ŽENSKI JEZIK

[ТТТТ]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Ма не брини ништа, дешава се, дешавало се и дешаваће се то увек, мислим то да се ви занесете у причу, а ми се пржимо на тихој ватри, мучећи се да похватамо све те суптилне нити вашег распредања.

Тако, једном јако, јако давно, после боја на Косову,а пре пада Смедерева био је један мученик који је на средини њене приче поклекнуо, није више могао да издржи, окренуо јој леђа, оставио и њу и децу и

родно огњиште и отишао у хајдуке. Последње речи су му биле: "Гори је женски језик него турска сабља." И јуначки погибе.

 

[muzjak]

Sagovornik ima ADD, poremećaj pažnje (koji je i zvanična bolest za razliku od opširnosti) i kraj priče.
Takve dijagnoze ad hoc dobijaju svi koji pomisle da prevrću očima na moju potrebu za slikovitošću. To ti dođe moj recept.
Ne bi mi smetalo da izumru u dihotomiji da/ne odmah danas, ukoliko im se to uklapa u karakter mrtvopuvalosti.

Mislim da to nema veze sa polovima. Jedno su manipulatori koji pričaju sa namerom da sagovornika zavedu na izvesno mišljenje, a ljudi koji imaju nešto malo više aktivnosti u glavi i želje da njome rzmrdavaju svet su divota svemirska.

Tipično ženski.
Svaki onaj ko pomisli da previše pričaš je bolesnik.

 

[Nora Barnacle]

Tipično ženski.
Svaki onaj ko pomisli da previše pričaš je bolesnik.

Šta ću kad volim stilske figure

 

[Variola]

i ja sam od onih koji ne citaju ceo uvodni post, ali ja to pravdam time sto kada bih sve citala ne bih postigla da nakuckam toliko posotva koliko nakuckam. ja nisam pricljiva...zato sma morala da izbegavam sva 4umska okupljanja, pa ybt samo mi jos ta beda fali da pricam, a ja bih samo cutala i slusala traceve. mozda bi na mene zaboravili, pa bih koji trac i o sebi cula.

- - - - - - - - - -

nisam pricljiva sa nepoznatim ljudima, posto nisam savladala vestinu caskanja poznatiju kao small talk. sa poznatim ljudima pricam.

- - - - - - - - - -

ako pitam za cenu paradajza ocekujem da mi se kaze cena paradajza, a ne cenu svih proizvoda na pijaci i sta je taj neko kupio.

- - - - - - - - - -

onda se smskam i klimam glavom, a sve mislim gde da pobegnem.

 

[Borac za prava zivotinja]

Moja prijateljica, čim joj muž dođe kući s posla, krene s pričom ko je zvao, zašto je zvao, šta je rekla komšinica, koje ocene su deca dobila u školi, šta je kupila, šta skuvala, šta pročitala u novinama ... I tako svaki dan.
Nešto se ne sećam da sam to radila, ikada, osim ako nije bilo nešto baš važno.
Možda je u tome fora? Možda treba da pričam o običnim stvarima na običan način. Da raportiram ovim redosledom:
ŠTA se desilo (recimo, dete donelo kuče s ulice)
KADA se desilo (istog dana)
GDE se desilo (nije neophodno)
KAKO se desilo (nije neophodno)
Bez glasnog razmišljanja da li se to desilo u 10.30 ili u 11h i spominjanja da je u isto vreme zvonio telefon, tj. da je zvala šnajderka da potvrdi ...
Ali raport nije razgovor, i preti da bude ubitačno dosadan. Možda i dosadniji od Balzakovog opisa sobe čiča Goria.
Naravno, sve zavisi i od trenutka. Nekad je neophodno biti sažet.

Ne mogu da raportiram, zaista. Tj mogla bih kad bih htela. Neću. Ja sam spisateljica i na kraju moje rečenice uvek su tri tačke, čak i kada vidite jednu. Onda ću radije da ćutim. Ponekad je ćutanje rečitije od (prazne) priče.

Ja bih rekla: "Jedna kuca spava na tvojoj fotelji, a ti dođi u krevet", i onda bih započela dubokomisaonu diskusiju o životinjskoj svesti.
Zar to nije kreativnije?
No, nije svaki sagovornik sposoban/raspoložen za moje bubice, moje metafore, analogije i komparacije. Ali ni za ćutanje.


p.s. Paradajz je voćka čudnovata ...

 

[Variola]

ja bih takvoj zeni, na mestu njenog muza, rekla da umukne, ako ne misli da ostanem udovac.

- - - - - - - - - -

i ne volim da pricam, jer evo opet 4um primer na 4umu mogu da udjem u raspravu, ali kada se smorim, ja odem, ali u realnom svetu ne moze tako i onda ljudi pocnu da se dokazuju ko je u pravu, a ko nije. najbolje je cutati i radiit po svom.

- - - - - - - - - -

primecujem da za ljude nemam bas puno strpljenja.

 

[Borac za prava zivotinja]

Pa ja više volim da slušam ... Uvek mi je zanimljivije tuđe mišljenje od mog. Moje mišljenje mi je dobro poznato, a tuđe nije.

 

[Variola]

ja mislim da ljudi koji toliko puno pricaju i referisu ceo dan, imaju neki psihicki problem. kroz to pricanje pokusavaju da daju na znacaju tom danu i da im je taj dan vredan, a ne izgubljen, kao i onaj pre toga i onaj koji sledi.

 

[sweetest Marilyn]

Ne umem da trtljam. To ostavljam muskarcima.

Mozda moja nacin verbalne komunikacije onda i nije tipicno zenski.

 

[Gerda]

Prosto ste neverovatni te jednu tako lepu osobinu tako nagrdite..
Šta ima zanimljivije od osobe koja priča a uz to još i ume da priča, ume i da sasluša, da se našali, nasmeje, ume da zapodene razgovor, da se nadoveže
a ne samo ko tuta-muta da izgovara jeste, nije, da, ne...meni su naporne osobe koje stalno treba da animiraš da vidiš dal je to nešto pored tebe uopšte živo..
Mnogo je više povučenih, ćutljivih tj. mutnih tipova nego onih normalnih, otvorenih tj. ljudi punih života i teško je danas naći takvog sagovornika..

 

[drdoktor]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Samo ti je rekao istinu. Sto si sujetna?

 

[Dragoljub69]

Verovatno si ga površno procenila kao nekog ko će strpljivo saslušati detaljno objašnjenje s digresijama,uz
to i vrednog takvog objašnjenja...
Nisam pametan,da li hemingvejski skratiti i uopštiti ili složenom rečenicom ,čak metaforom oslikati...
Nekako,a to ja i činim,procenjujem rezultantu motivisanosti i intelektualnih mogućnosti sagovornika...
Kad sretnem Rozmana-raspričamo se,mada se i s manje reči razumemo,a kad me komšinica pita da li sam
pročitao najnoviji Kuelja,slažem da nisam jer bi ta rasprava bila smarajuća...Veze ona nema...A ni Kueljo...
Ja imam,ali to nije ni važno-moj gariša ima stotinak izuzetnih patenata,a neće da prijavi ni jedan-kaže:ljudi nisu
zaslužili! Tako i s pričom:nisu svi zaslužili da na njih trošiš reči...
A konkretno taj što pomenuo kišu...Pa eto mu i u Kragujevac...

 

[Nina]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Svakome ko je uspesan u odnosu na svoju okolinu , posebno u stvarima kolje su mnogima nedostupne i nerazumljive, ili je pametniji, samouvereniji,
sa jasnim stavom, ako stvari gleda iz svog ugla, ceni sebe , jos ako je vest orator pa sve to ume lepo da upakuje ,preti opasnost da mu se prikrpi egocentricnost.

 

[Софија]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Брже поентирају.
Ми смо опширније.

Али то не значи да нас треба њихов начин комуникације да одбија или обрнуто.
С човеком из увода просто немаш ''добру енергију'' и зато те доживљава на тај начин.

 

[Dragoljub69]

Verovatno si ga površno procenila kao nekog ko će strpljivo saslušati detaljno objašnjenje s digresijama,uz
to i vrednog takvog objašnjenja...
Nisam pametan,da li hemingvejski skratiti i uopštiti ili složenom rečenicom ,čak metaforom oslikati...
Nekako,a to ja i činim,procenjujem rezultantu motivisanosti i intelektualnih mogućnosti sagovornika...
Kad sretnem Rozmana-raspričamo se,mada se i s manje reči razumemo,a kad me komšinica pita da li sam
pročitao najnoviji Kuelja,slažem da nisam jer bi ta rasprava bila smarajuća...Veze ona nema...A ni Kueljo...
Ja imam,ali to nije ni važno-moj gariša ima stotinak izuzetnih patenata,a neće da prijavi ni jedan-kaže:ljudi nisu
zaslužili! Tako i s pričom:nisu svi zaslužili da na njih trošiš reči...
A konkretno taj što pomenuo kišu...Pa eto mu i u Kragujevac...

A o čemu se zapravo radi?
Radi se o tome da kao govornici držimo pažnju auditorijuma samo ako se dopadamo istom,ako plenimo i
ako to ne kvarimo nerazumljivom pričom!
Primetio sam da me mlađi ne prate više širom otvorenih očiju i načuljenih ušiju kao nekad!
Čak..."Odjebavaju me" kao "daj dosta-objasnio si -ok-obustavi tiradu..."
Stariji i dalje pažljivo i rado slušaju i još uvek vuku za rukav,a i za jezik...
Naravno da je reč o dopadanju! ! !
Neće me slušati studenti,nego će zevati i kolutati očima i čak kuckati po ajfonima ako...
Ako ih prethodno ne šarmiram i ako celu priču ne začinim s nekoliko izuzetnih fazona
i ako ne pričam njihovim slengom!
Dobar i zanimljiv predavač nije to sam po sebi (no takvu predispoziciju je poželjno da poseduje)
-to iziskuje priličan trud! Koji se veoma isplati jer ostaje za njim lepo,korisno i zanimljivo predavanje!
Za sagovornikom lep ,zanimljiv , koristan i ugodan razgovor!
Tako da,kad razgovarate-ćeretate s nekim (ćeretanje,jadanje je lek za dušu) potrudite
se da ga i šarmirate i budete dopadljivi i interesantni!
A ja se trudim da i vama budem interesantan i da vam se dopadnem!

 

[dobra predskazanja]

to nije jezik, to je jezicina.

 

[lanavi]

.... Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. ....Jesam li sebična, egocentrična? ....Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Okraticu danas ... ima jedno dobro mesto gde mozes da kazes SVE a ko ce to citati (ne slusati) njegov izbor - pisi Blog .
Pa jesi malo "sebicna i egocentricna" . Ali pravi slusaoci to uopste ne primecuju, jer pravi slusaoci slusaju i ne vade stvari iz konteksta ili hoce brzi kraj.
Muskarci umeju da budu uzasni davezi, ali se mi pravimo da je u pitanju zatezanje bisernom ogrlicom, osobito kada im je to jedina mana.
Zenski i muski nacin verbalne komunikacije se uopste ne razlikuju, to je uvek individualna prica.
Ovo je najbolje i najvise sto mogu danas

 

[muzjak]

A o čemu se zapravo radi?
Radi se o tome da kao govornici držimo pažnju auditorijuma samo ako se dopadamo istom,ako plenimo i
ako to ne kvarimo nerazumljivom pričom!

Postoji više aspekata gledanja na ovu temu i ovo pitanje uopšte.
Iz pozicije onoga ko govori i onoga ko sluša. U oba slučaja se postavlja pitanje o čemu govornik priča i kome to priča.
I sad bi o tome mogao da se napiše ooooopšiiiiran tekst, sagledavajući jednu i drugu poziciju. Na kraju će se doći do toga koliko su onaj koji prenosi informaciju i onaj koji je prima usklađeni što je veoooma subjektivno.

Da bih uprostio daću primer. Recimo da slušaš nešto što već znaš (objašnjenja, opise ili nešto što je nebitno za samu suštinu), a nikako da čuješ ono što treba da bude ključna informacija o čemu i jeste priča.

Nije Nušić džabe pisao parodiju na to.

АЛЕКСА: Ево, ако хоћете све по реду да вам кажем.

ЈЕРОТИЈЕ: Па тако, брате! Разуме се да треба све по реду да нам кажеш. Ја не знам
и шта сте га окупили са тим питањима па само збуњујете човека.

АЛЕКСА: Пробудим се ја јутрос рано. Покварен ми сат, па не знам колико је било, ал' биће да је било пет, пола шест. Може бити и више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак. Завија ме тако и диза ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом...

ЈЕРОТИЈЕ: Уха, ли си запео! Па онај ће, бре, да побегне док ти то све испричаш. Говори, брате, брже!

ВИЋА: Краће!

МИЛИСАВ: Замисли да си на саслушању!

ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, говори као да си на саслушању.

АЛЕКСА: Зовем се Алекса Жуњић, по занимању сам шпијун имам 40 година, нисам суђен ни осуђиван, са оптуженим нисам ни у каквом сродству...

I tako se rasprodao paradajz dok sam ja čuo koja je cena. A pre toga sam morao da čujem gde da ga kupim, kod koga, koliko je ljubazan, odakle je, sa kime živi, gde mu je tezga, kako taj izgleda, kojim danima dolazi na pijac, šta su je on njoj rekao, a šta ona njemu...

 

[kvalitet88]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Muski i zenski nacin komunikacije se ne razlikuju, razlikuju se samo musko i zensko tijelo i cinjenica da je zena u tijelu zene a muskarac u tijelu muskarca. E sad, ima zena kojima se ne svidja sto nisu muskarci, i obratno...

 

[muzjak]

Muski i zenski nacin komunikacije se ne razlikuju, razlikuju se samo musko i zensko tijelo i cinjenica da je zena u tijelu zene a muskarac u tijelu muskarca. E sad, ima zena kojima se ne svidja sto nisu muskarci, i obratno...

Drugim rečima, može da postoji neusklađenost u fizičkom i psihičkom polu.

 

[Dremač]

Na ovu temu bih mogao dati veoma kontravezne dijagnoze, ali posto mi emocionalno stanje ne dozvoljava ozbiljnije rasprave, reci cu nesto povrsnije...
u sustini bitno je odrzati fokus ka primarnom cilju, ja npr imam mnoge vazne ciljeve koji vremenom izblede, zbog drugih ljudi i njihove price i proizaslih dogadjaja. Delom je tu i moja krivica jer ne podnosim stresne situacije, stoga transformisem um ka nekoj vrsti novonastalih ciljeva, neka kao prokrastinacija. Tako npr pocetkom leta sam jasno zapisao nekoiko ciljeva i jos vise podciljeva, od kojih se istice cilj da osmislim plan odlaska na letovanje i da udomim neku kucnu ljubimicu, ali realno to mi je neka druga emotivna kategorija, prva kategorija su i neke stvari koje drugim ljudima mozda nisu ni treca kategorja, ta prva kategorija je veoma problematicna i zahteva ozbiljne resurse energije umne mentalne fizicke prostorne itd, stoga se javlja treca kategorija ili podkategorija koja se sastoji vecinom od sredstva za ostavrenje ciljeva prve, druge grupe, ili novih naizgled laksih ciljeva.

Potrebna mi je neka mapa mozga , ali me mrzi da crtam i pisem. Imam ja sve vec zapisano u netepadovima u racunaru, kao i telefonu, ali to ne deluje na mene, pa razmisljam nesto poput onih stiker papira po sobi i racunaru da izlepim, mada, sta znam, vecina tih ciljeva ne zavise od mene. I mogu biti gubitak vremena. Uglavnom mnoge male stvari postaju velike, a velike male.
Smor mi je da idem na te turisticke sajtove,i gledam one vampirske reklame i skupozene pdf cenovnike haklikija pikidikija i ostalih vikija, trazeci jeftinije kombinacije za letovanje, Krstarica(forum) i drugi neki zabavni sajtovi mi vise prijaju. I neke poznanike me mrzi da cimam oko svega, a prijatelja se zna da nemam. Ne volim da putujem, sta znam.. mozda neki udes bude. A i onako me mrzi da se spremam i pakujem za put i to sve uklopim u neko odredjeno vreme od pet dana max. A i to sto kao je oblacno i hladno, haarp, ne isplati se rizik. Imam vise tih demona koje treba uklopiti da bi dosao i prosao korz cilj.
Mozda mi treba nesto kao sluga, sektrerica, da organizuje zivot i resava sve probleme. Ja sam kao kralj na nekom visem nivou svesti. Ne mogu da se pustam u tudju mocvaru. Pri tome ne mislim na one life coucheve koji traze pare.

Jbg sad sam skroz skrenuo sa puta, sa teme, mozda jer moram da ovde treniram da drzim paznju na svoje misli, a ne zarad empatije ulazim u tudje dileme i probleme, ipak reci cu i konkretno - onda kad sam se ja zalio na preteranu pricu zenama, ja tu ne vidim neku razliku izmedju tipicno zenski ili zenstveni. Verovatno muskarac u tom trenutku vidi kucku ili macku koja laje ili mjauce, i mora da je podseti tim tonom da je zena i ljudsko bice.
U svakom slucaju, problem je to sto sam pirmoravan godinama zarad neke kulture i sporazumevanja da pisem i kuckam te duze poruke na internetu, sto je tipicnije za zenski mozak , i svu tu knjizevnost jedan deo mene vidi kao totalan gubitak vremena, drugi je malo tolerantniji. A ovaj post je duzi jer je naizgled taj stil dusevna hrana otvaracici teme. Pa mi je zelja da je nahranim, mozda ona ili neki zalutali citalac u buducnosti transmutuju napisano u nesto korisno po moj opstanak.
Secam se u daljoj proslosti kad sam pisao neke blogove i duze tekstove, razmisljao sam o nekoj knjizevnoj ili novinarkskoj profesiji, jer ta kreativna energija me odrzavala u razumu u opstem haosu okolo, no u medjuvremenu spoznao sam hedonizam kao i da buduci svet nece krosititi slova za komunikaciju vec ce teci sve vise nekako spiritualno telepatski jednostavno, i nasao sam u medjuvremenu nesto novo ali i staro zaboravljeno sto me drzi u nekom visem stepenu mira, alfa talasnim mozdanim frekvencijama, kao npr spavanje.

 

[MarieSoLong]

Možda imam Šeherezadin kompleks.
Pričam priče 1001 noć.

Kako mi ovo poznato zvuci..
Btw, ti pises zanimljivo, jasno, logicna si i problem sigurno nije u tebi, negooooooooo njemu nije do price. Treba mu dodir

..ili cena..rajske vocke. A ti znas je paradajz lep samo dok se ceka

 

[winx vila]

ume to da smori ako ima imaš nestrpljivog sagovornika.
ja sam sušta suprotnost, vrlo škrta na rečima, ali za potrebe ljubavi sam se privikla na opširno izlaganje sa random likovima se ne bih trudila, sa prijateljima bih takođe bila iznimno strpljiva.
i da, pogrešan naziv teme

definitivno. medju uspresnima smaraca ni smaracica jednostavno nema.

 

[lanavi]

....
Potrebna mi je neka mapa mozga , ali me mrzi da crtam i pisem. Imam ja sve vec zapisano u netepadovima u racunaru, kao i telefonu, ali to ne deluje na mene, pa razmisljam nesto poput onih stiker papira po sobi i racunaru da izlepim, mada, sta znam, vecina tih ciljeva ne zavise od mene. I mogu biti gubitak vremena. Uglavnom mnoge male stvari postaju velike, a velike male.
Smor mi je da idem na te turisticke sajtove,i gledam one vampirske reklame i skupozene pdf cenovnike haklikija pikidikija i ostalih vikija, trazeci jeftinije kombinacije za letovanje, Krstarica(forum) i drugi neki zabavni sajtovi mi vise prijaju. I neke poznanike me mrzi da cimam oko svega, a prijatelja se zna da nemam. Ne volim da putujem, sta znam.. mozda neki udes bude. A i onako me mrzi da se spremam i pakujem za put i to sve uklopim u neko odredjeno vreme od pet dana max. A i to sto kao je oblacno i hladno, haarp, ne isplati se rizik. Imam vise tih demona koje treba uklopiti da bi dosao i prosao korz cilj.
Mozda mi treba nesto kao sluga, sektrerica, da organizuje zivot i resava sve probleme. Ja sam kao kralj na nekom visem nivou svesti. Ne mogu da se pustam u tudju mocvaru. Pri tome ne mislim na one life coucheve koji traze pare....

U svakom slucaju, problem je to sto sam pirmoravan godinama zarad neke kulture i sporazumevanja da pisem i kuckam te duze poruke na internetu, sto je tipicnije za zenski mozak , i svu tu knjizevnost jedan deo mene vidi kao totalan gubitak vremena, drugi je malo tolerantniji. A ovaj post je duzi jer je naizgled taj stil dusevna hrana otvaracici teme. Pa mi je zelja da je nahranim, mozda ona ili neki zalutali citalac u buducnosti transmutuju napisano u nesto korisno po moj opstanak.

Secam se u daljoj proslosti kad sam pisao neke blogove i duze tekstove, razmisljao sam o nekoj knjizevnoj ili novinarkskoj profesiji, jer ta kreativna energija me odrzavala u razumu u opstem haosu okolo, no u medjuvremenu spoznao sam hedonizam kao i da buduci svet nece krosititi slova za komunikaciju vec ce teci sve vise nekako spiritualno telepatski jednostavno, i nasao sam u medjuvremenu nesto novo ali i staro zaboravljeno sto me drzi u nekom visem stepenu mira, alfa talasnim mozdanim frekvencijama, kao npr spavanje.

Ovo je slozen slucaj .
Umesto papirica treba zalepiti hamere dimenzija metar sa 70, svuda po zidovima. Jedino tad mogu da se pokrenu ciljevi, jer vizuelno bodu oci a onda i savest.
I taj preveliki strah od promena je los. Umreti se mora a bolje na putu do mora nego medju zidovima svoje glave.
Ta sekretarica je divna ideja, samo je lepo da kralj to finansira a drugi da fizikalise i organizuje.
Knjizevnost je prelepa stvar a nas Borac ovde na forumu moze kroz svakojaka pisanja da skupi dobar materijal za svoje knjige. Ovde ima bas dobrih likova i likusa, zavrzlama i svakojakih krajnosti i krajeva.
Spavaj, spavaj, prespavaces zivot dreamer-u ...bolje sanjaj budan .

 

[hirajgoagain]

moguce to za koncizno i preopsirno, mozda neke zene to ukapiraju pa forsiraju to koncizno i time bivaju jako privlacne. neke mozda prirodno pricaju malo
ali ako oces prosto pokusaj malo

da li se razlikuju? mozda se i razlikuju ali sta bismo s tim?