnosi na BUDUĆNOST, a ne na prošlost. Bog kaže Izrailjcima: Sećaj se u budućnosti dana odmora da ga svetkuješ. "Sećaj se" znači "Nemoj da zaboraviš". To ne znači "zaboravio si i podseti se", to ne znači "zaboravio si i seti se OPET", već znači "nemoj da zaboraviš u budućnosti da se sećaš dana odmora da ga svetkuješ". "Sećaj se" nema veze sa prošlošću niti sa zaboravljanjem u prošlosti, već se odnosi isključivo na budućnost. Isto kao i u srpskom jeziku. "Seti se kako smo se nekada igrali u pesku" i "Sećaj se mene kad odeš u Njujork, nemoj me zaboraviti". A kad neko nešto zaboravi, mi mu ne kažemo "seti se" niti "sećaj se", već "podseti se". Jer glagol "setiti se, podsetiti se" odnosi se na prošlost, na nešto zaboravljeno u prošlosti, a glagol "sećati se" odnosi se na budućnost, na nešto što ne treba u budućnosti zaboraviti. Nema nijedne jedine reči u celoj Bibliji gde piše da su Izrailjci zaboravili subotu, niti da je iko pre Sinaja svetkovao subotu na kugli zemaljskoj.
 
Kao dodatni argument za dokazivanje da Bog nije posvetio svaki sedmi dan od stvaranja (subotu), već samo taj jedan dan, sedmi dan stvaranja, pomenućemo i očiglednu činjenicu: Mojsije završava svaki stvaralački dan rečima: "I bi veče i bi jutro dan prvi/drugi/treći...šesti" Ali sedmi dan stvaranja nije završen rečima: "I bi veče i bi jutro dan sedmi". Zašto? Ako uzmemo u obzir da je Bog DOVRŠIO stvaranje i ušao u počinak od stvaranja, ako uzmemo u obzir da Bog posle sedmog dana nije stvarao ništa, onda nam je jasno zašto sedmi dan nema veče i jutro (ograničenje). Da li je Bog stvarao nešto na Zemlji osmog, devetog i bilo kog drugog dana posle šestog dana stvaranja? Nije. Pa ako nije NASTAVIO stvaranje osmog dana (ili bilo kog drugog), šta to znači? Da li je Njegov počinak posle stvaranja PREKINUT nastavkom stvaranja? Nije. Bog nikad nije započeo novu fazu stvaranja na Zemlji, nije nikad prekinuo Svoj počinak posle stvaranja. Što se Zemlje tiče, Bog je Zemlju stvorio za šest dana i sedmog dana ušao u počinak od POSLA NA STVARANJU. Iz tog počinka nije do dana-današnjeg izašao, jer nije više ništa na Zemlji stvarao. Zato sedmi dan nema "veče i jutro" (ograničenje), jer je STANJE BOŽIJE započeto sedmog dana VEČNO i neograničeno. Počinak Božiji od stvaranja počeo je sedmog stvaralačkog dana i više nije prekinut. Bog jeste započeo drugi posao (spasenje), Bog jeste nastavio da kontroliše univerzum, možda je stvarao nove svetove, ali na Zemlji više nije stvarao, na Zemlji je Božiji počinak od stvaranja još uvek u toku.
Zaključak: Sedmi stvaralački dan nema vremensko ograničenje (veče i jutro), nema završetak. Bog je ostao u počinku od stvaranja i osmog i devetog i svakog narednog dana do dana današnjeg. Mojsije narušava harmoniju sopstvenog izveštaja o stvaranju sveta time što izostavlja teskt "I bi veče i bi jutro, dan sedmi." To sigurno nije SLUČAJNO izostavio. Mi ne znamo koliko dugo traje sedmi stvaralački dan, jer on nije ograničen pomoću "veče i jutro". Ako adventisti mogu da kažu da je "dan" ponekad godina, a ponekad čak i hiljadu godina, onda sedmi stvaralački dan takođe može da traje neograničeno dugo, jer nije ograničen frazom "i bi veče i bi jutro, dan sedmi". Sem toga, dokaz da sedmi stvaralački dan i dalje traje jeste i to što Bog posle šestog dana na Zemlji više ništa nije stvarao, samim tim, Njegov počinak od stvaranja, otpočet sedmoga dana, još uvek traje.

- - - - - - - - - -

Još jedan dokaz da Bog Adamu nije dao četvrtu zapovest niti naredbu da svetkuje subotu, jeste taj što bi Adamu bilo nemuguće da tu naredbu ispuni. Adam je stvoren šestog dana, vreme na Zemlji počinje da se računa četvrtog dana stvaranja (kada su stvoreni mesec i sunce da pokazuju dane, mesece i godine), a vreme iz Božije stvaralačke perspektive računa se od prvog stvaralačkog dana. Dakle, imamo tri početne tačke za računanje vremena: (1) Božija perspektiva: od prvog stvaralačkog dana; (2) Zemaljska perspektiva: od četvrtog stvaralačkog dana, kada su stvorena nebeska tela da pomognu računanju vremena; (3) Adamova perspektiva: od šestog stvaralačkog dana, kada je Adam stvoren. Za Boga sedmica počinje prvog stvaralačkog dana, za Zemlju sedmica počinje četvrtog stvaralačkog dana, a za Adama sedmica počinje šestog stvaralačkog dana, koji je bio prvi dan Adamovog života.Zamislite sad Adama. On je stvoren šestog dana, sedmi stvaralački dan je drugi dan njegovog života. Zamislite da mu Bog naređuje: "Šest dana radi a sedmog dana odmaraj." Šta bi Adam učinio? On bi računao vreme od kada je stvoren. Dakle, radio bi prvih šest dana svog života i počinuo bi u sedmi dan svog života, a to bi bio petak, a ne subota! Znači, Adam bi prekršio prvu i svaku sledeću subotu, i to ne svojom krivicom, već BOŽIJOM, pošto ga je Bog stvorio suviše kasno! Drugu mogućnost koju bi Adam imao jeste da radi jedan dan svog života (šesti stvaralački dan) da bi počinuo u drugi dan svog života (sedmi stvaralački dan). I opet bi Adam prekršio Božiju zapovest "šest dana radi a sedmi odmaraj" i radio bi jedan dan i odmorio u drugi dan! Treću mogućnost nije imao. Kako god da je reagovao na ovu komandu, Adam bi je prekršio i ne bi je ispunio.
Zaključak: Adamu nikad nije data naredba da radi šest dana i odmara sedmog jer Adam ne bi mogao da je ispuni. Za njega vreme počinje u šesti stvaralački dan, a ne u prvi. Jedina naredba koju je Bog dao Adamu bila je "Rađajte se i množite i napunite zemlju" i jedina zabrana koja je Adamu data bila je: "Ne jedite ploda sa drveta poznanja dobra i zla." Nigde u celoj Bibliji ne možete naći makar ni običan nagoveštaj da je Adam svetkovao subotu ili da je bilo koji patrijarh pre Sinaja svetkovao subotu. To adventisti samo manipulišu tekstom, u nadi da niko od vas neće pročitati šta u originalnom tekstu na jevrejskom zaista piše, u nadi da nikad nećete uključiti mozak da se zapitate kako bi Adam ispunio četvrtu zapovest pod uslovom da mu je uopšte data.

- - - - - - - - - -

DODATNA PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:
1.Zašto je Bog naredio Adamu da radi SVAKOG DANA DO KRAJA ŽIVOTA kada ga je izbacivao iz Edena? „... zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka“ (1 Mojs. 3:17) -- Zašto Bog TADA nije rekao Adamu da odmara svakog sedmog dana, kada ga je već prokleo TEŠKIM RADOM? Zar četvrta sinajska zapovest nije povezana sa RADOM (šest dana radi a sedmi odmaraj)? I ako Bog proklinje Adama teškim radom DO KRAJA ŽIVOTA, zašto ga nije podsetio da treba da odmara svake subote?
2.„Subota postade čovjeka radi, a ne čovjek subote radi. “ (Marko 2:27) -- Subotari često citiraju ovaj stih da dokažu da je subota data svim ljudima, a ne samo Jevrejima. Jer Isus kaže "subota je stvorena čoveka radi", a ne kaže "subota je stvorena Jevreja radi". Međutim, opet je u pitanju zamena teza, kao i obično. Zar ne vidite očigledno? Šta kaže Isus, kada je i za koga stvorena subota? Da li je subota stvorena sedmog dana stvaranja (kad nije stvoreno ništa), samo radi toga da bi Bog blagoslovio i posvetio taj dan? Da li je subota stvorena sama zbog sebe? Zbog Zemlje? Zbog stvaranja? Zbog čega ili zbog koga je stvorena subota? Zbog ČOVEKA! I sad se vratite ponovo na onaj stih 1. Mojsijeva 2:2.3 i pročitajte ga ponovo. Gde se tu pominje subota? A gde se pominje čovek ili Adam? NIGDE! Bog posvećuje taj sedmi dan stvaranja, ne stvara ništa, ne izgovara ništa, a još manje pominje "Odredio sam da ovo bude dan za čoveka!" Kada je Bog stvorio subotu? Sedmog dana stvaranja nije. Tada nije stvorio ništa, nije izgovorio ništa, nije naredio ništa, niti je u tom kontekstu uopšte pomenuo čoveka (Adama).
 
Da li je imperator Konstantin zaista nametnuo hrišćanima svetkovanje nedelje?
Adventisti stalno optužuju imperatora Konstantina da je uveo nedelju u hrišćanstvo kada je 321. godine doneo svoj carski ukaz u kome hrišćani i ne-hrišćani treba da se okupljaju "u časni dan Sunca" (nedelju). Adventisti tvrde da je većina hrišćana do tada svetkovala subotu, te da je Konstantin ovim ukazom naterao hrišćane da svetkuju nedelju ("dan Sunca") umesto subote.
Međutim, da li je to tačno? Ko je, kada i zašto uveo nedelju u hrišćanstvo? I da li je hrišćanska nedelja zamenila subotu? Pogledajmo šta kaže istorija ranog hrišćanstva i hrišćani koji su u to vreme živeli, ali i ne-hrišćanski istoričari koji su u to vreme živeli. Pogledajmo šta kažu istorijski dokumenti, pisma, povelje, šta kaže sam Konstantin u svom ediktu i najzad, šta kažu crkve iz tog perioda. Da li je Rimska Crkva uticala na Konstantina da promeni subotu na nedelju (kao što adventisti tvrde)? Da li je nedelja u stvari zamena za subotu ili potpuno novi praznik?
Prva greška: Konstantin je hrišćanima nametnuo paganski dan odmora, tj. paganski sveti dan kad su pagani bogoslužili
Istorijska činjenica: Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih
Prva greška koju adventisti prave u ovoj "istorijskoj" priči, jeste sledeća: Oni tvrde da su paganski Rimljani imali sveti dan, i da je taj dan bila nedelja (dan Sunca). Već to je jedna dezinformacija (prva u nizu). Paganski Rim nije imao "dan odmora". Robovi su u Rimu radili stalno, svakog dana. Oni koji su bili slobodni, radili su koliko su morali i odmarali se kad su mogli, bez nekog posebnog pravila. Oni bogati, oni su pa uvek odmarali i nisu radili nikada. U starom Rimu nije postojao "dan odmora". Konstantin stoga nije mogao da nametne nepostojeći dan odmora hrišćanima.
Dalje, Rimljani nisu imali čak ni sveti dan. "Dan Sunca" je bio posvećen Suncu (tojest, bogu Sunca, Apolonu). Ali je isto tako svaki dan u Rimu bio posvećen nekom paganskom bogu i bio je podjednako svet kao i dan Sunca. Recimo, subota je u Rimu bila posvećenja bogu Saturnu i zvala se "dan Saturna". Rimljani nisu smatrali da je Apolon više svet od Saturna, ili da je Saturn više svet od Apolona. Njima su i Apolon i Saturn bili podjednako "veliki" i "sveti" bogovi koje su podjednako svetkovali. Zbog toga su svakog dana imali bogosluženje. Nije istina da su bogoslužili u nedelju. Ne. Oni su nedeljom bogoslužili Apolonu, subotom su bogoslužili bogu Saturnu, i svakog dana su držali bogosluženje drugom bogu. Dakle, Rimljanima je svaki dan bio podjednako svet, i svakog dana su držali bogosluženje. Opet, Konstantin nije mogao da nametne nepostojeći sveti dan bogosluženja hrišćanima.
Kada koriste ovaj argument (da je Konstantin nametnuo svetkovanje Nepobedivog Sunca hrišćanima), adventisti su neiskreni. Jer "Nepobedivo Sunce" u periodu između Aurelijana i Konstantina nije bilo vrhovni bog rimske religije, već bog-zaštitnik VOJSKE! Apolon (ili u nekim delovima carstva, takođe nazvan Mitra), ili "Nepobedivo Sunce" bio je zaštitnik rimskih legija. Naravno da će mu biti data titula "nepobedivi". Ali ni Apolon ni Mitra ni Sunce nikad nisu smatrani vrhovnim bogom rimske religije, naprotiv, to je uvek bio Jupiter, bog neba. Pa čak ni te rimske legije nisu odmarale nedeljom, u dan Sunca. Jer sedmični dan Sunca NIJE bio praznik. Imao je bog Sunca svoj veliki godišnji praznik, koji se padao na dan 25. decembra, ali se sedmični dan Sunca (nedelja) nije smatrao praznikom. Bio je to dan kao i svaki drugi. Rimljani neznabošci nikad nisu smatrali nedelju praznikom, naprotiv, HRIŠĆANI su nedelju smatrali praznikom, a ne mnogobošci.
Zaključak br. 1: Konstantin nije nametnuo paganski "dan odmora" hrišćanima, prosto zato što paganski Rimljani nisu imali nikakav određeni dan predviđen za odmor. Konstantin nije nametnuo paganski "dan bogosluženja" hrišćanima, jer bi onda morao da im nametne SVAKI dan. To je prva dezinformacija koju adventisti šire.
 
Rocknrollsores:
Da li je imperator Konstantin zaista nametnuo hrišćanima svetkovanje nedelje?
Adventisti stalno optužuju imperatora Konstantina da je uveo nedelju u hrišćanstvo kada je 321. godine doneo svoj carski ukaz u kome hrišćani i ne-hrišćani treba da se okupljaju "u časni dan Sunca" (nedelju). Adventisti tvrde da je većina hrišćana do tada svetkovala subotu, te da je Konstantin ovim ukazom naterao hrišćane da svetkuju nedelju ("dan Sunca") umesto subote.
Međutim, da li je to tačno? Ko je, kada i zašto uveo nedelju u hrišćanstvo? I da li je hrišćanska nedelja zamenila subotu? Pogledajmo šta kaže istorija ranog hrišćanstva i hrišćani koji su u to vreme živeli, ali i ne-hrišćanski istoričari koji su u to vreme živeli. Pogledajmo šta kažu istorijski dokumenti, pisma, povelje, šta kaže sam Konstantin u svom ediktu i najzad, šta kažu crkve iz tog perioda. Da li je Rimska Crkva uticala na Konstantina da promeni subotu na nedelju (kao što adventisti tvrde)? Da li je nedelja u stvari zamena za subotu ili potpuno novi praznik?
Prva greška: Konstantin je hrišćanima nametnuo paganski dan odmora, tj. paganski sveti dan kad su pagani bogoslužili
Istorijska činjenica: Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih
Prva greška koju adventisti prave u ovoj "istorijskoj" priči, jeste sledeća: Oni tvrde da su paganski Rimljani imali sveti dan, i da je taj dan bila nedelja (dan Sunca). Već to je jedna dezinformacija (prva u nizu). Paganski Rim nije imao "dan odmora". Robovi su u Rimu radili stalno, svakog dana. Oni koji su bili slobodni, radili su koliko su morali i odmarali se kad su mogli, bez nekog posebnog pravila. Oni bogati, oni su pa uvek odmarali i nisu radili nikada. U starom Rimu nije postojao "dan odmora". Konstantin stoga nije mogao da nametne nepostojeći dan odmora hrišćanima.
Dalje, Rimljani nisu imali čak ni sveti dan. "Dan Sunca" je bio posvećen Suncu (tojest, bogu Sunca, Apolonu). Ali je isto tako svaki dan u Rimu bio posvećen nekom paganskom bogu i bio je podjednako svet kao i dan Sunca. Recimo, subota je u Rimu bila posvećenja bogu Saturnu i zvala se "dan Saturna". Rimljani nisu smatrali da je Apolon više svet od Saturna, ili da je Saturn više svet od Apolona. Njima su i Apolon i Saturn bili podjednako "veliki" i "sveti" bogovi koje su podjednako svetkovali. Zbog toga su svakog dana imali bogosluženje. Nije istina da su bogoslužili u nedelju. Ne. Oni su nedeljom bogoslužili Apolonu, subotom su bogoslužili bogu Saturnu, i svakog dana su držali bogosluženje drugom bogu. Dakle, Rimljanima je svaki dan bio podjednako svet, i svakog dana su držali bogosluženje. Opet, Konstantin nije mogao da nametne nepostojeći sveti dan bogosluženja hrišćanima.
Kada koriste ovaj argument (da je Konstantin nametnuo svetkovanje Nepobedivog Sunca hrišćanima), adventisti su neiskreni. Jer "Nepobedivo Sunce" u periodu između Aurelijana i Konstantina nije bilo vrhovni bog rimske religije, već bog-zaštitnik VOJSKE! Apolon (ili u nekim delovima carstva, takođe nazvan Mitra), ili "Nepobedivo Sunce" bio je zaštitnik rimskih legija. Naravno da će mu biti data titula "nepobedivi". Ali ni Apolon ni Mitra ni Sunce nikad nisu smatrani vrhovnim bogom rimske religije, naprotiv, to je uvek bio Jupiter, bog neba. Pa čak ni te rimske legije nisu odmarale nedeljom, u dan Sunca. Jer sedmični dan Sunca NIJE bio praznik. Imao je bog Sunca svoj veliki godišnji praznik, koji se padao na dan 25. decembra, ali se sedmični dan Sunca (nedelja) nije smatrao praznikom. Bio je to dan kao i svaki drugi. Rimljani neznabošci nikad nisu smatrali nedelju praznikom, naprotiv, HRIŠĆANI su nedelju smatrali praznikom, a ne mnogobošci.
Zaključak br. 1: Konstantin nije nametnuo paganski "dan odmora" hrišćanima, prosto zato što paganski Rimljani nisu imali nikakav određeni dan predviđen za odmor. Konstantin nije nametnuo paganski "dan bogosluženja" hrišćanima, jer bi onda morao da im nametne SVAKI dan. To je prva dezinformacija koju adventisti šire.
Kliknite za proširenje...

http://gorila.jutarnji.hr/vijestigorila/gorilopedija/razno/rimski_bogovi/

- - - - - - - - - -

http://nexus-svjetlost.com/kolumne/igor-ognjenovic/itemlist/category/33-na-danasnji-dan?start=220
 
Druga greška: Hrišćani su većinom svetkovali subotu u prva 3 veka hrišćanstva dok im Konstantin nije nametnuo nedelju
Istorijska činjenica: Hrišćani tog perioda nisu većinom svetkovali subotu, već su već 200 godina pre Konstantina svetkovali nedelju i to u ogromnoj (95%) većini!
U prvih dva veka hrišćanstva hrišćani nisu "većim delom" svetkovali subotu. Nisu čak ni manjim delom svetkovali subotu. Možemo slobodno reći da nisu UOPŠTE svetkovali subotu, NIKADA. Izuzetaka jeste bilo od ovog pravila, ali u toliko malom broju, da je to zanemarljivo. Govorimo o 95% hrišćana u prvih sto godina posle Hrista. Govorimo o hrišćanima koji su lično od apostola čuli jevanđelje, koji su bili proganjani i umirali za svoju veru, zato što su odbijali da se poklone rimskim idolima. Ti hrišćani su svetkovali "dan Gospodnji" koji se padao u nedelju, u dan vaskrsenja Gospodnjeg.
Ima bezbroj dokumenata iz tog perioda koji potvrđuju ovu činjenicu: da su hrišćani još u apostolsko vreme GOTOVO SVI svetkovali nedelju a nikad subotu. S druge strane, ne postoji NIJEDAN pisani dokaz, pismo, letopis, izveštaj, ništa što bi makar indirektno ukazalo na to da su hrišćani svetkovali subotu. Konstantin prosto nije mogao da promeni "subotu u nedelju" prosto zato što su hrišćani već 250 godina svetkovali nedelju. Kako nametnuti hrišćanima nedelju ako je oni već 250 godina svetkuju?
Istorijski izvori govore sledeće: već do 100. godine posle Hrista gotovo svi hrišćani su svetkovali nedelju kao dan Vaskrsenja i okupljali se u taj dan da drže bogosluženje. U to vreme nije bilo organizovane crkve niti je hrišćanstvo bilo uopšte dozvoljeno. Kroz progone, pokolje i mučenja, prvi hrišćani su se krišom, uz pretnju smrti, okupljali i bogoslužili nedeljom, 250 godina pre Konstantina. Do 140. godine SVI hrišćani su već uveliko svetkovali nedelju, a šačica onih koji su hteli da drže subotu su proglašeni jereticima i odbačeni iz hrišćanskih zajednica kao "promoteri judaizma" i oni koji "odbacuju Hrista kao Mesiju i Spasitelja". Subota se pominje u to vreme samo kao dan posta i pripreme za nedeljno pričešće (večeru Gospodnju). Bogosluženja su bila oduvek držana u nedelju, po uzoru na apostole (Dela 20:7).
Primera radi, navešćemo samo neke istorijske izvore koji su potvrđeni kao verodostojni od strane hrišćanskih i ne-hrišćanskih istoričara:
1. Justin Mučenik je 140. godine napisao da se hrišćani okupljaju u prvi dan nedelje u spomen na Gospodnje vaskrsenje, i da se SVI hrišćani koje on poznaje okupljaju tog dana.
2. Dionizije iz Korinta je to isto napisao 170. godine.
3. Klement Aleksandrijski piše 190. godine kako su hrišćani svake nedelje proslavljali vaskrsenje Gospodnje i okupljali se i pričešćivali u taj dan u svim hrišćanskim zajednicama u Maloj Aziji
4. Ignacij Antiohijski (umro 107. godine) bio je učenik apostola Jovana (jevanđeliste i pisca Otkrivenja) u svojim spisima daje objašnjenje "Gospodnjeg dana" (Otkrivenje 1:10). On je bio učenik apostola Jovana, njegov savremenik koji je sa Jovanom proveo više od 20 godina u radu na širenju jevanđelja. Ignacij Antiohijski je potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, i zbog tog njegovog iskaza je Otkrivenje priznato kao verodostojna knjiga i kasnije ušlo u kanon Novog Zaveta (dakle, Ignacij Antiohijski je smatran verodostojnim svedokom). U tom istom tekstu u kome objavljuje da je Jovan zaista pisac Otkrivenja, Ignacij Antiohijski kaže da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) NEDELJA, tojest, da je Jovan mislio na nedelju, na dan vaskrsenja Gospodnjeg. On dalje kaže da je Jovan uvek nedelju nazivao danom Gospodnjim, te da su i ostali hrišćani preuzeli taj naziv za nedelju od apostola Jovana. I zaista je tako i bilo: čim je Ignacij Antiohijski potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, svi hrišćani u Maloj Aziji automatski su počeli da zovu nedelju "danom Gospodnjim".
5. Tu je takođe i Plinije, koji piše caru Trajanu u pismu 107. godine posle Hrista kako su hrišćani "čudna sekta koja se okuplja na dan Sunca, jer veruju da je u taj dan njihov prorok ustao iz groba". Zapazite da Plinije nije bio hrišćanin, već istoričar koji je caru Trajanu podneo izveštaj o hrišćanima i njihovoj potencijalnoj opasnosti po Rimsko Carstvo.
6. Varnava, jedan od 70-orice Hristovih učenika, koji je takođe napisao i par poslanica koje nisu ušle u kanon, i koji je bio savremenik apostola Luke i Jovana (umro 120. godine) takođe piše da su apostoli svetkovali nedelju u slavu vaskrsenja Gospodnjeg.
Svi ovi (i mnogi drugi) pisci, istoričari, hrišćani i ne-hrišćani iz tog perioda pišu o tome kako se hrišćani okupljaju i bogosluže nedeljom, već oko 100. godine posle Hrista. Ne postoji nijedan istorijski izvor koji bi potvrdio da je makar 10% privh hrišćana svetkovalo subotu.
Kako je onda Konstantin mogao da nametne nedelju hrišćanima kada je nedelja prihvaćena kao sveti dan za bogosluženje od strane hrišćana još dok je apostol Jovan bio živ (u prvom veku)? Kako je onda Bog mogao pogrešno da informiše Elen Vajt i da joj kaže kako je subota držana sve do četvrtog veka, kada je čak i u Bibliji zapisano da su apostoli držali nedelju, a ne subotu?
Zaključak br. 2: Hrišćani svetkuju nedelju još od apostolskih dana. Ne postoji nijedan istorijski dokument ni dokaz da su hrišćani u tom periodu svetkovali subotu. Svi istorijski izvori iz tog perioda potvrđuju da su hrišćani subotu smatrali danom posta i pripreme za bogosluženje i pričešće u nedelju, a da su nedeljom držali bogosluženje i uzimali pričešće (večeru Gospodnju) u čast Hristovog vaskrsenja i rođendana hrišćanske crkve (Pedesetnice). Nije Konstantin nametnuo hrišćanima nedelju, jer su oni već 250 godina pre Konstantina MASOVNO (u razmerama od preko 90%) svetkovali nedelju, što je istorijski dokazano. Zapazite takođe interesantan detalj: svi ovi istoričari, hrišćanski pisci i sve ličnosi navedene iznad, živele su na ISTOKU Rimskog Carstva (u Maloj Aziji, Grčkoj, Turskoj itd), i nijedan od njih nije bio iz RIMA! To samo dokazuje da je istočni deo Rimskog Carstva bio mnogo više napredniji u kulturnom smislu i da su hrišćani u tom delu sveta u prva dva veka imali daleko većeg uticaja nego na zapadu (u Italiji i Rimu).
 
Treća greška: Konstantin nameće hrišćanima nedelju pod uticajem Rimske Crkve (danas: Rimokatoličke Crkve, tj. Papstva)
Istorijska činjenica: U vreme Konstantina i sve do 7. veka posle Hrista, Rimska Crkva nije imala nikakav primat, i bila je samo "ispostava" Istočne Crkve
Iako istorija Rimokatoličke Crkve tvrdi da je prvi rimski papa bio sam apostol Petar lično, te da je rimska crkva (kasnije papstvo i Vatikan) naslednica apostolskih učenja, to ipak nije sasvim tačno. Rimska Crkva jeste nastala jako rano u istoriji hrišćanstva, ali nije bila prva. Ni po vremenu nastanka a ni po dominaciji. Ono što katolička crkva ne želi i neće da prizna, uprkos brojnim istorijskim dokazima, jeste činjenica da Rimska Crkva u prvim vekovima hrišćanstva uopšte nije bila samostalna. Naprotiv, bila je u potpunosti pod donimacijom i vlašcu istočne hrišćanske crkve u Grčkoj. I to punih 600 godina posle Hrista.
Adventisti tvrde da je Rimska Crkva uvela nedelju kao lažni dan odmora u hrišćanstvo, paralelno sa donošenjem Konstantinovog edikta. Tačnije, adventisti smatraju da je Konstantin bio pod uticajem upravo rimskih nadbiskupa i papa kada je naredio da se hrišćani okupljaju u nedelju. I Rimokatolička Crkva to smatra, ali se istorijske činjenice i dokumenta ne slažu sa tim tvrdnjama. Rimokatolička Crkva želi sebe da uzdigne iznad ostalih, pa lažira sopstvenu istoriju, ne želeći da prizna ono što je opšte-poznato: prvih sedam vekova hrišćanstva Rimska Crkva nije imala nikakav autoritet, osim u samom gradu Rimu i njegovoj okolini. Rimska Crkva prvih 600-650 godina nije imala nikakav uticaj na recimo, hrišćane i crkve u Antiohiji, Korintu, Solunu, Jerusalimu, Carigradu.
Zvanična istorija i svi istorijski dokumenti iz tog vremena tvrde upravo suprotno: upravo su istočne hrišćanske crkve (a naročito Grčka Crkva) imale presudan uticaj na crkvu u Rimu. Rimska crkva bila je samo produžena ruka Vaseljenskog Sabora. Istočna crkva je postavljala (rukopolagala) sveštenike u Rimu. I naravno, slutite, Istočna Crkva rukopolagala je samo podobne sveštenike i vladike (biskupe) koji će da vode crkvu u Rimu onako kako crkva u Grčkoj kaže. I to je tako trajalo dobrih 600 godina, 300 godina pre i 300 godina posle Konstantina.
Dakle, crkva u Rimu nije mogla da uspostavi nedelju, jer nije imala neophodnu vlast za to. Ako je iko u to vreme mogao nešto da menja po pitanju praznika i doktrine, bila je to neka od istočnih, veoma uticajnih crkava. Nikako Rim. Ako je Konstantin (kao lukavi i pametni političar) želeo da se dogovara sa hrišćanskim vođama od najvećeg uticaja i značaja, ne bi posetio rimske sveštenike, već upravo njihove šefove (poslodavce) u Grčkoj.
Da stvar bude interesantnija, postoji zvanični dokument koji je potpisala Grčka Pravoslavna Crkva 140. godine posle Hrista (skoro 200 godina pre Konstantina) u kome sve "subotare" hrišćane proglašava jereticima i anatemiše ih. Nije Istočna Crkva time uvela nedelju, već je iznela svoju presudu o onima koji svetkuju subotu. Kao što ćemo videti, u svim istorijskim izvorima se tvrdi da je ogromna većina hrišćana u prvih 100 godina posle Hrista svetkovala nedelju kao dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Međutim, postojala je manja grupa (najviše do 5% njih) koji su svetkovali subotu. Nakon dugih i žučnih teoloških rasprava oko toga ko je u pravu a ko ne (95% hrišćana koji svetkuju nedelju ili 5% onih koji svetkuju subotu), Crkva u Grčkoj je iznela svoj stav i "subotare" nazvala "pro-jevrejskim jereticima" kojima mesto nije u hrišćanskoj crkvi.
To je bila 140. godina. Dvesta godina pre Konstantinovog edikta. Postoje stariji istorijski dokumenti koji kažu da su hrišćani svetkovali nedelju po ugledu na apostole, a ovo je bio prvi zvanični dokument hrišćanske crkve u kome je subota proglašena za hrišćansku jeres. Dakle, niko nije uveo nedelju "spolja". Hrišćani su u to vreme svetkovali nedelju kao "dan Gospodnji" iz Otkrivenja 1:10, po uzoru na apostole. Crkvene vođe u Antiohiji, Solunu, Rimu, Korintu, Jerusalimu, samo su ozvaničili inače ustaljenu praksu među skoro svim hrišćanima. Tek 200 godina kasnije pojavio se Konstantin sa svojom poveljom.
I još jedan detalj: ti jeretici koji su svetkovali subotu i koje je crkva ekskomunicirala 140. godine, osnovali su svoje verske pravce. Neću reći "crkve", jer ti ljudi nisu osnivali hrišćanske crkve. Rani "subotari" koje je crkva ekskomuniciara 140. godine, podelili su se u dva glavna pravca (učenja), od kojih je jedan (ebionitska jeres) odveo vernike u jeres arijanizma, a drugi (nazarenska jeres) u jeres islama. I jedni i drugi su odbacili Hristovo Božanstvo i proglasili Hrista za čoveka, proroka, ali ne i za Mesiju i Spasitelja i Gospoda i Sina Božijega.
Zaključak br. 3: Crkva u Rimu nije mogla da uvede nedelju u 4. veku preko Konstantina jer: je 95% hrišćana već 140. godine svetkovalo nedelju; jer Rimska Crkva nije imala nikakvu vlast da to učini, jer je jedino Istočna Crkva u to vreme bila dovoljno moćna da to učini, ali nije morala da čini, jer su hrišćani već 250 godina pre Konstantina sami sebi uveli nedelju po uzoru na apostole (videti tekst ispod za više detalja). I najzad, primetimo da su prvi hrišćanski subotari ekskomunicirani 140. godine kao jeretici i da su vremenom odbacili i jevanđelje i Mesiju (znači, crkva ih je sasvim ispravno nazvala jereticima). Na kraju, pitanje: zašto je Bog pogrešno obavestio Elen Vajt, da je crkva u Rimu izmenila subotu u nedelju 321. godine, kada je prava istorijska istina da subotu niko nije izmenio u nedelju, već da je subota ukinuta odmah po vaskrsenju Hristovom (Hrist postaje Subota), a da je nedelja uvedena ne kao dan odmora, već kao "dan Gospodnji", dan vaskrsenja Hristovog i najveći praznik (ali ne dan odmora)? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da su još 140. godine hrišćani subotari nazvani jereticima i prognani iz zajednice? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da crkva u Rimu nije imala nikakav primat do sedmog veka?
 
Četvrta greška: Rimsko papstvo je ukinulo subotu i nametnulo nedelju (preko Konstantina)
Istorijska činjenica: Subotu je ukinuo Hrist, prvi hrišćani su svetkovali nedelju još od apostolskih dana, a papstvo u Rimu je moglo nešto da nameće tek 600 godina kasnije.
A sada ćemo se pozabaviti i glavnim pitanjem: od kada se zaista nedelja svetkuje u ranoj hrišćanskoj crkvi? Koji dan su svetkovali prvi hrišćani od apostola do Konstantina? Da li su prvi hrišćani bili zaista (većinom) subotari, kao što adventisti tvrde?
Kao što smo videli u argumentu br. 2, istorijski izveštaji iz tog perioda se svi slažu u jednom: velika većina hrišćana su u prvih 100 godina posle Hrista svetkovali nedelju. Čak neki istoričari kažu da su "svi" hrišćani svetkovali (okupljali se) u nedelju. Nema nijednog izvora koji kaže da su hrišćani svetkovali subotu. Argument broj 2 pokazuje da su čak i učenici apostola svetkovali nedelju i da su tvrdili da su tako od apostola naučeni. Neki od tih ljudi su te spise napisali još dok su apostoli bili živi. I nema nijednog dokumenta, nijednog pisma niti poslanice, nijednog jedinog slovceta kritike zbog svetkovanja nedelje ili nesvetkovanja subote.
Imamo mnoštvo dokaza (pogledati Argument 2) da su apostoli nedelju nazivali "dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10). Tvrditi da je subota taj "dan Gospodnji" je nebiblijski. Subota nikad u Bibliji nije tako nazvana. Subota je bila i ostala dan od odmora koji su hrišćani zamenili Hristom. Ono što adventisti nikako da shvate je prosta činjenica: hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Hrišćani nisu zamenili subotu nedeljom. To je totalno pogrešna perspektiva. Hrišćani su slušali apostola Pavla koji im je rekao u Kološanima 2:16.17 ili u Jevrejima 4:1-11 da je subota (počinak, šabat) za hrišćane u HRISTU (a ne u subotu ili nedelju). Isto je rekao i Isus u Mateju 11:28. Stoga hrišćani ne vrše zamenu dana odmora sa subote na nedelju. Ne, oni po uputstvu Hristovom i Pavlovom, i poučeni primerom apostola, ne svetkuju subotnji šabat, već šabat u Hristu (koji je svakog dana, stalan i neprekidan). Nedelja nije hrišćanski dan odmora. Hrist je hrišćanski odmor (subota, počinak). Nedelja je samo dan u kome je Hrist vaskrsao. Dakle, nedelja nema niti je ikada imala status dana odmora, te stoga nije bilo moguće izvršiti izmenu dana odmora sa sedmog na prvi. Jednostavno, jedan jevrejsi praznik (sedmični šabat) je ispunjen u Hristu i samim tim ukinut (kao i Pasha, Dan Pomirenja ili godišnja subota). Nedelja je hrišćanski praznik koji je odabran u čast Hristovog vaskrsenja i nema ničeg zajedničkog sa subotom u Starom Zavetu.
Dakle, nikakvo papstvo nije nametnulo nedelju hrišćanima, niti je to Konstantin učinio. Hrišćani su već 250 godina pre Konstantina u ogromnoj većini svetkovali nedelju a subotu smatrali danom koji je svoje ispunjenje ("telo") našao u Hristu (Kološanima 2:16.17). Hrišćani nedelju nisu dobili od nekog spolja, niti od neke crkve ili paganske religije. Hrišćani su nedelju preuzeli od apostola, koji su se i sami okupljali u nedelju i lomili hleb (tojest, imali bogosluženje čiji je centralni deo bilo lomljenje hleba i uzimanje Večere Gospodnje), kao što je zapisano u Delima 20:7. Takođe, hrišćani su usvojili nedelju kao hrišćanski sedmični praznik i zato što je na taj dan Sveti Duh sišao na apostole. Taj dan (Pedesetnica) smatra se rođendanom hrišćanske crkve. Dakle, hrišćani svake sedmice odaju počast Hristovom vaskrsenju i rođenju Njegove crkve, a ne bogu Sunca ili nekom drugom božanstvu, kao što adventisti tvrde.
I to rade od apostolskih dana. Radili su to u vreme cara Trajana, kao što se vidi u argumentu br. 2, tojest u vreme progona u prvim vekovima hrišćanstva. Onda kada crkva nije ni postojala kao organizovano telo koje bi moglo nešto da nametne na međunarodnom nivou. Nije mogla jedna lokalna crkva u to vreme da nametne SVIM hrišćanima nedelju, jer crkva u to vreme nije ni bila organizovana u toj meri da bi mogla tako nešto da nameće. Crkva je tad bila progonjena, ljudi su se tajno okupljali u domovima braće i sestara, čitali bi poslanice ili jevanđelja jer nije ni bilo rukopoloženih sveštenika i teologa koji bi ih podučavali, pa su ipak svi oni UNIVERZALNO, u svim zajednicama na sva tri kontinenta svetkovali NEDELJU (osim retkih izuzetaka). Kako je onda crkva u Rimu (ili bilo koja druga) mogla da nametne hrišćanima nedelju, kad hrišćani svetkuju nedelju još od dana kada crkva kao takva nije ni postojala?
Zaključak br. 4: Hrišćani od najranijih (apostolskih) dana svetkuju nedelju kao dan Vaskrsenja i rođenja Crkve (Pedesetnice), a ne kao dan odmora. To su preuzeli od samog Hrista koji je naredio ljudima da rade subotom, i izjavio da i On i Njegov Otac rade subotom (Jovan, 5. poglavlje), i koji je rekao da je On naša subota (Matej 11:28). To su preuzeli od apostola koji su se i sami okupljali u nedelju (na dan Pedesetnice, ili u Delima 20:7). To su preuzeli odmah na početki i svi skupa, bez ikakve potrebe da im to bude nametnuto od strane Konstantina ili neke crkve. Tek 600 godina kasnije crkva u Rimu preuzela je primat i izjavila da je ONA uvela nedelju, iako se to ne poklapa sa istorijskim dokumentima.
 
Peta greška: Konstantin je nametnuo paganski sveti dan hrišćanima
Istorijska činjenica: Konstanin je nametnuo hrišćanski sveti dan paganima!
Sam tekst carskog edikta iz 321. godine nam otkriva ko je kome ovde nametnuo nedelju. Razmislite logički. Konstantin je imao ogroman problem u carstvu. Njegovo carstvo bilo je u teškoj krizi, koja je nastala usled toga što je bilo više hrišćana od pagana. Čak su i pojedini generali, plemići, senatori, bili hrišćani. Konstantin je morao da ujedini carstvo. Kao političar i strateg, morao je da odabere jednu religiju i nametne je onim drugima. Na primer, da odabere hrišćanstvo i nametne ga ne-hrišćanima, ili da odabere paganstvo i nametne ga ne-paganima. Carstvo se zarad društvenog i političkog mira moralo ujediniti u jednoj veri.
Carski ukaz iz 321. godine je nametnu KOJU religiju KOME? Da li je paganska religija tim ukazom nametnuta hrišćanima, ili je hrišćanska religija nametnuta paganima? Koja religija je u tom ukazu proglašena za zvaničnu religiju Rimskog Carstva? Hrišćanska, naravno. Time je Konstantin zabranio progone hrišćana, ali isto tako, stavio pagansku religiju VAN ZAKONA. Pagani su sada morali da se pokrste i prime hrišćanstvo. Tako je glasio carski edikt. I tako se i desilo.
E sad nailazi ono glavno. Do tog trenutka, hrišćanska religija bila je van zakona, hrišćani su bili proganjani, bacani lavovima, spaljivani, razapinjani i optuživani lažno za svaki mogući problem. Hrišćani tog vremena su umirali za svoju veru, jer nisu hteli da prihvate rimsku pagansku religiju. Setite se cara Nerona koji je pobio preko milion hrišćana zato što nisu hteli da se poklone njegovom kipu kao bogu. Car Dioklecijan pobio je još više hrišćana zato što nisu hteli da prihvate rimske paganske bogove. Hrišćani tog vremena umirali su radije nego da prihvate neki paganski simbol i da mu se poklone.
I sad, zamislite da ste neki hrišćanin iz tog perioda. Vaši roditelji ili prijatelji, stradali su nedavno kao mučenici za svoju veru. I onda kaže car Konstantin: "E sad ćete vi, hrišćani, da svetkujete dan Sunca!" Šta biste vi učinili? Da li biste se pokorili Konstantinu i svetkovali paganski praznik, ili biste radije pošli u smrt kao vaši roditelji i prijatelji? I Neron i Dioklecijan su izdavali carske ukaze koji su naređivali hrišćanima da se poklone idolima, pa su hrišćani to odbijali i umesto toga birali mučeničku smrt. Ni hrišćani u vreme Konstantina ne bi doneli drugačiju odluku. Oni NIKAD ne bi prihvatili da svetkuju "časni dan Sunca", tj. paganski praznik.
Pa kako je onda Konstantin uopšte mogao tako nešto da nametne hrišćanima? Oni bi radije poginuli nego tako nešto da poslušaju. To je istorijski potvrđeno.
Hajde da pretpostavimo da su hrišćani svetkovali subotu u to vreme (a znamo da nisu, ali nebitno, pretpostavimo da jesu). I zamislite sada te hrišćane koji slušaju carski ukaz. Ne samo što treba da svetkuju pogrešan dan, već treba da svetkuju i paganskog boga! Nikada ne bi Konstantin mogao da nametne hrišćanima nedelju, da su hrišćani u to vreme svetkovali subotu. Oni bi tada svi izginuli i mi danas ne bismo imali hrišćane u Evropi.
Da je Konstantin hteo prevarom da nametne hrišćanima "pogrešan dan", on ne bi napisao "i sastajećete se u časni dan Sunca". Ne, on je bio pametan i lukav političar. On bi to drugačije sročio. Napisao bi recimo: "I sastajaćete se u časni dan vaskrsenja Gospodnjeg". To bi bio isti dan (nedelja), a hrišćani ne bi ništa posumnjali. Oni bi vrlo rado proslavljali dan vaskrsenja Gospodnjeg, ali nikad ne bi svetkovali "dan Sunca".
Ali, Konstanin NIJE napisao "u dan vaskrsenja Gospodnjeg". Napisao je baš ono što bi hrišćani ODBILI da učine. Napisao je: "u dan SUNCA." Očigledno je da je Konstanin imao sasvim druge namere na umu kada je doneo ovaj edikt. Da je hteo da nametne hrišćanima subotarima nedelju, napisao bi "okupljaćete se u časni dan Hristovog vaskrsenja." Većina hrišćana ne bi ništa ni slutili i poslušali bi ga vrlo rado. Ali pošto nije to napisao, već upravo ono što bi hrišćani odbili, jasno je da Konstantin ovaj edikt uopšte nije doneo za hrišćane. Naprotiv. Odabir reči ("časni dan Sunca") govori jasno da je Konstantin NEZNABOŠCIMA nametnuo HRIŠĆANSKI praznik.
Setimo se, pagani u Rimu nisu imali "sveti dan" ni "dan odmora". Dakle, nije se mogao "paganski sveti dan" nametnuti hrišćanima, prosto zato što nije postojao takav sveti dan u paganstvu. Njima dan Sunca nije bio ništa više svet od dana Saturna (subote). Da su hrišćani svetkovali subotu, Konstantin bi morao da nametne paganima "časni dan Saturna", a ne "Sunca". Ali, hrišćani su svetkovali dan Hristovog vasksrenja (nedelju) i Konstantin je morao da nametne taj sveti hrišćanski dan paganima. Pagani nisu imali sveti dan. Hrišćani jesu.
Kada je Konstantin naredio paganima ovim ediktom da moraju da prime hrišćanstvo, takođe im je nametnuo i hrišćanske praznike. Zamislite da je Konstantin napisao u ediktu: "I okupljaćete se u dan Hristovog vaskrsenja". Šta bi radio prosečan paganin? Da li bi on znao u koji dan je Hrist vaskrsao? Ne bi. Morao bi da se raspituje, pod uslovom da u okolini ima "iskusnih" hrišćana. E pa da ne bi bilo zabune, i da se pagani ne bi dvoumili oko toga u koji dan je Hrist vaskrsao, Konstantin im objašnjava: okupljaćete se u dan Sunca (jer je to nedelja, dan koji hrišćani nazivaju danom vaskrsenja Gospodnjeg).
Setite se, hrišćani su 300 godina pre Konstantina svetkovali NEDELJU. U ogromnoj većini. Onih 5% (i manje) hrišćana koji su držali subotu, nazivani su JERETICIMA (hrišćani su ih nazivali jereticima, a ne pagani). Sada je trebalo nametnuti hrišćanski sveti dan neznabošcima kojima je svaki dan isti. Da bi neznabošci znali na koji dan se misli, zato Konstantin kaže: "u časni dan Sunca". Jedino tako će jedan prosečni paganin u Rimskom carstvu znati na koji dan se tačno misli. Hrišćanin ne samo da ne bi znao koji je to dan, već (i kad bi znao) nikad ne bi pristao da svetkuje "dan Sunca". Pristao bi da svetkuje "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali NIKAD "dan Sunca." Tako i paganin, on nikad ne bi sa sigurnošću znao koji dan je "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali bi odmah znao koji dan je "dan Sunca" a koji dan je "dan Saturna" itd.
Zaključak br. 5: Konstantin nije nametnuo sveti paganski dan hrišćanima (jer pagani nisu imali sveti sedmični dan), već je hrišćanski praznik (koji pada u dan Sunca) nametnuo paganima. Zato je koristio izraz "časni dan Sunca" umesto "časni dan Hristovog vaskrsenja".

- - - - - - - - - -

Na kraju, da sumiramo zaključke:
1. Konstanin nije mogao da nametne sveti paganski dan hrišćanima, jer pagani u Rimu nisu imali nijedan sveti sedmični dan
2. Konstantin nije mogao da nametne paganski dan od odmora hrišćanima, jer pagani nisu odredili nijedan dan da im bude dan od odmora
3. Hrišćani su u ogromnoj većini (95%) svetkovali nedelju još od apostolskih dana. Prvi crkveni dokument koji to pokazuje je dekret Istočne Crkve iz 140. godine gde se kaže da su hrišćani "subotari" jeretici i da ih treba ekskomunicirati. I ostali istorijski i ne-crkveni izvori potvrđuju da su hrišćani do 140. godine već svetkovali nedelju a ne subotu. I to 200 godina pre Konstantinovog edikta
4. Rimska Crkva nije nikako mogla da nameće "nedelju" hrišćanima, jer u prviš 600 - 700 godina nije imala nikakvu moć, vlast ni primat. Zavisila je od volje Istočne (Grčke) Crkve, koja je rukopolagala biskupe i nadbiskupe u Rimu. Neko je pogrešno obavestio Elen Vajt o ovom događaju.
5. Papstvo nije ukinulo subotu i uvelo nedelju, jer je papstvo nastalo i dobilo primat tek u sedmom veku posle Hrista (300 godina POSLE Konstantina). Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su iz Dela apostolskih, 20:7 videli da su apostoli bogoslužili nedeljom. Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su od apostola naučili da je Isus vaskrsnuo u nedelju. Subotu su ukinuli prvi hrišćani pod uticajem apostola Jovana koji je u Otkrivenju nedelju nazvao "danom Gospodnjim". Subotu su ukinuli apostoli pod Hristovim vođstvom, kao starozavetni zakon koji se ne meša sa novozavetnim ("ne sipa se novo vino u stare mehove, jer će oba da propadnu").
6. Nije Konstantin nametnuo paganski dan hrišćanima jer: pagani nisu imali sveti sedmični dan niti dan od odmora, već je nametnuo sveti hrišćanski dan paganima
7. Nema nijednog istorijskog ni materijalnog ni pisanog dokaza da su prvi hrišćani u većini (ili bar većem broju) svetkovali subotu u prvom i drugom veku. Ima bezbroj dokaza da su ti hrišćani svetkovali nedelju i subotare nazivali jereticima najgore vrste
8. Rimska Crkva u to vreme nije mogla ništa da učini po svojoj volji, bez odobrenja Istočne Crkve koja je bila njen "poslodavac". Reći da je rimski papa uticao na Konstantina da promeni subotu na nedelju je obična laž onih koji ne poznaju ni osnovnu ranu istoriju crkve
9. Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Za hrišćane NIKAD nije došlo do PROMENE dana odmora iz subote u nedelju. Adventisti su pogrešno obavešteni (od strane EGV) po tom pitanju. Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora, nikad nisu niti će ikad svetkovati nedelju kao dan odmora. Nedelja se svetkuje kao dan Isusovog vaskrsenja, a ne kao dan odmora. Sve zvanične hrišćanske denominacije zasnovane na Bibliji se slažu da je SVAKI DAN dan odmora za hrišćane, jer je Hrist naš odmor (Matej 11:28, Kološanima 2:16.17). Nijedan biblijski hrišćanin neće reći da je nedelja "novi" dan odmora za hrišćane. Ne. Odmor za hrišćane je HRIST, a nedelja nije dan odmora, već dan Hristovog vaskrsenja.
 
"Dan Gospodnji" (Kyriake Hemera) u
Otkrivenju 1:10
U Otkrivenju 1:10 imamo jedan izraz koji je većini hrišćana savršeno jasan, ali imamo i one hrišćane koji nas uče drugačije. Kaže apostol Jovan da je bio "u duhu u dan Gospodnji". Taj izraz "dan Gospodnji" u Otkrivenju na izvornom (grčkom) jeziku glasi "kyriake hemera". Većina hrišćana se slaže da je ovo "nedelja", dan vaskrsenja Gospodnjeg. Jedan mali deo hrišćana kaže da je ovo dan drugog dolaska Gospodnjeg. Adventisti Sedmog Dana i ostali koji svetkuju subotu, kažu da je "dan Gospodnji" subota. Analizom biblijskog teksta, grčkog jezika, istorije i teologije, videćemo ko je ovde u pravu.
Prvo, izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji) javlja se samo u Otkrivenju 1:10 i više nigde u celoj Bibliji (čak ni u Septuaginti - prevodu Starog Zaveta na grčki). Dakle, ne možemo da pogledamo na drugom mestu u Bibliji šta "kyriake hemera" znači. Međutim, postoje druge metode i smernice da dođemo do objašnjenja i istine.
"Hemera" na grčkom jeziku znači "dan". To je u grčkom jeziku imenica ženskog roda, pa stoga uzima ženski oblik prideva "kyriake" (Gospodnji). U muškom obliku, ovaj pridev "Gospodnji" na grčkom glasi "kyriakos". Sada kada smo utvrdili neke osnovne stvari po pitanju jezika, možemo da pređemo na glavnu analizu.
1.Da li je "kyriake hemera" dan drugog dolaska Hristovog? Da li je apostol Jovan bio u viziji prebačen u dan drugog dolaska? Tojest, da li mu se u viziji ukazao taj dan, pa zato kaže "bejah u duhu (prebačen) u Dan Gospodnji?"
U Novom Zavetu, sedam puta se pominje "dan Gospodnji" u značenju "dan drugog dolaska Hristovog". To su sledeći stihovi: Dela 2:20, 1. Solunjanima 5:2, 1. Korinćanima 1:8, 1. Korinćanima 5:5, 2. Korinćanima 1:14, 2. Solunjanima 2:2, 2. Petrova 3:10.
Međutim, ovih sedam stihova ne sadrže izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji), već izraz "dan Gospoda". Na grčkom, upotrebljena su dva izraza: hemera Kyriou (bez člana ispred "Kyriou") ihemera tou Kyriou (sa članom ispred "Kyriou"). Iz konteksta je jasno da se govori o "danu drugog dolaska Hristovog". Zapazimo dve bitne činjenice: poredak reči u "hemera (tou) Kyriou" je drugačiji, tojest, obrnut. U "hemera (tou) Kyriou" imamo prvo imenicu (hemera) pa pridev (Kyriou), a u "kyriake hemera" imamo prvo pridev (Kyriake) pa imenicu (hemera). Druga razlika je pridev Kyriou, koji nije isti kao pridev Kyriake. Oba prideva su izvedena iz reči "Kyrios" (Gospod) i oba prideva znače "Gospodov, Gospodnji", ali ipak, na grčkom jeziku nisu isti, i postoji izvesna razlika između njih. Biće dalje reči o ovoj razlici u nastavku teksta.
Dakle, vidimo da "kyriake hemera" (Otkrivenje 1:10) nije "dan drugog dolaska Hristovog", jer se taj dan u Novom Zavetu ne zove "kyriake hemera", već "hemera (tou) Kyriou". Drugi poredak reči, i drugi pridev je upotrebljen. Zašto bi apostol Jovan unosio konfuziju? Već pre Otkrivenja su apostoli Petar, Pavle i Luka koristili izraz "hemera (tou) kyriou" za "dan drugog dolaska Hristovog" ili "dan Gospoda", zašto bi sad Jovan uvodio potpuno novi izraz koji se nigde više u celoj Bibliji ne ponavlja? Očigledno da je Jovan govorio o nečem DRUGOM, o nečem za šta nije postojao ustaljeni izraz u Bibliji. Tri apostola koriste isti izraz, koji se ponavlja i jasno nam je iz konteksta o kom danu se radi, a Jovan koristi drugačiji izraz, i nije nam iz konteksta jasno o kome danu se radi. Ne možemo povezati ta dva izraza ni na osnovu grčkog originala ni na osnovu konteksta. Na kraju krajeva, Jovan je lepo rekao "BEJAH u duhu", a nije rekao: "Bejah PRENET u duhu u Dan Gospodnji", niti je rekao "video sam u viziji dan Gospodnji". Jasno se vidi da je Jovan u dan Gospodnji bio u duhu, tojest, u molitvi.

- - - - - - - - - -

Da li je "kyriake hemera" subota? Adventisti i ostali subotari tvrde da je "kyriake hemera" subota. Međutim, NIGDE u Bibliji (ni u Septuaginti ni u Novom Zavetu) subota nije nazvana "kyriake hemera" niti "dan Gospodnji". Subota je već imala svoj naziv i na jevrejskom i na grčkom jeziku, zašto bi Jovan sad izmišljao i ubacivao novi naziv za dobro poznati dan? Zašto nije prosto rekao: "Bio sam u duhu u dan subotnji" ili "u subotu", kada je ta reč "subota" već postojala u grčkom jeziku i korišćena mnogo puta u Novom Zavetu i Septuaginti? Opet, čemu zabuna i konfuzija ako nema potrebe za tim? Pa Jovan je mnogo puta u jevanđelju subotu nazvao "subota" a nikad "dan Gospodnji". Zašto bi sad odstupao od sopstvenog pravila pa i od celokupne prakse svih biblijskih pisaca?
3.Da li je "kyriake hemera" nedelja? Za ovu pretpostavku imamo mnoštvo argumenata, kako biblijskih, tako i istorijskih. Maločas smo pomenuli da je pridev "kyriake" (Gospodnji) veoma neobičan. Taj pridev nije isto što i "kyrou" (Gospodov). Pridev "kyriou" se pominje mnogo puta u Seputaginti i Novom Zavetu, teško da možete da prebrojite koliko puta se taj pridev javlja (anđeo Gospodnji, glas Gospodnji, u ime Gospodnje, hram Gospodnji itd). Zaista mnogo, mnogo puta se javlja ovaj pridev "kyriou", čak i u onom izrazu "dan drugog dolaska Gospodnjeg" (dan Gospoda). Pridev "kyriou" je izveden od reči "Kyrious" (Gospod).
A onda imamo apostola Jovana koji koristi potpuno drugačiji pridev, "kyriake". I taj pridev je izveden od reči "Kyrios" (Gospod) ali nije isti kao "Kyirou". Zašto Jovan koristi drugačiji pridev?
Odgovor na to pitanje možemo da nađemo kod apostola Pavla. Naime, pridev "kyriakos (muški rod), kyriake (ženski rod)" javlja se samo dva puta u celom Novom Zavetu. Imamo Otkrivenje 1:10 i izraz "kyrake hemera". Drugi stih je 1. Korinćanima 11:20. Izraz glasi ovako: "kyriakos deipnon" (Gospodnja večera). Razmislite: šta je Gospodnja večera? Da li je to nešto NOVO u Bibliji? Da li je Gospodnja večera postojala u Starom Zavetu i pre Hristove smrti i vaskrsenja? Nije. Gospodnja večera je "jedenje Hristovog tela i pijenje Hristove krvi", tojest, pričest, euharistija, jedan potpuno novi obred koji je uveden u hrišćanstvo u Novom Zavetu, POSLE Hristove smrti i vaskrsenja. Prva večera Gospodnja održala se dan pred Hristovu smrt. Vidimo da su hrišćani posle Hristovog vaskrsenja uzimali večeru Gospodnju, i vidimo da Pavle tu večeru Gospodnju naziva "kyriakos deipnon".

- - - - - - - - - -

Nigde više u Bibliji se ne koristi pridev "kyriakos", samo u ta dva slučaja: "večera Gospodnja" (1. Kor. 11:20) i "dan Gospodnji" (Otkr. 1:10). Zašto Pavle nije napisao "Kyrios deipnon"? To bi isto značilo "večera Gospodnja" i bio bi potpuno ispravan izraz na grčkom? Zašto koristi potpuno drugačiji pridev? Zato što je to nešto NOVO, nešto što nije postojalo u Bibliji pre toga. Isto tako, "kyriake hemera" u Otkr. 1:10 je nešto sasvim NOVO, nešto što nije postojalo u Bibliji pre toga. Ni Pavle ni Jovan ne žele da unesu konfuziju i nove reči, osim ako ne žele da opišu nešto sasvim NOVO, nešto što nema paralelu u Bibliji. Pridev "Kyriou" (Gospodnji) koristi se stotinama puta, pridev "kyriake" (Gospodnji) samo dva puta, oba puta je NOV izraz u pitanju, nešto NOVO što pre vaskrsenja Hristovog nije postojalo u Bibliji. I još nešto, "Kyriou" (Gospodnji) može da označava nešto što pripada Ocu ("anđeo Gospodnji", na primer, jeste anđeo kog je poslao OTAC). Međutim,"Kyriake" je nešto što pripada HRISTU (Sinu), a ne Ocu. Večera Gospodnja je HRISTOVO telo i HRISTOVA krv, a ne Očevo telo i Očeva krv. Dan Gospodnji u Otkrivenju 1:10 nije dan koji pripada Ocu, već dan koji pripada HRISTU. Koji je to "Hristov dan"? Dan vaskrsenja Hristovog, dan u kome je Hrist pobedio smrt i sotonu i ustao iz mrtvih! To je NEDELJA, a ne subota. Ne može "Hristov dan" biti dan u kome je Hrist bio MRTAV, ne može to biti dan u kome se sotona radovao jer je Mesija MRTAV! To može biti samo dan u kome su se anđeli radovali, i cela zemlja i ceo svemir, dan u kome je sotona pobeđen, a ne dan u kome je sotona SLAVIO smrt Mesije!
Zapazite da se u Starom Zavetu najavljuje jedan "novi dan", jedan dan POBEDE. Psalam 118:22-26 "Kamen koji odbaciše zidari, posta kamen od ugla" - Hrist biva odbačen i ubijen u petak, ustaje iz mrtvih u nedelju i postaje Kamen od ugla! "To bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dan, koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u nj!" - Dan radosti, NEDELJA, dan vaskrsenja (Luka 24:41; Matej 28:8 Jovan 20:20), dan koji je stvorio Gospod, dan pobede, dan kada je odbačeni postao Kamen od ugla, dan Gospodnji (jer je stvoren od Gospoda)! Nije ni čudo što su apostoli sa hrišćanima u PRVI DAN NEDELJE uzimali VEČERU GOSPODNJU (Dela 20:7). Kyriakos deipnon (Večera Gospodnja) u dan Gospodnji (nedelju) - DELA 20:7! Nema NIJEDNOG primera u Novom Zavetu gde se hrišćani okupljaju subotom da uzimaju večeru Gospodnju ili da drže bogosluženje, ali ima primer (Dela 20:7) gde se okupljaju u NEDELJU, u NOVI DAN, dan stvoren od Gospoda (Gospodnji dan), u dan kada je odbačeni kamen postao Kamen od Ugla (Psalam 118:22-26)!
 
Istorijski izvori o "kyriake hemera"
Ovde ćemo pokazati šta su prvi hrišćani (u prvom i drugom veku) govorili i pisali o "kyriake hemera".
1.Didahi (Učenje Dvanaestorice) - ovaj spis je veoma star. Napisan je pre Otkrivenja Jovanovog, čak pre većine novozavetnih knjiga. Oficijeno, Didahi su napisane između 50. i 70. godine, mada ima onih koji tvrde da su napisane čak i pre 50. godine. U svakom slučaju, Didahi je spis koji je stariji od Otkrivenja Jovanovog. U istoriji, izraz "kyriake hemera" prvi put se javlja upravo u Didahi, pa tek onda u Oktrivenju. Možemo slobodno reći da je apostol Jovan ovaj izraz "kyriake hemera" preuzeo iz Didahi. Evo šta Didahi pišu: "A u Dan Gospodnji (kyriake hemera), sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju (bogosluženje)..." [Didahi 14:1]
2.Ignjatije Bogonosac iz Antiohije, učenik apostola Jovana. Jovan ga je rukopoložio za episkopa crkve u Smirni. Ignjatije je 50 godina proveo šireći jevanđelje zajedno sa apostolom Jovanom, bio je njegov učenik i pouzdanik. 107. godine postradao je mučeničkom smrću za Hrista. U svojoj poslanici Magnežanima, Ignjatije piše sledeće: "ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..." Dakle, imamo sasvim pouzdanu ličnost, on je poznavao Jovana i radio je s njim 50 godina, Jovan ga je cenio i smatrao dobrim učiteljem i hrišćaninom, čim ga je rukopoložio za episkopa. Ako je iko znao šta je Jovan hteo da kaže u Otkrivenju 1:10, to je onda njegov učenik Ignjatije. I vidimo da je Ignjatije rekao da hrišćani više ne treba da subotuju (svetkuju subotu) već da treba da žive po Danu Gospodnjem (kyriake hemera), u kome je Hrist vasrksao iz mrtvih.
3.Ima još mnogo ranohrišćanskih pisaca i mučenika koji su govorili da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) nedelja. Na primer, Klement Aleksandrijski iz 190. godine, Kiprijan iz Kartagine, 250. godine, Justin Mučenik iz 150. godine i mnogi drugi. Na sva tri kontinenta, hrišćani u prva tri veka govore o okupljanjima i večeri Gospodnjoj u dan Gospodnji (nedelju), govore o tome da je "kyriake hemera" nedelja jer je u taj dan Gospod ustao iz mrtvih, i NIKO od njih nikad nije rekao da je "kyriake hemera" subota. To ne govori ni Biblija, niti prvi hrišćani. Samo adventisti to tvrde.
I najzad, da napomenemo još jednu zanimlivu činjenicu. Kako se na grčkom jeziku zove "nedelja"? KYRIAKE! Do dana današnjeg, nedelja se na grčkom zove "Gospodnji dan" (Kyriake). Možda će nam adventisti reći da Grci ne znaju tako dobro grčki jezik, i da ga oni znaju bolje?
 
Rocknrollsores:
Istorijski izvori o "kyriake hemera"
Ovde ćemo pokazati šta su prvi hrišćani (u prvom i drugom veku) govorili i pisali o "kyriake hemera".
1.Didahi (Učenje Dvanaestorice) - ovaj spis je veoma star. Napisan je pre Otkrivenja Jovanovog, čak pre većine novozavetnih knjiga. Oficijeno, Didahi su napisane između 50. i 70. godine, mada ima onih koji tvrde da su napisane čak i pre 50. godine. U svakom slučaju, Didahi je spis koji je stariji od Otkrivenja Jovanovog. U istoriji, izraz "kyriake hemera" prvi put se javlja upravo u Didahi, pa tek onda u Oktrivenju. Možemo slobodno reći da je apostol Jovan ovaj izraz "kyriake hemera" preuzeo iz Didahi. Evo šta Didahi pišu: "A u Dan Gospodnji (kyriake hemera), sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju (bogosluženje)..." [Didahi 14:1]
2.Ignjatije Bogonosac iz Antiohije, učenik apostola Jovana. Jovan ga je rukopoložio za episkopa crkve u Smirni. Ignjatije je 50 godina proveo šireći jevanđelje zajedno sa apostolom Jovanom, bio je njegov učenik i pouzdanik. 107. godine postradao je mučeničkom smrću za Hrista. U svojoj poslanici Magnežanima, Ignjatije piše sledeće: "ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..." Dakle, imamo sasvim pouzdanu ličnost, on je poznavao Jovana i radio je s njim 50 godina, Jovan ga je cenio i smatrao dobrim učiteljem i hrišćaninom, čim ga je rukopoložio za episkopa. Ako je iko znao šta je Jovan hteo da kaže u Otkrivenju 1:10, to je onda njegov učenik Ignjatije. I vidimo da je Ignjatije rekao da hrišćani više ne treba da subotuju (svetkuju subotu) već da treba da žive po Danu Gospodnjem (kyriake hemera), u kome je Hrist vasrksao iz mrtvih.
3.Ima još mnogo ranohrišćanskih pisaca i mučenika koji su govorili da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) nedelja. Na primer, Klement Aleksandrijski iz 190. godine, Kiprijan iz Kartagine, 250. godine, Justin Mučenik iz 150. godine i mnogi drugi. Na sva tri kontinenta, hrišćani u prva tri veka govore o okupljanjima i večeri Gospodnjoj u dan Gospodnji (nedelju), govore o tome da je "kyriake hemera" nedelja jer je u taj dan Gospod ustao iz mrtvih, i NIKO od njih nikad nije rekao da je "kyriake hemera" subota. To ne govori ni Biblija, niti prvi hrišćani. Samo adventisti to tvrde.
I najzad, da napomenemo još jednu zanimlivu činjenicu. Kako se na grčkom jeziku zove "nedelja"? KYRIAKE! Do dana današnjeg, nedelja se na grčkom zove "Gospodnji dan" (Kyriake). Možda će nam adventisti reći da Grci ne znaju tako dobro grčki jezik, i da ga oni znaju bolje?
Kliknite za proširenje...

E sads ce mo pokazati koliko su svi ti tvoji izvori nevalidni i religiozno nepismeni.

Pustimo bibliju da nam sams kaze sta je KIRIJAKE HEMERA.

- - - - - - - - - -

http://forum.krstarica.com/entry.php/43967-Dan-Gospodnji-Kirijake-Hemera
 
By the mid-2nd century, Justin Martyrwrote in his apologies about the cessation of Sabbath observance and the celebration of the first (or eighth) day of the week (not as a day of rest, but as a day for gathering to worship): "We all gather on the day of the sun" (τῇ τοῦ ῾Ηλίου λεγομένη ἡμέρᾳ, recalling both the creation of light and the resurrection). [20]He argued that Sabbath was not kept before Moses, and was only instituted as a sign to Israel and a temporary measure because of Israel's sinfulness, [21]no longer needed after Christ came without sin. [22]Curiously he also draws a parallel between the Israelite practice of circumcisionon the eighth day, and the resurrection of Jesus on the "eighth day". [23]
But the Gentiles, who have believed on Him, and have repented of the sins which they have committed, they shall receive the inheritance along with the patriarchs and the prophets, and the just men who are descended from Jacob, even although they neither keep the Sabbath, nor are circumcised, nor observe the feasts. [24]
And on the day called Sunday, all who live in cities or in the country gather together to one place, and the memoirs of the apostles or the writings of the prophets are read, as long as time permits; then, when the reader has ceased, the president verbally instructs, and exhorts to the imitation of these good things. Then we all rise together and pray, and, as we before said, when our prayer is ended, bread and wine and water are brought, and the president in like manner offers prayers and thanksgivings, according to his ability, and the people assent, saying Amen; and there is a distribution to each, and a participation of that over which thanks have been given, and to those who are absent a portion is sent by the deacons. And they who are well to do, and willing, give what each thinks fit; and what is collected is deposited with the president, who succours the orphans and widows and those who, through sickness or any other cause, are in want, and those who are in bonds and the strangers sojourning among us, and in a word takes care of all who are in need. But Sunday is the day on which we all hold our common assembly, because it is the first day on which God, having wrought a change in the darkness and matter, made the world; and Jesus Christ our Saviour on the same day rose from the dead. [20]
 
Ovo Vam je isto kao sa Teorijom evolucije.

Sotona pokrene ogroman aparat koji se koristi pogrešnim premisama i nedoslednostima i dolazi do pogrešnog zaključka!

I to je navodno dokaz evolucije?

I sada kada tim ostrašćenim ljudima uputite naučne dokaze koji ukazuju na STVORITELJA oni Vas pozivaju da diskutujete o njihovim "dokazima" evolucije!

Kada čovek neće da prihvati dokaz koji mu STVORITELJ pruža u svojim delima i u svojoj reči, onda ne pomaže osporavanje navodnih "dokaza" tih ostrašćenih ljudi.

Njima ne treba STVORITELJ da kaže šta je istina! Jer ne mare za Njegov zakon!

Njima treba pokrivač za njihov izbor odbacivanja istine. I to su izabrali. Lažnu religiju!
 
SDG (Soli Deo Gloria):
Ovo Vam je isto kao sa Teorijom evolucije.

Sotona pokrene ogroman aparat koji se koristi pogrešnim premisama i nedoslednostima i dolazi do pogrešnog zaključka!

I to je navodno dokaz evolucije?

I sada kada tim ostrašćenim ljudima uputite naučne dokaze koji ukazuju na STVORITELJA oni Vas pozivaju da diskutujete o njihovim "dokazima" evolucije!

Kada čovek neće da prihvati dokaz koji mu STVORITELJ pruža u svojim delima i u svojoj reči, onda ne pomaže osporavanje navodnih "dokaza" tih ostrašćenih ljudi.

Njima ne treba STVORITELJ da kaže šta je istina! Jer ne mare za Njegov zakon!

Njima treba pokrivač za njihov izbor odbacivanja istine. I to su izabrali. Lažnu religiju!
Kliknite za proširenje...

Čitaj malo, ne možeš svaku temu da ispamuješ.
Čovek ti je izneo gomilu dokaza da je subota stvar prošlosti i da je nedelja dan koji hrišćani slave.
 
SDG (Soli Deo Gloria):
Ovo Vam je isto kao sa Teorijom evolucije.

Sotona pokrene ogroman aparat koji se koristi pogrešnim premisama i nedoslednostima i dolazi do pogrešnog zaključka!

I to je navodno dokaz evolucije?

I sada kada tim ostrašćenim ljudima uputite naučne dokaze koji ukazuju na STVORITELJA oni Vas pozivaju da diskutujete o njihovim "dokazima" evolucije!

Kada čovek neće da prihvati dokaz koji mu STVORITELJ pruža u svojim delima i u svojoj reči, onda ne pomaže osporavanje navodnih "dokaza" tih ostrašćenih ljudi.

Njima ne treba STVORITELJ da kaže šta je istina! Jer ne mare za Njegov zakon!

Njima treba pokrivač za njihov izbor odbacivanja istine. I to su izabrali. Lažnu religiju!
Kliknite za proširenje...
baš ste lepo opisali vasu laznu religiju.
 
coco bill:
Čitaj malo, ne možeš svaku temu da ispamuješ.
Kliknite za proširenje...

Ko spamuje ovu temu?

Da li je spamer onaj koji hoće da identifikuje zver da bi svi mogli da razumemo šta predstavlja žig te zveri?

Ili je spamer onaj koji kopira sa interneta knjige?

Da li očekujete da ja sada napišem knjigu kao odgovor?

Mogu i ja da kopiram knjige kao odgovor! U kojima je sve suprotno. Hoćete li tako da odgovorim na optužbe? Može! Nema problema.

Gde su odgovori na linkove koje sam postavio do sada?

Ima li osporavanja iznetih argumenata?


coco bill:
Čovek ti je izneo gomilu dokaza da je subota stvar prošlosti i da je nedelja dan koji hrišćani slave.
Kliknite za proširenje...

Dokaz da je nedelja prvi dan!!! Da li je to dokaz???

Da li je dokaz ako svi ljudi poštuju prvi dan???

Ili je možda dokaz to što se desio otpad u crkvi?

Ne! To nije dokaz! To je dokaz koji potvrđuje masivnu prevaru kojom Sotona vara sve ljude.

I Vi to vidite ali se pravite kao da ne vidite.
 
SDG (Soli Deo Gloria):
Ovo Vam je isto kao sa Teorijom evolucije.

Sotona pokrene ogroman aparat koji se koristi pogrešnim premisama i nedoslednostima i dolazi do pogrešnog zaključka!

I to je navodno dokaz evolucije?

I sada kada tim ostrašćenim ljudima uputite naučne dokaze koji ukazuju na STVORITELJA oni Vas pozivaju da diskutujete o njihovim "dokazima" evolucije!

Kada čovek neće da prihvati dokaz koji mu STVORITELJ pruža u svojim delima i u svojoj reči, onda ne pomaže osporavanje navodnih "dokaza" tih ostrašćenih ljudi.

Njima ne treba STVORITELJ da kaže šta je istina! Jer ne mare za Njegov zakon!

Njima treba pokrivač za njihov izbor odbacivanja istine. I to su izabrali. Lažnu religiju!
Kliknite za proširenje...

SDG (Soli Deo Gloria):
Ko spamuje ovu temu?

Da li je spamer onaj koji hoće da identifikuje zver da bi svi mogli da razumemo šta predstavlja žig te zveri?

Ili je spamer onaj koji kopira sa interneta knjige?

Da li očekujete da ja sada napišem knjigu kao odgovor?

Mogu i ja da kopiram knjige kao odgovor! U kojima je sve suprotno. Hoćete li tako da odgovorim na optužbe? Može! Nema problema.

Gde su odgovori na linkove koje sam postavio do sada?

Ima li osporavanja iznetih argumenata?




Dokaz da je nedelja prvi dan!!! Da li je to dokaz???

Da li je dokaz ako svi ljudi poštuju prvi dan???

Ili je možda dokaz to što se desio otpad u crkvi?

Ne! To nije dokaz! To je dokaz koji potvrđuje masivnu prevaru kojom Sotona vara sve ljude.

I Vi to vidite ali se pravite kao da ne vidite.
Kliknite za proširenje...

zato što ste bezobrazni ima da vam celu adventisticku jeres razbucam u paramparčad.

- - - - - - - - - -

A sta vi ne kopirate tekstove?ja sam i svoja zapažanja izneo i nelogičnosti ,i nijedan odgovor nisam dobio ,pogotovo sto se tice ovih zadnjih postova,a ima ih itekako dosta.
 
Izjave Elen Vajt koje su u suprotnosti sa jevanđeljem i Biblijom
Robert K. Senders i Sidni Klivlend su sastavili spisak od 50 izjava Elen Vajt koje direktno protivureče Svetom Pismu. Na ovoj stranicinaći ćete originalni tekst sa svih 50 izjava, a na našem sajtu dajemo prevod najupečatljivijih odlomaka iz ovog teksta. Od 50 izjava, odabraćemo19 izjava kojenajdirektnije protivureče jevanđelju, Bibliji iumanjuju Hristove zasluge na Golgotikao i važnost blagodati Božije u čovekovom spasenju.
1. Da li je plan spasenja napravljen posle čovekovog pada?
EGV: DA "Carstvo blagodati uspostavljeno jeodmah posle čovekovog pada, kada je plan osmišljen da bi se otkupio pali ljudski rod"(Velika Borba,str. 347)
BIBLIJA: NE, plan spasenja je sačinjen pre stvaranja sveta, Jagnje Božije (Hristos) zaklano je pre stvaranja sveta. Čitati1. Petrovu 1:18-20" Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta; koji je određenjoš pre postanja sveta, a javio se u poslednja vremena vas radi."Tu je takođe iEfescima 1:4"Kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi."
2. Da li su se pretpotopni ljudi "ukrštali" (parili) sa životinjama i rađali neke prelazne ili izmešane vrste iz kojih su se razvile neke nove ljudske rase?
EGV: DA"Ali ako ćemo da određujemo koji greh je više od svakog drugog greha zaslužio uništenje cele vrste pomoću potopa, onda je to zločin amalgamacije(ukrštanja, mešanja, amalgamacija je proces koji se koristi u mešanju metala i nemetala radi dobijanja legura, prim. prev.)između čoveka i zveri, čime je slika Božija [po kojoj je čovek stvoren] bila ukaljana i zbog čega je zavladala opšta konfuzija" (Duhovni darovi, tom 3, str. 64). "Svaka životinjska vrsta koju je Bog stvorio bila je sačuvana za Kovčeg. One izmešane vrste koje Bog nije stvorio, koje su bile posledice amalgamacije izmešu čoveka i životinje, kao što se to može videti u skoro beskrajnoj raznolikosti životinjskih vrsta, i u nekim rasama ljudi"(Duhovni darovi,tom 3, str. 75)
BIBLIJA: NEČitati celuprvu glavu Postanka, posebno stihove1:24-25, gde se pet puta ponavlja da su životinje stvorene"po vrstama svojim". Konji ne mogu da se pare sa pticama, pa čak ni srodnije životinjske vrste, kao što su konji i kamile, ne mogu da dobiju potomstvo ako se upare. Čak i ako magarac i konj mogu da dobiju potomstvo, to potomstvo (mule i mazge) biće neplodno. Takođe imamo i stihove1. Mojsijeva 6:3, gde Bog govori da su ljudi i dalje bili LJUDI a ne neke među-vrste. Čak su i divovi iz4. stihabili LJUDI, što se vidi u5. stihu("nevaljalstvo LJUDSKO"). A još jasnije se vidi u6. i 7. stihu, gde se pominje da se Bog pokajao što je stvorio ČOVEKA na zemlji i da je hteo da istrebi sve LJUDE sa Zemlje, koje je STVORIO. Bog nije želeo da uništi neke veštačke, prelazne i nove vrste, već ljude i životinje koje je ON stvorio. I Biblija i nauka se slažu da je ukrštanje među vrstama nemoguće. Elen Vajt tvrdi suprotno.
3. Da li je kula vavilonska sagrađena da bi ljudi mogli da se spasu od narednog potopa?
EGV: DA"Stanovnici senarske ravnice nisu verovali u Božiji zavet kojim se Bog zavetovao da nikada više neće uništiti svet potopom. Mnogi od njih poricali su postojanje Božije i govorili da je potop rezultat prirodnih dejstava... Jedan od ciljeva zašto su želeli da podignu kulu, bio je daobezbede sopstvenu sigurnost u slučaju da dođe do još jednog potapanja. Građenjem građevine koja će daleko nadvisiti sve nivoe koje je voda velikog potopa dostigla, oni su želelida dostignu mesto koje je potpuno izvan zone opasnosti. I pošto bi bili u stanju da se popnu čak i iznad nivoa oblaka, nadali su se da će moći da otkriju i uzrok opšteg potopa" (Patrijarsi i Proroci, str. 119)
BIBLIJA: NE"Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji."(1. Mojsijeva 11:4)
4. Da li Isus Hrist ličio na ostalu decu?
EGV: NE"Niko ko bi pogledao to dečije obličje obasjano živošću, nije mogao da kaže da je Hrist bio nalik na drugu decu (Pitanja o Doktrini, str. 649, izdanje iz 1957. godine)
BIBLIJA: DA- Isaija 53:2"Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Adventisti (subotari) i antihrist
Odgovora
7
Pregleda
280
Glasnik.
Glasnik.

Back
Top