ŽENSKI JEZIK

[Borac za prava zivotinja]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

 

[jelen.co]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ....

Ovde sam prestao da čitam ovaj preopširan post

 

[Borac za prava zivotinja]

UbiVena sam u pojam.
Da zatvorim temu?

 

[jelen.co]

UbiVena sam u pojam.
Da zatvorim temu?

Ma jok, pa ti si nam jedna od najslađih forumašica.....
(do četvrtka ću se nakaniti da pročitam do petog reda.......)

 

[Borac za prava zivotinja]

Ma jok, pa ti si nam jedna od najslađih forumašica.....
(do četvrtka ću se nakaniti da pročitam do petog reda.......)

E dalje nisam ni čitala.

 

[Пилипенда]

Ако ме не вара сјећање, мислим да је Владан Десница у Прољећу Ивана Галеба, разглабајући о сличној теми, помињао и дигресије које су му заправо суштина. Ако те не мрзи, нађи тај дио, лијепо је написан, а писао га је, гле чуда, мушкарац!

 

[petar_z]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Cinjenica je da zene vise vole da pricaju. U svakoj situaciji, na svakom mestu...

Sto se tice tvog stila. Ima i muskaraca koji previse razvlace pricu. A i ima i zena koje su direktnije nego mnogi muskarci...

 

[gost 248950]

ume to da smori ako ima imaš nestrpljivog sagovornika.
ja sam sušta suprotnost, vrlo škrta na rečima, ali za potrebe ljubavi sam se privikla na opširno izlaganje sa random likovima se ne bih trudila, sa prijateljima bih takođe bila iznimno strpljiva.
i da, pogrešan naziv teme

 

[Araon]

Volim da govorim zato što mislim da imam šta da kažem. Da, neke stvari mogu kratko, direktno, ali neke i ne mogu, pogotovo kada se uzme u obzir činjenica da danas ljudima moraš da crtaš, jer stalno klimaju glavom kako su kao razumeli, a onda te napadnu jer nisu ni slušali, ili prenesu nešto deseto. Volim da govorim, prosto obožavam. To nije stvar pola, to je stvar mozga. E, sad, ono što ja ne volim kod žena je to što neke od njih (naravno ne sve, to je jako ružno što se generalizuje) mogu lagano da vam pričaju 4 sata o nečemu što ni njih ne zanima, nego, eto, da bi pričale, to ne volim, ali ako mi priča nešto smisleno, to volim, ja sam tip kog prvo moraš intelektualno zadovoljiti da bi se prešlo dalje.

 

[hypnotoad]

Izgleda da ti imas misljenje da su drugi duzni da slusaju tvoje epske monologe i cute Za sve postoji vreme i mesto. Na forumu mozes da palamudis do sutra, kada pricas sa nekim covekom nije dobro da smaras 100 godina pre nego sto ubodes poentu.. Pa bila ti najbolja spisateljica u univerzumu, jednostavno sagovornik nije duzan da slusa tvoje lupetanje. I to ti je covek otvoreno rekao. Inace iskrenost je retkost kod ljudi tako da ja bi tog coveka ipak zadrzao medju prijateljima.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ако ме не вара сјећање, мислим да је Владан Десница у Прољећу Ивана Галеба, разглабајући о сличној теми, помињао и дигресије које су му заправо суштина. Ако те не мрзи, нађи тај дио, лијепо је написан, а писао га је, гле чуда, мушкарац!

Hvala.

Na svakom ćošku pobjegnem sam sebi s lanca. Stalno mi se mrsi i prekida nit. To mi je stara mana, još iz djetinjstva. Vječito su me korili zbog te »niti« i zbog neprestanih digresija. A ja sam se već onda čudio: što im je toliko do te blažene »niti« ! Kao da je »nit« ono najvažnije i najhitnije što čovjek čovjeku ima da saopći! I činilo mi se da baš u tim »digresijama« leži sama suština onoga što želim da iskažem.

 

[gost 341997]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

zašto ?
priča o paradajzu može biti veooma interesantna pa još ako nije prskan

znaš za onu sortu - ribolovački kenjavac ?

 

[muzjak]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu).

Pa šta ću kad sam nestrpljiv. A i dok završiš neću znati o čemu je bila reč.

Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski

.
Problem je što iz moje konstatacije izvlačiš zaključke.
Da sam rekao da izgledaš tipično ženski, ili se ponašaš tipično ženski, da li bi i to bila uvreda? Ili možda treba da kažem da si muškarača?

A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti?

E dobro je, pogodila si.

Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ...

Da, onda kreneš na kojoj je to pijaci, kako izgleda pijac, kako imaš tamo nekog prodavca koji je jako ljubazan prema tebi... i nikako da stignemo do cene.

 

[Borac za prava zivotinja]

zašto ?
priča o paradajzu može biti veooma interesantna pa još ako nije prskan

znaš za onu sortu - ribolovački kenjavac ?

Jao, znam!

Ovaj ... Ne znam hoće li me ovde neko razumeti, ali pođite od toga da sam pisac. Sve što imam da kažem, kažem u knjigama. A imam tako lepe misli ...
Uživo sam naizgled ekstrovertna ali zapravo nisam. Veoma vodim računa s kim o čemu pričam. I onda, kada naletim na dobrog sagovornika, postepeno se opustim i dam sebi oduška. Izgleda da sam se, u konkretnom slučaju, zayebala.

I šta sad kad njemu ne odgovara moj način pričanja? Neću da se menjam, to sam JA.
Možda ni meni ne odgovara način na koji on priča, ali mu to nikad ne bih zamerila. Kad nekog prihvatim kao prijatelja, prihvatim ga sa svim njegovim manama.

- - - - - - - - - -

Pa šta ću kad sam nestrpljiv. A i dok završiš neću znati o čemu je bila reč.

.
Problem je što iz moje konstatacije izvlačiš zaključke.
Da sam rekao da izgledaš tipično ženski, ili se ponašaš tipično ženski, da li bi i to bila uvreda? Ili možda treba da kažem da si muškarača?

E dobro je, pogodila si.

Da, onda kreneš na kojoj je to pijaci, kako izgleda pijac, kako imaš tamo nekog prodavca koji je jako ljubazan prema tebi... i nikako da stignemo do cene.

Pa samo je bio ljubazan.

- - - - - - - - - -

Ukratko: paradajz košta 120 din.

 

[muzjak]

I šta sad kad njemu ne odgovara moj način pričanja? Neću da se menjam, to sam JA.

A odakle ti zaključak da mi ne odgovara tvoj način pričanja? Ne smem da konstatujem?

Možda ni meni ne odgovara način na koji on priča, ali mu to nikad ne bih zamerila.

Kako možda? Je l` ti odgovara ili ti ne odgovara?

Ukratko: paradajz košta 120 din.

O konačno.

 

[hypnotoad]

I šta sad kad njemu ne odgovara moj način pričanja? Neću da se menjam, to sam JA.

Odlicno.
Onda se nemoj buniti i otvarati teme kada te neko nazove smaracem, posto si to TI!
JA nije uvek dobra stvar i veoma je neozbiljno i glupo reci da se neces menjati... mogu to biti i promene na bolje.

 

[gost 341997]

Jao, znam!

Ovaj ... Ne znam hoće li me ovde neko razumeti, ali pođite od toga da sam pisac. Sve što imam da kažem, kažem u knjigama. A imam tako lepe misli ...
Uživo sam naizgled ekstrovertna ali zapravo nisam. Veoma vodim računa s kim o čemu pričam. I onda, kada naletim na dobrog sagovornika, postepeno se opustim i dam sebi oduška. Izgleda da sam se, u konkretnom slučaju, zayebala.

I šta sad kad njemu ne odgovara moj način pričanja? Neću da se menjam, to sam JA.
Možda ni meni ne odgovara način na koji on priča, ali mu to nikad ne bih zamerila. Kad nekog prihvatim kao prijatelja, prihvatim ga sa svim njegovim manama.

mislim da te mogu razumeti...imaš literarni izražaj čak i u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima
a okej, to nije loše, zavisi kako ko može da 'svari' takvu vrstu komunikacije, samo ne bi trebalo da
biraš sagovornike koji isključivo diskutuju književnim jezikom, budi malo fleksibilnija pa razluči na kom je stepenu rečitosti,
inače ćeš mu biti jako zamorna

p.s.
a taj lik sa kojim si pričala pa se razočarala, da uzmemo za pretpostavku da te interesuje kao muškarac ?

 

[muzjak]

p.s.
a taj lik sa kojim si pričala pa se razočarala, da uzmemo za pretpostavku da te interesuje kao muškarac ?

Valjda je ne interesujem kao žena?

 

[Borac za prava zivotinja]

Možda imam Šeherezadin kompleks.
Pričam priče 1001 noć.

 

[gost 341997]

Valjda je ne interesujem kao žena?

a ti si taj dilber što sekira našeg borca
pa dobro, onda poradite malo na komunikaciji i zajedničkom jeziku i sve će biti okejj

 

[muzjak]

a ti si taj dilber što sekira našeg borca
pa dobro, onda poradite malo na komunikaciji i zajedničkom jeziku i sve će biti okejj

Ma jok, ne sekira se. Zajebava.
A radimo, radimo...

 

[muzjak]

Možda imam Šeherezadin kompleks.
Pričam priče 1001 noć.

Pa jeste. I od cene paradajza napraviš priču. Te kako ti je prodavac malo spustio, pa turio još nešto pored paradajza što drži ispod tezge za specijalne mušterije, o komplimentima da ne govorim...

 

[gost 341997]

Ma jok, ne sekira se. Zajebava.
A radimo, radimo...

ahaa, znači samo hvata inspriaciju za svoju knjigu i zeza pošten svet

pa dobro, ako je tako, u svakom slučaju, volite se, slažite, pričajte,
samo nemo' da sedite na 'ladan beton

 

[Nora Barnacle]

Reče mi jedan čoek da u razgovoru okolišem kao kiša oko Kragujevca. Navodno sam preopširna, pravim veliki uvod, digresije ... i on se namuči slušajući me dok stignem do suštine onog što sam htela reći. Kao - nikako da pređem na stvar (ne onu). Ali, možda sam ja baš SVE to htela reći? Možda baš volim dramatizaciju, rasplinjavanje, palamuđenje ... jer ja sam, znate, spisateljica. Ne volim da mi neko sputava i meri reči. Hoću stilske figure, intelektualna proseravanja, lupetanja, igre reči, poskočice, doskočice, trik pitanja, provokacijice ... Volim kada me ponese neka asocijacija i otvori mnoštvo novih tema. Svi pisci skloni su verbalnoj onaniji. Ali taj čoek mi reče da pričam „tipično ženski“. E sad, to jeste logično, jer sam žena. Mogao bi biti i kompliment da je rekao „tipično ženstveno“. Međutim, skoro sto posto sam sigurna da je dotični moj način verbalne komunikacije procenio kao manu. Garantovano je u meni prepoznao neku torokušu iz komšiluka, i – eto ti sad, mene pisca, na nivou komšinice-alapače.
Niko mi nikada nije rekao da sam davež, a ja se sad pitam treba li da me grize savest zato što tako pričam ne vodeći računa koliko sam zanimljiva sagovorniku. Jesam li sebična, egocentrična?
U svakom slučaju, uvređena sam. Pitam se da li više ikad da progovorim s njim. Nek nadalje priča sa muškarcima. Ili ženama koje pričaju netipično ženski, ili pričaju ne-ženski.
A možda je on, tipično muški, samo nestrpljiv da čuje glavu vesti? Umem da budem kratka i koncizna kada vodim formalne razgovore. Ako nekome saopštavam cenu paradajza na pijaci, sigurno da neću početi od toga u koliko sati sam se probudila, šta sam obukla i kakvo je bilo vreme ... Umem da budem i ćutljiva kada me spopadnu takvi momenti. Kada pričam, u glavi imam hiljadu stvari koje bih rekla i koje se logički nadovezuju ali ne postižem, jer jezik nema brzinu misli.
Recimo, poznajem muškarce daveže, koji ponavljaju iste priče ili su preopširni, ili uopšte ne umeju da objasne ono što su počeli da objašnjavaju ... Ali nikada nisam čula za tpično muški način verbalnog izražavanja.
Elem, šta sam ono htela da kažem? ... A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?
I nemojte mi o generalizaciji; to već znam ... Trtljajte slobodno. Da vidimo ko ume najbolje i ko će najviše ...

Sagovornik ima ADD, poremećaj pažnje (koji je i zvanična bolest za razliku od opširnosti) i kraj priče.
Takve dijagnoze ad hoc dobijaju svi koji pomisle da prevrću očima na moju potrebu za slikovitošću. To ti dođe moj recept.
Ne bi mi smetalo da izumru u dihotomiji da/ne odmah danas, ukoliko im se to uklapa u karakter mrtvopuvalosti.

Mislim da to nema veze sa polovima. Jedno su manipulatori koji pričaju sa namerom da sagovornika zavedu na izvesno mišljenje, a ljudi koji imaju nešto malo više aktivnosti u glavi i želje da njome rzmrdavaju svet su divota svemirska.

 

[Kamael]

.. A, da ... Koliko se muški i ženski način verbalne komunikacije razlikuju?

Izmedju ostalog po tome sto vecina nas kada uoci kilometarski uvodni predje ga pogledom, bolduje pitanje skraja izlaganja na koje odgovori. Ja bar tako radim, stede se energija i vreme, izbegava se opterecenje tudjim problemima i nejasnocama.