Постоје отуђиви и неотуђиви дарови Божији, благодатни (савршено духовни) и природни (безусловни) (нађи код светог Петра Дамаскина о природним и натприродним даровима Духа)... схвати тај цитат и контектсту неотуђивих и безусловних дарова, али не и савршених и условних дарова, за које мора да се покаже вернос Христу чак до проливања крви...
Баштинариш римокатоличко-протестантску ''аутоматизацију благодати'' тј. безусловност старозаветну према старом Израиљу, установљену због Промисаног циља ваплоћења Христовог...
Проблем је што у новом Завету (од Рождества Божића) дејствује У
СЛОВНО СИНЕРГИЈСКО ДЕЛОВАЊЕ БЛАГОДАТИ, а не безусловно дејство ко у Старом, јер је тек рождеством Христовим, људска природа поново постала способна за потпуно Богоопштење и савршене дарове Духа Светога)
СВЕ ПА И ДАРОВИ Духа су УСЛОВЉЕНИ ПРЕБИВАЊЕМ У ДУХУ И ИСТИНИ... чим не пребиваш у истини и Духу, нарушаваш услов за деловање и постојање дарова НАЈВИШЕГ СТЕПЕНА... нпр. прорковање Божије без Бога Духа у човеку НЕ ПОСТОЈИ, јер нема ни Духа, ко је главни и једини покретач духовних дејстава...
То што је Господ рекао ''не познајем Вас'', значи да нису имали Духа Његовог у себи, и да су другим духом, духом сатанским чинили привидна знамења и чуда, која су отпадници од Бога сматрали за заједничка са Христом... Чак се и у старом завету знало за демонска чуда, зато су фарисеји кривим тумачењем тог знања, покушавали да оспоре Христова чуда... Дакле, нису сва чуда од Бога, већ постоје и демонска...
Имаш код светог Варсануфија Великог о тој теми... књига се зове
Одговори и та тематика је обрађена од 603ћег до 610тог одговора... молим те прочитај то, много би ми требало да ти објашњавам о тој компликованој теми ''градације и систематизације оргнске богословске књижевности'' насупрот реалним дејствима и учењима у пракси...
Прочитај о томе у Одговрима Светог Варсануфија Великог, наравно да и једни и други - не могу бити у праву... зато и постоје митарства, да свако прође филтере истинитости и меру светости добије по заслузи синергизма са Духом
http://putgospodnji.com/biblijska-hronologija/ucitelji_crkve_o_hilijazmu.PDF
Ту је руско богословље, са светим Димитријем Ростовским, мало подпала под утицај немачких мистика, који сливају људску и животињску природу, иако је људска природа условно причасна искључиво словесној природи Божијој и светих анђела, ал не и бесловеносној животињској, и анти-словесно тј. демонској природи... то је једна девијација монофизитства природо-смешног, које и јесте смешно...

и бајковито
Постоје свети оци који ни у чему нису грешили... не можеш се ослањати само на писанија ко схоластичари, причасност Духу мора кроз личносни елемет и образац учитеља да се усваја, мани се католичке дехуманизације и релатицизације савршене светости поједних учитеља Цркве (нпр. Три Јерарха, Апостола Јована Богослова, светог Григорија Паламе и сл...)
Чувај се од схоластике и прихвати богословске личносне САВРШЕНХ УЧИТЕЉА образце, ако желиш да се развијаш у реалном, а не у сувом књижном поимању духовних смислова...