Quantcast

Žig zveri

Гром

Ističe se
Poruka
2.578
John 15:19- If ye were of the world, the world would love his own: but because ye are not of the world, but I have chosen you out of the world, therefore the world hateth you.
John 8:23- And he said unto them, Ye are from beneath; I am from above: ye are of this world; I am not of this world.
John 17:14- I have given them thy word; and the world hath hated them, because they are not of the world, even as I am not of the world.
Ephesians 6:12- For we wrestle not against flesh and blood, but against principalities, against powers, against the rulers of the darkness of this world, against spiritual wickedness in high [places].
Romans 12:2- And be not conformed to this world: but be ye transformed by the renewing of your mind, that ye may prove what [is] that good, and acceptable, and perfect, will of God.
Matthew 7:16-20- Ye shall know them by their fruits. Do men gather grapes of thorns, or figs of thistles? (Read More...)
evo Hristos sta kaze ,da Njegovo Carstvo nije od ovoga sveta.
И није од овога света, Него је царство небеско ту близу нас, у нама самима, И ако Христос живи у теби онда је и цаство његово у теби.
Па посећујеш ли ти то царство у себи?
Ти треба да владашм њиме јер си царски син,
Јеси ли научио да владаш њиме?
Наслеђујеш ли Христа или само блебећеш по форумима?
 

Гром

Ističe se
Poruka
2.578
Za SDG i ostale koji forsiraju judejske praznike
Брат:Преподобни оче, а где се могу наћи та сведочанства која доказују да је недељни дан у старини уживао посебну чест код хришћана, и особито да су се тога дана хришћани причешћивали Светим и Пречистим тајнама?
Старешина:Прво сведочанство налазимо у свештеној повестиДела Светих апостола,где читамо овако:А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, бесеђаше им Павле, јер намераваше сутрадан да отиде, и продужи беседу до поноћи(Дап 20,7).
Исто тако речито сведочанство налазимо у писму Плинија Млађег, проконзула Витиније, послатом око 104. године цару Трајану и који, између осталог, казиваше цару: „Хришћани се састају у недељни дан, у освит зоре, и певају песме хвале Христу као Богу, и обавезују се заклетвом да не чине никакво зло“.
Исто на почетку III века чујемо Св. Игњатија Богоносца како говори Магнежанима:„Никако немојте празновати суботу, него живите по дану Господњем“, а Св. Мученик Јустин, исто из III века, вели овако:„У дан сунца, недељу, сви се окупљају на једном месту ради Ломљења Хлеба“(/Апологија).А у својојДругој апологијикаже овако: „И у такозвани дан сунца Бог нас окупља на једно место све који пребивамо по градовима и селима, и читамо, колико време допушта, успомене Апостола и књиге пророка. Након што заврши читање, презвитер држи проповед, у којој подстиче и позива на следовање том добром учењу. Затим устајемо сви заједно и, пошто се заврши молитва, донесе се хлеб, вино и вода, и презвитер узноси молитве, такође и благодарности, колико му је могуће. А народ му одговара казујући: Амин, амин.
И после тога даје се сваком да се причести благословенима, и онима који нису присутни шаље се посредством ђакона“.
Исти апологет Јустин Мученик, казујући да се у његово време дан недеље прослављао с посебним чествовањем, вели овако: „А дан сунца – недеља, у који се сви окупљамо, изабран је пошто је то дан у који је Бог све створио, и Исус Христос је васкрсао из мртвих, јер Се у дан пре суботе, који је дан сунца – недеља, показао апостолима и научио их је оно што сам вам казао“(Друга Апологија).
И у Варнавиној посланици пише овако: „Зато се окупљамо у осми дан – недељу, укоји је Исус васкрсао из мртвих“(Литургијско благо,III, стр. 67).
А у III веку посебно поштовање које су хришћани имали према дану недеље показује Климент Александријски(VII Стромата).Исто тако и историчар Тертулијан(Апологетикум,гл . XVI) показује да се у дан недеље празнично и са великим чествовањем и побожношћу служила Света литургија, и да су се тога дана творила добра хришћанска дела.
И затим, говорећи са дивљењем, вели: „Како ћемо се окупљати на молитву, како ћемо боље празновати недељу!“.
У IV веку видимо да први хришћански цар, Константин Велики, придаје велику чест и посебну пажњу дану недеље. Јер на захтев Цркве, он је забранио да се тога дана држе судски процеси, заповедио је да војници одлазе у цркву тога дана, дао је наређење да се обуставе пољски радови у дан недеље (Јевсевије Кесаријски,Житије Константина Великог,гл. IV, 18-19).
А цареви Теодосије Старији и Млађи забранили су да се тога дана сакупљају дажбине, то јест порези од хришћана (грађана), и истовремено су забранили и трговину(Teoдocujeв Кодекс,књига 15). Забранили су затим и јавне представе: позоришта, игре, циркусе, кловнове, пантомиме, као и сваку врсту овакве разоноде. И чак да се догодило да царев дан буде у недељу, он је слављен другог дана(Теодосијев Кодекс,књига 15).
А Свети Шести Васељенски сабор у 9. канону наређује: „Предстојатељи Цркве свакога дана, а особито у дан недеље, нека уче вернике речима побожности“, а у 80. канону одлучује: „Епископ, свештеник или ђакон и мирјанин, буду ли изостали из цркве три недеље заредом без икакве велике потребе, ако ли буде клирик, да се одлучи, а ако ли буде мирјанин, да му се забрани Свето причешће!“.
Ова ти је добра
 
Poslednja izmena:

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
Za SDG i ostale koji forsiraju judejske praznike
Брат:Преподобни оче, а где се могу наћи та сведочанства која доказују да је недељни дан у старини уживао посебну чест код хришћана, и особито да су се тога дана хришћани причешћивали Светим и Пречистим тајнама?
Старешина:Прво сведочанство налазимо у свештеној повестиДела Светих апостола,где читамо овако:А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, бесеђаше им Павле, јер намераваше сутрадан да отиде, и продужи беседу до поноћи(Дап 20,7).
Исто тако речито сведочанство налазимо у писму Плинија Млађег, проконзула Витиније, послатом око 104. године цару Трајану и који, између осталог, казиваше цару: „Хришћани се састају у недељни дан, у освит зоре, и певају песме хвале Христу као Богу, и обавезују се заклетвом да не чине никакво зло“.
Исто на почетку III века чујемо Св. Игњатија Богоносца како говори Магнежанима:„Никако немојте празновати суботу, него живите по дану Господњем“, а Св. Мученик Јустин, исто из III века, вели овако:„У дан сунца, недељу, сви се окупљају на једном месту ради Ломљења Хлеба“(/Апологија).А у својојДругој апологијикаже овако: „И у такозвани дан сунца Бог нас окупља на једно место све који пребивамо по градовима и селима, и читамо, колико време допушта, успомене Апостола и књиге пророка. Након што заврши читање, презвитер држи проповед, у којој подстиче и позива на следовање том добром учењу. Затим устајемо сви заједно и, пошто се заврши молитва, донесе се хлеб, вино и вода, и презвитер узноси молитве, такође и благодарности, колико му је могуће. А народ му одговара казујући: Амин, амин.
И после тога даје се сваком да се причести благословенима, и онима који нису присутни шаље се посредством ђакона“.
Исти апологет Јустин Мученик, казујући да се у његово време дан недеље прослављао с посебним чествовањем, вели овако: „А дан сунца – недеља, у који се сви окупљамо, изабран је пошто је то дан у који је Бог све створио, и Исус Христос је васкрсао из мртвих, јер Се у дан пре суботе, који је дан сунца – недеља, показао апостолима и научио их је оно што сам вам казао“(Друга Апологија).
И у Варнавиној посланици пише овако: „Зато се окупљамо у осми дан – недељу, укоји је Исус васкрсао из мртвих“(Литургијско благо,III, стр. 67).
А у III веку посебно поштовање које
Nista ti ovo ne valja.

U vreme apostola su se hriscani okupljali svski dan da lome hleba.
Slucaj sa Pavlom je zapisan jer je Pavle trebao da krene na put.

Ostali slucajevi iz prvog veka su zapisani zato sto si rimljani poceli da ubijaju jevreje.
Pa su ubijali i hriscane jer ih nisu razlikovali posto su imali bogosluzenja subotom.
Pa da bi se sacuvali oni su svetkovali i dalje subotu a poceli su nedeljom su se okupljali da imaju bogosluzenje.

Da bi ih rimljani razlikovali.

Oni nedelju u prvom veku nikako ne zovu dan gospodnji.
Vec prvi dan ili suncev dan.

Sto potvrdjuje ovo sto kazem.
Jer su taj dan slavili rimljani svom bogu sunce.

U 3 i 4 veku vec pocinje otpad tu i tamo.
Ne svuda.
U 3 to jest 4 veku, Konstantin i pape pocinju da menjaju sa subote na nedelju da bi zadobili neznabosce tim komprpmisom i poceli su sve vise da rade na tome.
Zato danas katolicka crkva nedelju smatra svojim delom.
Istorija to zapisuje.

Ta borba oko promene je trajala sve do 11 veka.

Episkopski pravoslavci su jos od tada odrzali subotu do danas kao dan odmora a nametnutu nedelju kao navodno dan vaskrsenja i dan danas.
Njuh 30 miliona
 
Poslednja izmena:

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
ISTORISJKI DOKAZ O PROMENI SUBOTE NA NEDELJU KOJII SVAKO MOZE ODMA DA VIDI I SAM PROVERI:

SUBOTA SE SVETKOVALA U IZVORNOJ CRKVI SVE DO 4- 6 VEKA.

Tek 4 veka je zvanicno nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedeljom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:

http://img4web.com/view/6NCLFR

Iz ovoga je jasno da se subota svetkovala OD IZVORNE CRKVE sve dok se nedelja nije potpuno upsostavila sve do 4-6 veka.

HERDER JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH LEKSIKONA NA NEMACKOM JEZIKU.

POSTO JE NEOPRAVDANA PROMENA SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA, ONDA I ZVANICNO NEDELJI DAJU I EPITET VASKRSENJA.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DUGO SE U HRISCANSTVO SVETKOVALA SUBOTA I NEDELJA ZAJEDNO DOK JE STALNIM PRITISKOM I SILOM KATOLIKA VREMNOM; SUBOTA ISTINSUTA.

TAKVU RPAKSU JOS I DANAS PRAKTIKUJU BEZ PRESTANKA ETIOPSKI PRAVOSLVCI;SVETKUJUCI I SUBOTU KAO DAN ODMORA I NEDELJU KAO DAN VASKRSENJA..................


30.000.000 PRAVOSLAVNIH ETIOPLJANA SLAVE SUBOTU KAO DAN ODMORA

Subota se slavi nista manje od nedelje,

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/pravoslavljeuafrici.html

http://www.manastir-lepavina.htnet.h...jeuafrici.html
---------------------------------------------------

Dan koji treba svetkovati:

http://dragan-micic.blogspot.co.at/2...dr-radisa.html
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
U nekim jezicima je nedelja ostala kao dan sunca koji su neznabosci obozavali.. latinski, nemacki, engelski.
Ne u svim.


Prihvatanja hriscanstva u evropi je tada bilo kao danas Evropa.
Svi su jurili da prihvate hriscanstvo da bi bili prihvaceni da bi bolje poslovali itd. Kao danas sto jure u evropu.

Isti slucaj samo drugo ime.

Kao i danas sto moraju da menjaju mnoge zakone da bi usli u EU tako su i tada, samo na religioznom polju.

I tada su morali da menjaju verske obicaje, a sa onim neznabozackim praznicima ili vaznijim, koji su imali probleme oni su ih uskladili sa Hriscanskim davsi im neke hriscanske prioritete.

Mesto subote uzeli su nedelju.

Poceo je car konstantin sa katolicima i Papizam je to dovrsio.

Nedleja je njihovo delo ne Bozje.
Ko slavi nedelju slavi papski dan.

Ovde je rec samo o suboti a o mnogim drugim neznábozackim praznicima kao uskrs, i slicno necu ni da govorim.

Setili se da uspostave uskrs jer im je trebalo da pokriju taj neznabozacki praznik na taj dan i stavili uskrs na taj dan.

Mnogi praznici koje hriscani danas slave nisu ni postojali do tada vec su nastali u to vreme.

I sacuvaj Boze da su apostoli nesto znali o tim praznicima ili ih slavili.

Problem je sto su ljudi lenji pa nece da pogledaju istorijske izvore u vezi toga ili sto veruju slepo svojem kleru ili crkvi.

Katolici kazu ovako:

Sve sto je trebalo cinbiti u subotu, mi smo rpeneli na Gospodnji dan... Eusbius, Commentaria in Pslamos 91, P. G. 23, 1172.

Zasto bi prenosili nesto ako se to do tada izmedju 3-5 veka nije praktikovalo???


Mario regitzi, poznati katolicki liturgista, pise:

Posto su hriscani poceli da uzivaju mir, Rimska crkva , da bi olaksala paganskim masama prihvatanje vere, nasla je za pogodno da ustanovi 25 decembar kao rpaznik Hristovog rodjenja (Bozic) da bi hriscane odvratila od paganskog praznika kojis se slavio 25 dezembar u cást nepobedivog sunca, Mitre pobednbika tame.
Citat Y S B. Sunday observance in Early Cristianity, p. 260.

TO TI JE TADASANJI EU; izmisli novi zakon, novi praznik da pokrijes stari..

Bog nije dao osam ili devet zapovesti nego 10.

Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome, kriv je za sve.
Jakov 2,10.


POGLEDAJTE ISTORIJSKE IZVORE:

Konstantin je 306 posle Hrista u Brritaniji proglasen kao Augustus i potpisnik je edikta kroz kojeg je vrhovni kajser Galerijus 311. promovisao podnosenje hriscana.
Kroz njegovu Konstantinovu pobedu nad Maxentiusa kod Ponte Molea (Moliv most) isrped Rima 312 zauzeo je celi zapad. I kroz nadvladjivanje Liciniusa 324 osvojio je Univeralnu monarhiju.
Preokretom od obozavatelja SUNCA obratio se hriscanstvu .
Tako su nastale postepne etape religiozne politike.
330 krajem njegove vlade pojcala se tendencija da se neznabostvo ogranicici i da se hriscanstvo ucini drzavnom religijom.
K. je umro u pripremi rata sa Persijancima posto je primio krstenje.
IZVOR: Veliki HERDER LEKSIKON STRANA 635.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
Izvor: DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

VIDLJIVI DOKAZ ZA NEVERNE TOME:



Ovde imate sliku tog teksta iz herder leksikona:



http://imageshack.us/photo/my-images/811/sontag2.jpg/

Kada je Konstantin prihvatio hriscanstvo i svi su hteli onda.
Onda su se desile promene.
Jedna od tih promena je ZAKONSKI uvodjenje nedelje sa katolicma.
Dotle se nedelja nikako nije zvanicno slavila kao Dan vaskrsenja ili odmora i slicno.
To pocinje u 3 veku.
Dotle je uvek subota bila dan odmora.
Zbog olaksanja neznaboscima napravljeni su mngi ustupci.
Promenjena je subota na nedelju a onda prekrstvana da je to sada kobajagi radi vaskrsenja iako postoji praznik uskrs.
Posto se u to vreme u hriscastvu jos uvek svetkovala i subota pocela je i nedelja, islam nasuprot tome uzima petak.

Nedelja je progurana kao danas EU ZAKONI.
Ista prica se ponavlja.

Ista prica ce se ponoviti kada se verski zakoni o nedelji budu uskoro nasilno sporovodili i kada svako ko ne bude svetkovao papsku nedelju bude krsilac drzavnog zakona.

Kada pogledate istoriju, ocigledno su katolici uspostavili nedelju sa Konstantinom.

Zasto ostali hriscani slave katolicki papski dan namesto Bozje subote koja se do 4 veka slavila u hriscastvu???

Promenili su na dan sunca da bi neznabosce lakse pridobili u hriscanstvo a i valjda samom Caru konstantinu kao dotadasnjem obozavaocu sunca u dan nedljni olaksali?

Promenili Bozju zapovest???
-------------------------------------------------
 
Poslednja izmena:

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
Katolici bar kszu istinu nasuprot vama.
Vi ne govorite istinu.
Zloupotrebljavate cinjenice.
Nedelja je katolicko delo.
To je papski dan ne Bozji.

- - - - - - - - - -

EVO NEKA KAZE KATOLICKI KARDINAL GIBBONS KOJI JE SEDMI A KOJI RPVI DAN:

Gospdin JAKov Twist je licno hteo da se osvedoci da li je Katolicka crkva stvarno ucinila tu promenu u bozjem zakonu.
On se pismeno obratio Kardinalu Gibbonsu.

Ovde se vidi odgovor kardinala Gibbonsa.

Gospodinu Jakovu Twistu.
Terre Houte

Dragi gospodine!
Na vase pismo u kojem vi pitate
1.je li subota sedmi dan po Svetom pismu i prema deset zapovesti?
Ja odgvoaram, jeste.
2. je li NEdelja prvi dan sedmice i jeli crkva promenila sedmi dan subotu na nedelju prvi dan edmice?
Ja dogvoaram jeste.
3. Je li Spasitelj Isus promenio dan?
Ja odgvoaram nije.

Vasi odani.

J.kardinal Gibbons.

Gibbonsov Epilog strana 330.

---------------------------------------------------------------------

Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je tod an?
Odgvor?
Prvi dan nedelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.

Anabrident of the christian doctrine by, henry Tuberville, p. 58.


Pitanje: Kako dokazujete da crkva ima moc da uspostavlja praznike i svete dane?
Odgvor: pa upravo cinom promene subote u nedelju koju protestanti slede i na taj nacin potpuno se suprostavljaju sebi sto stzogo drze nedelju, a krse vecinske propise koje je crkva uspostavila.
Pitanje: kako to dokazujete?
Odgvor: zato jer oni svetkuju nedelju, priznaju crkvenu moc da zapoveda praznike i da se svrstavju pod greh.

Komentar nadbiskupa vrhbosanskog Dr Ivana Evandjeliste Sarica.
Sveto pismoSstarog i novog zaveta izdala akademija Ragina Apostorum, sarajevo 1942. strana 16.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------


Glasnik

Broj poruka : 2035
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email

Nazad na vrh Ići dole
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
5.
Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
Izvor: DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

smesno.iskidah se od smeha.pa i hrisćanstvo je proglašeno kao zvanicna religija 313god.nedelja se od pocetka koristila kao glavni dan bogosluzenja tj.Liturgije.

- - - - - - - - - -

Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je tod an?
Odgvor?
Prvi dan nedelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.

Katolicka crkva kao sto je ova danas nije ni postojala,oni su bili JEDNA SVETA SABORNA APOSTOLSKA CRKVA sa nama pravoslavnima,dok nisu otpali.tako taj sto prica to moze da macku o rep okaci.
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
.
И велики Григорије Солунски одлучује: „Хришћани да се причешћују сваке недеље и на сваки велики празник“(Добротољубље).
Исто тако вели и Св. Симеон Солунски: „Нека се хришћани не остављају без Причешћа 40 дана, него колико им је могуће и раније, и сваке недеље, ако је могуће, и особито који су стари и болесни“(Симеон Солунски,гл. 360). А епископ Генадије Марсељски вели: „Подстичем и саветујем да доликује да се причешћујемо сваке недеље, ако, разуме се, душа није помућена грехом“(О црквеним догмама,гл. III).
У време Св. Теодора Студита монаси из манастира Студиона из Цариграда причешћиваху се Пречистим тајнама само недељом(Катихезе).3. канон Св. Тимотеја Александријског допушта и бесомучноме, ако не хули, да се може причестити Светим тајнама у недељни дан(Законоправило).
Видимо такође да се и у V веку Света литургија служила само недељом и на велике празнике, када је било и причешћивање хришћана Светим и Пречистим Христовим тајнама.
Брат:Заиста, преподобни оче, из многих сведочанстава која сте ми показали, јасно сам разумео да је, заиста, недеља била дан изабран и у особитој чести код свих хришћана, због Васкрсења Господњег, које се збило у тај дан. И истовремено сам разумео да је обичај да се хришћани причешћују Светим и Пречистим Христовим тајнама у дан недеље био некада најраспрострањенији обичај у васколиком хришћанском свету. Хтео бих још да знам, преподобни оче, да ли постоје сведочанства и о ређем причешћивању Светим и божанским тајнама у дан недеље.
Старешина:Брате Јоване, постоји довољно сведочанстава која казују и о причешћивању ређем него ли једанпут седмично, које се врши у дан недеље. На пример, било је и време када су хришћани били саветовани од својих духовних пастира да се причешћују макар једном на три, четири недеље.
Православно исповедањеучи овако: „Хришћани који су узнапредовали у побожности и подобности да се исповедају сваког месеца и да се причешћују Светим и Пречистим Тајнамабар једном у четрдесет дана“(Православно исповедање,стр. 360).
У

- - - - - - - - - -

Briga tebe. Ali te nije beiga da iznosis neistinu.
KOJA NEISTINA? OVO su istorijske činjenice ,i te knjige postoje,i ovo je blagosloveno,ovo nije neki tamo katolicki izvor.
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
Брат:Преподобни оче, а где се могу наћи та сведочанства која доказују да је недељни дан у старини уживао посебну чест код хришћана, и особито да су се тога дана хришћани причешћивали Светим и Пречистим тајнама?
Старешина:Прво сведочанство налазимо у свештеној повестиДела Светих апостола,где читамо овако:А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, бесеђаше им Павле, јер намераваше сутрадан да отиде, и продужи беседу до поноћи(Дап 20,7).
Исто тако речито сведочанство налазимо у писму Плинија Млађег, проконзула Витиније, послатом око 104. године цару “.
Evo ti prava istina o ovoj neistini koju si izneo:

Dela 2,

46 I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,
Lk. 24:53, Dela 20:7

47 Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

SVAKI DAN...
- - - - - - - - - -

Istorijske cinjenice da hriscani nisu svetkovali nedelju kao neki hriscanski dan. Vec su morali zbog rimljana da se okupljaju taj dan.

- - - - - - - - - -

Istorijsku cinjenicu da ti svetkujes papski dan.
-----------------
 
Poslednja izmena:

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
Evo ti prava istina o ovoj neistini koju si izneo:

Dela 2,

46 I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,
Lk. 24:53, Dela 20:7

47 Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

SVAKI DAN...
- - - - - - - - - -

Istorijske cinjenice sa hriscani nisu scetkovali nedelju kao neki hruscanski dan. Vec su mirali zbig rimljana da se okupljaju taj dan.

- - - - - - - - - -

Istorijsku cinjenicu da ti svetkujes papski dan.
--------------------------------------------------

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

KAKO JE GOSPOD REKAO DA SLAVIMO NEJGOVU SMRT I VASKRSENJE:

4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Rimljanima 6.


1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.


DAKLE GOSPODNJU SMRT I VASKRSENJE SLAVIMO KRSTENJEM I ZIVOTOM VERNOSTI I PRICESCEM.

Nikavim danima niti izmisljanjem dana.

Jer onda radimo kao Kain.

Bog kaze prinosenjem zrtve jaganjaca me slavite a kain kaze ja znam jos bolje, plodovima od njive.

Ja to tebi prinosim gospode nikome drugome.
Ti moras da prihvatis sluzbu koju ti ja kazem?

Cak je nejgova smrt mnogo vise naglasena nego vaskrsenje. jer je smrcu plaeno anse izbavljenje.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- - - - - - - - - -
drugome.
Ti moras da prihvatis sluzbu koju ti ja kazem?

Cak je nejgova smrt mnogo vise naglasena nego vaskrsenje. jer je smrcu plaeno anse izbavljenje.
--------------------------------------------------------------------
nemate vi pojma o veri i o hrisćanstvu.SMRT JE NAGLAŠENA.da nije bilo VASKRSENJA NE BI BILO NI HRISĆANSTVA,NE BI BILO NIČEGA,smrt mu nista ne bi vredela.
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
nemate vi pojma o veri i o hrisćanstvu.SMRT JE NAGLAŠENA.da nije bilo VASKRSENJA NE BI BILO NI HRISĆANSTVA,NE BI BILO NIČEGA,smrt mu nista ne bi vredela.
A kada smrt nije toliko bitna sta ce vam vaskrsenje onda?
Sta ce vam paski suncev dan kome je nametnuto vaskrsenhe?

Smrt nas je upravo spasila.

Bogu je daleko teze unreti nego li vaskrsnuti.
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
Tipicko protestantsko učenje!lazno ucenje!stavljate smrt i stradanje iznad VASKRSENJA,izvinite,je li vi čitate Sveto Pismo?
Sta je rekao apostol Pavle?
7
11Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.
12A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki među vama da nema vaskrsenja mrtvih?
2 Tim. 2:17
13I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.
1 Sol. 4:14
14A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.
15A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.
16Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.
17A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.
Rim. 4:25
18Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.
19I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.
2 Tim. 3:12
20Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
KAKO JE GOSPOD REKAO DA SLAVIMO NEJGOVU SMRT I VASKRSENJE:

4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Rimljanima 6.


1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.


DAKLE GOSPODNJU SMRT I VASKRSENJE SLAVIMO KRSTENJEM I ZIVOTOM VERNOSTI I PRICESCEM.

Nikavim danima niti izmisljanjem dana.

Jer onda radimo kao Kain.

Bog kaze prinosenjem zrtve jaganjaca me slavite a kain kaze ja znam jos bolje, plodovima od njive.

Ja to tebi prinosim gospode nikome drugome.
Ti moras da prihvatis sluzbu koju ti ja kazem?

Cak je nejgova smrt mnogo vise naglasena nego vaskrsenje. jer je smrcu plaeno anse izbavljenje.
-------------------------------------------------------

- - - - - - - - - -

Nilo ne stavlja smrt izvan vaskrsenja. To upravo vi cinite.

Ooravdava nedelju kao dan vaskrsenja taj paski dan.
A koji dan ste uzeli da slavite vaskrsenje kada vi ne uzdizete smrt iznad vaskrsenha.
Da li si ti svestan da se rugas hristovoj smrti samo da bi opravdao neistine koje ovde iznosis.
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
Cak je nejgova smrt mnogo vise naglasena nego vaskrsenje. jer je smrcu plaeno anse izbavljenje.
-------------------------------------------------------
- - - - - - - - - -
Nilo ne stavlja smrt izvan vaskrsenja. To upravo vi cinite.
Ooravdava nedelju kao dan vaskrsenja taj paski dan.
A koji dan ste uzeli da slavite vaskrsenje kada vi ne uzdizete smrt iznad vaskrsenha.
Da li si ti svestan da se rugas hristovoj smrti samo da bi opravdao neistine koje ovde iznosis.
Nemojte molim vas.ovo ste vi pisali i to je ucenje adventista,smrt je iznad vaskrsenja,ne izmisljam ja nista ovde,ljudi imaju oči.a da li ste vi svesni da se vi rugate Hristovom vaskrsenju?jer da ne bi vaskrsenja uzalud vera vasa i nasa.

- - - - - - - - - -

Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе
и од чаше нека пије.Јер који недостојно једе и пије,
суд себи једе и пије,не разликујући Тела Господњега
(1 Кор 11, 28).
Старешина: Каквим то још пословима долазиш к мени, брате Јоване?
Брат:Молим Вас да ми опростите, преподобни оче, што се опет усуђујем доћи и одузимати Вам времена, јер знам да имате доста посла и брига. Сетио сам се, међутим, да сте ми прошлог пута рекли да дођем к Вама, преподобни, кад год будем имао какву потребу или недоумицу; и због тога сам дошао.
Старешина:Не бој се узнемиравања, брате Јоване; има дуже време да сам те очекивао, и сада, видећи те да долазиш, обрадовао сам се. Тако да са задовољством очекујем да чујем шта ћеш ми казати.
Брат:Овога пута, преподобни оче, хтео бих да Вас питам више ствари у вези са Светим причешћем.
Старешина:И шта би, отприлике, хтео да знаш, брате, у вези са овом Светом и божанском тајном?
Брат:У првом реду, преподобни оче, хтео бих да знам како је настала та Света и божанска тајна.
Старешина:Брате Јоване, Спаситељ наш Исус Христос, хотећи да установи ту Свету и божанску Тајну, претходно је припремио умове људи Својим Светим учењем, да би је они могли појмити и примити.
С тим циљем Спаситељ наш Исус Христос је на чудесни начин наситио мноштво народа, и потом им је одржао беседу о Небеском хлебу, показујући јасно велику потребу коју имају људи да се причешћују Његовим Телом и Крвљу, да би могли задобити живот вечни. И рекао им је:
Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети… Заиста, заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни. Ја сам хлеб живота. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
…Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света… Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер тело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива, и ја у њему(Јн 6,35-56).
Ето, брате Јоване, то су речи Господа нашег Исуса Христа, којима је Он благоволео да објави људима установљење Свете тајне причешћа. Тим јасним речима Он нам је открио да је Хлеб Живота, који је сишао с неба, да је Његово тело истинско јело и Његова крв истинско пиће, да ко једе Његово тело има живот вечни и да ће га Он васкрснути у последњи дан.
Наш Спаситељје откриољудима ове велике тајне, да би они могли схватити колико је велика та тајна којом се човек сједињује с Богом и Бог се сједињује с човеком.
Брат:Молио бих Вас, преподобни оче, да ми кажете како је установљена ова света и божанска Тајна.
Старешина:Ову свету Тајну, брате Јоване, установио је Спаситељ наш на Тајној вечери, дан пре јудејске Пасхе и пре својих Светих страдања. О том установљењу синоптички јеванђелисти говоре овако:
И кад јеђаху, узе Исус хлеб u благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите, ово је тело моје. И узе чашу u заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова(Мт 26, 26-28; Мк 14, 22-24; Лк 22,17-20).
А Свети апостол Павле казује Коринћанима:
Ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, и захваливши преломи и рече: Ово је тело моје, које се за вас ломи; исто тако и чашу, по вечери, говорећи; Ова је чаша Нови завет у мојој крви; ово чините, у мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође(1. Кор 11, 23-26).
Значи, брате Јоване, као што видиш, и божански Јеванђелисти, и велики апостол Павле, показали су да је Света евхаристија била установљена за свагда, да би се вршила у спомен Господа нашег Исуса Христа и за опроштај грехова, до Његовог Другог доласка.
То установљење је тако јасно и прецизно, да су и протестанти, који су одбацили скоро све тајне, били принуђени да признају Свету Евхаристију као Тајну коју је установио сам Господ Исус Христос.
Брат:Хтео бих да знам, преподобни оче, како је, по установљењу, вршена ова Света тајна у Христовој Цркви.
Старешина:Начин како је Спаситељ наш Исус Христос празновао Пасху потврђује догматску основу васељенске православне праксе да се на божанској Литургији служи са квасним хлебом, не са бесквасним, као што чине римокатолици.
Брат:Преподобни оче, ја сам чуо да римокатолици тврде да је Спаситељ наш Исус Христос на Тајној вечери празновао јудејску Пасху, па је дакле употребио бесквасни, а не квасни хлеб.
Старешина:Није истина, брате Јоване; Спаситељ наш Господ Исус Христос на Вечери није празновао јудејску Пасху, јер још не беше време за то, него је он држао посебну Пасху, на којој је јео квасни хлеб, а не бесквасни.
Римокатолици поткрепљују своје мишљење и праксу синоптичким јеванђељима, по којима би изгледало да је Спаситељ, на Тајној вечери, празновао јудејску Пасху.
Међутим, јеванђелист Јован прецизно казује да је Исус Христос био осуђен и распет пре јудејске Пасхе. Противуречност између синоптичара и Јована је само привидна, и она нестаје при пажљивом праћењу (Излазак 12, 5; Левитска 22, 5; Бројеви 9, 1; Поновљени закони 16, 1); празновање Пасхе, то јест клање пасхалнога јагњета, обављано је дана 14. нисана увече, и трајало је 7 дана, то јест до 21. нисана.
Јеванђелисти синоптичари (Мт 26,17-19; Мк 14,12-26; Лк 22,7-13) броје све у свему осам дана бесквасних хлебова, рачунајући међу тима и дан 14. нисана, у који се, увече, празновала Пасха.
Дакле, јеванђелисти синоптичари стављају Пасху у први дан бесквасних хлебова. По њима, дан 14. нисана, будући дан бесквасних хлебова (а, по јудејском обичају, почињући од вечери претходнога дана, то јест од вечери 13. нисана), значи да Пасха која се празновала дана 14. нисана увече не беше почетак дана бесквасних хлебова, него се налазила у њиховом току.
Тако први дан бесквасних хлебова, у који је, како веле јеванђелисти синоптичари, била Тајна вечера и успостављање Евхаристије, не беше дан Пасхе, него пред Пасхом, а управо то показује Св. јеванђелист Јован, када поставља Тајну вечеру на дан пре Пасхе (Јн 13,1).
Значи, Спаситељ није празновао јудејску Пасху и није јео бесквасни хлеб на Вечери. Ето, казивање јеванђелиста синоптичара у свему је складно са казивањем јеванђелисте Јована, који јасно казује да је Исус другога дана пошто би ухваћен, рано јутром доведен к Пилату, а Јудејци нису ушли у судницу, која беше паганско место, да се не би оскрнавили, јер је требало да једу пасху (Јн 13,28).
Дакле, као што видиш, брате Јоване, дан након Тајне вечере Јудејци још не беху јели Пасху, дакле не беше стигао празник на којем се једу бесквасни хлебови.
Исто нам Светитељ и јеванђелист Јован каже дасуђење Исусово беше(у)петак уочи Пасхе, око шестога часа(у подне) (уп. са Јн 19,14).
Дакле, привидна противречност између синоптичара и јеванђелиста Јована происходи из непажње, јер први говоре о данима бесквасних хлебова, а Јован говори о Пасхи, чији се почетак не поклапа са почетком дана бесквасних хлебова.
Уосталом, да је Спаситељ на Тајној вечери празновао јудејску Пасху, та трпеза би требало да се назива Пасхом, а не Вечером, на којој се јео квасни хлеб, а не бесквасни (Јн 13,28)
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
Koju ustanovu nam je Bog ostavio da slavimo njegovo VASKRSENJE I SMRT?

Na primer veceru Gospodnju.

Sta slavimo Vecerom Gospodnjom?
Neke zakone ili pravila kada psotujemo neku zapovest Bozju kako pokusava da kaze Sale?
Isusa.
SECAMO SE NJEGOVE SMRTI!
NJEGOVA SMRT JE TAKO VAZNA ZA NAS???

Iako to ljudskoj logici ne prija bas, tako je.

1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, (secate se) dokle ne dođe.

Da li nam je Gospod ostavio neku ustanovu da slavimo njegovo VASKRSENJE???

DA!!!

TOM NOVOM USTANOVOM JOS JEDNOM SLAVIMO NJEGOVU SMRT A I VASKRSENJE!

Kojom?

KRSTENJEM I NOVIM ZIVOTOM VERNOSTI:

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. 5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; 6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. 7 Jer koji umre oprosti se od greha. 8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, 9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. 11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

Krtsenjem i novim vernim zivotom slavimo Hristovu smrt i vaskrsenje svaki put kada se neko krsti a i kada taj novo krsteni zivi tim novim zivotom, sa kojim je u Hristom simbolicki umro starom zivotu, i kada je izasao iz vode simbolicki ustao kao i hristos u novi zivot vernosti sa Hristom.

Sada kao zivo svedocastvo novo obracene osobe SVOJIM ZIVOTOM SLAVI VASKRSENJE HRISTOVO I VASRKSLOG.
SADA svi koji su ga pre znali to primecucju, DA ON svojim novim zivotom vernosti i poslusnosti Bogu, slavi Hrista i njegovo vaksrsenje NA TAJ ANCIN a i sam je svedok TAKVIM ZIVOTOM, HRISTOVOG VASKRESENJA.
Jer je ta osoba koja je vaskrsla s hristom u novom zivotu to uspela samo kroz vaskrslog hrista koji cini u nama takvo delo:

--------------------------------
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
).
Брат:Преподобни оче, а како се вршила ова тајна након Вазнесења Господњег на небо и у време Светих апостола?
Старешина:Брате Јоване, након Вазнесења Господњег на небо, Његови Свети и божански ученици и апостоли следили су неизмењену праксу божанске Евхаристије, према Светом Предању које беху наследили од свога учитеља Исуса Христа, употребљавајући у тој Светој тајни хлеб и вино, а не бесквасни хлеб!
То се јасно види из књигеДела апостолских,где читамо овако:И беху постојани у науци апостолској, и у ломљењу хлеба, и у молитвама(Дап 2,42). И мало даље се вели:Сваки дан беху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца(Дап 2,46).
Исто тако и велики апостол Павле, када говори Коринћанима о причешћивању, назива евхаристијски хлеб АРТОСОМ – квасним хлебом, а не бесквасним (1. Кор 9,16).
И из старих историја сазнајемо да је у првобитној Цркви за вршење Свете Евхаристије употребљаван квасни хлеб, који су хришћани доносили у цркву као принос, и који беше обични хлеб у њиховим кућама, то јест пшенични квасни хлеб, а не бесквасни.
Знај и ово, брате Јоване: да Света Евхаристија има двојако својство: својство Тајне и својство Жртве.
Из тог разлога је увек стојала у вези са Светом литургијом. А ако хоћеш да знаш опширније како се у време Светих апостола збиваху ствари везане за службу свете Литургије и за евхаристијску Жртву, као и за праксу причешћивања хришћана Светим и Пречистим Христовим тајнама, слушај ово што следи.
Када се хришћани окупљаху у својим домовима на молитву, да би вршили Свету литургију, најпре су узносили молитве, а то беху химне и псалми, затим се читаше изСтарог Завета,а потом изПосланицаСветих апостола, и изЈеванђеља,као што о томе јасно казује историчар Јевсевије. НаконЈеванђељачитала се молитва за све људе, за цареве, за оне који су у власти, да проживе свој тихи и спокојни живот у свакој побожности и чистоти (1. Тим 2,2-3), затим се обављао целив мира, символ братства (Рим 16, 16), затим се доношаху дарови приноса (1. Кор 10, 22), који се састојаху од хлеба, вина, воћа и других земљиних плодова. На то се додавала проповед, као што видимо код Светог апостола Павла, који је, будући у Троади, где беху сабрани ученици да ломе хлеб, продужио проповед до поноћи (Дап 20, 7).
Након свега тога долазио је на ред најзначајнији чин, то јест вршење евхаристијске Жртве, која је уСветом Писмуназвана Ломљењем хлеба (Дап 2, 42).
То се творило по угледу на Спаситеља: изговарала се молитва благодарности, на коју је народ одговарао: Амин (1. Кор 10,16).
Следило је помињање живих и мртвих (Јев 13, 7), изговарана је Молитва Господња и затим се обављало причешћивање Светим и Пречистим тајнама Господа нашег Исуса Христа; и након благодарења и завршне молитве отпуштан је народ да у миру иде својим кућама (Дап 2, 42).
Ето, дакле, брате Јоване, како се вршила служба Свете литургије и причешћивање Пречистим Христовим тајнама након Вазнесења Господа на небо, то јест у време Светих апостола(Литургијско благо,том III, стр. 61-62).
Брат:Али, преподобни оче, где су се вршиле све те службе, јер не верујем да је тада било тако великих цркава као у наше дане?
Старешина:Истина је, брате Јоване, да у првобитној Цркви не беше тако великих храмова као у наше дане, јер не беше времена да се изграде храмови, јер Црква беше прогоњена и неутврђена; него су се у то време божанска служба Свете литургије и друге религијске службе вршиле по кућама побожнијих хришћана. У то нас уверавају СветаЈеванђељаиДела апостолска.Тако из СветогЈеванђеља по Јованусазнајемо да се Апостоли окупљаху на молитву и сеђаху са закључаним вратима због страха од Јудејаца (Јн 20, 19), и да једна од хришћанских кућа у којој се Апостоли окупљаху ради ломљења хлеба беше кућа Марије, мајке Светог апостола и јеванђелиста Марка (Дап 12,12). Исто тако беше и кућа Симона Кожара из града Јопе (данашње Јафе) на обали Средоземног мора, где се велики апостол Петар скриваше због страха од Јудејаца (Дап 10,6). Такве су се куће налазиле ван Палестине по многим градовима: У Филипима беше кућа трговкиње Лидије, коју је вероучио велики апостол Павле (Дап 16,14); у Солуну беше кућа Јустова, коју Јудејци умало нису срушили због мржње (Дап 18, 17); у Ефесу – кућа Акиле и Прискиле (1. Кор 16,19); у Лаодикији кућа Нимфанова (Кол 4,15).
У тим, и у другим сличним кућама, вршила се у оно време Света литургија и ломљење хлеба, на олтару који не беше друго што, до обични сто(Литургијско благо,том II, стр. 58).
И велики апостол Павле нам доста јасно показује да су се у његово време цркве хришћана налазиле у њиховим кућама, у кућама добрих хришћана:Поздрављају вас –вели –цркве азијске. Поздрављају вас много Акила и Прискила са домаћом својом црквом(1. Кор 16,19). И опет:Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову(Кол 4,15).
Из до сада показанога, брате Јоване, може се јасно појмити да је у време Светих апостола и место окупљања хришћана ради саветовања, као и место молитве за службу Свете литургије (евхаристијска Жртва или ломљење хлеба) било по кућама добрих хришћана.
Брат:Преподобни оче, каква ли беше побожност хришћана, када се окупљаху по тим кућама да би слушали божанску Литургију, учења Светих апостола и ради ломљења хлеба, то јест ради Светог причешћивања?
Старешина:О побожности и богобојажљивости са којом се хришћани окупљаху и причешћиваху Пречистим тајнама Исуса Христа – Бога, са великим дивљењем говори велики учитељ света, божански отац Јован Златоуст, овако:
„Шта су чинили Апостоли, када су јели Свету вечеру – Евхаристију? Зар је нису јели у молитвама и песмама? Зар не у дуготрајном учењу и многој мудрости“ (Омилија 26,1. Кор). И Тертулијан казује: „Како у време Светих апостола, тако и у време великих гоњења, Свето причешћивање се вршило пре подне, са великом духовном припремом, са постом, са уздржањем, са трезвеношћу и са молитвама, са свом чистотом и побожношћу“.
Ето, укратко, брате Јоване, како је упражњавана света Литургија и свето причешћивање у време Светих апостола. Из тога се може лако појмити да су, од установљења ове Свете тајне па до наших дана, благоверни хришћани увек имали велико поштовање према Светој и божанској тајни Евхаристије, и са великом духовном припремом приступали су причешћивању Светим и Пречистим Христовим тајнама.
Брат:А у време великих гоњења, преподобни оче, како су могли хришћани да врше верске службе, и који беше поредак Свете литургије и пракса Светог причешћивања Светим и Пречистим Христовим тајнама?
Старешина:Брате Јоване, још од времена Светих апостола и њихових следбеника, хришћанска вера, даром и силом Господа нашега Исуса Христа, Бога и Спаситеља нашег, њеног Утемељивача, почела је расти и ширити се на задивљујући начин на све стране света.
То је забринуло скврне /нечисте/ паганске цареве, идолослужитеље па чак и идолопоклонике, пошто су сви добро схватали да им исповедањем Исуса долази нестанак и гашење њихове паганске вере. Због тога су сви покренули велико гоњење против исповедника Христа Исуса.
Та гоњења су била тако сурова, да ни историчари из тих времена, са свом својом вештином записивања онога што се догађало, нису могли да у свему прикажу умом незамисливе муке које су невини хришћани подносили за исповедање Исуса Христа и за проповедање истине у свету (Јевсевије,Црквена историја,гл. 8, 9).
Сироти хришћани и њихови учитељи – епископи и свештеници – који би утекли од убилачке руке пагана, скриваху се по пустим местима и по тајним хришћанским кућама, где су веома брижљиво, али и са много побожности и пламене вере, вршили своје верске службе за ломљење хлеба, то јест божанску Литургију (Евхаристију).
Исто у то време великога испитивања и потврђивања свете вере хришћани се још окупљаху по катакомбама у околини Рима. Слична сведочанства налазимо у списима Лукијана Самостатског, око 200. године, који прича да је „Случајно ушао у непознату кућу, у којој се, нашавши дуге лестве, попео у горњу собу, урешену позлаћеним украсима, као и Менелајова кућа коју је описао Хомер, и овде је затекао људе на коленима и бледа лица“.
А Св. Климент Александријски, под крај II века, вели у својим Строматама: “ Сада се (црквом) назива свако место где се окупљају изабрани“ (Стромата VIII). И историчар Јевсевије, који је живео у време великих гоњења, вели: „На пољима, у усамљеништву, у лађама, на води, у тамницама и свуда беше њихова црква“(Црквена историја,гл. 7, стр. 22
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
APOSTOL PAVLE NIJE U KOLOSANIMA UKINUO SUBOTU INACE PATRIJARH KIRIL NEBI NIKAKO MOGAO DA PISE OVAKO NITI ZA SUBOTU NITI NENDELJU:


http://biblepravda.co

http://adventisti.hr/ruski-patrijarh...ki-dan-odmora/


O CEMU ONDA PISE PAVLE U KOLOSANIMA???????????


Da te niko ne osudjuje za subote, osim ako nezna za koje?

14 I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
15 I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu.
16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
17 Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.
Kolosanima 2.

Sta ovo znaci?

Sedmicna subota niakada nije bila sen Hrista vec nas podseca na Bozje stvaranje i svetkovanjem subote dajemo Bogu slavu i cast kao vorcu:

8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
9 Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
10 A sedmi je dan SUBOTA, Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
12 Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
2 Mojsijeva.

2.Mo 31:15 Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu;

Subota nas upucuje na stvarnje ne na Hrista.

Isus kaze da je subota i radi coveka i njegovog odmora, ne da bi ukazivala na njega:

Markus 2:27 I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.

Medjutim uvodni stih gore pominje SUBOTE ne subotu.

STA JE APSOTOL HTEO DA KAZE SA TIM SUBOTAMA KOJE SU SEN HRISTA?

Kakvo je to pismo uredbe o kojem govori uvodni stih?

Biblija govori o postojanju 2 zakona. To bi bar svako trebao da zna.
10 zapovesti i ceremonijlani, zakon koji sadrzi celokupnu Izrailjsku sluzbu u hramu sa zrtvovanjima i praznicima koji su sacinjavali PRAZNICNE SUOBTE.
Taj zakon je ukazivao na Hrista, ali ne moralni zakon 10 Bozje zapovesti koji je pravilo zivota za Hrista.

Upravo taj moralni zakon sadrzi jednu zapovest o suboti.

A ceremonijlani zakon sadrzi 7 CEREMONIJALNE Praznicne SUOBOTE:

Imamo ih 7.

Subote, praznicni dani odmora su bili prvi i poslednji dan Praznika presnih hlebova, Dan pedesetnice, Dan trubni, Dan pomirenja i prvi i poslednji dan Praznika senica:

1. 15 nisana - pocetak Praznika presnih hlebova 3 Mojsijeva 23,6,7.

2. 21. nisana - kraj praznika presnih hlebova 3 Mojsijeva 23,8.

3. 6. sivana - Pedesetnica, pedesetog dana posle 16. aviva. 3 Mojsijeva 23, 15-21.

4. 1. etanima - Dan pomirenja ( Ros hasanar) 3 . Mojsijeva 23, 24,25. pocetak gradjanske nove godine.

5. 10. etanima - dan pomirenja (Jom kipur) 3 Mojsijeva 23, 27-32.

6. 15 etanima - pocetak Praznika senica 3 Mojsijeva 23,25.

7. 22 etanima - kraj Praznika senica 3 Mojsijeva 23,36. 4 mojsijeva 29, 12,35.

Bog kaze:

3.Mo 23:37 To su praznici Gospodnji, koje ćete praznovati na saborima svetim da prinesete žrtve ognjene Gospodu: žrtvu paljenicu i dar i žrtvu zahvalnu i naliv, sve kad je čemu dan,
3.Mo 23:38 Osim subota Gospodnjih i osim darova vaših i osim svih zaveta vaših i osim svih dobrovoljnih prinosa vaših, koje ćete davati Gospodu.

To su bile posebne praznicne isto zvane, subote, kao deo ceremonijlanog, obernbog zakona, osim Subote Gospodnje koja je deo 10 zapovesti i kao 4 zapovest.

Ovi praznici Gospodnji su bili pokretni i svake godine su padali u neki rugi dan u sedmici, jer je racunjanje ovih suobta zavisilo od pocetka svete godine, koja se zasnivala na lunarnom kalendaru.

Kada su se poklapale sa sedmicnom SUBOTOM NAZIVNE SU VELIKIM DAN IMA:

Jovan 19:31 A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.

SUBOTE GOSPODNJE Su se medjutim svetkovale uvek sedmoga dana u sedmdici.

Káo sen, predslika ili jedna vrsta obrednog prorocanstva svi ovi praznici, odnosno sve ove godisnje SUBOTE kao deo ceremonijalnog zakona su ukinute.

Ali sedmicne subote su sacuvane u valsti Gospodara od subote i kao deo Bozjeg zakona 10 zapovesti kako i Patrijarh Kiril govori.
Marko 2, 28.

NEZELITE DA PRIHVATITE OVE CINJENICE I OVU ISTINU???????????

MI VAS POZIVAMO A VI KAKO HOCETE NEMORATE....

Za sada se nece nebo srusiti zbog toga!!
----------------------------------------
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
Брат:Благодарим Вам са свом смиреношћу, преподобни оче, што сте благоизволели да ми саопштите те ствари. Али нећете ли се љутити, ако вас питам и друге ствари?
Старешина:Питај, брате Јоване!
Брат:Из онога што сте ми рекли, преподобни оче, јасно сам разумео да се у време Светих апостола и великих гоњења света Литургија и Свето причешћивање вршило по кућама верника, по катакомбама, по лађама и где год се могло. Али ја сам од некога чуо да су у време великих гоњења епископи и свештеници допуштали хришћанима да имају Свете Тајне по својим кућама и чак да се њима сами причешћују у време нужде! Зар није тако било?
Старешина:Није само у време гоњења био тај обичај, брате Јоване, него и касније. О томе говори и Црквена историја, и поједини црквени Оци, као што су историчар Тертулијан и Св. Кипријан, као и Св. Климент Александријски. А Св. Василије Велики, у свом писму патрицији Кесарији, говорећи о томе, вели овако: „А ако је у време гоњења когод принуђен да узме Свето причешће својом руком, када нема свештеника или ђакона, сувишно је објашњавати да то није опасно, због чињенице да се то налази потврђено као дуготрајни обичај, самим стањем ствари. Јер се сви монаси, житељи пустиње, где нема свештеника, чувајући код себе причешће, сами причешћују. А у Александрији и у Египту, чак и сваки од верника мирјана, најчешће има код себе код куће Свето причешће и причешћује се сам, када жели“. Такође уЦрквеној историјиналазимо да је Тертулијан, онима који су постили до вечери и не би хтели да прекину потпуни пост, препоручивао да узму кући Свето причешће, да би се причестили након што буду прекинули потпуни пост.
И велики Григорије Богослов, у слову на сахрани своје сестре Горгоније, казује да је она једном, будући болесна и очајна, са сузама похитала к Светом олтару и, квасећи га њима – својим сузама – као ноге Христове, и причестивши се: „Чудо! Вратила се здрава! А ако би јој остајала у руци мрвица Тела Господњег, са сузама би је мешала“.
А Јевсевије у својојЦрквеној историјипише овако: „Неки свештеник, не могући да иде да причести једног болесника (можда због страха од гоњења која беху у то време), послао је ноћу неко дете са Пречистим тајнама Христа Исуса, да причести болесника. Стигавши у кућу болесника, дете је потопило Свету Евхаристију у воду и затим ју је дало болеснику“ (Јевсевије,Црквена историја,гл. 6,44).
Али видимо да до времена Светог Амвросија, епископа медиоланског (год. 397), још беше обичај да хришћани носе са собом Свете тајне, особито у време опасности. То показује јасно овај Св. Амвросије, када саветује своме брату Сатирику, који је требало да предузме путовање по мору, да узме са собом мрвицу Светог причешћа, да би му била заштитница у опасностима, говорећи овако: „Мрвица Евхаристије нека виси о твом врату, и спашћеш се морскога вихора“.
Поред досадашњих сведочанстава додајем и повест о чуду Свете Евхаристије коју је неки хришћанин држао код своје куће. Ову чудесну дивну повест излаже епископ антиохијски Теодосије епископу селевкијском Дионисију, казујући овако: „Ово се догодило Блаженом Дионисију, епископу овога града пре мене. Био је овде неки трговац, врло побожан и богат, који је међутим био јеретик, примајући јеретичка учења Севирова. Тај трговац је имао поверљивог човека који је припадао Светој и Саборној православној цркви, сходно обичају те земље. Тај поверљиви човек узео је Свето причешће на Свети и Велики четвртак. Догодило се да после Светог Васкрса буде упућен у Цариград ради послова, а заборавио је Свето причешће у орману, након што је кључ од ормана дао свом господару. Једнога дана господар је отворио орман и нашао Свето причешће у некој марамици. То је ожалостило господара, и није знао шта да с њим уради, јер оно беше из Саборне цркве, а он беше јеретик од Севирових. Тада га је оставио у орману, с мишљу да ће се њим причестити његов човек по повратку с путовања.
Када је приспео Свети и Велики четвртак, а његов поверљиви човек се још не беше вратио, трговац је намислио да спали Свете тајне из марамице, да не би остале опет и следеће године. Отворивши орман, виде да су све Свете частице класале! Обузет великим страхом и трепетом због новог и необичног призора, узео је Свете частице и заједно са целим својим домом похитао к Саборној цркви, к Светом оцу Дионисију, кличући: Господе помилуј!“.
То велико и страшно чудо, које превазилази сваку реч, и јесте надумно и надразумно, нису видела два или три човека, ни мало људи које је лако пребројати, него га је видела цела црква, грађани, сељаци, домаћи и странци, сви који иду по суву и путују по мору, мушки и женски, млади и стари, мудри и глупи, клирици и монаси, пустињаци, удовице и супружници, владари и моћници. Једни клицаху: Господе помилуј“, други хваљаху Бога на други начин. Сви су, међутим, благодарили Богу за његова неисказана и необична чудеса.
Многи су због овога чуда поверовали и приступили Светој саборној и апостолској цркви православној(Духовна градина,гл. 79).
Значи, брате Јоване, из свих пређе наведених сведочанстава – а има још и других која се могу навести у њихову потврду – из свих, велим, може се доста јасно појмити да је у старини и тај обичај био у Цркви: да се допушта добрим хришћанима да имају Пречисте тајне Христове по својим обичним кућама, и чак да се сами њима причешћују, по потреби.
Брат:Али колико је, преподобни оче, трајао овај обичај у Цркви, да буде хришћанима допуштено да држе Свете Тајне по својим кућама и да се сами њима причешћују, када је потребно?
Старешина:Тај обичај, брате Јоване, држан је у Цркви са икономијом (снисхођењем), особито у време великих гоњења, то јест од године 54. после Христа, до краја владавине тиранина Диоклецијана. Обичај се наставио и касније, по престанку гоњења, то јест до времена великог Светитеља Василија, год. 379, и чак до времена Светог Амвросија Медиоланског године 397, као што сам пређе показао, али не у целој Цркви, него само помесно, у Египту, Александрији и на другим странама. Али и у тим местима обичај се допуштао по икономији /снисхођењу/ и акривији /дословним држањем канона/, и то само након што се боље утврдио Црквени канонски поредак под хришћанским царевима, који су уследили после великог цара Константина.
А након што је у Цркви преовладала акривија /строго придржавање/ апостолских, саборских и отачких канона, Црква је укинула обичај који је дозвољавао хришћанима да имају Свете тајне по својим кућама и да се могу сами њима причешћивати. Особито што се дознало да су неки од хришћана скрнавили Свете тајне, употребљавајући их при враџбинама и при другим сујеверјима.
И у другим списима читамо овако: „А обичаји првих векова да хришћани чувају Свето причешће, како би се могли причестити у случају да им прети смрт од прогонитеља, престали су једновремено са гоњењима“.
Брат:А не знате ли, преподобни оче, у које је време Црква укинула овај обичај?
Старешина:Тачну годину, брате Јоване, не бих могао да ти кажем. У сваком случају, тај обичај није стигао до VII века, јер видимо да Свети Шести васељенски сабор, одржан 680. године, у 58. канону кажњава одлучењем на недељу дана мирскога хришћанина који би се усудио да се сам причести, све док Црква има епископе, свештенике и ђаконе, који имају власт и дужност да причешћују мирјане.
Пошто по Зонари, тумачу дотичног канона, хришћанин који се усуди да се сам причести Светим и Пречистим тајнама има гордост и сам себи незаконито присваја свештеничку власт. Јер се само свештеници, не и мирјани, могу сами причешћивати.
Значи, брате Јоване, ако будемо рачунали године колико их је прошло од Шестог Сабора, од када у Цркви више није био тај обичај да се хришћани сами причешћују, видимо да је прошло више од 1200 година.
Брат:Преподобни оче, а да ли у погледу Светог причешћивања Пречистим тајнама Исуса Христа има од старине и Других обичаја, који данас више не постоје?
Старешина:Други стари обичај, брате Јоване, у погледу Светог причешћа, био је овај: у првим вековима, хришћани, када се причешћиваху, примаху Свето и Пречисто Тело Христово на длан, као што ми данас примамо свету нафору.
У том погледу читамо следеће: „Нека се зна да се у пређашњим временима Свето Тело давало у руке хришћанима, како мушкарцима, тако и женама, и тај се обичај држао и на Истоку, и на Западу“. Давано им је тада Свето причешће као што се данас даје нафора, као што о томе пише Св. Василије Велики године 379. у93. Посланиципатрицији Кесарији и блаженом Теодориту, епископу кирском, уЦрквеној историји,где се помиње Слово Светог Амвросија цару Теодосију: „Како ћеш на тај начин примити у руке Свето Тело Владикино и како ћеш принети устима Пречистога Анђела?“; и као што пише Св. Јован Златоуст у тумачењу 49. Псалма, у26. Слову Серафимуи у21. Слову Адријану,и Св. Метафраст у житију Светог Јована Златоуста.
А Свети Шести Васељенски сабор у 101. канону одлучује свештеника који би дао и мирјанина који би примио Пречисто Тело Господа нашег Исуса Христа у каквом суду од злата или друге материје, а не стављајући их у руке склопљене у облику крста, као оне што више чествују беживотну материју него лик Господа нашег Исуса Христа.
Јер неки богаташ тога времена, побожан и чествујући божанске Дарове, начинивши себи какве сасуде од злата или другог скупог материјала, у њих је примао Пречисто Тело Господа Исуса Христа, а не у руке.
Исто тако учи и Св. Кирило Јерусалимски у 5.Слову,и Св. Јован Дамаскин.
А у Западној цркви женске не примаху Свето Тело голим рукама, него имађаху неке чисте беле марамице, које би рашириле на својим рукама, и тако примале Пречисто Тело. То помиње Св. Августин у 252.Слову,и Сабор који се састао у граду Антисодори, који у 31. канону решава казујући: „Свака жена, када се причешћује, треба да има своју dominical-у, а која је не буде имала, нека остане без причешћа до следеће недеље“. А dominicala беше она бела марамица, што на румунском значи: „за недељу“, јер су се недељом користиле у цркви, да би се у њима примало Тело Господње
 

Rocknrollsores

Poznat
U karantinu
Poruka
9.402
- - - - - - - - - -

Patrijarh Kiril je ekumenista@jeretik,i sve sto pise i kaze moze macku o rep da okaci,isto kao i ovaj naš.ja samo priznajem oce Crkve,Sveto Pismo,pogotovo Novi Zavet,jer ja sam hrišćanin ,ne Jevrejin,i odluke donosene na 7 Vaseljenskih sabora,kada je vera utvrdjena,Zakonopravilo i kraj price.
 

Glasnik.

Elita
Poruka
23.539
04.01.14.
Pitanje:
da li trebamo drzati Pashu? I ostale praznike?

04.01.14.
Odgovor:
Isus je odrzao poslednju pashu sa ucenicima, i sutra dan je ispunio pashu kada je bio prikovan na krst Golgote. Pasha nema vise smisla posle Hrista.
1.Kor 5:7 Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste presni; jer i pasha naša zakla se za nas, Hristos.
1.Kor 5:8 Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u presnom hlebu čistote i istine.

Prava pasha Hristos se zaklala za nas i praznicna pasha je stari kvasac, sada imamo presnu hranu, kao pricest na primer sa cime slavimo pravu pashu Hrista.
Mesto Pashe je Isus uspostavio pricest i sluzbu poniznosti.
Pashu i ostale praznike ne trebamo da drzimo vise.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Patrijarh Kiril je ekumenista@jeretik,i sve sto pise i kaze moze macku o rep da okaci,isto kao i ovaj naš.ja samo priznajem oce Crkve,Sveto Pismo,pogotovo Novi Zavet,jer ja sam hrišćanin ,ne Jevrejin,i odluke donosene na 7 Vaseljenskih sabora,kada je vera utvrdjena,Zakonopravilo i kraj price.
Nije Kiril jeretik.
On je samo rekao istinu isto kao i Isus.
Jeretici su oni koji svetkuju papdki dan sunca.
To su oni koji su se drznuli da dirnu u Bozji zakon.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.